KategorijaVideo prilozi sa Ducijevim nastupima

Ово Дуцијево гостовање на црногорској телевизију ТВ Монтена, у емисији “Очи у очи”, десило се пре отцепљења Црне Горе од СРЈ. Водитељ емисије је Марко Новаковић, а тема је била: “Мафија у спорту”.

ТВ Монтена: Гости Љубодраг Дуци Симоновић и Бранко Калуђеровић

Линк ка видео прилогу на YouTube
Видео прилог можете скинути преко овог сајта.

Питања и одговори: Гост Љубодраг Симоновић Дуци – 03.05.2014.

Линк ка видео прилогу на YouTube
Видео прилог можете скинути преко овог сајта.

Недавно, почетком маја 2014., поново је на ТВ Палма Плус био гост Љубодраг Симоновић Дуци у оквиру емисије “Питања и одговори” коју води и уређује Оливера Милетовић. Тема емисије је био први мај као празник рада, говорило се о радницима, о радничким правима, затим о свету у коме живимо, о овом суровом свету под фашистичком чизмом капитализма, и у том контексту о паду свих моралних и етичких вредности, о једној од највећих моралних криза до сада кроз које пролази Европа, Свет, Човечанство, која се граничи са лудилом, са претњом самоуништења, јер је порушен основни систем етичких и моралних вредности целокупног људског рода… уништава се придора немилосрдно путем разноразних загађења, и са земље и са неба (Кемтраилси) тако да се човечанство налази и пред еколошком катастрофом ако се не уједини у борбу против немани капитализма, јер природа, ова наша Предивна Планета Земља, је наш једини животни простор где можемо живети и битисати, ми и наша деца, наша будућност…!

А да не говоримо о трећем светском рату који се захуктава поводом најновијих догађања у Украјини, после којих више ништа неће бити исто, јер глобалне промене иду потпуно новим током. У том контексту, било је речи и о ситуацији у Србији, којој је једина нада за спас у повезивању са братском Русијом, јер Русија се буди, она јача, моћна је страховито, она је једина нада, уз Кину и Индију, која може да повеже слободарски свет у спасу од помахниталог новог светског поретка на челу са САД…!

НАТО и САД биће поражени, то је сигурно да сигурније не може бити!!!
Питање је само какав ће бити темпо развоја догађаја и колико ће свет да страда, у ком облику.

Фебруара ове године на српској ТВ у Црној Гори, у оквиру емисије “Истина или лаж”, коју води и уређује госпођа Бранка Чуљић, гостовао је Љубодраг Симоновић Дуци.

Српска ТВ у Црној Гори: Интервју са Љубодрагом Симоновићем Дуцијем – фебруар 2014.

Линк ка видео прилогу на YouTube
Видео прилог можете скинути преко овог сајта.

Интервју је почео са причом о Дуцијевој спортској каријери, па се затим ток разговора усмерио на критику спорта, олимпизма, критику свеуништавајућег капитализма, са акцентом на најновији развој догађаја после познатих догађаја у Украјини, о успону Русије, о таласу нових очекујућих промена незадовољног света, на челу са Русијом и осталим слободарским светом, у који спада и Србија, што је неминован ствар, јер капиталистичка неман на челу са САД, губи дах и незаустављиво иде ка својој пропасти!

Много битних ствари је изречено од стране Дуција, да би се схватила геополитичка ситуација у свету и где смо ми у свему томе, као и још пуно битних сагледавања и контекста који произилазе после најновијих дешавања у Украјини, после чега више ништа неће да буде исто, јер дошло је до буђења великог светског џина – Русије…!

13 фебруара 2014. у емисији другог програма Радио Београда 2: “Демократски без муке” коју води и уређује Душанка Петровић, гост је био Љубодраг Дуци Симоновић. Повод за разговор биле су зимске олимпијске игре у Русији које су у току, и какве се све игре моћи преплићу око олимпијских игара уопште.

Радио Београд 2: “Демократски без муке” – Интервју са Љубодрагом Дуцијем Симоновићем

Линк ка видео прилогу на YouTube
Видео прилог можете скинути преко овог сајта.

Но, као и увек, Дуци упорно говори о суштини ствари, о борби против капитализма коме је спорт само инструмент за духовно поробљавање људских маса, да им скрене пажњу са егзистенцијалних и еколошких проблема који су довели човечанство на ивицу провалије.

Водитељ Душанка Петровић:

“Кад кажемо данас, Љубодраг Дуци Симоновић, зашта се ви заправо борите”?

Љубодраг Дуци Симоновић:

“Па, знате шта, ја сам се борио још и као млад човек. Играјући кошарку, ја сам веровао да се борим за своје друштво и да чиним нешто добро. Значи, то је једна странпутица била. Али, већ годинама уназад, ја се борим заправо са другим људима у свету, који су свесни како се ствари развијају, борим се за опстанак живота на Планети, односно за опстанак човечанства. Значи, игра се последњих 5 минута, да употребим спортску терминологију, јер је капитализам постао тоталитарни поредак деструкције, и са оваквом динамиком уништавања живота на Планети, човечанство ће у 21. веку нестати. Људи ће изгубити могућност да преживе као биолошка и духовна бића. Значи, моћи ће да преживе само они који су постали нека врста киборга, нека врста робота, који су заправо лишени било каквих људских критеријума…”

У децембру 2013. у Дуцијевом стану снимљен је овај значајан интервју, у коме је Дуци за 70-ак минута рекао мноштво корисних ствари за освешћивање људи, у смислу борбе против капитализма као једног тоталитарног поретка деструкције који прети да уништи човечанство, као и о изградњи једног новог хуманијег света, у коме ће развој и унапређење међуљудских односа, бити мерило богатства, духовног богатства. Заслуге за овај добар интервју има и Драгана Сенић из Центра за визуелна истраживања и развоја визуелне културе – “Круг”, из Чачка. Емисију је снимила екипа “ТВ Галаксија 32” из Чачка.

ТВ Галаксија 32 – Чачак: Интервју са Љубодрагом Симоновићем Дуцијем, децембар 2013.

Љубодраг Симоновић Дуци: Српске спортске легенде – фебруар 2014.

Линк ка видео прилогу на YouTube
Видео прилог можете скинути преко овог сајта.

У јубиларној 65-ој емисији “Српске спортске легенде” коју на другом програму РТС-а води и уређује Добросав Гајић, гост је био Љубодраг Дуци Симоновић. Дуци је говорио о олимпизму, о правој позадини олимпијских игара, о предстојећим зимским олимпијским играма у Русији, у Сочију, о спорту у служби политике и владајућег поретка, интереса капитала и профита, и као најјефтиније духовне хране за радне масе, која се тако држи под контролом, да се људи не би борили за себе и свој бољи живот, већ да се вежу за гледање утакмица, спортских спектакла, разних кладионица итд… што све треба да компензира њихово незадовољство, и уједно их спречи да се боре за бољи живот. Говорио је о допингу у спорту, о индустрији допинга која уништава младе животе, јер данас се ни један значајнији резултат у спорту не може остварити без допинга, о капитализму као главној претњи опстанка човечанства, нешто о својој спортској каријери, и доста тога значајног за буђење људске свести ради стварања новог хуманијег света.

Водитељ Добросав Гајић:

“Много тога лепог, али и ружног сте доживели. У овом тренутку, по Вама, који су Ваши птијатељи?

Љубодраг Дуци Симоновић:

“Па моји пријатељи су пре свега људи које не познајем, који живе од свога рада и који ми се повремено јављају, све више ми се јављају. И драго ми је што видим да та моја реч продире и да долази до оних људи који једино могу да спрече уништење живота на Планети, и који могу стварно да створе нови свет. Е, сад, да ли ће то бити наши људи, односно, да ли ћемо ми дати неки допринос, или ћемо потпуно пропасти. У сваком случају, ја верујем да ће човечанство успети да сруши капитализам, пре него што капитализам уништи човечанство.

Е, сад, сваки дан живота под капитализмом, значи нова рана на телу човечанства и природе. И све ће бити теже изборити се против те монструозне наказе. Међутим, ја верујем да ће човечанство ипак успети, у једном тренутку, да збаци тај поредак и да створи основе за један нови свет, где ће човек имати рационалан однос према природи, и да ће духовно богатство бити мера људског богатства”

Омладински екран ТВ Прибој – Додатни час

Линк ка видео прилогу на: http://www.youtube.com
Видео прилог можете скинути преко овог сајта.

“Омладински екран је назив циклуса емисија намењених младима у продукцији Телевизије Прибој. Прва емисија “Додатни час” бави се проблемима данашњег школства. У емисији учествују ученици и наставници из Прибоја и два специјална госта – дечји психијатар Светомир Бојанин и доктор филозофије Љубодраг Дуци Симоновић. Наредне емисије бавиће се уметношћу, спортом, историјом”.

Извор: Топола Опленац

Општина ТополаУ Библиотеци „Радоје Домановић“ у уторак, 11. јуна, одржана је трибина под насловом Да ли је нови свет могућ. У препуној читаоници библиотеке о овој теми и опасностима по будућност човечанства, говорио је Љубодраг Дуци Симоновић. Читалачкој публици познат је као аутор бројних дела попут: Побуна робота, Олимпијска подвала, Филозофски аспекти модерног Олимпизма, Последња револуција, Нови свет је могућ.

Трибина је замишљена пре свега као разговор, а не као предавање, тако да су и присутни у пуној мери могли да питањима, коментарима и констатацијама активно учествују у њој. Уосталом на таквом начину вођења трибина популарни Дуци је увек инсистирао, а одржао их је више од сто.

Увод са трибине у Тополи-др Љубодраг Симоновић ”Да ли је нови свет могућ”

Линк ка видео прилогу на YouTube
Видео прилог можете скинути преко овог сајта.

У уводном излагању, доктор Филозофије и магистар Правних наука, Љубодраг Дуци Симоновић је изнео ставове који су послужили као инспирација за разговор. То се односило пре свега на пропитивање смисла опште људске егзистенције – куда иде човечанство? Он тврди да је у данашњем свету основна оријентација читаве информационе сфере тзв. културне сфере, уништавање идеје будућности, односно уништавање човека као визионарског бића. Све што се човеку нуди прелиставањем новина или укључењем телевизора увек је оријентисано према прошлости и даје се у димензији грубости, а не новог. Идеја трансценденције нема слободарску димензију и нема егзистенцијалну димензију.

Оно чиме се Симоновић бави назива се егзистенцијалним хуманизмом. Не есенцијалним који се може наћи у сфери Марксове критике капитализма. Симоновићева егзистенцијална сфера превазилази есенцијалну утолико што поставља тезу да је борба за слободу данас постала борба за опстанак. Услед уништења свега око нас, што је изазвао и изазива капитализам, XXI век ће симболисати борбу, односно „бити или не бити за човечанство“. Младим људима се даје све мањи простор у нашој земљи да могу да се сучеље са процесима који воде уништењу света. Теме попут генетски модификоване исхране и др. користе се искључиво у политичке сврхе. Оне се не постављају у контекст стварања једног новог механизма живота који се обрачунава са идејом да су само материјална добра та која човек треба да има, а да је заправо духовно богатство мера људског богатства као и развој стваралачког бића човека, развој међуљудских односа и оплемењавање природе. Идеја будућности човечанства, егзистенције добија драматичну димензију. Није исто размишљати о будућности када се седи на цветној ливади и када се налази на ивици провалије – „а ми се данас налазимо на ивици провалије“. Он суштину данашње пропаганде види у маргинализовању суштинских вредности, док се у први план стављају маргинарне ствари са циљем, засенити људе и уништити им чула, да више не праве разлику између лепог и ружног, доброг и лошег… Зато Дуци критикује спорт, као највидљивији, јер је спорт врхунац инструментализације човечијег тела који од спортисте ствара роботизовану наказу у потери за рекордом. На тај начин се и младима уништава критичка, стваралачка свест и од њих стварају савремене хорде варвара које нису у стању да се оријентишу према будућности, што види као фашизацију омладине.

Општина Топола Општина ТополаО односу провинција – град, Љубодраг Симоновић сматра да провинција много више духовно живи од великих градова, а нарочито Београда. И поред тога што је главни град, за њега је он мртав град када је у питању дефинисање стратешких интераса нашег народа и истовремено стварање идеје будућности. Србија и умом и душом далеко више живи него Београд. Прича о провинцијализму се код њега топи, нестаје и губи развојем интернета који омогућава човеку да комуницира са целим светом, а тиме се разбија и комплекс провинцијализма. Тамо где се човек бори за слободу и ново друштво, ма где се налазио, истакао је Симоновић, тамо је центар светске револуције – битно је да се ангажује и да та борба има мисао која отвара просторе будућности.

Општина Топола Општина ТополаЗа себе Дуци Симоновић каже да се не бори за стварање нове велике филозофије. Суштину види у „поумљењу човека“ јер само такав човек може да створи нови свет. То за њега није Хегелова прича о разумном свету са групом умних људи. Поумљење подразумева непосредну демократију – никако посредничку или елитистичку. Разум се налази код људи који живе и настоје да живе од свога рада. Он тврди да мора доћи време велике мисли, ако не пре, а оно када се човечанство буде суочило са егзистенцијалним проблемима који воде уништавању планете и нада се да се неће прећи она црвена линија када ће бити касно да се промени било шта. Зато Дуци конкретно тражи да човечанство делује, јер ако се људи не буду борили могућност уништења света ће бити све већа и зато ова трибина, окупљање и разговор има још већи значај и даје наду да је нови свет ипак могућ.

Гост најновије емисије “Питања и одговори” коју на ТВ Палма Плус води и уређује Оливера Милетовић био је Љубодраг Дуци Симоновић. Тематски емисија је била посвећена Дуцијевој најновијој књизи: “Последња револуција“.

Питања и одговори: Љубодраг Симоновић – Последња револуција – 13.02.2013.

Линк ка видео прилогу на: http://www.youtube.com/
Видео прилог можете скинути пратећи ово упутство.

Љубодраг Симоновић: Последња револуција

У емисији је било речи о грађанској класи, малограђанштини, о младима, о медијима, НВО организацијама, о Европској Унији, фашизму, Америци и о свеопштој човековој перспективи у смислу куда иде овај свет и живот у њему под једносмерним шинама капитализма. А суштина је у томе да капитализам људима угрожава елементарну људску егзистенцију као такву, сам живот на Планети земљи и стога се последња револуција састоји у томе да се човек и човечанство у борби против свеуништавајућег капитализма, изборе за свој живот, животе својих породица и очувања нераскидивог животног простора у коме човек живи, природе као такве. Човек треба да се избори за нови хумани свет где ће људско биће остати и бити људско биће, хумано, друштвено, морално и саосећајно.

Више се нема куд, или ће човек на свакој тачки Планете уништити капитализам као поредак, или ће капитализам уништити и њега и себе.

Дуцијеву књигу можете наручивати директно од Дуција преко следећих његових контаката:

Телефон: 011/289 36 69
E-mail: comrade@orion.rs

Љубодраг Симоновић Дуци: ТВ СОС, 29.01.2009.

Линк ка видео прилогу на: http://www.youtube.com/
Видео прилог можете скинути пратећи ово упутство.

Ово је Дуцијево гостовање на телевизији СОС у оквиру емисије “Гост СОС-а”. То је контакт емисија у којој су се укључивали и гледаоци са својим питањима. Дуци је говорио о много чему: о себи, о својој каријери спортисте, о спорту, о допингу у спорту, о правом патриотизму… али као и увек разјашњавао је да је узрок свих пробмема у једном друштву, капиталистички поредак који је овладао светом, док су проблеми грађана и народа само “нус производ” тог владајућег поретка иза кога стоје најмоћнији капиталистичи фанатици, са наравно послушничким режимима у многим државама које они “инсталирају” и подупиру.

Спорт је чист продукт капитализма који само служи за покоравање маса, за њихово уништавања, како на биолошко телесном плану, тако и на егзистенцијалном, културном и духовном, само да се одвоје од сагледавања правог узрока својих егзистенцијалних проблема. На ово нарочите треба да обрате пажњу млади људи, који се свесно гурају на стадионе не би ли им уништили стваралачку енергију и претворили је у деструктивну, у обрачунима са противничким навијачима, уместо да сагледају праве узроке свог незадовољства и животних проблема, који леже у глобалном капиталистичком поретку у ком живе. Србија је обробљења њиме преко послушних марионета на власти.

Заиста, ово је један врло интересантан интервју са Дуцијем, а на његовом крају чућете од Дуција зашто је бајка о црвенкапи једна од најмонструознијих прича која се пропагандно намеће младој дечици, њиховој подсвести и тако се дечица фактички “програмиирају” у капиталистичком систему “вредности”, на живот у капиталистичком деструктивном и антиљудси уништавајућем систему.

Љубодраг Симоновић Дуци: Клот Фркет – БК ТВ, новембар 2005.

Линк ка видео прилогу на:http://www.youtube.com/
Видео прилог можете скинути пратећи ово упутство.

Гости Исидоре Бјелице на некадашњој БК телевизији били су Љубодраг Симоновић Дуци, Мирослав Лазански и Петар Милићевић. Тема емисије била је цивилно служење војног рока и разне манипулације са тим у вези, док је у Србији још важила обавеза служења војног рока. Помиње се афера са Владом Дивцем. Наравно, Дуци се као и увек дотиче дубљих и суштинских узрока разних ефемерних проблема у једном друштву, а не политички надуваних, а они леже у капитализму као вредносном систему који уништава свет, природу, народе и њихове државе.

Љубодраг Симоновић Дуци: “Клопка” ТВ Пинк 2002.

Линк ка видео прилогу на: http://www.youtube.com/
Видео прилог можете скинути пратећи ово упутство.

Ово је само исечак из емисије “Клопка” на ТВ Пинк из 2002. године коју је тада водила Оливера Ковачевић. Гости емисије били су: Љубодраг Симоновић Дуци, Петар Игња новинар недељника НИН, и Миља Јовановић активисткиња покрета “Отпор”. У емисији је углавном виђен дуел између Дуција и буцмасте отпорашице. Дуци је разјашњавао суштину борбе притив капитализма, као главног узрочника свих проблема целог човечанства, не само Србије, док се ова отпорашица бави неком тобожњом борбом за решавање “наших аутентичних проблема”, али све у циљу да се замаскира, да је главни проблем за те наше аутентичне проблеме, управо капитализам, који их системски генерише преко људи на власти, а отпораши то само треба да замагле и упакују у форму “аутентичности” и да узрок није у капитализму.

То је тај исти капитализам који је и финансирао тај наш “аутентични” покрет “Отпор” ради спровођења својих циљева, разарања и уништења Србије у сваком погледу. Дуци је још тада открио да тај наш “аутентични” покрет “Отпор” финансира капиталистичка Америка, са централом у Будимпешти, што је буцмаста отпорашица негирала. Међутим, данас сви знамо да је то тачно, будући да је бивши амбасадор у Југославији Монтгомери, то изнео у својој књизи, са тачним цифрама колико су и када дате паре “нашим отпорашима”…

Cheguevanja – Планета

Линк ка видео прилогу на: http://www.youtube.com/

Пре неки дан добио сам сва 4 аудио записа серијала “Олимпизам, капитализам, деструкција” који је са Љубодрагом Симоновићем Дуцијем емитован на радио Београду 2 у емисији “Силен” коју води и уређује госпођа Биљана Ђоровић.

Силен: Љубодраг Симоновић Дуци – Олимпизам, капиталитзам, деструкција

Линк ка видео прилогу на:http://www.youtube.com/
Прилог можете скинути пратећи ово упутство.
Љубитељи мп3 аудио формата цео серијал могу скинути у аудио везији на доњем линку:
Скини серијал у мп3 формату (48 кб/сец. 73 мб.)

Цео серијал од 4 емисија је сад пред вама, спојио сам их и направио један аудио прилог у трајању од 03:32:13 који вам никако неће одвући пажњу због дужине, јер Дуцијево излагање је тако живо и динамично, са пуно значајних детаља које ће многи по први пут чути, рецимо о вези “хуманисте” 20 века и тзв. “оснивача” Међународног олимпијског покрета Кубертена и нациста, односно Хитлера, биће читано и Кубертеново писмо Хитлеру, који је писао хвалоспеве о њему, а тиме се улази у причу и нераскидиву везу капитализма, фашизма, нацизма и олимпизма…

Ови Дуцијеви цитати укратко ће вас увести у садржај и бит емисије, али било је ту још пуно тога пратећег, Дуци је причао и о себи, својој породици, фамилији, уништењу младих људи спортиста путем допинга, припрема итд…

Послушајте…

Љубодраг Симоновић Дуци:

“Кубетен је један плагијатор и преварант светског нивоа, знате. И њега форсирају зато што је он француз, односно спада у европску такозвану цивилизацију, односно – форсирају капитализам. И, онда су њега пре свега французи, а онда сви остали, знате, у ту колонијалну причу угурали….”

……….

“Ради се о борби за духовно наслеђе античко, пошто је заправо античка Грчка духовна колевка западне цивилизације, знате. И они су се борили за античко духовно наслеђе, то је била ствар престижа. У том смисли се појављује Пјер де Кубертен, који покушава да заправо у тој трци за античко духовно наслеђе француској обезбеди примат…”

……….

“У основи модерног олимпијског покрета се налази једна фашизоидна идеја, Кубертен је отворено о томе писао… да је демократија као принцип превазиђен и да треба успостављати ауторитарне организације које не одговарају било коме. И ту је сад истицао међународни олимпијски комитет као својеврсну цркву. Он је говорио:

“Ми не одговарамо никоме, ми смо самоуспостављени”.

И људи који се налазе у међународном олимпијском комитету не представљају земље чланице, него су они у ствари “наши чланови” у земљама чланицама олимпијског комитета. Значи, тај принцип да међународни олимпијски комитет не одговара никоме. И да су они уствари ти који су носиоци да тако кажем, те истине. То је један ауторитарни модел који је Кубертена приближио у потпуности нацистима. И, он је, није случајно што је био годинама један од најважнијих рекламних агената нацистичког поретка, поготову Хитлера, до краја живота заправо.

Хоћу да кажем да је фашизоидна идеја уткана у саму бит олимпизма као једне мондијалистичке религије, односно секте, чији је циљ био уништење културног наслеђа народа, и стварање те капиталистичке цивилизације, која се заснива на принципу борба свих против свих. Значи ти олимпијски принципи су заправо изворни принципи капитализма и њих је требало наметнути целоме свету. То сам прошли пут реко, оно што није пошло за руком католичкој цркви, као доминирајућој духовној сили запада, да изврши духовну колонизацију света, то је пошло за руком олимпијском покрету који је заправо представљао европски империјалистички покрет, иза којег је стојала Француска, Енглеска, затим касније Немачка, наравно Америка се томе прикључила….”

……….

“… Тако да је тај фашизоидни моменат, значи: расизам, обрачун са женом, обрачун са човеком као умним бићем, та педагогија утилитарна Кубертенова која се заснива на принципу “васпитања без образовања”, то је све одговарало нацистичкој концепцији, и није случајно што је Кубертен у свом писму Хитлеру од 17.03.1937. године, где се захваљује Хитлеру за паре које му је овај упутио, 10.000 рајс марака, то се не каже директно у писму, али постоје документа наравно о томе, он је заправо истако управо то задовољство што је Хитлер, односно нацисти, што су имали толико, како он каже разумевање за његову педагогију. И та педагогија, “васпитање без образовања”, то је најмонстроузнија педагогија коју је иначе Хитлер изнео у свом разговору са Раушником у “Мајн Камфу” и која је примењена свуда у свету заправо. Нигде у свету не постоји, у том такозваном спортском васпитању, теоријски део. Значи, нигде не постоји! Не објашњава се природа тела, природа покрета, међуљудских односа у телесном активизму итд… Нигде! То је страшно. Ја сам годинама инсистирао на томе, и инсистирамн, да се уведе телесна култура поново у школе, да се тај свесни однос деце према телу, да имају један, јер је тело уствари интегрални део човекове личности, и оснос према телу и однос према природи према људском друштву, уоште однос према историји, знате. Тело је резервоар несвесног, невероватно колико је тело значајно, знате. Међутим, нигде нисам наишо на подршку ни кад сам био у Немачкој, ни у Норвешкој, ни овде код нас. Нико не жели да испусти из руке тај спортски погон који је најстравичније средство за декултивисање људи и за стварање масовног идиотизма. Нигде.”

Недавно је Љубодраг Симоновић Дуци жива легенда и борац за истину, ону потпуно огољену истину која се сакрива од маса, био гост на ТВ Коперникус у оквиру емисије “Кафенисање” коју води и уређује Сања Ћулибрк.

Љубодраг Симоновић Дуци на ТВ Коперникус – август 2012.

Линк ка видео прилогу на: http://www.youtube.com/
Видео прилог можете скинути пратећи ово упутство.

Пратећи кроз емисију свој живот од почетка младалаштва, каде се безбрижно дружио са другарима и започео спортску каријеру, верујући у хуману димензију спорта које је тадашње друштво прокламовало, Дуци је веома брзо доживео отрежњење, схватајући праву суштину спорта. Спорт је у ствари индустрија смрти у рукама капитализма и њихових корпорација, пред којом нестаје хиљаде и хиљаде младих живота, милиони, у мочварама: допинга, дроге и нехуманих тренинг-третмана, у трци за победама, резултатима, рекордима, славом… јер без допинг средстава не може се постићи ни један иоле вредан резултат, рекорд, победа, а данас је вероватно присутна и нано-технологија.

Допинг “контроле” су чиста фарса, про форме ради.

Ово је једна изузетно отворена, хумана, искрена и брижна Дуцијева прича о свему овоме што новинари у медијима упорно сакривају, ону праву истину и прљаву позадину спорта коју би родитељи и сви млади људи обавезно требали да чују, пре него што свако на свој начин уђе у “спорт”, у тај лавиринт без излаза, јер човек у спорту није третиран као човек, већ као дехуманизована и роботизована наказа у циљу постизања резултата и капиталистичког прогреса.

Љубодраг Симоновић на ТВ “Ин” Бијељина, мај 2012.

Линк ка видео прилогу на: http://www.youtube.com/
Видео прилог можете скинути пратећи ово упутство.

У мају 2012. Дуци је гостовао на бијељинској телевизији “Ин” у оквиру емисије “Сасвим лично”. Емисија је снимљена поводом предстојећих олимпијских игара у Лондону да би се показала права сурова позадина спорта и олимпијских игара, чији је утемељивач и оснивач био француз Пјер де Кубертен, наводно “велики хуманиста” како га званичници годинама лажно представљају, а самим тим и олимпијске игре имају тобоже “миротворачки и хуманистички дух”, где је само: ” важно учествовати”, док нам сурова реалност говори да је у спорту само и једино: “важно победити”… и то по свакој цени, по цени људског живота, коју наравно највише плаћају млади људи, будући да се у спорту ни један вреднији резултат или рекорд не може постићи, а да се истовремено човек као спортиста не уништава као људско и биолошко биће, говори Дуци.

Допинг и дрога су главно средство за то, односно “индустрија смрти”, и у ту сврху добро је прочитати следеће Дуцијеве одличне и упечатљиве текстове:

Да се не заборави – смрт Биргит Дресел!
http://www.scribd.com/
Спорт у мочвари дроге:
http://www.scribd.com/

А овај текст је много значајан за разјашњавање позадине олимпизма.

Олимпизам и фашизам:
http://www.scribd.com/

Хуан Антонио Самаранч на нацистичкој прослави поздравља фашистичким поздравом. (кликни на слику да је видиш у пуној величини)

А и нека најновија дешавања нас упозоравају да спортом провејава деструктивни дух капитализма, дух смрти!

Умро фудбалер Еспањола Данијел Харк:
http://bit.ly/NdtDpF

Смрт светског првака после тренинга:
http://bit.ly/NdtQcl

Преминуо српски веслач:
http://bit.ly/L9Oad8

“Српски веслач Немања Нешић преминуо је на тренингу у Смедереву. Двадесетчетворогодишњи Нешић био је један од кандидата за одлазак на Олимпијске игре. За сада се испитују околности под којима је Нешић преминуо, а током дана ће се извршити обдукција.”

Годинама нам политичари преко својих медија и разни “спортски радници” причају, да спорт и олимпијске игре имају “миротворачки, пријатељски и хуманистички дух”, а ево шта је стварно тај “велики хуманиста” Кубертен говорио у својим делима, на око 60.000 страница, која је он, што се упорно крије, завештао Хитлеру и тражио је од нациста да буду “чувари” (?!) његове “хумане олимпијске идеје”.

Кубертен је говорио: “да пријатељство није за људе, него за анђеле” (?!!) што је основ и темељ његове утилитарне педагогије ( http://bit.ly/MOgZyk ), а говорио је још и то, да спорт треба да буде главно средство да се масе држе под контролом и покорношћу, да им буде као духовна дрога, не би ли се тако људи одвратили од проналажења правих узрока проблема у њиховим животима, како би се касније организовали да их реше кад их пронађу.

Ово правило је НСП данас довео до лудила и потпуне идиотизације, јер док се уништава природа и од живота многих људи у свету прави јад и беда, истовремено се ти исти људи примају на лудило спортских спектакла попут олимпијских игара, светских првенстава, и уместо да се побуне против своје про-капиталистичке власти која им уништава животе и прави беду од њих, они се закаче на тв екране да по цео дан посматрају разне спортске догађаје, спектакле, разне идиотске серије и слично…

Дуци је говорио и о Брејвику као чистом дехуманизованом продукту капитализма, као новом врсти убице новог светског поретка, убице терминатора, киборга… коме је живот у капиталистичком систему потпуно испразнио ум, у њему више нема емоција, људскости, он постаје потпуно роботизована наказа за убијање, он постаје терминатор по узору на холивудске филмове.

Многи теоретичари попут Чомског, Петера Слотердијка и други… свесно избегавају да уђу у суштину и бит спорта, будући да се тако у ствари улази у суштину капитализма, јер када имаш права да убијеш на спортском терену, ти онда постављаш питање природе једног друштва, истаче Дуци.

Осим овог сјајног Дуцијевог наступа, погледајте још неке вести, којих има колико хоћете, које указују како услед допинга млади људи спортисти напросто умиру ко покошени на такмичењима, утакмицама и тренинзима, а политичари и “спортски хуманитарни радници” цинично се крсте и чуде, као не знају о чему се ту ради, јер дотични “није показивао никакве знаке да је болестан”…

Фудбалер преминуо у Италији:
http://bit.ly/MNOl1E

“Пјермарио Моросини, фудбалер италијанског друголигаша Ливорна, преминуо је данас у болници, пошто је на терену доживео срчани удар…”

Преминули хокејеш користио допинг
http://www.vesti.rs/

Смрт кошаркаша у Португалији:
http://bit.ly/MNOKks

“Амерички кошаркаш Кевин Вајдмонд из лисабонског клуба Оваренсе преминуо је у недељу у полувремену утакмице са Академиком, која се играла у граду Леирија…”

Љубодраг Дуци Симоновић: Интервју из 1972 године

Линк ка видео прилогу на:http://www.youtube.com/
Видео прилог можете скинути пратећи ово упутство.

Ово је интервју Љубодрага Симоновића Дуција из 1972. године са тадашњим популарним ТВ коментатором Драганом Никитoвићем. Чућете Дуцијева тадашња размишљања о спорту, кошарци и свом упоредном успешном школовању. За све нас који смо били сведоци тога времена, укључујући и Дуција наравно, интересантна је та 40-огодишња дистанца, са становишта живота као једног непрекидног динамичног процеса промена, наших схватања, веровања, очекивања… и данашњег тренутка.

Љубодраг Симоновић Дуци: Трибина у Сомбору

Линк ка видео прилогу на: http://www.youtube.com
Видео прилог можете скинути пратећи ово упутство.

Љубодраг Симоновић Дуци био је гост трибине 26. марта. 2010. у Сомбору. Трибину су организовали српска читаоница “Лаза Костић” Сомбор и завичајно удружење Срба “Коријени”. Тема трибине била је: “Да ли је нови свет могућ”? Дуци је изнео кључно питање с којим се сусреће наша цивилизација, а то је егзистенцијално питање, питање опстанка човечанства, његова будућност која је угрожена од разарајућег и погубног капитализма. Дуци је говорио и о спорту као инструменту капитализма у стварању духовне дроге масама радника и младих људи, не би ли своје слободно време губили “опијајући” се спортским спектаклима. Уместо да се масе младих организују и боре против оних који од њиховог живота праве све веће ништавило и пакао, они своје незадовољство исказују на стадионима где се све више у таборима сукобљавају једни против других. Такође, било је речи о уништавању младих људи путем спорта, њиховог здравља, јер данас се ни један иоле значајнији спортски “успех” не може остварити без допинга и дрогирања.

Када је говорио о Србији, Дуци је рекао да је на сцени уништавање духовности и биолошког опстанка нашег народа, и то се одражава у следећим његовим речима:

“… све се своди на додворавање западу да би се створио један колонијални механизам, а зна се да је обрачун са духовним наслеђем, елементарни услов да се обрачуна човек са свим осталим што чини један народ”.

После Дуцијевог излагања постављана су му питања…

Тема емисије код Оливере Милетовић на ТВ Палма Плус “Питања и одговори” у којој је гостовао Љубодраг Симоновић Дуци, била је анализа стања у свету, као и критика грађанске класе, малограђанштине, на чијим “носилима” се и остварују разни фашизми у доминантном деструктивном капиталистичком поретку који влада у свету.

ТВ Палма Плус 18.02.2012.: Љубодраг Симоновић – Куда иде овај свет?

Линк ка видео прилогу на: http://www.youtube.com/
Видео прилог можете скинути пратећи ово упутство.

У том контексту, Дуци је критиковао и савремене интелектуалце, попут Ноама Чомског, који немају храбрости да у својој критици буду темељнији и потпунији, да опишу право стање ствари и узроке претешке ситуацију у којој се њихова друштва и човечанство налази, јер, да су радикалнији у својој критици, били би збрисани и избачени из друштвеног живота, са факултета, из јавности. Грађанска класа, малограђанштина, је одговорна за тешко стање у свету, јер је саучествовала у свему што су у њиховим друштвима њихови “лоши момци” чинили у њихово име, нису само Хитлери криви и одговорни.

Дуци се дотако и Србије и решењима како да се ми понашамо, Европске Уније, Зеит Геист покрета као једног савременог фашистичког покрета који је пун замки, зато је и пријемчив младима. Говорио је о технократској свести и идеологији која потпуно брише историјско и културно-духовно наслеђе сваког народ и човека, као и о многим битним стварима које помажу да се види и сагледа права слика једене од највећих криза која је снашла човечанство од свог постојања, захваљујући свеуништавајућем капитализму!

Поводом недавних студентских протеста студенти су се ангажовали да интервјуишу Љубодрага Симоновића Дуција, да чују његово мишљење. Дуци је био критичан према тим протестима, јер су они генерално били трговачког карактера, парцијални, краткорочни и реакционорног карактера. Дакако, овај критицизам се суштински односи на сву омладину у Србији, али студенти као млади људи су веома битна повезујућа карика у нашем друштву, интелектуални слој који треба да буде предводник свих истинских промена у нашем друштву које ће бити хумано и солидарно.

Љубодраг Симоновић Дуци:
Интервју са студентима о кључним проблемима (1)

Линк ка видео прилогу на: http://www.youtube.com
Видео прилог можете скинути пратећи ово упутство.

Љубодраг Симоновић Дуци:
Интервју са студентима о кључним проблемима (2)

Линк ка видео прилогу на: http://www.youtube.com
Видео прилог можете скинути пратећи ово упутство.

Поред разних других ствари, срж Дуцијеве критике студената је да занемарују свеопшти еколошки контекст живљења, који је све присутнији и драматичнији, јер свеуништавајући фашизоидни капитализам у све већем обиму загађује природу на Планети: воду, ваздух, земљу, нуклеарно загађење ( у Србији имамо злочин екоцида и геноцида путем загађења осиромашеним уранијумом) и ту сад произилази једно суштинско питање:

Где ће сутра ти млади људу да живе са својим породицама, својом децом?

Другим речима, шта Дуци поручује студентима, он им не поручује да се не боре за смањење школарине и сл. већ да у свим протестима доминантна водиља треба да им буде борба за један нови хуманији свет, опстанак у природном простору, очување животне средине у природном незагађеном облику, борба за исхрану природном незагађеном храном, јер у противном, ограничавање борбе студената на борбу за њихове парцијалне интересе, довешће их у ситуацију да ће бити прогутани, заједно са свима нама, у ништавилу капитализма на путу ка уништењу човека, природе, читавог човечанства!

И шта ће им онда вредети јефтинија школарина и сл., када ће кад дође време да оформе своје породице, ако их и оформе, тихо умирати заједно са својом децом од затроване хране пуне разних хемикалија, ГМО хране, затроване воде, загађеног ваздуха, фармацеутксе мафијашке тровачнице разним лековима…?

Наравно, то што Дуци критикује студенте и младе људе не значи да је негативан према њима, дапаче, он им се управо очински обраћа са пуно пажње, увиђајности и љубави, али мора мало пре свега да их очинском пажњом отрезни, управо зато што их воли! Разуме Дуци у потпуности студенте и младу генерацију, није им лако, има пуно странпутица на које их наводи систем капитализма који од човека ствара дехуманизованог човека, потрошачку животињу, робота и идиота које стоји пред телевизором пијућу смрдљиву кока колу.

Неупоредиво је теже данашњој генерацији студената да се изборе за било шта, него пре 50 година, треба заиста бити надчовек у људском смислу да би се данашњи млад човек одупро ништавилу капитализма, али зато стоји чињеница и одговорност данашње генерације младих људи у Србији и целом свету, они су заправо једина и задња генерација која може спасити Србију и човечанство од ништавила капитализма које прети да уништи човека, ма које нације или вере био!

Из тог разлога, ово је један од најбољих интервјуа којег је Дуци дао младим људима, са пуно пажње и увиђајности, али и са доминантном отрежњавајућом компонентом која може бити одскочна даска свим студентима и младим људима да се пробуде и почну да се боре за суштинске ствари, јер време је већ готово истекло, крајњи је час за креативну суштинску преорјентацију.

Питања су била добра, тако да је Дуци говорио о многим стварима које тиште студенте и младе људе: о образовању, о проблемима самих студената, о запослењу, о међуљудским односима, о љубави, о илузијама “бољег живота” на западу и ЕУ које им сеје актуелни пљачкашки режим, о њиховим професорима, о дроги и марихуани која је све присутнија међу младима, за чиме они све више прибегавају.

Послушајте, заиста је много корисно.

Љубодраг Дуци Симоновић говори о пљачки над студентима!

Линк ка видео прилогу на: http://www.youtube.com
Видео прилог можете скинути пратећи ово упутство.

Овај инсерт о пљачки над студентима у Србији, извучен је из Дуцијевог гостовања на телевизији Јесењин 07.12.2009. у емисији “Контранапад” коју води Мирослав Виславски.

Ево линка ка тој целој емисији:
http://bit.ly/rpb5ld

После скоро 30 година Дуци је поново закорачио у згради некадашње Радио Телевизије Београд, данашњег РТС-а. Био је гост у емисији “Српске спортске легенде” коју уређује и води Добросав Гајић, емисија је емитована 05.06.2011.

Љубодраг Дуци Симоновић: Српске спортске легенде

Линк ка видео прилогу на: http://www.youtube.com
Видео прилог можете скинути пратећи ово упутство.

На самом почетку Дуци је таксативно наводио своје биографске податке из спортске каријере, касније се осврнуо на пресудан моменат у његовом животу, напуштање Олимпијских игара у Минхену 1972-ге у име одбране олимпијских принципа у које је тада веровао. Противно спортским правилима, екипа Порторика, против које је играла тадашња Југославија, и изгубила утакмицу са 74:79, била је допингована (2 играча) и није била кажњена, утакмица није била поништена. Сви играчи, укључујући и тадашње тренере Југославије Мирка Новосела и Ранка Жеравицу, договорили су на састанку да ако се не испоштују олимпијски принципи, напусте олимпијаду. Нажалост, само је Дуци испоштовао договор, сви остали су се повукли. После тога је испаштао, искључен је из репрезентације, а у свом клубу Црвена Звезда имао је грдне проблеме.

Као и увек, једино Дуци у својим наступима спомиње кошаркаша Трајка Рајковића који је одмах по освајању златне медаље Југославије на светском првенству 1970-те у Љубљани, преминуо. Буквално је дао живот за ту медаљу. И тренери и лекари знали су за његове здравствене преблеме, али…

О спорту Дуци увек говори суштину, јер он се не може издвојити из целокупног друштвеног владајућег система, а то је да је он дрога и опијум за масе, служи за деполитизацију и идиотизацију маса, само да се људи не би повезали и борили против онога што је данас човечанство довело на ивицу провалије, а то је деструктивни и свеуништавајући капитализам.

Спорт је постао стециште свог тог зла којег генерише капитализам, говори Дуци… мафија све држи, па и спорт, само се у спорту годишње опере преко 2000 милијарди долара.

Било је речи о допингу у спорту, о деградацији жена у спорту, пуно тога….

Оно што сви виде, оно што краси овог дивног великог човека и борца за истину, је његов животни мото, следећи мисли свога оца који му је увек говорио:

“Сине… ако нешто радиш, ради поштено, или остави.”

Нашо сам на Ју Тјуб један леп видео прилог од једног поштоваоца Дуцијевог дела, и преносим га у целости онако како је постављен.

“Капитализам ствара хулигане од деце обесправљених и потлачених радника тако што ствара општедруштвену политичку и економску кризу. Капиталисти ни по коју цену не смеју да дозволе да енергија тих младих људи буде искориштена у стваралачко-мењалачке сврхе и борбу за будућност – по њима, та енергија мора бити контролисана и усмеравана путем стадиона и спортских манифестација како би се узалудно трошила..”

Линк ка видео прилогу на: http://www.youtube.com
Видео прилог можете скинути пратећи ово упутство.

На дванаестогодишњици НАТО бомбардовања Југославије, 24.03.2011-те, у Црвенки је одржана трибина на којој је био гост Љубодраг Симоновић – Дуци. После уводног предавања, Дуци је одговарао на питања посетилаца.

Линк ка видео прилогу на: http://www.youtube.com
Видео прилог можете скинути пратећи ово упутство.

Говорило се о нуклеарној катастрофи у Фукушими, о агрсији НАТО пакта на Либију иза које стоји САД, о свеопштем, самртном и лудачком самоубилачком ропцу капитализма на путу уништења народа, човека и природе, под утицајем монструозне идеје о “Златној милијарди.” Било је речи у Европској Унији као тамници народа која се пред нашим очима распада, о самом НАТО пакту, о генетски модификованој храни, о храни натопљеној пестицидима и хемикалијама која уништава биолошку супстанцу човека, а природу претвара у технички простор. O пљачкашкој приватизацији код нас са доласком ДОС-а на власти, и о ономе што је најбитније за наш народ, да се самоорганизујемо и боримо за опстанак, или ћемо врло брзо нестати са лица земље. Пут српског народа је пут повезивања са Русијом и Евро-азијским блоком у којем су сем Русије: Индија, Кина и Бразил. Простор је отворен и за друге државе. Што се више човечанство ближи катаклизми уништења, све више се човеку из тог мрака отвара простор борбе за нови хуманији свет, јер ствари су јасне, нема се где више, нема околишања: “Или капитализам, или ми, човек, природа.” Тај нови хуманији и солидарнији свет је могућ, он је на дохват руке, створиће га само они народи који се за њега боре.

Ово је сиже покренутих тема, а разне друге детаље и осврте, чућете када одгледате целу трибину.

Љубодраг Дуци Симоновић, гостовао је 19.03.2011. код Оливере Милетовић на ТВ Палма Плус у њеној емисији “Питања и одговори”.

Љубодраг Дуци Симоновић: Човече, устај и бори се, или те неће бити!

Линк ка видео прилогу на: http://www.youtube.com/
Видео прилог можете скинути пратећи ово упутство.

У овом најкритичнијем тренутку за човечанство Дуци је причао о ономе што се само по себи намеће, о опстанку човека, о опстанку човечанства и живота на Планети Замљи, о борби против дегенерисаних носиоца разарајућег и свеуништавајућег капитализма. Истаћи ћу неке од детаља из овог Дуцијевог гостовања, да би се схватила сва погубност и монструозност капитализма.

Најстравичнији и најпогубнији мит који капитализам ствара, је мит о свемоћи науке и технике. Сведоци тога смо управо сада у моментима велике и несагледиве катастрофе нуклеарне електране “Фукушима” у Јапану. У ери изграђивања нуклеарки, капиталистичке битанге и “научници” убеђивали су нас да је то најсавременија технологија, “све држе под контролом”, а сада, после ове хаварије нуклеарке, видимо да влада тотални хаос, научници не контролишу ништа, ти “научници” не могу да угасе један реактор, већ само региструју све теже и теже последице те катастрофе. Сада се види да они заправо немају, нити су предвидели ни један једини механизам заштите када се десе овакве катастрофе. Те исте битанге у Јапану, ти фах идиоти, који су својевремено говорили у вези нуклеарки “да је све сигурно” сада говоре:”Нисмо могли да предвидимо”.

Па идиоте једен, знао си да је то трусно подручје подложно земљотресима, и поред тога ти си саградио неклеарку на обали океана!? И уопште, само дегенерици капитализма у својој грамзивости за профитом могу да форсирају нуклеарке, што је сулудо, с обзиром на непредвидљивост понашања танке Земљине коре подложне земљотресима, обрушавању земље на расадима, изнад којих су такође саграђене многе нуклеарке.

Још осамдесетих година прошлог века, када је Дуци боравио у Немачкој, сазнао је да је Фрушка Гора предвиђена да буде највеће складиште нуклеарног отпада у Европи, као и електрана у Лазаревцу, у којој би се вршила некаква спаљивања што се тиче нуклераног отпада. Недај Боже да уђемо у ЕУ, али треба да се зна, ако уђемо, реализоваће се тај пројекат, Србија ће постати нуклеарна депонија Европе.

На крају ћу споменути Дуцијеву причу о најмонструознијем пројекту капиталистичких битанги под називом “златна милијарда”, који је гори и монструознији од било ког нацистичког пројекта. Замислили су да редукују становништво Планете на једну милијарду, да од себе направе некакву нову расу “киборге”, који би попут пацова били отпорни на радијацију, а осталих “нижих бића” решиће се ратовима, катастрофама и хаосом којег већ стварају.

Те битанге, ти фанатици верују да ће све то преживети у некаквим својим бункерима, склоништима са некаквим вртовима за себе, док ми “нижа бића” нестајемо. Без разлика на религију, којој нацији припада, у којој земљи живи, борба човека за опстанак своје породице, својих будућих поколења, против свеуништавајућег екоцидног и геноцидног капитализма, је заједничка борба целог човечанства, ако хоће да преживи.

Набијмо пацове у њихове бункере… нови, хуманијии, природнији свет и животни простор за човека је могућ!

Спорт настаје са капитализмом

Линк ка видео прилогу на:http://www.youtube.com/
Видео прилоге можете скинути пратећи ово упутство.

Спорт, као снажан инструмент капитализма, постао је доминантна духовна дрога у циљу идиотизовања маса, младих људи и осталих потлачених, да им се уништи ум, да се од њих свесно и намерно створе фашистичко хулиганске хорде које ће се међусобно пребијати и убијати, уместо да млади људи упру прст у чело, да размисле, и да се боре против главног узрочника тих ствари, против разарајућег и свеуништавајућег капиталистичког система владања, и режима који тиме управљају.

Мислим да сте приметили, скоро редовно када се одржавају спортски спектакли, у истом периоду ова домаћа окупациона власт донесе неку лошу одлуку по Србију, масе набију у дворане, а протеста нема.

Тако је и било за време доношења самоубиствене сребреничке резолуције у Скупштини Србије 30 марта 2010. Истог дана је одиграна утакмица Партизан Макаби, а маса младих се данима путема медија ложила на ту утакмицу.

Шта запад стварно мисли о нама

Линк ка видео прилогу на:http://www.youtube.com/

Оно што је Љубодраг Симоновић Дуци говорио још 1996-те на трибини у Параћину о томе како нас запад стварно види, а то је да смо ми за њих само обична стока и ђубретарска радна снага, сада најбоље осећамо и доживљавамо.

Љубодраг Симоновић Дуци:

“Капитализам има две форме. Једна је песница, то је фашизам! А друга је, рука, да те усиса унутра и да од тебе направи свога роба путем новца.”

Лако је борити се кад знаш где ти је непријатељ, каже Дуци, али ова друга борба за идентитет, духовност и како бити нормалан, је тежа, јер смо свакодневно изложени заглупљујућим и пропагандним тортурама преко малих екрана главних електронских медија.

Још је теже, кад те не само запад сматра за стоком и ђубретом, већ и домаћа властодржачка структура, али борити се за себе, своје породице и земљу морамо, немамо резервну државу.

Данас је из серијала Дуцијевих наступа на “СОС” каналу на реду веома битан део “Спорт и допинг”, јер се читаве младе генерације широм света, па чак и млађи узрасти, уништавају путем допинга, а та слика је иста и код нас!

Љубодраг Симоновић – Дуци на СОС каналу, јануар 2003. – Допинг и спорт

Линк ка видео прилогу на YouTube
Видео прилог можете скинути преко овог сајта.

Данас је и више него јасно да је апсолутно немогуће у спорту постићи све боље и боље резултате, и рекорде, без употребе допинг средстава. Ићи у спорту све више и више, све даље и даље, све снажније и снажније, све рекордније и рекордније, апсолутно је немогуће без употребе допинг средстава, јер напросто људски организам у природном смислу има своје границе и лимите, које не би могао да пробије без употребе тих допинг средстава. Сада се због тога рекорди мере у хиљадитом делу секунде, али се зато тај млади људски организам на хиљаду и један начин распада! Када је одговарао на питања гледалаца, Дуци је поменуо чувеног америчког атлетичара Карла Луиса, који је као допинг користио хормон раста који проузрокује распад организма. Луис је у слободном времену носио брњицу да му се вилица не би распала.

Тим хормоном раста допинговала се такође чувена америчка атлетичарка Florence Griffith-Joyner која је била позната да са осмехом, без грча на лицу, пролазила кроз циљ побеђивајући све редом, освајајући тако златне медаље… али то је имало своју цену, умрла је Септембра 1998-ме.

Ретки су спортисти који су проговорили о индустрији допинга, један од њих је чувени Немачки голман Хароплд Шумахер , који је у својој књизи “Последњи звиждук” раскринкао ту највећу чувану тајну у Немачкој, о допинговању спортиста, али због тога што је проговорио морао је да побегне у Турску. Завршићу са Дуцијевим цитатима.

[…]… У Сједињеним Америчким Државама вредност спортског тржишта дроге достигла је више милијарди долара годишње! Да ствар буде гора, употребљавају се све разорнија средства. Интересантно је да се овог пута на оптуженичкој клуипи не налази владајући систем, већ “покварени спортисти”. Не поричући одговорност спортиста, и то како у допингу тако и у завери ћутања поводом допинга и других прљавих игара у спорту, требало би утврдити и одговорност господара спорта који вуку потезе из сенке, као и спортских функционера који чине све да спрече да истина избије на видело!

Нису само врхови спортске мафије заинтересовани за прикривање допинга, већ су то из истих разлога и фирме спонзори. Утврђено је да допинг афере доприносе паду популарности спорта, што негативно утиче на бизнис. Процењује се да се годишње у спорту и путем спорта окрене преко 1000 милијарди долара! Јавна је тајна да врхунски спортисти узимају стимулативна средства под непосредним надзором све траженијих и плаћенијих стручњака за допинг који раде за фирме спонзоре, велике фармацеутске компаније, међународне спортске асоцијације, спортске савезе, националне олимпијске комитете и имају подршку и заштиту од спортских министарстава! Они који организују такозване допинг контроле, и они који организују и спропводе систематско допинговање спортиста, налазе се на истом задатку! …[…]

[…]… Западна Немачка је употребу допинга дигла на ниво званичне државне политике још крајем 70-десетих! Победе Немачких шампиона треба да омогуће да Немци наново постану победничка нација. Након рушења берлинског зида, утврђено је да су и водећи допинг експерти западно-источне Немачке упркос јавном непријатељству годинама помно сарађивали… […]

П.С. Ових Дуцијевих емисија на “СОС” каналу било је седам. То је пребацивано са ВХС-а на диск. Мени је послато 4 емисија, ако неко ко је снимао то, којим случајем има сав материјал са овог Дуцијевог серијала са “СОС”-а, нека ми се јави на:

orgonster@gmail.com

У данашњој емисији коју вам представљам било је речи о фер плеју у спорту. Дуци је то укратко објаснио да се ту не ради о никаквом фер плеју заснованом на људским правима грађанина и хуманистичким идејама водиљама… право на живот, људскост и слободу, већ да је фер плеј у спорту сведен на “цивилизовани зверињак” где је попут бокса фатктички легализовано право да убијеш човека, а све се ето као десило у “спортској борби”. Затим, Дуци наводи погубне клизеће стартове у фудбалу где се људи сакате, али и поред свега још их не забрањују. Фер плејом се у спорту покушава дати нека морална димензија, али то је пропало.

Љубодраг Симоновић – Дуци на СОС каналу, 08.01.2003. – Фер плеј

Линк ка видео прилогу на YouTube
Видео прилог можете скинути преко овог сајта.

“… па ево, ја сам у овим својим књигама покушао да образложим тезу да је олимпизам прва мондијалистичка идеологија и да у ствари са спортом се уништава, значи, у читавом 20-том веку, уништавају националне културе, уништава се све оно што човеку даје могућност да препозна себе као слободарско и културно биће, тако да је то универзални механизам. Иза тога с једне стране стоји логика капитализма, будући да је код нас хајдучки вишебој, соколски покрет и сви они покрети телесне културе који су служили за духовну интеграцију Српског народа и Словена, у односу према Пан-германизму, сви су ти покрети уништени, и тај спорт је постао један универзални принцип стварања друштва као савременог зверњака…”

Затим…

“… Та прича да сам ја Дон Кихот и остало, то је чиста будалаштина! Не борим се ја против ветрењача, ово је врло реална политичка борба! Није се ни један Васа Пелагић борио против ветрењача, највећи српски просветитељ, учитељ српског народа! Као и Светозар Марковић и многи други који су се борили у нашој историји. Тако да, не треба потцењивати ту историјску путању. Ми имамо обавезу према генерацијама људи који су се борили, и од 41-ве, и од 914-те и од 804-те, и све време робовања под турцима, значи… та слободарска нит, та идеја, та светлост! Она је надахњивала наш народ!… Према томе, немојмо подмештати ту једну лажну причу о Донкихотизму. Није овде никаква романтичарска, блесава концепција у питању. Овде је једна реална политичка борба у питању! Реална политичка борба која тежи очувању наше земље од уништења! То није Донкихотизам, то је политичка борба!”

О томе када га људи хвала као спортисту, после питања једног гледаоца:

“Хвала пуно на подршци! Мада, ја имам једну, да кажем, замерку, ипак.. начин на који сте ви… тај однос према мени… 3 корака од центра, и шта ја знам… мислим да се ту исто ствара нека митолошка прича. Ја не сматрам да моја спортска историја треба да буде значајна. Више волим кад се помене нека књига, или нешто што сам урадио, што у ствари у оваквом једном контексту отвара могућност за једну критичку дистанцу. Тако да, видим код вас одушевљење које је друге природе, а ви га дефинишете на овај начин, то је ваша ствар, али мислим да није ствар у томе да се од спортиста стварају митолошке личности, и да ,овај, самим тим што се човек бави спортом и што је направио 3 корака, не знам које је кошеве дао… да сад треба да буде нека легендарна личност.
Мислим, то је један од начина у ствари да се потпуно погрешно дефинише тај историјски моменат у једном народу. Мислим да… то иде сад уз оно да су спортисти најбољи амбасадори итд…

То је све једна чиста лаж! Најбољи амбасадори су наши људи који се баве културом, људи који стварају, који раде. Рецимо, ја ћу вам рећи нешто… Мој брат, Владимир Симоновић, је доктор технологије. Он је читав свој живот посветио фабрици “Магнохром” (из Краљева) ! Човек који је најбољи докторат направио по речима декана факултета кад га је бтранио. Никада у јавности мој брат није поменут! Он је омогућио са својим друговима рад хиљадама људи. Направио је најновију фабрику, на 4 спрата где се ради са компјутерима. Иначе, он се бави производњом специјалних опека за конверторе, челичане итд…

Никада тај мој брат није поменут. То је срамота! Он је далеко значајнији од мене за ову земљу, кад је у питању, значи, поређење моје спортске каријере и оног што је он остварио и урадио. Значи човек који преко 30 година… он ће сада продавати вероватно сапунчиће и шрафцигере на бувљаку у Краљеву. Човек, чије образовање на западу кошта преко 3 милиона $!! Е, видите, то је сада реалност. Ми не причамо о правим људима! О људима који су стварали ову земљу и који дају шансу нашој земљи да преживи…!

Ми причамо о људима који забављају масе! Који лече комплексе људима… дакле, оно што сам и ја био у ствари. Ми постајемо легендарне личности. Зашто нису легендарне личносто они који су из културе! Људи који су ствараоци! Пољопривредни произвођачи који дају нама шансу да створимо рецимо здраву храну на којој можемо, не милијарду, десетине милијарде долара да зарадимо! Ми можемо да живимо на томе! Због чега се о томе дакле не говори? Тако да ти неки “велики подвизи”… нормално да је мени драго кад неко помене да сам ја некад нешто добро урадио, јер стварно огроман рад стоји иза тога! Али, са друге стране, давати томе неку митолошку димензију… то значи обезвређивати оно што је право у нашој земљи…! Дакле, ја бих више волео да акценат буде на људе који су… који стварају и дају шансу овој земљи да опстане! А не на онима који стварају духовну дрогу за масе!…”

Тема ове следеће емисије из Дуцијевог серијала на “СОС” каналу била је “Спорт и расизам”, и тим поводом на самом почетку је био дат кратки прилог о томе из Дуцијевог филма “Олимпијски пламен”. Међутим, пошто је емисија ишла уживо, дало се претпоставити да ће гледаоци постављати разна друга питања, оно што их тишти, Дуци је одговарао на све то, и емисија је била веома занимљива! Људи су отворили душу и дали потпуну подршку Дуцију за оно што ради.

Љубодраг Симоновић – Дуци на СОС каналу, децембар 2002. – Спорт и расизам

Линк ка видео прилогу на YouTube
Видео прилог можете скинути преко овог сајта.

Јавио се био и један једини провокатор, који је на самом почетку скренуо пажњу Дуцију:

” да не брка спортски канал са политиком, као и спорт са политиком, у својим емисијама на “СОС”у…. па да помиње актуелну власт и да због тога можда СОС неће добити фреквенцију итд… “

… што је чиста будалаштина и прљаво подметање, јер све те мале ТВ станице попут храброг “СОС”-а, који уопште није спортски канал, баш и позивају Дуција да критички прича то што прича (јер сви заправо и знају оно што он прича, зашто би га иначе и звали на гостовања), дакле и о спорту као чистој политици и нераскидивој вези са њом, што је данас свакоме јасно! А уосталом, каква је то земља где треба некој телевизији да, када због тога што на њој критикујуш јавно актуелну власт, укинеш фреквенцију за емитовање програма, што алудира овај лик?

Фашистичка!

Многе будалаштине је пропагирао овај гледалац, као грађанин он има права да мисли то што мисли, али следеће речи га одају да је провокатор:

“… па баш у капиталистичким земљама се најманје уништава природа, и највише се чува (!?) а више се троши природа у Африци, Азији и на истоку…”

… што је чиста глупост јасна сваком човеку. Па после сам себи противуречи:

“… цео свет нема производњу као Америка једна једина.”

Па човече божји, па о томе се и ради, због тога та америчка индустријска производња највише и загађуј природу, о томе постоје и званични подаци, и како се сад у капиталистичким земљама “највише чува природа?!”

Тај провокатор је изрекао још једно бесмислено становиште и закључак с алузијом да се прихвати овај свет под јармом капиталистичког система као нешто “нормално”:

“… постоји једно правило, ако можеш нешто да промениш, промени одмах, ако не можеш, дигни руке…”

Јели… ?

Па да је тако многе државе које су биле колоније не би никад постале независне државе да су као по теби, одустале од борбе за независност “јер то не може одмах”. Да је тако човечанство се не би никад ослободило разних предрасуда у корист еманципације друштва.

Ти би све одма, је ли?

А да си којим случајем ноторни алкохоличар, да ли би се ти баш одмах решио алкохолизма, или би, пошто не можеш то одмах, диго руке од свега и наставио да се “дружиш” са флашом…?

Вероватно би “одмах одустао”, пошто пропагираш то правило. Када све то будете гледали и слушали, биће вам јасно да је човек провокатор.

Наравно, још једном понављам… човек има права да тако размишља, али то је његов свет, не наш, слободарски, за којег ћемо се борити ма колико година било потребно за то…!

Све у свему емисија је била изузетно жива и интересантна, моноге је корисне ствари Дуци причао, људи су се непрекидно јављали да га подрже и да му поставе питање.

Одмах да вам кажем да ми је снимак овако послат, без једног мањег дела емисије где је приказан инсерт из Дуцијевог документарца:”Олимпијски пламен”, али наравно нећете ништа пропустити од Дуцијевог инспиративног говора. Говорио је пуно тога…

Дуци на ТВ Палма Плус, 05.05.2006.

Линк ка видео прилогу на YouTube
Видео прилог можете скинути преко овог сајта.

Љубодраг Симоновић – Дуци је говорио о Европској Унији, о Америци, о фашизму као “песници капитализма”… но, истакао бих пар ствари, а остало ћете сами чути.
Дуци је указивао на уништавајућу улогу капитализма због обневиделе, монструозне и фанатизоване свести владара света који путем машинерије капитализма уништавају све живо, нашу животну средину, а самим тим и човечанство! Да су фанатизивани и болесни говори чињеница, да они уништавају природу и свет у којем и они сами живе, њихова деца, унуци и просто је то невероватно кад се сагледа та њихова монструозна фанатизована свест у светлу ове чињенице!
Капитализам, заправон “дух капитализма”, како је почео, тако је и наставио да се спроводи у другим земљама, путем Кисинџеровог “обрасца”. Прво се претходно парама купи медијска сфера, новинари, професори, интелектуалци… и после све иде лакше. Тако се потом лако “инсталира” домаћа окупациона власт за испирање мозгова масама, и пљачку привреде. То се и десило код нас када је ДОС дошао на власт. Од тада је престала да тече историјска слободарска самосвест нашег народа, и почело је његово нестајање, нестајање наше историјске слободарске традиције и богатог културног наслеђа. Представници те ДОС власти од самог почетка своје окупације непрекидно испирају народу мозак говорећи да смо ми нико и ништа, неписмени полуидиоти без историје, идиоти који су и заслужили све ово што им се догађа, а све са циљем да се сами погнутих глава стидимо себе, јер смо ми наводно “нико и ништа”, обична ђубретарска и слугерајска радна снага за рачун капиталиста, и док те битанге буду на власти то ће се и наставити…!
Поводом овога индикативан  пример је био када је Дуци причао да је заједно са својим комшијама у згради где станује, направио леп амбијент око зграде, тај потез су следиле комшије из других оближњих зграда. Засадили су цвеће, јеле и брезе… и нико да се у медијској сфери сети да јавно помене и похвали и такве примере, којих наравно има и на другим местима!

“Ево, то… то смо ми, српски народ, погледајте како смо направили повољан амбијент око зграда, сво то зеленило…”

Али не, ни у лудилу то нећете чути да се то у медијима истакне од стране ове ДОС окупацијске власти, већ се стално и опсесивно приказују лоши примери. Кад човек прати сву ту њихову медијску сферу, испада да смо ми необразовани, неписмени, дивљаци, примитивци, и да треба да се већ једном “цивилизујемо”. Наравно, ми знамо да то није тако, али морамо да се боримо да комплетно сменимо ову власт, иначе ће се наше нестајање као самосвесног слободарског народа наставити.

Дуци је нешто говорио и о Хитлеру, Клинтону, Бушу,  упоређивао је њихове личности, и још много тога. Погледајте и послушајте.

У својој емисији “Контранапад” у којој водитељ Мирослав Виславски често позива Љубодрага Симоновића – Дуција, магистра правних наука, доктора филозофије, и пре свега истинског и бескомпромисног борца за истину, овога пута је позвао и Дуцијевог саговорника, Зорана Бингулца, бившег фудбалера Црвене звезде, бившег спортског радника, бившег министра спорта, сада професора на универзитету који је аутор књига из економије.

Први део емисије

Линк ка видео прилогу на YouTube
Видео прилог можете скинути преко овог сајта.

Други део емисије

Линк ка видео прилогу на YouTube
Видео прилог можете скинути преко овог сајта.

Тема којом је водитељ замислио целу емисију била је “вредности у спорту”, има ли их, нема ли их, какве су, са тоном, упитом, али и сугестијом, да у спорту тобоже ипак постоје неке вредености и врлине које се промовишу у виду идеје фер плеја као неки вид “спотске борбе”, идеје које се могу некако искористити за некакве промене, да се спорт кроз рад спортских радника изведе из мочваре деструктивности уништавања младих људских организама и живота ( допинг без кога спорт не може више да функционише, дехуманизација, денатурализација, деперсонализација младих људи…) на праве стазе неких жељених људских и универзалних вредности које су суштински циљ и смисао људског живота.

Међутим, кад доведете Дуција у таквој емисији, са том задатом темом и сугестивним илузијама да се кроз спорт може променити спорт, и нешто више… убрзо се те илузије распрше ко мехур од сапунице, у смислу да ће тако спорт бити “бољи”, да ће то после некако утицати на људску свест за некакве пратеће промене у друштву. Те илузије су данас и више него јасне, празна нада, магла, јер спортисти су данас допинговане послушне “покретне лабораторије”, а не људска бића са људским вреденостима, савремени послушни робови борбе капиталистичких концерна и кланова за профит и енормну зараду. И како сад у том контексту може бити неког истинског фер плеја и врлине у спорту, ако се има у виду ово уништавање хиљаде живота младих људи у трци за жељеном славом, новцем и пре свега бекством из сурове реалности живота, живота у коме на глобалном нивоу доминира деструктивни “дух” капиталистичког поретка који гази све пред собом, све природне, животне, људске, хумане и солидарне врености, он прети да уништи сав живот на Планети, јер ако зарађујеш профит загађујући разним технологијама ваздух, воду, животиње, птице, људе… ако трујеш људе храном натопљеном хемикалијама… ако ти је рат главна “индустријуска и економска” грана за пљачкање читавог света од стране шачице идиота, и после даш људима спорт као масовну духовну “дрогу”, као компензацију за сурову свакидашњицу, беспарицу, беду и сиромаштво, онда је јасно шта је спопрт!

Спорт је само инструмент капиталиста, од њих је и створен, за хипнотизацију и покоравање људских душа, радника, младих људи… да своје незадовољство и бес испразне спектакуларно на стадионима, са флашом пива испред бљештећег ТВ екрана, уместо да почну да се организују и боре против правих узрока свог незадовољства, свако у својој држави, а то је капиталистички систем пљачкашких власти који непрекидно генерише сву ту животну и Планетарну беду.

Све у свему биће ово за вас право уживање слушајући Дуција, јер његови говори су увек подстрек свима нама да се отргнемо апатији и безнађу, да коначно почнемо да се организујемо и боримо против ове наше неразумне власти, за промене, за нешто потпуно ново у Србији!

Уживајте…!

На Београдској тераси, режисеру Милану Видојевићу Дуци је дао интервју. Ја бих издвојио оно што је Дуци рекао при крају интервјуа, а што је за обичан свет најбитније, да је човекова свест о томе да је главна пошаст данас капитализам, капитализам који са својом идеологијом профита претвара човека у своје ”оруђе за рад” у служби профита, и тако му уништава живот, његово биолошко и духовно биће, природну средину, реке, ваздух , воду…!

Жалосно би било то, ако човек ”чека” да га капитализам доведе до руба егзистенције, да остане без коре хлеба, па тек онда да увиди да треба да се бори против капиталистичког система и идеологије која је преплавила планету, јер ако то ”чека”…може се десити да промене више неће бити могуће, и да ће човек бити само немоћни неми посматрач умирању своје деце на ”ђубришту” капитализма, који ће толико загадити Планету, земљу, ваздух, воду…да све то више неће моћи да се поврати у природну нормалу…

Интервју

Линк ка видео прилогу на: http://www.youtube.com/
Видео прилог можете скинути преко овог сајта.