ArhivaFebruary 2021

Aмериканский фашизм

A

Америка – хребет мирового капитализма и важнейший источник его жизненной силы. В то же время Америка и ангел-хранитель капитализма. Это главная причина того, что везде в мире взгляды фанатиков капитализма направлены на Америку. В современном мире Америка имеет ту же роль, которую имела нацистская Германия в Европе после великого экономического кризиса капитализма 1929 года. Америка – самый ярый защитник мирового капитализма от политических движений, стремящихся создать новый мир. В свете роли, которую имеет Америка как двигательная сила в развитии капитализма и как верховный страж капитализма, чудовищные злодеяния, на которых основывается американский фашизм, получили предельное значение.

Здесь речь может идти об исторической аналогии. Чем глубже кризис капитализма, тем более готовы его поклонники принять и самые худшие преступления, если они способствуют выживанию правящего порядка. Это как раз то, что обеспечило подъем фашизма. Европейская аристократия, христианские церкви, капиталисты и гражданский класс были одушевлены Гитлером. Они в чудовищном преступнике, не скрывавшем свое стремление истребить целые народы, видели „витязя на белом коне“, который был в состоянии расправиться с европейским рабочим движением и искоренить „коммунистическую чуму“.

Гитлер на Западе прославлялся как „гений“. Берлинские Олимпийские игры 1936 года указывают на то, что Гитлер имел безоговорочную поддержку ведущих политических кругов Запада. Все прибыли в нацистскую Германию, которая была переполнена концентрационными лагерями, в которых мучили и убивали рабочих трибунов и людей, принадлежащих „нижей расе“, чтобы поклониться „гениальному Фюреру“. В то же время это было и поддержкой арийской „надрасе“ в движении на Восток и истреблении Славян.

Вот как Пьер де Кубертен – официальный основатель современных олимпийских игр и „великий гуманист“ ответил французскому журналисту, который осмелился критиковать Берлинские олимпийские игры: „Что, Игры извращены? Олимпийская идея пожертвована пропаганде? Это абсолютно не точно. Величественный успех Берлинских игр прекрасно послужил олимпийской идее. Только Французы или почти только Французы притворяются Касандрой…“ И далее: „Во Франции вызывает беспокойство то, что Игры 1936 года озарены гитлеровской силой и дисциплиной. Как бы могло быть по-другому? Напротив, нужно как можно сильнее желать, чтобы игры всегда были организованы так счастливо, что каждый народ в течение четырех лет участвует в их подготовке.“

А вот что Мартин Хайдегер – один из величайших авторитетов в интеллектуальных кругах современной Германии и Европы в декабре 1931 года написал своему брату Фрицу о Гитлере: „Кажется, что Германия проснулась и поняла и приняла свою судьбу. (……) Ни один умный человек не может больше оспорить то, что этот человек имеет особый и надежный политический инстинкт и что он его имел и тогда, когда все мы были еще в тумане. К национал-социалистическому движению подключатся в будущем и другие силы. Больше речь не идет о узкогрудой партийной политике, а о сохранении или гибели Европы и Западной культуры. Тот, кто этого все еще не понимает, заслуживает погибнуть в хаосе.“ В Хайдегеровской философии примечается политическая доктрина, на которой основывается католическое и фашистское видение будущего. Речь об „индустрийском феодализме“, который подразумевает упразднение человека как эмансипированного гражданина и тем самым как политического субъекта в конституировании общества как политического сообщества; об упразднении классового общества путем „народного сообщества“; о сведении государства к орудию мощнейших капиталистических групп для установления „социального мира“; об упразднении рабочих профсоюзов и сведении рабочих к промышленным холопам, а капиталистов – к феодальным господам; об установлении тоталитарной политической воли, воплощенной в „Вожде“ и правящем порядке… „Ein Volkein Führer!“ – это политическая сущность Хайдегеровской фундаментальной онтологии. Она четко выражена в Хайдегеровской позиции из 1933 года о том, что „сам и единственный Фюрер считается сегодняшней и будущей немецкой действительностью и законом“. Гитлер становится антропологическим явственным обликом „бича“.

Пресловутая ложь то, что Немцы не знали о концентрационных лагерях и злодеяниях, совершенных эсесовцами и немецкой солдатеской. Убедительное большинство Немцев было воодушевлено Гитлером потому, что он не гнушался совершать ужаснейшие преступления ради создания „великой Германии“. „Решительность“ было святым словом, которое с воодушевлением выговарали немецкие мещане, возвеличивая политику Гитлера. Они видели в Гитлере земное „божество“, которое в состоянии покорить мир и осуществить их сны.

Фашизм – один из политических обликов, в которых проявляется капитализм. Он – сжатый кулак капитализма в кризис. Фашизм – идеология классового общества и гражданского класса, отрекшевшегося от эмансипационного наследия гражданского общества. Фашизм – милитаристический облик борьбы капиталистов и гражданского класса за сохранение капитализма. Он подразумевает беспощадную борьбу с политическими движениями, которые могут создать новый мир. Когда частная собственность на средства производства является абсолютным принципом, тогда оправданы и самые ужасные злодеяния, обеспечивающие выживание капитализма.

Как конкретная природа немецкого капитализма обусловила природу немецкого фашизма, так и конкретная природа американского капитализма обусловила природу американского фашизма. Специфичность американского фашизма состоит в том, что он – воплощение деструктивного духа американского капитализма. Деструкция, имеющая технический облик, стала не только тоталитарным политическим, но и тоталитарным жизненным принципом. Она стала судьбоносной мощью, которая непосредственным образом определяет общественную жизнь и природу человека. В то же время глобалистический и империалистический характер американского капитализма непосредственно обусловливает природу американского фашизма.

Экономическая экспансия американского капитализма, имеющая прибыльный характер, представляет собой основу его деструктивной мощи. Это то, что дает жизненную силу американскому фашизму. Способность американского капитализма создавать технические и биологические средства, которыми может быть уничтожено человечество, дает особые размеры американскому фашизму. Он превосходит нацистскую геноцидную теорию и практику. Американский фашизм стремится уничтожить не только отдельные народы, но и милиарды «лишних людей» человечества. Он руководствуется тем принципом, что уничтожение как можно большего числа людей является основным предусловием выживания все мешьшего числа людей.

Экспанcия американского капитализма приводит ко все более интенсивному уничтожению жизни на Земле – чему соответствует иллюзия о том, что будущее человечества находится не на Земле, а в космическом пространстве. Американский капитализм уничтожает живой мир и человека как живое и гуманное существо, производя искусственную еду, искусственных животных, искусственные органы, искусственную кровь, искусственную интеллигенцию… Самая драматичная истина гласит: капитализм может пережить смерть человека как человеческого и биологического существа. Для капитализма “традиционный человек“ – только временное средство его репродукции. “Человек-потребитель” представляет собой переходную фазу в процессе капиталистически вызванной мутации человека в “самый высшей” облик капиталистического человека: человека-робота. “Терминаторы” и другие роботизированные чудища, которых производит голивудская индустрия развлечений, создающая капиталистическим образом дегенерированное “видение будущего”, являются воплощением отчужденной от человека созидательной мощи, которая становится средством для уничтожения человека и жизни. Создается новая “властвующая раса” роботизированных гуманоидов, которая должна разобраться с “традиционным человечеством”, что значит с людьми, которые способны любить, мислить, мечтать, бороться за свободу и выживание, – и начать хозяйничать на Земле. Вместо нового мира создается “новый человек”, который сведен к той “мере человеческого”, которая не может создать угрозу правящему порядку. Имя, которое Илон Маск – один из самых значительных представителей американского „нового мирового порядка“ дал своему сину (X AE A-12), символически указывает на природу мира, который создает американский фашизм.

Если иметь в виду критерии, по которым определяется что такое фашизм, к которым пришел Герберт Маркузе, США – par excellence фашистская страна. Один из важнейших показателей, указывающих на фашизм, это тот, что государственные институты стали орудием правящих капиталистических кланов для осуществления их интересов. В США самые мощные капиталистические корпорации систематически обесценивают государственные институты, которые могут быть дамбой против их экспансии. Правящий принцип капитализма „Уничтожь конкуренцию!“ подразумевает не только борьбу между капиталистическими корпорациями за доминацию и выживание, но и их совместную борьбу за приобретение власти над государственными институтами и обществом. Американский фашизм основывается на полном корумпировании исполнительной, судебной и законодательной власти со стороны банкиров и мощнейших капиталистических концернов. В их руках находятся армия, полиция и тайные службы. В то же время капиталисты используют „услуги“ мафии и других криминальных групп для разборок с борцами за права рабочих и с группами левых, которые борются за новый мир. Кроме того они служат тому, чтобы криминализировать „цветную“ рабочую молодежь из беднейших кварталов крупнейших городов и таким образом деполитизировать и интегрировать их в правящий порядок.

Американская „демократия“ – политический облик господства капитала над людьми. Двухпартийная система создает впечатление демократичности. В действительности это только явственный облик тоталитарного капиталистического одноумия. Вся американская политическая система – фарс, имеющий характер цирка. Отношение американских властей к Асанжу, Сноудену и Менингу указывает на настоящую природу американского фашизма. Они находятся в расстрельном списке, так как разоблачили тоталитарную природу американской „демократии“. Когда в виду имеются методы и размеры слежения за американскими гражданами со стороны американской полиции и тайных служб, нацистский тоталитаризм выглядит как детская игра. В то же время сам „американский образ жизни“ превращает загарантированные конституцией и законами права человека и гражданина в формальные права. Право на жизнь, на работу, на здоровье… все обусловлено образом жизни, основывающимся на беспощадных процессах капиталистической репродукции. „Деньги не пахнут!“ – неприкосновенное правило, господствующее в реальной жизни, и оно обесценивает все другие принципы.

То, что придает жизненную силу фашизму, это экспансионистическая природа капитализма. Без экспансии капитализм обречен. Все то, что обеспечивает экспансию и тем самым выживание капитализма, приветствуется. В кризисные времена фашизм – обнаженный меч, которым капитализм устраняет препятствия, стоящие на его пути. Так как кризис капитализма стал перманентным и все драматичнее ставит под вопрос возможность экспансии капитализма – фашизм стал органической частью американской политики. В этом контексте сама капиталистическим образом дегенерированная жизнь стала террором над человеком и природой. Это сущность „потребительского общества“. Современный капитализм имеет не только тоталитарный политический, но и тоталитарный деструктивный характер. Он основывается на том, что из последствий уничтожения мира создает источники прибыли. Уничтожение жизни на Земле становится важнейшим средством для капиталистической экспансии. В отличие от немецкого фашизма, имевшего геноцидную природу, американский фашизм имеет не только геноцидную, но и экоцидную природу. Американский фашизм основывается на экоцидном терроризме.

Для нацистов телесное здоровье было важнейшим отличием Арийцев, и на нем основывался их расовый фанатизм. Американский фашизм производит больных людей, превращая их в прибыльных пациентов. Вместо „стального тела“ Арийца в американском фашизме доминирует идеал потребительского тела, который подразумевает телесное и ментальное дегенерирование людей. Что касается биологической репродукции, в нацистской Германии рождение здорового потомства представляло фундамент биологической силы немецкой нации и основу ее колониальной экспансии. Нацистская пропаганда придала „немецкой матери“ мифологические размеры. В США все большее число женщин и мужчин стерильно. Исчезает традиционная семья. Дети появляются из пробирок и становятся товаром на рынке – схоже собакам и кошкам…

В нацистской Германии господствовало одноумие. Американский фашизм основывается на „плюрализме“, создавшем масс-медии (СМИ), ставшие фабрикой лжи и иллюзий. Нацистская власть настаивала на воспрепятствовании появлению истины. Американская власть руководствуется принципом, что „сто раз повторенная ложь становится истиной“. Ложь становится товаром на рынке „публичного мнения“. Зрелищный облик, в котором ложь появляется, – это ее рекламная упаковка. В нацистской Германии господствовало политизирование угнетенных путем нацистской идеологии. В американском фашизме доминирует деполитизация угнетенных путем индустрии развлечений, в которой важнейшую роль имеет спортивный showbusiness. Спорт стал верховной религией, а стадион – важнейшим культовым местом. Немецкий фашизм был окрашен черной краской. Американский фашизм появляется в цветах радуги.

Немецкий фашизм основывался на фанатичном националистическом и расистическом сознании, имевшем коллективистский характер. Все нацистские мифы (как миф о Зигфриде и Нибелунгах) основываются на создании „коллективного несознательного“ (Юнг) как основе национальной и расовой интеграции. Американский фашизм основывается на атомизированных людях. Каждый одержим своей экзистенцией. В жизни господствует беспощадная борьба за выживание. Человек в другом человеке видит не приятеля, а смертельного неприятеля. „Dont trust anyone!“ становится верховным жизненным принципом.

Главной интеграционной силой американского фашизма являются не история, традиция, культура, национальное и религиозное самосознание… а business. Америка – рабочий склад, которым управляет современная рабовладельческая „элита“, появляюшаяся в виде банкиров и владельцев компаний. Американские граждане живут между иллюзией и реальностью. Сон о „богатстве“ привел их в Америку, а борьба за выживание стала их жизненной реальностью. Страх от кончины в грязной канаве у дороги представляет главный жизненный мотив. Правящая пропагандная машинерия настаивает на том, чтобы страх от потери работы, от падения в долговое рабство, от криминальных банд, от похищения детей… вытеснить, создавая пагубную иллюзию того, что богатство у каждого под рукой и что человек только должен иметь „счастье“ – и все его сны осуществяться в течение ночи.

Специфичность американского фашизма состоит и в томе, что он основывается на чудовищных злодеяниях, совершенных в современном веке. Американские капиталисты убили почти 100 миллионов североамериканских домородцев. Речь о величайшем геноциде в истории человечества. В то же время в США установлен рабовладельческий порядок, принесший смерть десяткам миллионов Африканцев. Точно так же американские капиталисты отняли у Мексики Калифорнию, Техас, Новый Мексико и другие части территории… За развитие американского капитализма заплатили своими жизнями миллионы переселенцев из Европы и мира, которые бездушно эксплуатировались, а также миллионы детей, работавших на фабриках и в рудниках „нового света“. Это настоящая американская история.

Почти никому не известно, что США первыми в мире организовали концентрационные лагеря – в ходе Гражданской войны (1861-1865 г.г.). Об этом умалчивалось 130 лет, и только в конце 20 века начали появляться сведения о лагерях. Первые концентрационные лагеря создали северяне („Рок Айленд“ и „Форт Вильямс“). Спустя несколько месяцев южане создали свой концентрационный лагерь „Андерсонвил“. По доступным сведениям через эти лагеря прошло около 400.000 человек (194.000 северян и 216.000 южан), из которых около 56.000 убиты разными способами. Заключенных морили голодом и наказывали побоями, мучениями и насилованием. Заболевших не лечили. Трупы умерших и убитых бросали в болота. Испанци следовали за Американцами. Они создали концентрационные лагеря на Кубе в 1895 году во время войны против кубинского Движения освобождения. Англичане создали концентрационные лагеря в Южной Африке во время войны с Бурами. В Германии концентрационные лагеря возникли в 1933 году с приходом нацистов к власти.

Американское ФЕМА (Союзное агентство по управлению чрезвычайными ситуациями /Federal Emergency Management Agency) основано 1 апреля 1979 года по директиве (№ 12127) американского президента Джима Картера. С временем оно получало все более широкие полномочия и все больше денег. Агентство приобретает особое значение после „террористического нападения“ на Нью-Йорк и Вашингтон 11 сентября 2001 года. Оценочно в США имеется свыше 800 ФЕМА кампов (лагерей). Вопрос, что является действительным назначением этих „сборных центров“? Официальная пропаганда утверждает, что лагеря ФЕМА представляют собой необходимое убежище для американских граждан в случае возможных террористических нуклеарных атак на крупные американские города, вирусных пандемий, военного положения, гражданской войны… ФЕМА получило почти неограниченные полномочия. Оно в чрезвычайных ситуациях может руководить армией и полицией, а также и эвакуациями и размещением населения.

11 сентября было поводом для введения „Патриотического закона“ („Patriot Аct“), который отменил или грубо ограничил загарантированные конституцией и законами свободы и права американских граждан, оправдываясь „борьбой против терроризма”. Произошел ли в Америке после 11 сентябра и введения „Патриотического закона“ государственный удар и все ключевые рычаги власти перешли в руки армии и разведочных служб? Стали ли США после 11 сентября военно-полицейским государством? В то же время 11 сентября было поводом для начинания американского „крестового похода против терроризма“, который основывается на „превентивных“ военных интервенциях США в „непослушных“ странах, какими были Афганистан, Судан, Ирак, Ливия… Вскоре стало ясно, что американская „борьба против терроризма“ свелась к преступным военным акциям, целью которых было осуществление геостратегических интересов США, а также и экономических интересов мощнейших американских корпораций.

Разрушение „башен – близнецов“ в Нью-Йорке и третьей башни, а также „атака“ на Пентагон – это не последствия „заговора“, а способ функционирования американского фашизма. Таким же образом функционировал и немецкий фашизм. Поджог Рейхстага (27 февраля 1933 года) нацистами для установления неограниченного террора над антифашистами и евреями полностью соответствует террористической политике фашистической олигархии в Америке, которая организовала и осуществила день 11 сентября.

Пятьдесят миллионов пластиковых гробов, размещенных в рамках разветвленной сети лагерей ФЕМА, оправданно вызывают подозрение у американских граждан, которым уничтожить ум и свободолюбивое достоинство властям не удалось. Многие в лагерях ФЕМА видят уведомление о ликвидации миллионов противников американского фашизма. Поводом могло бы быть введение „чрезвычайной ситуации“ (Martial Law), когда бы армия непосредственно взяла власть в свои руки в городах США и  использовала бы возникший хаос для ликвидации противников режима. Лагери ФЕМА стали бы лагерями смерти.

Когда речь идет об американском „глобализме“, канадский Центр по исследованиям глобализации (Centre for Research on Globalization) объявил, что США со времен Второй мировой войны до сегодня убили свыше 20 миллионов человек в 37 странах. Американская армия убила почти 15 миллионов человек в Корее, Вьетнаме, Камбоджи, Лаосе, Ираке… Американские фашисты ответственны за смерть свыше 10 миллионов человек в Афганистане, Анголе, Конго, Восточном Тиморе, Гватемале, Индонезии, Пакистане, Сербии, Судане… Немецкий журнал Der Spiegel объявил (19 марта 2019 г.), что Американци с 1964 по 1972 годы только на Лаос сбросили 288 миллионов бомб!

Какова настоящая природа американского фашизма лучше всего можно понять, когда имеется в виду то, что американская капиталистическая олигархия планировала сделать после Второй мировой войны. По документу, происходящему из американских архивов, на который ссылается „Der Spiegel“, американско-фашистские лидеры намеревались сбросить 91 атомную бомбу (разорительная сила которых в два раза превышала разорительную силу бомб, сброшенных на Хиросиму и Нагасаки) на Восточный Берлин, 145 атомных бомб на Ленинград, а также сотни атомных бомб на другие крупные города Восточной Европы и СССР. Целью бомбардировок было „уничтожение населения“! По утверждению немецкого историка Германа Плопе Американци в послевоенной Западной Германии создали армию из 100 000 бывших эсесовцев, которых намеревались послать на бомбардированные территории для уничтожения любого сопротивления оккупатору. Американские фашисты не осмелились реализовать их чудовищные планы, так как Советскому Союзу своевременно удалось произвести сначала атомные, а затем и гидрогенные бомбы, а также ракетные системы и бомбардеры, с помощью которых он был в состоянии произвести обратный нуклеарный удар на США.

Нечто подобное было и на Далеком Востоке. Американские фашисты доставили на остров Гуам сотню атомных бомб, которые они хотели сбросить в начале пятидесятых на приморские города в Китайской Народной республике. Планировали убить свыше 50 миллионов Китайцев. И эти планы американских фашистов расстроил СССР. Сталин отправил на Далекий Восток сотни самолетов МИГ 15 Е – которые были лучшими самолетами – перехватчиками того времени. Только в ходе двух акций советские пилоты срушили 33 американских бомбардера Б52. Для Американцев это было настоящей катастрофой. Американская фашистская верхушка во главе с Труманом прогласила день жалости. Американские атомные бомбы остались на Гуаме.

Все это – „детали“, которые почти неизвестны мировой общественности. Они указывают на настоящую природу США и на то, что скрывается за зрелищными причами о „свободном мире“. Американская пропагандная машинерия с помощью капиталистических фанатиков мира делает то же, что делала Гитлеровская пропагандная машинерия. Она покрывает все, что происходит в американской военной индустрии, которая является хребтом американского фашизма и готова к уничтожению мира. Вклад в это делают и „теоретики заговора“, для которых фашизмом не является фашизм, когда американские бомбардеры ковровыми бомбами уничтожают целые города и убивают милпионы людей, но за то „фашизм“ – это, когда группа недовольных граждан разбивает стекла на дверях американского Конгресса и врывается в его помещения.

Американский спортивный showbusiness основывается на принципе „Публика любит запах крови!“. Почему Американци любят запах крови? Почему  Американци обладают свыше 400 милпионов экземплярами современнейшего оружия и почему и далее вооружаются? Почему на улицах Америки каждый год бывает убито больше людей, чем погибло американских солдат во Вьетнаме? Почему свыше 5 миллионов детей в Америке живет на улице? Почему в Америке каждый год пропадают сотни тысяч детей и девушек? Почему десятки миллионов Американцев постоянно принимают наркотики? Почему в Америке свыше 100 миллионов людей с психическими расстройствами? Почему в Америке свыше 120 миллионов людей патологически толстые? Почему в Америке свыше 100 миллионов людей не в состоянии пользоваться официальным языком? Почему в Америке имеется свыше 100 000 зарегистрированных криминальных банд, некоторые из которых насчитывают десятки тысяч членов? Почему в Америке несколько десятков капиталистов обладают большим богатством, чем убедительное большинство населения? Почему в Америке имеется свыше 3 200 тайных служб, которые беспрепятственно терроризируют граждан? Почему в Америке свыше 60 миллионов людей не имеют основной медицинской страховки? Почему в Америке процветает расизм? Почему в Америке полицейские безнаказанно убивают негров и негритянских детей?… Это только некоторые из вопросов, которые не выставляются в „демократической“ общественности Запада, так как открывают ящик Пандоры американского фашизма.

Книга Френсиса Фукуяме „Край истории и последний человек“ имеет символический характер. Она представляет собой не рекламу американского капитализма, а его защиту. Фукуяма защищает американский фашизм, упраздняя все то, что создано в истории, что предоставляет возможность выйти из капитализма и создать гуманный мир. Это не „край истории“, а уничижение истории. История подтверждается созданием будущего, а это значит реализацией эмансипаторских потенциалов, созданных в историческом развитии человечества. Так как капитализм стал тоталитарным порядком деструкции, он останавливает историю, уничтожая природу и человека. „Край истории“ в версии американского экоцидного фашизма подразумевает уничтожение жизни на Земле.

 С сербского перевела Татьяна Джурашкович

American fascism

A

America is the backbone of world capitalism and the most important source of its life force. At the same time, America is the guardian angel of capitalism. That is the main reason why the gazes of the fanatics of capitalism are directed towards America everywhere in the world. In the contemporary world, America has the same role that Nazi Germany had in Europe after the great economic crisis of capitalism in 1929. America is the most reliable defender of world capitalism from political movements that strive to create a new world. In the light of America’s role as the driving force in the development of capitalism and as the supreme guardian of world capitalism, the monstrous crimes on which American fascism is based have acquired marginal significance.

Here we can talk about a historical analogy. The deeper the crisis of capitalism, its admirers are ready to accept even the worst crimes if they contribute to the survival of the ruling order. This is what enabled the rise of fascism. The European aristocracy, Christian churches, capitalists and the bourgeoisie were delighted with Hitler. They saw a “knight on a white horse” in the monstrous criminal, who did not hide his desire to exterminate entire nations, who is able to deal with the European labor movement and eradicate the “communist plague”.

Hitler was celebrated as a “genius” in the West. The 1936 Berlin Olympics indicate that Hitler had the unreserved support of leading Western political circles. They all came to Nazi Germany, which was full of concentration camps where workers’ tribunes and members of the “lower races” were tortured and killed, to pay homage to the “genius Führer”. At the same time, it was support for the Aryan “superior race” to move to the East and exterminate the Slavs.

Here is how Pierre de Coubertin, the official founder of the modern Olympic Games and a “great humanist”, responded to a French journalist who dared to criticize the Berlin Olympics: “The Games are perverted? The Olympic idea is sacrificed to propaganda? That is utterly untrue. The magnificent success of the Berlin Games perfectly served the Olympic idea. Only the French, or almost only the French, are playing Cassandra…”. And further: “The fact that the Games of 1936 are illuminated by Hitlerian strength and discipline causes anxiety in France. How could it be otherwise? On the contrary, we should wish that the Games would always be so fortunately organized, that every nation takes part in their preparation during the four years”.

And here is what Martin Heidegger, one of the greatest authorities in the intellectual circles of modern Germany and Europe, wrote to his brother Fritz about Hitler in December of 1931: “It seems that Germany woke up and understood and accepted its destiny. (……) No smart man can deny that this man has a special and certain political instinct and that he had it even when we were all still in the fog. Other forces will join the National Socialist movement in the future. It is no longer about narrow-minded party policy – but about the preservation or collapse of Europe and Western culture. He, who still does not understand that, deserves to perish in chaos”. In Heidegger’s philosophy, we can discern a political doctrine underlying the Catholic and fascist vision of the future. It is an “industrial feudalism”, which involves the abolishment of man as an emancipated citizen and thus as a political agent in the establishment of society as a political community; reduction of the state to an instrument of the most powerful capitalist groups in their attempt to establish “social peace”; the abolishment of trade unions and the degradation of workers to industrial serfs and the exaltation of capitalists to feudal masters; the abolishment of a class society by replacing it with a “folk community”; the establishment of a totalitarian political will embodied in a “Leader” and in the ruling order… “Ein Volk – ein Führer!” – this is the political essence of Heidegger’s fundamental ontology. It is explicitly expressed in Heidegger’s view from 1933, that “the Führer alone is the present and future German reality and the law”. Hitler becomes an anthropological manifestation of “being.”

It is a notorious lie that the Germans did not know about the concentration camps and the crimes committed by the SS men and German soldiers. The overwhelming majority of Germans were delighted with Hitler because he did not hesitate to commit the worst crimes to create a “Greater Germany”. “Determination” was a sacred word spoken with enthusiasm by German petty bourgeoisie praising Hitler’s policies. They saw an earthly “deity” in Hitler, who was able to conquer the world and make their dreams come true.

Fascism is one of the political forms in which capitalism manifests itself. It is the clenched fist of capitalism in crisis. Fascism is an ideology of class society and bourgeoisie that has renounced the emancipatory heritage of civil society. Fascism is a militant form of struggle of the capitalists and the bourgeoisie to preserve capitalism. It implies a ruthless confrontation with political movements that can create a new world. When private ownership of the means of production is an absolute principle, then even the worst crimes that enable the survival of capitalism are justified.

Just as the concrete nature of German capitalism conditioned the nature of German fascism, so the concrete nature of American capitalism conditions the nature of American fascism. The specificity of American fascism is that it is the embodiment of the destructive spirit of American capitalism. Destruction, which has a technical form, has become not only a totalitarian political, but also a totalitarian life principle. It has become a fatal power that directly determines the social life and nature of man. At the same time, the globalist and imperialist character of American capitalism directly conditions the nature of American fascism.

The economic expansion of American capitalism, which has a profitable character, is the basis of its destructive power. This is what gives a life force to American fascism. The ability of American capitalism to create the technical and biological means by which humanity can be destroyed gives a special dimension to American fascism. It transcends the Nazi genocidal theory and practice. American fascism does not strive to destroy only individual nations, but billions of people who represent the “surplus” of humanity. It is guided by the principle that the destruction of an increasing number of people is a basic precondition for the survival of fewer and fewer people.

The expansion of American capitalism leads to the increasingly intensive destruction of life on Earth – which corresponds to the illusion that the future of humanity is not on Earth, but in outer space. American capitalism destroys the living world and man as a living and humane being by producing artificial food, artificial animals, artificial organs, artificial blood, artificial intelligence… The most dramatic truth is: capitalism can survive the death of man as a human and biological being. For capitalism a “traditional man” is merely a temporary means of its own reproduction. “Consumer-man” represents a transitional phase in the capitalism-caused process of mutation of man towards the “highest” form of capitalistic man: a robot-man. “Terminators” and other robotized freaks which are products of the Hollywood entertainment industry which creates a “vision of the future” degenerated in a capitalist manner, incarnate creative powers, alienated from man, which become vehicles for destruction of man and life. A new “super race” of robotized humanoids is being created, which should clash with “traditional mankind”, meaning with people capable of loving, thinking, daydreaming, fighting for freedom and survival – and impose their rule over the Earth. Instead of a new world, a “new man” is being created – who has been reduced to a level of humanity which cannot jeopardize the ruling order. The name that Elon Musk, one of the most important representatives of the American “new world order”, gave to his son (X AE A-12) symbolically indicates the nature of the world created by American fascism.

If we keep in mind the criteria by which fascism is determined, which were reached by Herbert Marcuse, the USA is a fascist country par excellence. One of the most important indicators of fascism is that state institutions have become a tool of the ruling capitalist clans to pursue their interests. In the United States, the most powerful capitalist corporations systematically devalue state institutions that can be a barrier to their expansion. The ruling principle of capitalism “Destroy the competition!” does not only imply the struggle between capitalist corporations for domination and survival, but their joint struggle for control of state institutions and society. American fascism is based on the complete corruption of the executive, judiciary and legislative power by bankers and the most powerful capitalist concerns. The army, police and secret services are in their hands. At the same time, capitalists use the “services” of the mafia and other criminal groups to deal with workers’ rights activists and left-wing groups fighting for a new world. In addition, they serve to criminalize the “colored” working youth from the poor neighborhoods of large cities and thus depoliticize them and integrate them into the ruling order.

American “democracy” is a political form of the domination of capital over people. The two-party system creates the impression of democracy. In fact, it is only a manifestation of totalitarian capitalist single-mindedness. The entire American political system is a farce that has a circus character. The attitude of the American authorities towards Assange, Snowden and Manning indicates the true nature of American fascism. They are on the hit list because they have exposed the totalitarian nature of American “democracy”. Given the methods and extent of spying on American citizens by the American police and secret services, Nazi totalitarianism looks like child’s play. At the same time, the “American way of life” itself transforms the rights of man and citizen, guaranteed by the constitution and laws, into formal rights. The right to life, to work, to health… everything is conditioned by a way of life based on the ruthless processes of capitalist reproduction. “Money doesn’t stink!” is an undisputed principle that governs in real life and it devalues all other principles.

What gives life to fascism is the expansionist nature of capitalism. Without expansion, capitalism is doomed. Anything that enables expansion and thus the survival of capitalism is welcome. In times of crisis, fascism is a drawn sword with which capitalism removes the obstacles that stand in its way. As the crisis of capitalism became permanent and increasingly dramatically calls into question the possibility of the expansion of capitalism – fascism became an organic part of American politics. In that context, capitalistically degenerated life itself has become terror against man and nature. That is the essence of “consumer society”. Contemporary capitalism does not only have a totalitarian political, but also a totalitarian destructive character. It is based on the fact that, from the results of destruction of the world, it creates a source of profit. The destruction of life on Earth is becoming the most important means of capitalist expansion. Unlike German fascism, which had a genocidal nature, American fascism does not only have a genocidal but also an ecocidal nature. American fascism is based on ecocidal terrorism.

For the Nazis, physical health was the most important characteristic of the Aryans and their racial fanaticism was based on it. American fascism produces sick people, which are then turned into profitable patients. Instead of the “iron body” of the Aryans, American fascism is dominated by the ideal of the consumer body, which implies the physical and mental degeneration of people. As far as biological reproduction is concerned, in Nazi Germany, the birth of healthy offspring was the foundation of the biological strength of the German nation and the basis of its colonial expansion. Nazi propaganda gave the “German mother” a mythological dimension. In the United States, an increasing number of women and men are sterile. The traditional family is disappearing. Children are obtained from a test tube and become goods on the market – like dogs and cats…

Single-mindedness ruled in Nazi Germany. American fascism is based on “pluralism” created by the mass media that has become factory of lies and illusions. The Nazi government tried to prevent the truth from coming out. The American government is guided by the principle that “a lie repeated a hundred times becomes the truth”. Lies become a commodity in the market of “public opinion”. The spectacular form in which lies appear is their advertising packaging. Nazi Germany was ruled by the politicization of the oppressed through Nazi ideology. American fascism is dominated by the depoliticization of the oppressed through the entertainment industry, in which sports show business plays the most important role. Sport has become the supreme religion and the stadium the most important cult venue. German fascism was painted black. American fascism appears in rainbow colors.

German fascism was based on a fanatical nationalist and racist consciousness that had a collectivist character. All Nazi myths (such as the myth of Siegfried and the Nibelungs) are based on the creation of a “collective unconscious” (Jung) as the basis of national and racial integration. American fascism is based on atomized people. Everyone is obsessed with their existence. There is a ruthless struggle for survival in life. One does not see a friend in another man, but a mortal enemy. “Don’t trust anyone!” becomes the supreme principle of life.

The main integrative force of American fascism is not history, tradition, culture, national and religious self-awareness … but business. America is a labor camp run by a modern slave-owning “elite” that appears in the form of bankers and company owners. American citizens live between illusions and reality. The dream of “wealth” brought them to America, and the struggle for survival became their life reality. The fear of ending up in a muddy ditch by the road is the main motive of life. The ruling propaganda machinery seeks to suppress the fear of losing a job, of falling into debt bondage, of criminal gangs, of kidnapping children… by creating the pernicious illusion that wealth is at everyone’s fingertips and that one only needs to be “lucky” – and all dreams will come true overnight.

The specificity of American fascism is that it is based on the worst crimes committed in the modern age. American capitalists have killed nearly 100 million North American natives. It is the greatest genocide in the history of mankind. At the same time, a slave-owning order was established in the United States that killed tens of millions of Africans. Also, the American capitalists have seized California, Texas, New Mexico and other parts of the territory from Mexico… The development of American capitalism was paid for by the lives of millions of immigrants from Europe and the world who were heartlessly exploited, as well as millions of children who worked in the factories and mines of the “new world”. That is true American history.

It is almost unknown that the United States was the first in the world to establish concentration camps – during the Civil War (1861-1865). There was silence about that for 130 years, and only at the end of the 20th century did the information about the camps begin to appear. The first concentration camps were created by northerners (“Rock Island” and “Fort Williams”). A few months later, the southerners set up their concentration camp “Andersonville”. According to available data, about 400,000 people (194,000 northerners and 216,000 southerners) passed through these camps, of which about 56,000 were killed in various ways. The prisoners were starved and punished by being beaten, tortured and raped. The sick were not treated. The corpses of the dead and killed were thrown into the swamp. The Spaniards followed the Americans. They set up concentration camps in Cuba in 1895 during the war against the Cuban Liberation Movement. The British set up concentration camps in South Africa during the war with the Boers. Concentration camps in Germany were established in 1933 when the Nazis came to power.

The American FEMA (Federal Emergency Management Agency) was established on April 1st, 1979, according to the executive order (number 12127) of the American President Jimmy Carter. Over time, it gained more and more powers and more and more money. Over time, the agency gained special significance after the “terrorist attack” on New York and Washington on September 11th, 2001. It is estimated that there are over 800 FEMA camps in the United States. The question is what is the real purpose of these “collection centers”? Official propaganda claims that FEMA camps represent necessary accommodation for American citizens in the event of possible terrorist nuclear attacks on major American cities, viral pandemics, a state of war, civil war… FEMA was given almost unlimited powers. It can control the army and police in emergency situations, as well as evacuations and accommodation of the population.

September 11th was the trigger for the adoption of the “Patriot Act” which abolished or drastically limited the freedoms and rights of American citizens guaranteed by the constitution and laws, all under the pretext of “fighting terrorism”. Has there been a coup d’etat in America after the September 11th and the enactment of the “Patriot Act”, and have all the key levers of power passed into the hands of the military and intelligence services? Have the United States become a military-police state after the September 11th? At the same time, September 11th was the trigger for launching the American “crusade against terrorism”, which is based on “preventive” US military interventions in “disobedient” countries, such as Afghanistan, Sudan, Iraq, Libya… It soon became clear that the American “fight against terrorism” was reduced to criminal military actions aimed at realizing the geostrategic interests of the United States, as well as the economic interests of the most powerful American corporations.

The demolition of the “Twin Towers” and the third building in New York, as well as the “attack” on the Pentagon – are not the consequences of a “conspiracy”, but the way in which American fascism works. German fascism functioned in the same way. The burning of the Reichstag (February 27th, 1933) by the Nazis, in order to establish unlimited terror against anti-fascists and Jews, fully corresponds to the terrorist policy of the fascist oligarchy in America, which organized and implemented the September 11th.

Fifty million plastic chests housed within the extensive network of FEMA camps justifiably arouse suspicion among American citizens to whom authorities have failed to destroy intelligence and libertarian dignity. Many see an announcement for the liquidation of millions of opponents of American fascism in the FEMA camps. The trigger could be the establishment of a “state of emergency” (“Martial Law”) when the army would directly take power in the cities of the United States and use the resulting chaos to liquidate opponents of the regime. FEMA camps would become death camps.

When it comes to American “globalism”, the Canadian Center for Research on Globalization announced that the United States has killed more than 20 million people in 37 countries since World War II. The American army killed almost 15 million people in Korea, Vietnam, Cambodia, Laos, Iraq… American fascists are responsible for the deaths of over 10 million people in Afghanistan, Angola, Congo, East Timor, Guatemala, Indonesia, Pakistan, Serbia, Sudan… The German magazine “Der Spiegel” announced (on March 19th, 2019) that the Americans dropped 288 million bombs on Laos alone from 1964 to 1972!

What the true nature of American fascism is can best be understood when one considers what the American capitalist oligarchy planned to do after World War II. According to a document from the American archives, referred to by “Der Spiegel“, the American fascist leadership intended to drop 91 atomic bombs (twice the destructive power of the bombs dropped on Hiroshima and Nagasaki) on East Berlin, 145 atomic bombs on Leningrad, as well as hundreds of atomic bombs on other major cities of Eastern Europe and the USSR. The goal of the bombing was to “destroy the population”! According to the German historian Hermann Plopa, the Americans created an army of 100,000 former SS men in post-war West Germany, who they intended to send to the bombed areas to destroy any resistance to the occupier. The American fascists did not dare to realize their monstrous plans because the Soviet Union managed to produce first atomic and then hydrogen bombs in time, as well as missile systems and bombers with which it was able to carry out a nuclear counterattack on the United States.

It was similar in the Far East. The American fascists delivered a hundred atomic bombs to the island of Guam, which they wanted to drop on the coastal cities of the People’s Republic of China, in the early fifties. They planned to kill over 50 million Chinese. These plans of the American fascists were also thwarted by the USSR. Stalin sent hundreds of MIG 15 E planes to the Far East – which was the best fighter plane of that time. In just two engagements, Soviet pilots shot down 33 American B29 bombers. It was a real disaster for the Americans. The American fascist elite, led by Truman, declared a day of mourning. American atomic bombs remained in Guam.

These are all “details” that are almost unknown to the world public. They point to the true nature of the United States and what lies behind the spectacular stories of the “free world”. The American propaganda machinery, with the help of capitalist fanatics from around the world, is doing the same thing that Hitler’s propaganda machinery did. It conceals what is happening in the American military industry, which is the backbone of American fascism and which is ready to destroy the world. “Conspiracy theorists” contribute to this, for whom it is not fascism when American bombers destroy entire cities with carpet bombs and kill millions of people, but it is “fascism” when a group of dissatisfied citizens breaks the glass on the door of the American Congress and breaks into its premises.

American sports show-business is based on the principle “The audience loves the smell of blood!“. Why do Americans like the smell of blood? Why do Americans own over 400 million state-of-the-art weapons and why are they still arming themselves? Why are there more people killed on the streets of America every year, than American soldiers who died in Vietnam? Why do over 5 million children live on the streets in America? Why do hundreds of thousands of children and young girls disappear in America every year? Why do tens of millions of Americans take drugs regularly? Why are over 100 million people mentally disturbed in America? Why are over 120 million people in America pathologically obese? Why are over 100 million people in America unable to use the official language? Why are there over 100,000 registered criminal gangs in America, some of which have tens of thousands of members? Why do a few dozen capitalists in America possess greater wealth than the overwhelming majority of the population? Why are there over 3,200 secret services in America that unobstructedly terrorize citizens? Why don’t over 60 million people in America have basic health insurance? Why is racism flourishing in America? Why do police officers kill black people and black children with impunity in America?… These are just some of the questions that are not asked in the “democratic” public of the West, because they open the Pandora’s box of American fascism.

Francis Fukuyama’s book “The End of History and the Last Man” has a symbolic character. It is not an advertisement of American capitalism, but its defense. Fukuyama defends American fascism by abolishing everything that has been created in history that provides an opportunity to step out of capitalism and create a humane world. This is not the “end of history”, but the nullifying of history. History is confirmed by the creation of the future, which means the realization of emancipatory potentials that have been created in the historical development of mankind. Having become a totalitarian order of destruction, capitalism stops history by destroying nature and man. “The end of history” in the version of American ecocidal fascism implies the destruction of life on Earth.

The revolution, as the transformation of potential into real possibilities of human liberation, represents an authentic historical time. It is the defense of life on Earth in the most immediate form and the creation of a new world through the life-creating activism of man as a libertarian, social and visionary being. In that context, the idea of “permanent revolution” gains real meaning, which implies that life itself has become a constant creation of a new world, which means that life itself has become the realization of life-creating potentials of man. That is the essence of man’s becoming a human being in the contemporary world. The life-creating quality, which is based on combative sociability, is the most important way in which the world gets rid of ecocidal capitalist terror, which is based on the fact that every part of the planet, as well as man and interpersonal relations, must become a means of capitalist reproduction. It is about the abolition of temporalization as a process alienated from man, which rules over man and which has a metaphysical character. Destructive capitalist time should be abolished by humane life-creating time.

By becoming a totalitarian destructive order, capitalism has led to humanity having only one existential alternative: to destroy capitalism and create a world based on a rational relationship with nature and in which the development of interpersonal relations will be the most important criterion for determining social progress.

Translated from Serbian by Vanja Zakanji

Амерички фашизам

А

Америка је кичма светског капитализма и најважније извориште његове животне снаге. Истовремено, Америка је анђео-чувар капитализма. То је главни разлог што су свуда у свету погледи фанатика капитализма усмерени према Америци. У савременом свету Америка има исту ону улогу коју је имала нацистичка Немачка у Европи после велике економске кризе капитализма из 1929. године. Америка је најпоузданији бранилац светског капитализма од политичких покрета који теже да створе нови свет. У светлу улоге коју има Америка као моторна снага у развоју капитализма и као врховни чувар светског капитализма монструозни злочини на којима се заснива амерички фашизам добили су маргинални значај.

Овде може бити речи о историјској аналогији. Што је дубља криза капитализма његови поклоници спремни су да прихвате и најгоре злочине уколико они доприносе опстанку владајућег поретка. То је оно што је омогућило успон фашизма. Европска аристократија, хришћанске цркве, капиталисти и грађанска класа били су одушевљени Хитлером. Они су у монструозном злочинцу који није крио да тежи да истреби читаве народе видели „витеза на белом коњу“ који је у стању да се обрачуна са европским радничким покретом и искорени „комунистичку кугу“.

Хитлер је на Западу био слављен као „геније“. Берлинске Олимпијске игре из 1936. указују на то да је Хитлер имао безрезервну подршку водећих политичких кругова Запада. Сви су дошли у нацистичку Немачку, која је била начичкана концентрационим логорима у којима су мучени и убијани раднички трибуни и припадници „нижих раса“, да се поклоне „генијалном Фиреру“. Истовремено, била је то подршка аријевској „надраси“  да крене на Исток и истреби Словене.

Адолф Хитлер био је миљеник српске „господе“. Следећи пронацистички дух београдске чаршије београдска „Политика“ од 2. августа 1936. овако описује отварање нацистичких Олимпијских игара: „Као прави император појављује се Хитлер на велелепним степеницама берлинског Колосеума који далеко надмашује амфитеатар римских цезара. Заставу са хакенкројцем украшену пурпуром и златом подижу морнари на јарбол. Публика је сва на ногама. Десне руке подижу се. Стадионом одјекују ритмични узвици: Хајл!Зиг!Хајл!Зиг! Фирера који је обучен у мрку униформу прате чланови Међународног олимпијског одбора у црном оделу са златним ланцем око врата. Полако и достојанствено силази низ високе степенице. За то време музика свира „Дојчланд, Дојчланд ибер алес“ и „Хорст Весел лид“. Сви Немци са подигнутом руком певају. Хитлер такође не спушта руку за све време певања химне. Потом прилази једна девојчица и предаје му букет цвећа. Публика не престаје са клицањем. Тада се на високе јарболе, који су свуда око стадиона, на највишој њиховој ивици, подижу полако заставе. (…) После тога заглушеног клицања утишао се цео амфитеатар. Са високог торња одјекнуло је олимпијско звоно. Звонило је тачно као што је и прописано, 60 секунди. За то време чуло се једино то звоно и куцање писаћих машина новинара, који су брзо описивали долазак Хитлеров на стадион.“

Ево како је београдски лист „Време“ писао, 11. августа 1936, о вечери коју је приредио „господин Руст“ – министар просвете Трећег Рајха. Руст је, у интерпретацији новинара „Времена“ Д. Улаге, рекао: „Пре свега је било потребно добити власт и политичку снагу. Ипак, политика, она је само један део националсоцијалистичког програма. Културни рад и ренесанса уметности, а нарочито телесна култура – то је програм будућности.“ Описујући достигнућа нациста у спорту, Улага констатује да „то нису само пригодне речи“. Да би показао праве домете тог образовања, Улага наводи и свој разговор са „господином у црној униформи“: „Касније сам разговарао са неким господином у црној униформи. Он је редован гост наше Далмације и то нас је приближило. „Која је то униформа?“ – запитао сам га. „Ја сам члан вођства штафлшуца – одговорио ми је. У прво време ми смо били гарда Фирера. Сада радимо на спортској организацији у оквиру партије, а униформу носимо само приликом свечаности.“ Гледам на његова одличја на прсима. Неколико их је из рата, а једно је „спортабцајхн“, спортски знак, који поносно носи огроман број Немаца. Скоро сваки Немац који носи униформу, био стар или млад, полицајац или официр, поноси се овим спортским знаком. Гледам на његов нож. Кад га је извадио, прочитао сам: „Моја част се зове верност!“.“ Ради се о СС-овској заклетви Хитлеру: „Meine Ehre heisst Treue!“

Милош Црњански, један од најзначајнијх српских писаца, годинама је био рекламни агент нацистичке Немачке. Поводом организовања Берлинских олимпијских игара Црњански у децембру 1935. пише: „Немачка, међутим, очигледно ради и на обнови дубоке мистерије Олимпијаде, на духовном значају Олимпијских игара. Колико је важно да то ради баш Немачка, не треба доказивати. Идеја мира, поштовање међу нацијама, која као звоно одјекује над свим припремама за Олимпијаду у Берлину, сада у овим судбоносним данима, идеја мира, која се провлачи кроз све програме немачке Олимпијаде, олимпијских свечаности, кроз целу духовну страну овог спортског, интернационалног конгреса, даје овој Олимпијади ширу вредност него што је и једна досад имала. Нови смисао народа, нације, човека, заједнице, појединца, пример прегарања, рада, обнове, пример поноса, поуздања у себе и узвишене идеале непролазности жртве и подвига, уз пример једне грандиозне земље, чине да је берлинска Олимпијада и са духовног гледишта јединствена…“

Владика Николај Велимировић, који је 1934. добио од Хитлера орден за обнављање немачког војног гробља у Охриду, није крио своје одушевљење нацистичким „Вођом“. У предавању које 1935. одржао београдској интелектуалној „елити“ са насловом „Национализам Светог Саве“ Велимировић констатује: „Ипак се мора одати признање садашњем немачком Вођи, који је као прост занатлија и човек из народа увидео да је национализам без вере једна аномалија, један хладан и несигуран механизам. И ево у 20. веку он је дошао на идеју Светог Саве, и као лаик преузео је у своме народу онај најважнији посао, који приличи једино светитељу, генију и хероју.“

Ево како је Пјер де Кубертен, званични оснивач модерних олимпијских игара и „велики хуманист“, одговорио француском новинару који се усудио да критикује Берлинске олимпијске игре: „Шта, Игре су изопачене? Олимпијска идеја је жртвована пропаганди? То је потпуно нетачно. Величанствени успех Берлинских игара красно је послужио олимпијској идеји. Само Французи, или готово само Французи, изигравају Касандру…“ И даље: „У Француској изазива узнемирење то што су Игре из 1936. обасјане хитлеровском снагом и дисциплином. Како би другачије могло бити? Напротив, треба што снажније желети да се игре увек тако сретно организују, да сваки народ током четири године учествује у њиховом припремању.“

А ево шта је Мартин Хајдегер, један од највећих ауторитета у интелектуалним круговима савремене Немачке и Европе, у децембру 1931. написао своме брату Фрицу о Хитлеру: „Изгледа као да се Немачка пробудила и да је схватила и прихватила своју судбину. (……) Ниједан паметан човек не може више да оспори да овај човек има посебан и сигуран политички инстинкт, и да га је имао и онда када смо сви ми били још у магли. Националсоцијалистичком покрету прићи ће убудуће и друге снаге. Не ради се више о ускогрудој партијској политици – већ о очувању или пропасти Европе и Западне културе. Онај ко то још увек не схвата завређује да пропадне у хаосу.“ У Хајдегеровој филозофији назире се политичка доктрина на којој се заснива католичка и фашистичка визија будућности. Ради се о „индустријском феудализму“ који подразумева укидање човека као еманципованог грађанина и тиме као политичког субјекта у конституисању друштва као политичке заједнице; о укидању класног друштва путем „народне заједнице“; о свођењу државе на оруђе најмоћнијих капиталистичких група за успостављање „социјалног мира“; о укидању радничких синдиката и свођењу радника на индустријске кметове, а капиталиста на феудалне господаре; о успостављању тоталитарине политичке воље која је отелотворена у „Вођи“ и владајућем поретку… „Ein Volk – ein Führer!“ – то је политичка суштина Хајдегерове фундаменталне онтологије. Она је експлицитно изражена у Хајдегеровом ставу из 1933, да „сам и једини Фирер важи као данашња и будућа немачка стварност и закон“. Хитлер постаје антрополошки појавни облик „бића“.

Ноторна је лаж да Немци нису знали за концентрационе логоре и злочине које су починили есесовци и немачка солдатеска. Убедљива већина Немаца била је одушевљена Хитлером због тога што он није презао да почини најгоре злочине да би створио „велику Немачку“. „Одлучност“ је била света реч коју су са одушевљењем изговарали немачки малограђани величајући Хитлерову политику. Они су у Хитлеру видели овоземаљско „божанство“ које је у стању да покори свет и оствари њихове снове.

Фашизам је један од политичких облика у коме се појављује капитализам. Он је стиснута песница капитализма у кризи.  Фашизам је идеологија класног друштва и грађанске класе која се одрекла еманципаторског наслеђа грађанског друштва. Фашизам је милитантни облик  борбе капиталиста и грађанске класе за очување капитализма. Он подразумева беспоштедни обрачун с политичким покретима који могу да створе нови свет. Када је приватна својина над средствима за производњу апсолутни принцип онда су оправдани и најгори злочини који омогућавају опстанак капитализма.

Као што је конкретна природа немачког капитализма условила природу немачког фашизма тако конкретна природа америчког капитализма условљава природу америчког фашизма. Специфичност америчког фашизма је у томе, што је он отелотворење деструктивног духа америчког капитализма. Деструкција, која има технички облик, постала је не само тоталитарни политички, већ и тоталитарни животни принцип. Она је постала судбинска моћ која на непосредни начин одређује друштвени живот и природу човека. Истовремено, глобалистички и империјалистички карактер америчког капитализма непосредно условљава природу америчког фашизма.

Економска експанзија америчког капитализма, која има профитабилни карактер, представља основ његове деструктивне моћи. То је оно што даје животну снагу америчком фашизму. Способност америчког капитализма да створи техничка и биолошка средства са којима може бити уништено човечанство даје посебну димензију америчком фашизму. Он превазилази нацистичку геноцидну теорију и праксу. Амерички фашизам не тежи да уништи само поједине народе, већ милијарде људи који представљају „вишак“ човечанства. Он се руководи принципом да је уништење све већег броја људи основни предуслов за преживљавање све мањег броја људи.

Експанзија америчког капитализма доводи до све интензивнијег уништења живота на Земљи – чему одговара илузија да се будућност човечанства не налази на Земљи, већ у космичком пространству. Амерички капитализам уништава живи свет и човека као живо и хумано биће тако што производи вештачку храну, вештачке животиње, вештачке органе, вештачку крв, вештачку интелигенцију… Најдраматичнија истина гласи: капитализам може да преживи смрт човека као људског и биолошког бића. За капитализам “традиционални човек“ само је привремено средство за његово репродуковање. “Човек-потрошач” представља прелазну фазу у процесу капиталистички изазване мутације човека ка “највишем” облику капиталистичког човека: човека-робота. “Терминатори” и друге роботизоване наказе, које су производ холивудске индустрије забаве која ствара на капиталистички начин дегенерисану “визију будућности”, отелотворење су од човека отуђених стваралачких моћи које постају средство за уништавање човека и живота. Ствара се нова “господарска раса” роботизованих хуманоида која треба да се обрачуна с “традиционалним човечанством”, што значи с људима који су у стању да воле, да мисле, да маштају, да се боре за слободу и опстанак – и загосподари Земљом. Уместо новог света, ствара се “нови човек” који је сведен на ону “меру људског” која не може да угрози владајући поредак. Име које је Илон Маск, један од најзначајнијих представника америчког „новог светског поретка“, дао своме сину (X AE A-12) на симболичан начин указује на природу света који ствара амерички фашизам.

Уколико се имају у виду критеријуми по којима се одређује шта је фашизам, до којих је дошао Херберт Маркузе, САД су par excellence фашистичка земља. Један од најважнијих показатеља који указује на фашизам је да су државне институције постале оруђе владајућих капиталистичких кланова за остваривање њихових интереса. У САД најмоћније капиталистичке корпорације систематски обезвређују државне институције које могу да буду брана њиховој експанзији. Владајући принцип капитализма „Уништи конкуренцију!“ не подразумева само борбу између капиталистичких корпорација за доминацију и опстанак, већ њихову заједничку борбу за овладавање државним институцијама и друштвом. Амерички фашизам заснива се на потпуном корумпирању извршне, судске и законодавне власти од стране банкара и најмоћнијих капиталистичких концерна. У њиховим рукама налазе се војска, полиција и тајне службе. Истовремено, капиталисти користе „услуге“ мафије и других криминалних група да се обрачунају са борцима за радничка права и са левичарским групама које се боре за нови свет. Поред тога, оне служе да криминализују „обојену“ радничку омладину из сиромашних четврти великих градова и на тај начин их деполитизују и интегришу у владајући поредак.

Америчка „демократија“ је политички облик владавине капитала над људима. Двопартијски систем ствара утисак демократичности. У ствари, то је само појавни облик тоталитарног капиталистичког једноумља. Читав амерички политички систем је фарса која има циркуски карактер. Однос америчких власти према Асанжу, Сноудену и Менингу указује на праву природу америчког фашизма. Они су на листи за одстрел јер су разоткрили тоталитарну природу америчке „демократије“. Када се имају у виду методи и размере шпијунирања америчких грађана од стране америчке полиције и тајних служби нацистички тоталитаризам изгледа као дечија игра. Истовремено, сам „амерички начин живота“ претвара уставом и законима гарантована права човека и грађанина у формална права. Право на живот, на рад, на здравље… све је условљено начином живота који се заснива на беспоштедним процесима капиталистичке репродукције. „Паре не смрде!“ је неприкосновено правило које влада у реалном животу и оно обезвређује све друге принципе.

Оно што даје животну снагу фашизму је експанзионистичка природа капитализма. Без експанзије капитализам је осуђен на пропаст. Све оно што омогућава експанзију и тиме опстанак капитализма је добродошло. У кризним временима фашизам је исукани мач са којим капитализам уклања препреке које му стоје на путу. Будући да је криза капитализма постала перманентна и да све драматичније доводи у питање могућност експанзије капитализма – фашизам је постао органски део америчке политике. У том контексту сам на капиталистички начин дегенерисани живот постао је терор над човеком и природом. То је суштина „потрошачког друштва“. Савремени капитализам нема само тоталитарни политички, већ и тоталитарни деструктивни карактер. Он се заснива на томе, да од последица уништавања света ствара изворе профита. Уништење живота на Земљи постаје најважније средство за капиталистичку експанзију. За разлику од немачког фашизма који је имао геноцидну природу, амерички фашизам има не само геноцидну већ и екоцидну природу. Амерички фашизам заснива се на екоцидном тероризму.

За нацисте телесно здравље било је најважнија одлика Аријеваца и на њему се темељио њихов расни фанатизам. Амерички фашизам производи болесне људе које претвара у профитабилне пацијенте. Уместо „гвозденог тела“ Аријевца, у америчком фашизму доминира идеал конзумерског тела који подразумева телесно и ментално дегенерисање људи. Што се тиче биолошке репродукције, у нацистичкој Немачкој рађање здравог потомства представљало је темељ биолошке снаге немачке нације и основ њене колонијалне експанзије. Нацистичка пропаганда дала је „немачкој мајци“ митолошку димензију. У САД све већи број жена је стерилно. Деца се добијају из епрувете. Хомосексуалност је добила размере епидемије. И бог је постао педер.

У нацистичкој Немачкој владало је једноумље. Амерички фашизам заснива се на „плурализму“ који стварају мас-медији који су постали фабрике лажи и илузија. Нацистичка власт настојала је да спречи да се појави истина. Америчка власт руководи се принципом да „сто пута поновљена лаж постаје истина“. Лажи постају роба на тржишту „јавног мнења“. Спектакуларни облик у коме се лажи појављују је њихово рекламно паковање. У нацистичкој Немачкој владало је политивизовање потлачених путем нацистичке идеологије. У америчком фашизму доминира деполитизовање потлачених путем индустрије забаве у којој најважнију улогу има спортски showbusiness. Спорт је постао врховна религија а стадион најважније култно место. Немачки фашизам био је обојен црном бојом. Амерички фашизам појављује се у дугиним бојама.

Немачки фашизам заснивао се на фанатичној националистичкој и расистичкој свести која је имала колективистички карактер. Сви нацистички митови (попут мита о Сигфриду и Нибелунзима) заснивају се на стварању „колективног несвесног“ (Јунг) као основу националне и расне интеграције. Амерички фашизам заснива се на атомизованим људима. Свако је опседнут својом егзистенцијом. У животу влада беспоштедна борба за опстанак. Човек у другоме човеку не види пријатеља, већ смртног непријатеља. „Don’t trust anyone!“ постаје врховни животни принцип.

Главна интегративна снага америчког фашизма није историја, традиција, култура, национална и религиозна самосвест… већ  business. Америка је радни логор којим управља савремена робовласничка „елита“ која се појављује у виду банкара и власника компанија. Амерички грађани живе између илузија и стварности. Сан о „богатству“ их је довео у Америку, а борба за преживљавање постала је њихова животна реалност. Страх да ће завршити у блатњавом јарку поред пута представља главни животни мотив. Владајућа пропагандна машинерија настоји да страх од губитка посла, од пада у дужничко ропство, од криминалних банди, од отимања деце… потисне тако што ствара погубну илузију да је богатство свакоме на дохват руке и да човек треба само да има „срећу“ – и сви снови ће се преко ноћи остварити.

Специфичност америчког фашизма је и у томе, да се заснива на најгорим злочинима који су почињени у модерном добу. Амерички капиталисти убили су скоро 100 милиона северноамеричких староседалаца. Ради се о највећем геноциду у историји човечанства. Истовремено, у САД је успостављен робовласнички поредак који је усмртио на десетине милиона Африканаца. Исто тако, амерички капиталисти отели су Мексику Калифорнију, Тексас, Нови Мексико и друге делове територије… Развој америчког капитализма платили су животима милиони досељеника из Европе и света који су бездушно израбљивани, као и милиони деце која су радила у фабрикама и рудницима „новог света“. То је права америчка историја.

Готово је непознато да су САД прве у свету успоставиле концентрационе логоре – током Грађанског рата (1861-1865.).  О томе се ћутало 130 година и тек крајем 20. века почели су да се појављују подаци о логорима.  Прве концентрационе логоре створили су северњаци („Рок Ајленд“ и „Форт Вилијамс“). После неколико месеци јужњаци су створили свој концентрациони логор „Андерсонвил“. Према доступним подацима кроз ове логоре прошло је око 400.000 људи (194.000 северњака и 216.000 јужњака), од чега је око 56.000 на различите начине убијено. Заробљеници су изгладњивани и кажњавани тако што су били пребијани, мучени и силовани. Оболели нису лечени. Лешеви умрлих и убијених бацани су у мочвару. Шпанци су следили Американце. Они су успоставили концентрационе логоре на Куби 1895. за време рата против кубанског Покрета ослобођења. Енглези су створили концентрационе логоре у Јужној Африци за време рата са Бурима. У Немачкој концентрациони логори настали су 1933. године са доласком нациста на власт.

Америчка ФЕМА (Савезна агенција за управљање хитним случајевима /Federal Emergency Management Agency) основана је 1. априла 1979. године по директиви (број 12127) америчког председника Џимија Картера. Временом, она добија све шира овлашћења и све већи новац. Агенција стиче посебан значај после „терористичког напада“ на Њујорк и Вашингтон 11. септембра 2001. Процењује се да у САД има преко 800 ФЕМА кампова. Питање је шта је стварна намена ових „сабирних центара“? Званична пропаганда тврди да ФЕМА логори представљају нужни смештај за америчке грађане у случају евентуалних терористичких нуклеарних напада на веће америчке градове, вирусних пандемија, ратног стања, грађанског рата… ФЕМА је добила готово неограничена овлашћења. Она може у ванредним приликама да руководи војском и полицијом, као и евакуацијама и смештајем становништва.

11. септембар био је повод за доношење „Патриотског закона“ („Patriot Аct“) који је укинуо или драстично ограничио уставом и законима гарантоване слободе и права америчких грађана, а све под изговором „борбе против тероризма”. Да ли се у Америци после 11. септембра и доношења „Патриотског закона“ догодио државни удар и све кључне полуге власти прешле у руке војске и обавештајних служби? Да ли су САД после 11. септембра постале војно-полицијска држава? Истовремено, 11. септембар био је повод за покретање америчког „крсташког рата против тероризма“ који се заснива на „превентивним“ војним интервенцијама САД у „непослушним“ земљама, какве су биле Авганистан, Судан, Ирак, Либија… Ускоро је постало јасно да се америчка „борба против тероризма“ свела на злочиначке војне акције чији је циљ био остварење геостратешких интереса САД, као и економских интереса најмоћнијих америчких корпорација.

Рушење „кула близнакиња“ у Њујорку и треће зграде, као и „напад“ на Пентагон – нису последице „завере“, већ начин на који функционише амерички фашизам. На исти начин је функционисао и немачки фашизам. Паљење Рајхстага (27. фебруар 1933.) од стране нациста, да би био успостављен неограничени терор над антифашистима и Јеврејима, у потпуности одговара терористичкој политици фашистичке олигархије у Америци која је организовала и спровела 11. септембар.

Педесет милиона пластичних ковчега смештених у оквиру разгранате мреже ФЕМА логора оправдано изазивају подозрење код америчких грађана којима власти нису успеле да униште памет и слободарско достојанство. Многи у ФЕМА логорима виде најаву за ликвидацију милиона противника америчког фашизма. Повод би могао да буде завођење „ванредног стања“ (Martial Law) када би војска непосредно преузела власт у градовима САД и искористила настали хаос да ликвидира противнике режима. ФЕМА логори постали би логори смрти.                                                                                                                        

Када је реч о америчком „глобализму“, канадски Центар за истраживање глобализације (Centre for Research on Globalization) објавио је да су САД од Другог светског рата до данас убиле више од 20 милиона људи у 37 земаља. Америчка војска  убила је готово 15 милиона људи у Кореји, Вијетнаму, Камбоџи, Лаосу, Ираку… Амерички фашисти одговорни су за смрт преко 10 милиона људи у Авганистану, Анголи, Конгу, Источном Тимору, Гватемали, Индонезији, Пакистану, Србији, Судану… Немачки магазин Der Spiegel објавио је (19. март 2019.) да су Американци од 1964 – 1972. само на Лаос бацили 288 милиона бомби!

Каква је права природа америчког фашизма може се најбоље схватити када се има у виду шта је америчка капиталистичка олигархија планирала да уради након Другог светског рата. По документу који потиче из америчких архива, на који се позива „Der Spiegel“, америчко фашистичко вођство намеравало је да баци 91 атомску бомбу (два пута веће разорне снаге од бомби које су бачене на Хирошиму и Нагасаки) на Источни Берлин, 145 атомских бомби на Лењинград, као и стотине атомских бомби на друге веће градове Источне Европе и СССР.-а. Циљ бомбардовања био је „уништење становништва“! По тврђењу немачког историчара Хермана Плопе Американци су у послератној Западној Немачкој створили армију од 100 000 бивших есесоваца које су намеравале да пошаљу на бомбардоване просторе да униште сваки отпор окупатору. Амерички фашисти нису се усудили да реализују њихове монструозне планове јер је Совјетски Савез благовремено успео да произведе прво атомске, а затим хидрогенске бомбе, као и ракетне системе и бомбардере са којима је био у стању да изврши повратни нуклеарни удар на САД.

Слично је било на Далеком Истоку. Амерички фашисти допремили су на острво Гуам стотину атомских бомби које су хтели да баце, почетком педесетих година, на приморске градове у Народној републици Кини. Планирали су да убију преко 50 милиона Кинеза. И ове планове америчких фашиста осујетио је СССР. Стаљин је послао на Далеки Исток стотине авиона МИГ 15 Е – који је био најбољи ловачки авион тог времена. Само у току две акције совјетски пилоти срушили су 33 америчка бомбардера Б52. За Американце била је то права катастрофа. Америчка фашистичка врхушка, на челу са Труманом, прогласила је дан жалости. Америчке атомске бомбе остале су на Гуаму.

Све су то „детаљи“ који су готово непознати светској јавности. Они указују на праву природу САД и на то шта се крије иза спектакуларних прича о „слободном свету“. Америчка пропагандна машинерија, уз помоћ капиталистичких фанатика из света, чини исто оно што је чинила  Хитлерова пропагандна машинерија. Она прикрива шта се дешава у америчкој војној индустрији која је кичма америчког фашизма и која је спремна да уништи свет. Томе доприносе „теоретичари завере“ за које није фашизам када амерички бомбардери теписима бомби униште читаве градове и побију милионе људи, али је „фашизам“ када група незадовољних грађана разбије стакло на вратима америчког Конгреса и упадне у његове просторије.

Амерички спортски show-business заснива на принципу „Публика воли мирис крви!“. Зашто Американци воле мирис крви? Зашто Американци поседују преко 400 милиона комада најсавременијег оружја и зашто се и даље наоружавају? Зашто на улицама Америке годишње буде убијено више људи него што је изгинуло америчких војника у Вијетнаму? Зашто преко 5 милиона деце у Америци живи на улици? Зашто у Америци сваке године нестане на стотине хиљада деце и девојака? Зашто се десетина милиона Американаца редовно дрогира? Зашто је у Америци преко 100 милиона људи ментално поремећено? Зашто је у Америци преко 120 милиона људи патолошки гојазно? Зашто у Америци преко 100 милиона људи није у стању да се служи званичним језиком? Зашто у Америци има преко 100 000 регистрованих криминалних банди од којих неке броје десетине хиљада чланова? Зашто у Америци неколико десетина капиталиста поседује веће богатство него убедљива већина становништва? Зашто у Америци има преко 3 200 тајних служби које неометано тероришу грађане? Зашто у Америци преко 60 милиона људи нема основно здравствено осигурање? Зашто у Америци цвета расизам? Зашто у Америци полицајци некажњено убијају црнце и црначку децу?…  То су само нека од питања која се не постављају у „демократској“ јавности Запада јер отварају Пандорину кутију америчког фашизма.

Књига Френсиса Фукујаме „Крај историје и последњи човек“ има симболички карактер. Она не представља рекламу америчког капитализма, већ његову одбрану. Фукујама брани амерички фашизам тако што укида све оно што је створено у историји што пружа могућност да се искорачи из капитализма и створи хумани свет. То није „крај историје“, већ ништење историје. Историја се потврђује стварањем будућности, а то значи реализовањем еманципаторских потенцијала који су створени у историјском развоју човечанства. Будући да је постао  тоталитарни поредак деструкције капитализам зауставља историју тако што уништава природу и човека. „Крај историје“ у верзији америчког екоцидног фашизма подразумева уништење живота на Земљи.

Фукујама, попут других грађанских теоретичара, укида историјску родност грађанског друштва. Он уклања критичку дистанцу према постојећем свету са аспекта могућег, али још нереализованог света и на тај начин укида еманципаторске потенцијале грађанског друштва који пружају могућност за искорак у нови свет. Егзистенцијална окосница прошлости, садашњости и будућности је класно друштво које се заснива на приватној својини. Оно је конкретни извор историјског времена. Временовање се појављује као владавина богаташке „елите“ над радним „масама“ и подразумева вечно обнављање господарске моћи владајуће класе.

Прикривањем истине да конкретна егзистенција човечанства у капитализму има анти-егзистенцијални карактер Фукујама укида животворну визионарску свест и на тај начин се обрачунава с мењалачком праксом која тежи да створи умни свет који ће бити у органском јединству са природом као животворном целином.  Савремена капиталистичка „идеја будућности“ сведена је на техничко планирање које има деструктивни, репресивни и тоталитарни карактер. Она се заснива на силовању историје и спречавању њеног „спонтаног“ развоја који се заснива на еманципаторским потенцијалима грађанског друштва и на слободарској пракси човека која се руководи визионарском свешћу. „Идеја будућности“ усмерена је на затварање, а не на отварање простора будућности.

Капитализам уништава историјски пут развоја човечанства и ствара анти-историјске странпутице које имају технократски и мистични карактер. У потрошачком друштву, у коме влада принцип хиперпродукције који има универзални карактер, успостављена је хиперпродукција странпутица. Уистину, конкретни историјски процес постајања капитализма капитализмом одвија се сучељавањем двају процеса: уништавањем природе и човека, и истовремено стварањем техничких и друштвених могућности (интеграција човечанства на темељу борбе за опстанак) за стварање новог света.

У савременом свету капитализам је господар времена и простора. Ради се о капиталистичком начину временовања, у контексту капиталистичког тотализовања света репресивно-деструктивним комерцијализовањем – чиме се од света ствара радно-потрошачки логор. Извршена је “објективизација” времена које, као привидно или апстрактно време, постаје судбинска моћ (“Време чини своје!”, “Време ће показати!”…). У савременом свету брзина обрта капитала представља ону конкретну моћ која условљава динамику одвијања времена које има тотализујући карактер. Максима „Време је новац!“ представља суштину капиталистичког временовања. Капиталистичко време није ништавно, већ ништеће време. Ништење живота подразумева ништење човека као људског и природног бића: претварање природе у технички простор претпоставља претварање човека у роботизовану наказу. Човек се не налази у капиталистичком времену као пасивни предмет судбине, већ је постао средство капитализма за уништавање живота на Земљи. То је суштина „потрошачког друштва“.

Капитализам као тоталитарни поредак деструкције даје нову димензију времену. До појаве капитализма време је текло унапред. Са настанком капитализма време је почело да тече уназад – од еколошког граничника чијим је прекорачењем судбина човечанства запечаћена. Све брже одвијање процеса деструктивног капиталистичког репродуковања условљава да све брже истиче животворно време које је мера временовања живота људи као природних и људских бића. Време живота капитализма постало је време уништења човечанства. За разлику од хришћанске апокалипсе која треба да се деси, капиталистичка апокалипса је у току. Ми живимо у капиталистичкој „будућности“.

Човек се као историјско биће не налази у времену, нити временује свој живот путем задатих и од њега отуђених процеса временовања. Човек као историјско биће временује своју временитост у односу према механицистичком и природњачком временовању, које влада у природним наукама, и митолошком временовању, које влада у религији. Историјско време није датост, већ је производ слободарске и стваралачке праксе човека. Човек ствара историјско време, што значи да као историјско биће постаје еманциповано временито биће. Оно подразумева да је човек стваралац своје историје, што значи да је постајање човека човеком, и у том контексту постајање света људским светом, основ историјског временовања.

Историјско кретање које се заснива на слободарској и стваралачкој пракси човека као друштвеног бића је основ временовања историјског времена. Постајањем историје историјом долази до квалитативног преображаја самог процеса промене и тиме до квалитативног преображаја процеса временовања времена. Историјски карактер времена значи да време постаје временом у контексту постојања историје историјом. Само временовање историјског времена има историјски карактер. Оно претпоставља да је човек постао еманциповано историјско биће, што значи да је свестан свог историјског пута који га води у будућност. У том контексту човек је могућ као еманциповано временито биће које увек изнова ствара критеријуме по којима одређује своју временитост.

Квалитет времена представља суштину временитости историјског времена. Он се не мери учесталошћу и разноврсношћу догађања у јединици времена, већ проширивањем хоризонта слободе и развојем међуљудских односа. Слобода, стваралаштво, друштвеност и визионарска свест – представљају вредности које чине квалитет историјског времена. Он није условљен само конкретним могућностима реализовања стваралачких способности човека као слободарског, друштвеног и визионарског бића, већ и повећавањем извесности људског опстанка. То подразумева не само уклањање друштвених узрока деструкције – ослобађањем човечанства од капиталистичке екоцидне тираније, већ и превентивно деловање да би се предупредиле и ублажиле могуће природне катаклизме и санирале њихове последице.

Време живота човека је апстракција уколико истовремено није време живота човечанства. У савременом капитализму који је постао тоталитарни поредак деструкције егзистенцијалистички индивидуализам добија анти-егзистенцијални карактер. Свест о све драматичнијем пропадању света представља основ на коме треба да се заснива интеграција човечанства. Не ради се о временовању личне егзистенције која се заснива на страху од смрти, већ о временовању сопствене егзистенције у контексту временовања историјске временитости човечанства која се заснива на вери у живот. Она подразумева да је егзистенција човека као појединца само карика у животу човечанства и да је смртност човека услов рађања новог живота, што значи услов опстанка човечанства.

Постајући тоталитарни поредак деструкције капитализам је довео до тога, да је животворност постала најважнији квалитет историјског времена. Она се појављује у односу према деструктивном времену и има интегришући и тотализујући карактер. Ради се о животворном временовању које подразумева реализовање животворних потенцијала природе, човека, историје, националних култура, еманципаторског наслеђа грађанског друштва, међуљудских односа, стваралачког бића човека и његових играчких потенцијала, визионарске маште… Животворност је највиши и универзални принцип који условљава како наш однос према свету и будућности, тако и међуљудске односе. Отуда животворна друштвеност представља суштину борбене друштвености. Животворне промене, које се заснивају на борби против капитализма, условљавају животворно време и тиме животворно временовање.

Човек нема више коме да се обрати осим другом човеку. Друштвеност је постала егзистенцијални императив. Потреба човека за човеком у егзистенцијалном и есенцијалном смислу представља основно интегративно ткиво друштва. Доживљавање света у хуманистичком смислу могуће је једино на основу еманциповане друштвености. Човек може да доживи свет доживљавањем других људи, а то значи развојем међуљудских односа. Што су развијенији међуљудски односи, утолико је пуније доживљавање света. Развој међуљудских односа постао је основни критеријум прогреса. У том контексту појављује се борбена и животворна друштвеност – као моћ која може да спречи уништење живота на Земљи и створи нови свет.

Револуција, као претварање потенцијалних у реалне могућности ослобађања човека, представља аутентично историјско време. Она је одбрана живота на Земљи у најнепосреднијем облику и стварање новог света путем животворног активизма човека као слободарског, друштвеног и визионарског бића. У том контексту прави смисао добија идеја „перманентне револуције“ која подразумева да је сам живот постао непрестано стварање новог света, а то значи да је сам живот постао реализовање животворних потенцијала човека. То је суштина постајања човека човеком у савременом свету. Животворност, која се заснива на борбеној друштвености, најважнији је начин на који се свет ослобађа екоцидног капиталистичког терора који се заснива на томе, да сваки део планете, као и човек и међуљудски односи мора да постану средство за капиталистичко репродуковање. Ради се о укидању временовања као од човека отуђеног процеса који влада над човеком и који има метафизички карактер. Деструктивно капиталистичко време треба укинути хуманим животворним временом.

Постајући тоталитарни деструктивни поредак капитализам је довео до тога да човечанство има само једну егзистенцијалну алтернативу: да уништи капитализам и створи свет који ће се заснивати на умном односу према природи и у коме ће развој међуљудских односа бити најважнији критеријум по коме се одређује друштвени прогрес.

Небојша Павковић – пријатељ и херој

Н

Сусрет са генералом Небојшом Павковићем…

Био је то сусрет са човеком, са војником, са борцем, са историјом… Био је то сусрет са херојима са Паштрика и Кошара… Био је то сусрет са Косметом… Био је то сусрет са царом Лазаром и његовим витезовима… Био је то сусрет са српским мајкама које се опраштају од синова који одлазе у вечност… Био је то сусрет са судбином нашег народа који увек изнова под крвавим барјаком слободе мора да се бори за опстанак…

Небојша је споменик-крајпуташ који поносно стоји на историјској ветрометини у којој нестају кукавице и опстају јунаци…

Он је светионик на путу који је поплочан костима и заливен крвљу безимених хероја…

То су деца сељака и радника, деца мајки које су у немилосрдној борби за опстанак успеле да сачувају своју нејач.

У Небојшиним речима налази се памет српског народа која није створена за кафанским столом, већ у беспоштедној борби против злотвора.

Небојша Павковић је пример који доказује да смрт не значи нестанак уколико се човек бори за слободу и опстанак свога народа.

Поздрав пријатељу и хероју Небојши Павковићу!

Здравље и капитализам

З

У току је завршна фаза уништења живог света на Земљи. У процесу еволуције живи свет је доживљавао квалитативне преображаје – од нижих ка вишим облицима живота. У животним условима које ствара капитализам сви облици живота доживљавају преображај који има дегенеративни карактер. То важи и за човека. Све загађенија животна средина и капиталистички начин живота условљавају дегенеративну мутацију човека. Људи губе одлике живих бића.

Капитализам производи човека који је у функционалном јединству са процесима капиталистичке репродукције. Капиталистичко тотализовање света подразумева капиталистичко тотализовање тела. Владајући однос  према телу посредован је „техничком цивилизацијом“. Тело је сведено на својеврсну машину, а телесни покрет на механику кретања. Техничка функционалност и ефикасност постају најважније одлике на капиталистички начин дегенерисаног тела. У суштини, владајући инструментални и израбљивачки однос према природи основ је односа према људском телу. Оно није хармонични део живе природе које, као такво, треба поштовати, већ је сведено на предмет обраде и на средство за капиталистичку репродукцију.

„Врхунски спортисти“ су типичан производ техничког света који се заснива на принципу квантитативно смерљивог учинка који одговара тржишној привреди – која се заснива на апсолутизованом принципу профита. „Врхунски спортисти“ су роботизовани гладијатори, каскадери и циркузанери. По критеријумима хуманистичке медицине, спортисти су телесно и ментално дегенерисани људи. У спортској медицини одомаћио се израз „спортско срце“ са којим се даје афирмативна димензија хронично болесном срцу. Спортски организам је специфичан по томе, што је прилагођен одређеној спортској дисциплини. Другим речима, он је на специфични начин дегенерисани организам. Исто је са менталним здрављем. „Врхунски спортисти“ имају само-деструктивни карактер. Спремност и способност да уништи своје тело је најважнија одлика „врхунског спортисте“. Одавно је „јуриш на рекорд“ постао самоубилачки подухват који подразумева како употребу све погубнијих „стимулативних средстава“, тако и све погубнијег тренинга.

У савременом свету влада ритам капиталистичке репродукције који уништава биолошки ритам одвијања живота. Конзумерски активизам постао је доминирајући облик животног активизма. Тело је постало део потрошачког начина живота и прилагођено је захтевима потрошачке цивилизације. Однос према телу има инструментални карактер: оно престаје бити интегрални део људског бића и постаје средство за репродуковање владајућег поретка. Ради се о потпуном комерцијализовању тела као “највишем” облику капиталистичког дегенерисања човека.

Привид је да је човек „власник“ свога тела. Уистину, човек се односи према своме телу онако како се капитализам односи према човеку. Дехуманизујући човека капитализам је дехуманизовао однос човека према своме телу. У питању је на капиталистички начин дегенерисани нарцизам који има инструменталну, деструктивну и спектакуларну природу. Сексуални односи губе животворни карактер и добијају комерцијални и компензациони карактер. У „потрошачком друштву“ дошло је до неограниченог искориштавања тела човека као извора „уживања“. Сваки део тела постао је предмет и средство сексуалног иживљавања. Што човек има мање слободе у друштву, утолико има више „слободе“ у сексу.

На основу односа капитализма према телу може се видети да развој “потрошачког стандарда” подразумева уништење животног стандарда. Начин живота, рад, кретање, начин исхране… – готово сви облици живота постали су начин дегенерисања човека. Холестерол, целулит, шећерна болест, рак, срчана оболења, неурастенија, депресивност, СИДА итд. – нису “болести савременог света”, већ последице капиталистичког начина живота.

“Телесне потребе” данашњег човека одређује владајућа пропагандна машинерија и његов друштвени положај. Човек који непрестано прождире све веће количине све неквалитетније хране представља најважнији стратешки циљ индустрије хране. Она ствара све болеснијег човека кога, по природи ствари, “преузима” медицина и фармацеутска индустрија. Конзумирање све веће количине хране није телесна потреба, већ је компензација за прикраћену људскост. Исто је с пушењем, дрогирањем, алкохолизмом… Истовремено, све већи број болести којима је човек изложен нису природно условљене већ су произведене у лабораторијама. Оне се “лече” тако, да се од човека ствара профитабилни пацијент.

Човек се не руководи само конзумерским активизмом као вредносним изазовом, већ његово тело не може да опстане без све већег броја препарата и помагала, као и вештачких животних услова. Опстанак човека све је више посредован вештачким средствима која га претварају у пластично и техничко биће. Тело је изгубило природне потребе: оно не може више да прерађује природну храну, живи на медикаментима и посредством медикамената… Читав живот човека је под “третманима” који, у крајњем, треба да омогуће да буде у функционалном складу са владајућим поретком.

Капитализам развија све погубније механизме деструкције и од последица уништавања природе и човека ствара изворе профита. Људско тело постаје универзална деструктивна машина и универзална канта за отпад у којој се гомилају све отровнији производи капиталистичке цивилизације. Истовремено, егзистенцијална стрепња, понижавања која човек свакодневно доживљава, усамљеност, безнађе… узрокују настанак све тежих менталних болести.

Најважнија особеност здравља је животворност. Здравље не подразумева само живот, већ и стварање живота. Здрав човек је животворни човек који је у стању да створи здраво потомство. Капитализам путем начина живота који има технички карактер дегенерише човека као природно и тиме као животворно биће. Хомосексуалност има анти-егзистенцијални карактер. Вештачка производња деце није само начин дегенерисања човека као животворног бића, већ уништење животворне способности човечанства.

За разлику од еволуције животиња која има природњачки и детерминистички карактер, еволуција човека има историјски и слободарски карактер. Хумана животворност не подразумева само стварање новог живота, већ и новог света. У том смислу дете није само природно биће, већ и симбол и конкретна могућност будућности. Оно је отелотворење еволуције и историје. Дете није оно што јесте као природно биће, већ оно што може да буде као људско биће.

Здравље човека суштински се разликује од здравља животиња. Оно се не одређује према природњачким, већ према хуманистичким критеријумима. Здравље није индивидуални већ друштвени феномен. Човек је органски део људске заједнице и само као реализовано друштвено биће може да буде здрав. Љубав и поштовање су најважнији услов здравља. Здрав човек је срећан човек. Истовремено, нема здравља без слободе. Не може да буде здрав човек који је роб поретка који уништава живот на Земљи. „Потрошач“ није здрав човек. Он је на капиталистички начин дегенерисани човек. Здрав човек је слободан човек који је у стању да створи хумани свет.

Највећи недостатак природњачке филозофије индијанског поглавице Сијетла је тај, што у њој не постоји човек као еманциповано природно биће. Његов природњачки пантеизам укида човека као друштвено, стваралачко, историјско и визионарско биће. Свет у коме човек живи је датост и заснива се на природњачком детерминизму. Животна филозофија индијанског поглавице одговара законима који владају у природи. Ради се, пре свега, о борби за опстанак која подразумева да су људи природни непријатељи. Уместо сарадње у обезбеђивању опстанка и у том контексту уместо владавине ума, човек се руководи егзистенцијалном логиком која влада у природи. Убиство припадника другог племена заснива се на неприкосновеним природним законима и као такво је оправдано. Уместо разумног и мирољубивог човека, „велики ратник“ постаје највиши вредносни изазов. Ради се о неспутаном социјалном дарвинизму по коме „опстају само најјачи“. Европски колонизатори вешто су користили стање рата међу домородачким племенима да би их истребили.

Здравље није датост. Оно се појављује у односу према болести – која је саставни део живота и која има животворну природу. Болест приморава човека да се бори за здравље. Природа болести условљава природу борбе за здравље. Борба између болести и здравља ствара нови животни квалитет. У борби против болести човек јача своју животворну моћ и вољу за животом.

Медицина у капитализму нема природњачку или религиозну,  већ техничку природу. За разлику од античке медицине, савремена медицина нема холистички и религиозни, већ парцијални и механички однос према човеку. Човек није више органски део природе или универзума, већ је органски део на технички начин дегенерисаног света. Савремена медицина је саставни део капиталистичког поретка и руководи се животном логиком капитализма која има универзални карактер: од последица уништавања света и човека створити извор профита. Прави смисао савремене медицине није борба за здравог човека, већ производња капитализма. Она не јача животворну снагу човека, већ деструктивну снагу капитализма.

Савремена медицина „лечи“ последице које ствара капитализам путем техничких средстава које имају профитабилни карактер – и то тако што дегенерише човека као природно и људско биће. На тај начин  уништавају се одбранбене способности организма и човек постаје манијакални потрошач лекова, вакцина, операција и других медицинских интервенција. Савремена медицина лечи људе тако што их претвара у хроничне болеснике. Што су људи болеснији – капитализам је здравији.

Истинска медицина може да стекне конкретну историјску самосвест у односу према капитализму као тоталитарном деструктивном поретку који све драматичније уништава живот на Земљи. Животворност је темељни принцип истинске медицине. Она се заснива на животворном хуманизму. Смисао истинске медицине није да лечи човека као биолошко, већ као хумано биће. Она има превентивни карактер. Њен најважнији задатак није борба против последица које настају уништавањем живота, већ искорењивање узрока који доводе до уништења живота.

Истинска медицина има слободарски и револуционарни карактер. Она се заснива на принципу да је здравље основно, неотуђиво и безусловно право човека. Истинска медицина настоји да афирмише животворне потенцијале човека и да створи здрав свет. Стваралачки живот, брига човека за човека и здрав живот у здравој природи – представљају најважније предуслове здравља. Здраво друштво и здрава природа су најбоља превенција. Здрав живот подразумева не само развој човека као животворног бића, већ и реализовање животворних потенцијала природе. У том контексту појављује се оплемењивање природе стваралачком праксом човека и Марксов принцип „хуманизам-натурализам“. Здраво друштво је основни предуслов здраве природе.

Старост није болест. Природа старења може да се схвати на прави начин уколико се има у виду истина да је смрт основни услов живота. Смрт има животворну природу. Истовремено, смрт даје смисао животу. „Вечни живот“ је најгоре проклетство. Та идеја је мамац за оне који су изгубљени у безнађу капиталистичког ништавила. Постајући тоталитарни поредак деструкције капитализам је укинуо животворну природу смрти. Деструкција је на капиталистички начин дегенерисана смрт. Она јача животну моћ капитализма. Није смрт човека исто што и смрт животиње. Истински смисао смрти човека је стварање хуманог света и извесне будућности.

Потрошачко лудило је најпогубнија болест коју ствара капитализам. За њу постоји само један лек: опште-народна револуција која ће се обрачунати са деструктивним капиталистичким безумљем и створити свет који ће се заснивати на умном односу према природи и у коме ће развој међуљудских односа бити основни критеријум прогреса. Свет ће оздравити када људи исуше капиталистичку мочвару и створе хумано друштво.

Теоретичари завере – дворске луде капитализма

Т

Теорије завере нису проистекле из политичког покрета који се бори да спречи уништење живота на Земљи и створи хумани свет, већ из политичког покрета који се бори за капитализам. Оне су производ нових околности које су створене у савременом свету. Ради се, пре свега, о глобализацији и настанку интернета. Капиталистички центри моћи нису више у стању да спрече да се критичка мисао која настаје у свету појави и на просторима који су под њиховом непосредном контролом. Истовремено, све веће социјалне разлике, све дубља економска криза, пропадање средње класе, све драматичније уништење живота на Земљи… – условљавају стварање све већег незадовољства. Уместо да се тежи спречавању развоја критичке мисли, иде се на стварање такве критичке мисли која је, заправо, одвлачење мењалачке критичке мисли на странпутицу. У коначном, ради се о мисли која се обрачунава са оном критиком која доводи у питање капитализам. Полазећи од начина на који теоретичари завере објашњавају друштвене појаве, теорије завере су капиталистичка завера против слободарског човечанства. Оне су, заправо, капиталистичка подвала. Теоретичари завере нису противници капитализма, већ су његове дворске луде.

Теоретичари завере су својеврсна секта. Они се користе истим средствима и методама са којима се служи капиталистичка пропагандна машинерија. Њихов задатак је да између човека и реалног света створе зид лажи и илузија и на тај начин га спрече да схвати природу постојећег света и узроке његове несреће. Истовремено, они настоје да спрече човека да мисли својом главом и да тражи решења која ће му омогућити да искорачи из постојећег света. Прави циљ теоретичара завере је обрачун с визионарским умом који је у стању да створи идеју будућности која превазилази хоризонте капиталистичког света, као и да убију вољу људима да се боре за хумани свет.

Индикативан је однос Дејвида Ајка, једног од највиђенијих теоретичара завере, према британској краљевској породици. Он тврди да су чланови британске краљевске породице ванземаљци-гуштери који пију крв деце и пресвлаче кожу – и на тај начин се подмлађују. Такве приче служе да се одвуче пажња људи од тога шта историјски гледано представља британска империја и у том контексту британска краљевска породица. Ради се, пре свега, о стравичним злочинима које су починили енглеска аристократија и капиталисти како у свету, тако и у Великој Британији. Истовремено, развој капитализма у Енглеској коштао је живота милиона радничке деце која су радила по 14 сати дневно у фабрикама и рудницима…

Само будале могу да верују да ванземаљци владају светом, или да су чланови британске краљевске породице гуштери који пију крв деце и на тај начин се подмлађују. Смисао таквих сулудих прича није обрачун са британском монархијом, већ разарање ума потлачених и стварање од људи масе идиота. Обрачун теоретичара завере са слободарским наслеђем националних култура и грађанског друштва, и у том контексту са идејом будућности, указује на праву природу њихових теорија. Њихов однос према све погубнијим климатским променама указује на политичку позадину спектакуларних лажи са којима настоје да лише капитализам одговорности за уништење живота на Земљи.

У савременом капитализму прворазредни значај добијају хохштаплери који испирају мозак људима бајкама о ванземаљцима, пирамидама, душама умрлих, демонима, технократским илузијама… Њихови јавни наступи су хипнотичке сеансе са којима се уништава ум да би се спречило да људи схвате сву драматичност егзистенцијалне кризе коју ствара капитализам. Они одвлаче људе са историјског пута и производе духовну храну за малограђане који не желе да се боре за нови свет. Теоретичари завере критикују богаташе на тај начин што лишавају људе памети и претварају их у идиоте. Они се не боре против узрока који доводе до уништења живота на Земљи и људи као хуманих бића, већ се боре против оне критике која указује на друштвене узроке несреће, а то значи која се бори против капитализма.

У току је обрачун са модерним начином мишења који се заснива на критичком рационализму који има визионарску природу. И када има критички карактер мишљење постаје средство за одвлачење ума од суштинских питања од којих зависи слобода човека и опстанак човечанства. На капиталистички начин инструментализована интелигенција постаје средство капитализма за обрачун с критичким и визионарским умом. До истине се не долази умовањем и сучељавањем аргумената, већ се „истина“ намеће људима уништавањем моћи расуђивања. Доказивање „истине“ одвија се по моделу који примењује рекламна индустрија капитализма.

Стварање виртуелних светова привидно се заснива на научном начину мишљења и научним аргументима. Заправо, ради се о начину мишљења које се заснива на деструктивном безумљу. Човек је сведен на објекат „над-људских сила“ које добијају мистичну димензију. Богови, ђаволи, демони, ванземаљци, космичке силе, масонске ложе… – су средство владајућег поретка за обрачун с слободарским и стваралачким потенцијалима човека као друштвеног и историјског бића.

Технократски фах-идиоти су проповедници технократске религије која одговара техничком свету. Приче о ђаволу, анђелима, рају и паклу… – замењују приче о космичким зрацима, ванземаљцима, пирамидама, космичким световима, пулсирању материје… Технократски фах-идиоти своде свет на микроталасну пећ. Они инструментализују научна открића и техничке проналаске да би се обрачунали са човеком као умним и природним бићем. Упоредо са технократским примитивизмом развија се езотерија, окултизам, религиозни фанатизам… Све драматичније пропадање живота на Земљи производи фаталистичку свест. Инсистирајући на „апокалипси“ цркве не стварају само есенцијални, већ и егзистенцијални дефетизам. Зашто да се људи организују и боре да сачувају живота на Земљи ако је свет „осуђен на пропаст“?

Све драматичније пропадање живота на Земљи доводи до тога да малограђани, ти фанатици капитализма, беже од истине и фалсификују стварност. Њима није потребна истина већ илузије које им пружају могућност да побегну из реалности. У „слободном свету“ право на илузију постало је најважније људско право. Илузија треба да прибави смисао животу човека који је изгубљен у деструктивном ништавилу. Илузије су, заправо, начин на који се малограђани обрачунавају са мишљу која указује на праву природу постојећег света и на њихов положај у њему. Малограђанима није потребна истина већ спектакуларне лажи, опсене, виртуелни светови, сулуде приче о ванземаљцима и демонима… Тиме се баве теоретичари завере и други професионални хохштаплери. Они користе исте механизме као и капиталисти и политичари: настоје да лажима владају јавним мнењем и згрћу новац. У савременом капитализму успостављено је тржиште лажи. Спектакуларни облик у коме се лажи појављују је њихово рекламно паковање. У лажном свету лаж је постала истина.

Културна сфера је лишена еманципаторског садржаја и сведена на баналну забаву. Комерцијализовани популистички примитивизам заменио је културни авангардизам. Индустрија забаве диже све виши зид између човека и света и маскира све нехуманију капиталистичку стварност. Она производи све веће количине духовног ђубрета које уништава слободарско достојанство човека и претвара га у идиота. Капитализам уништава у човеку потребу за истином као и могућност да створи критеријуме по којима може да се утврди шта је истина. Све се релативизује.

Флоскула „свако има право на своје мишљење“ постаје начин да се спречи да се утврди шта је лажно а шта истинито, шта је хумано а шта нехумано, шта је прогрес а шта деструкција… Све постаје „ствар личног избора“. Укида се разлика између ума и интелигенције и уништава се визионарска свест која пружа могућност човеку да успостави критичку дистанцу према владајућем поретку и створи хумани свет. У току је стварање тоталитарне позитивистичке свести. Капитализам представља „крај историје“ (Фукујама).

Бекство из реалности добило је размере епидемије. Све већи број људи живи у виртуелним световима. Уместо стварања хуманог света стварају се фантастични светови у главама људи. Све што није могуће у реалности постаје могуће у машти која се заснива на технички начин дегенерисаном свету. Што је човек дубље заглибљен у капиталистичкој мочвари то је продуктивнији у стварању виртуелних светова. Ескејпистичка машта замењује визионарску машту. Томе служи индустрија забаве. Она подстиче потребу људи за бекством и нуди им техничка средства и виртуелне садржаје која поспешују бекство из реалности.

Усамљеничко безнађе и свет који је постао на технички начин устројени концентрациони логор условљавају да човек губи способност да прави разлику између стварног и виртуелног света. Заправо, што је реални свет више лишен природности и хуманости утолико више виртуелни свет, у чијем стварању човек учествује а да тога није свестан, постаје за човека реални свет. Виртуелни свет постаје духовна дрога. У њему човек проналази компензацију за прикраћену људскост и на тај начин пада у све дубљи бездан ништавила. Капитализам ствара виртуелног човека. Човек постоји као „човек“ у ТВ серијама и ријалити програмима…

Капиталистичка пропагандна машинерија заснива се на изазивању страха и мржње. Она усмерава незадовољство људи на подметнуте „непријатеље“. Њихово уништење постаје фиксација. Човек је уверен да ће доживети „ослобођење“ уколико задати циљеви буду уништени. То је владајућа матрица манипулације људима, с тим што се у њу убацују нове „опасности“ које немају само земаљско, већ и  космичко извориште. Приче о сатани, масонима, дубокој држави, ванземаљцима, демонима, судњем дану и слично, служе за то да се реална егзистенцијална опасност коју ствара капитализам као тоталитарни поредак деструкције прикрије путем виртуелне сфере која има мистични карактер. Уместо да се укаже на друштвене процесе који доводе до уништења живота подмештају се „надљудске силе“ које имају застрашујућу природу. Што је драматичнија егзистенцијална криза коју ствара капитализам утолико је богатији „невидљиви“ свет мистичних „сила“ које „владају над људима“. Све се чини да се уништи критичка мисао која може да усмери потлачене да искорене узроке уништења живота на Земљи и створе хумани свет.

Човек слепо верује у илузије зато што је осуђен на усамљеничко безнађе и што се плаши нестанка. У све нехуманијем свету човек се сучељава се болном истином да никоме није потребан и да нико неће пустити сузу на његовом одру. Он погрешно верује да га други људи лишавају онога што му је најпотребније: поштовања и љубави. Очајање због одбачености рађа мржњу према другима. Човек у туђој несрећи проналази компензацију за сопствену несрећу. Све реалнија могућност да ће човечанство бити уништено не изазива у људима потребу да се супротставе деструктивним процесима, већ постаје извор патолошког задовољства.

Што је свакодневница стравичнија човек има већу потребу да побегне из реалности. У машти очајника илузорни свет постаје реални свет. На томе се заснивају владајуће религије. „Рај“ је виртуелни свет који постоји у главама унесрећених и уплашених. Они верују у постојање „небеског света“ и на тај начин покушавају да победе страх од смрти и нестанка. На том принципу заснива се стварање илузорних светова у капитализму. Као што свештеници подстичу људе да верују да на небу могу да доживе „вечно блаженство“, тако савремени хохштаплери подстичу људе да верују да у виртуелним световима могу да пронађу лек за своје страхове.

Највиши домет „слободе“ у капитализму је да сваки човек може путем све савршенијих техничких средстава да створи свој виртуелни свет и да „живи“ у њему. Што људи имају мање могућности да се реализују као људска бића у реалном свету то са већом преданошћу настоје да створе виртуелни свет и побегну у њега. Најпогубније је то што је виртуелни свет који стварају производ њихове осакаћене људскости и одговарајуће маште. У њему се појављује оно што одговара њиховој дегенерисаној личности. У коначном, људи беже у виртуелни свет који је идеализована пројекција реалног света из кога настоје да побегну. Виртуелни свет не инспирише људе да буду људи, већ представља завршни ударац са којим се уништава људско достојанство.

Однос према стварности посредован је владајућом идеолошком сфером и техничким средствима која онемогућавају човека да сагледа стварност својим очима и да мисли својом главом. Томе служи индустрија која производи виртуелну стварност. Њена улога је да заслепи и заглупи човека. Виртуелни светови нису само обрачун са истином већ и средство за дегенерисање људи као умних бића. Они не чине самосвојну духовну сферу већ су органски део владајуће идеолошке сфере. Протагонисти теорија завере нису „независни интелектуалци“ већ су фанатици капитализма. Најгоре је то, што на капиталистички начин дегенерисани живот лишава човека могућности да се на уман начин односи према свету. Бескрајна трака потрошачког друштва све се брже врти и човек је све мање у стању да потражи одговоре на питања од којих зависи опстанак човечанства.

Имајући у виду да је капитализам приватизовао јавну сферу не изненађује да нико више не спомиње здрав разум – који је изворни облик мишљења које се заснива на непосредном сагледавању стварности. Упркос све бројнијим препрекама које капитализам поставља пред човечанство – човек наново мора да се ослони на здраву памет и успостави активни мисаони однос према стварности. Неопходно је да људи гледају на свет својим очима и да мисле својом главом – и да им то постане путоказ у животу. У савременом свету који се налази на ивици понора мислити својом главом постао је не само основни слободарски, већ и основни егзистенцијални принцип.

Спорт и глобализам

С

Спортски шоу-бизнис постао је најважније средство са којим се брише културна, слободарска и историјска самосвест људи и ствара капиталистички глобализам. Спорт је позитивистичка религија. Са њом се производи капиталистичко време које уништава историјско време и визионарску свест. У спорту нема будућности. У њему влада огољени социјални дарвинизам и прогресизам. Спорт представља тријумф техничке цивилизације над човеком.

Спорт је транспарентни облик произвођење капиталистичког света и најважнији начин капиталистичког дегенерисања људи. Не само да је дозвољено убиство „противника“, већ све крвавије спортске представе добијају спектакуларни карактер. „Публика воли мирис крви!“ – то је златно правило спортског шоу-бизниса. Спорт је реклама насиља, садизма, мржње, злочина… Спорт је постао индустрија смрти. У спортском шоу-бизнису не чују се вапаји поражених, већ урлици победника.

Спортом се глорификује технички свет. У спорту човек није лишен само људскости, већ и свог природног бића. Тело је инструментализовано на технички и деструктивни начин. У спорту човек је сведен на роботизованог гладијатора и каскадера. Том процесу одговара стварање само-деструктивног карактера. Многи спортови постали су спектакуларне самоубилачке дисциплине. Трке болида, мото-трке… су рекламни спот деструктивног капиталистичког ништавила.

Човек је у капитализму постао контејнер у који капиталистички медији убацују све веће количне духовног ђубрета које га ментално изобличују. Спортски шоу-бизнис има прворазредни значај у процесу заглупивања људи и њиховог дегенерисања као културних и друштвених бића. Спортска педагогија заснива се на васпитању које је лишено образовања. Истовремено, на стадионима се у виду навијачких група ствара лажна друштвеност са којом се укида слободарска и стваралачка друштвеност. Стадион није културна институција већ савремени концентрациони логор у коме се од младих стварају хорде варвара.

Спорт је средство за производњу коцкарске еуфорије. Коцкање је најгори облик тровања младих духом капитализма – у коме је стицање добара одвојено од њиховог стварања. И код нас је створена мрежа коцкарница под називом „Моцарт“. Име једног од највећих уметника модерног доба искоришћено је да би се рекламирао коцкарски бизнис са којим се уништава културно биће младих и људско достојанство. Срамно је да ни једна институција културе није устала у одбрану имена и дела Волфганга Амадеуса Моцарта!

Спортом се уништавају традиционалне религије. Уместо цркава, стадиони и спортске хале постале су најважнија култна места у савременом свету. Спорт је владајућа мондијалистичка религија и као такав најефикасније средство за обрачун са националним културама. Са спортским митовима уништава се историјска самосвест и идеја будућности. За убедљиву већину младих „историја“ нашег народа своди се на „незаборавне“ спортске догађаје који су добили митолошки карактер. Млади знају колико је пута Ђоковић победио Надала, али не знају ништа о Првом српском устанку и Његошевом делу.

Теза да људи на Западу „знају за нас“ преко „врхунских спортиста“ само говори о природи света коме настојимо да се додворимо и на односу тог света према нама. Због чега Запад не зна ништа о нашој слободарској историји и културној баштини? Што је најгоре, ми сами треба да вреднујемо себе путем критеријума путем којих нас Запад „вреднује“ – који нас лишавају свега што нас чини људима и што нам пружа могућност да опстанемо.

Проглашавање „врхунских спортиста“ за „идоле“ наше омладине исто је што и проглашавање црних „шампиона“ у САД „идолима“ црначке омладине која живи у сиротињским гетима. „Врхунски спорт“ је мамац путем којег владајуће капиталистичке групације лишавају светску сиротињу образовања и претварају је у савремене робове.

Спортски „идоли“ су најважније средство капитализма за стерилисање мењалачке енергије младих и произвођење квази-религиозне свести. Млади се поистовећују са „победницима“ који у њиховим главама постају „божанства“. Они су им компензација за то што су у свакодневном животу сведени на безнадежне губитнике. „Шампиони“ су најважнија духовна дрога за потлачене која их деполитизује и своди на слуге владајућег поретка. Званични „отац“ модерних олимпијских игара Пјер де Кубертен је кристално јасан: „Спорт је најјефтинија духовна храна за радне масе која их држи под контролом“.

Имајући у виду да је капитализам довео човечанство на ивицу провалије спорт није само анти-слободарска већ и анти-егзистенцијална појава. Уместо да се млади образују, организују и боре да спрече уништење живота на Земљи они „навијају“ за подмештене „идоле“ који добијају од својих капиталистичких газди баснословне суме да би свели младе на навијачку масу.

Полазећи од скривене позадине спорта може се закључити да се не ради само о популистичком додворавању младима да би они били „под контролом“, већ о прљавој политичкој игри владајућих центара моћи који настоје да придобију навијачке групе за остваривање својих политичких и економских циљева. Свуда у свету навијачке хорде су најорганизованије друштвене групе које, као такве, имају највећи политички потенцијал. То су, заправо, паравојне формације којима командују вође подземља који су повезани како са влашћу, тако и са опозицијом и који користе навијачке хорде да би изнудиле материјалне и друге „уступке“.

У „демократским друштвима“ навијачке групе су легалне криминалне организације које се налазе изнад закона и као такве су средство за остваривање политичких и економских циљева капиталистичких центара моћи. Оно што чини да су оне „недодирљиве“ је то, што се састоје од младих људи који су лишени права на будућност и као такви су спремни на најгоре злочине да би стекли „поштовање“ у капиталистичком зверињаку. Они су усисали сву прљавштину капиталистичког света и са тиме се поносе. Они су права слика „слободног света“. Они су „хорде зла“.

Поражавајуће је да наше најважније институције културе – САНУ, универзитети, Српска православна црква, као и јавни медији и интелектуалци – ћутањем подржавају претварање наше омладине путем спортског шоу-бизниса у фашизоидне хорде, дрогераше и криминалце. Докле ћемо немо посматрати како мафијашке банде на стадионима, у спортским халама и коцкарницама претварају нашу омладину у масу идиота и одвлаче је на егзистенцијалну странпутицу?

„Босанске пирамиде“ и „ванземаљци“     

У савременом свету технократска квази-религија замењује традиционалну религију. Технократска цивилизација производи фах-идиоте и одговарајућу религиозну свест. Као што је „нови човек“ на капиталистички начин дегенерисано људско биће, тако је савремена космологија на капиталистички начин дегенерисана религија. Укинута је идеја истинског, као и еманципаторско наслеђе хришћанства и других великих религија. Нема више моралног расуђивања ни слободне воље. Човек је изгубио способност да процени шта је добро а шта лоше и да дела сходно својим убеђењима и савести. Уместо мудрости која се заснива на историјској и егзистенцијалној самосвести човека, космички закони који имају механички карактер постају неприкосновена моћ. Човек је укинут као поетичко и духовно биће и сведен је на пуку материју и као такав на објекат космичких процеса. Влада механицистички материјализам који представља обрачун с дијалектиком природе и историјским материјализмом и који представља теоријски основ за технизовање света и роботизовање човека.

Као одговор деструктивном капиталистичком ништавилу које има технички карактер светом је завладала ескејпистичка манија и потреба за стварањем виртуелних светова. Ескејпизам је постао главна грана идеолошке сфере капитализма. У том контексту, „продор у космос“ постао је непресушна инспирација за стварање виртуелних светова у којима најважније место заузимају „ванземаљци“. Они су космичка бића која су у машти на капиталистички начин дегенерисаних људи ствараоци живота на Земљи и човечанства. Исто тако, „ванземаљци“ нас непрестано посматрају и контролишу, живе са нама и претварају се у људе. Они постају део колективног лудила које ствара капитализам претварајући људе у „усамљену гомилу“ (Ризман). „Ванземаљци“ су постали духовна дрога која деполитизује људе и уништава критичко-мењалачку свест и визионарску машту.

Холивудска филмска индустрија, користећи све савршенија техничка средства, ствара моделе „ванземаљаца“ који улазе у подсвест младих и условљавају њихов однос према људима, свету и космосу. Најчешће су то бића која изгледају као роботизоване наказе које су отелотворење карактера на капиталистички начин дегенерисаних људи који имају потребу да владају и уништавају. Она су појавни облик деструктивних моћи овоземаљске технике која је приказана као самостална моћ. Та идеја присутна је код стварања вештачке интелигенције. На тај начин прикрива се истина да техника није сама по себи деструктивна моћ, већ да то постаје у рукама капиталиста који су од савладаних природних сила у виду технике створили средство за уништење живота. Истовремено, појављују се представе „ванземаљаца“ који личе на дегенерисану децу и који су „дошли на Земљу“ да би „Земљане“ научили памети.

„Босанске пирамиде“ су типичан пример претварања реалног у виртуелни свет путем медијске манипулације. Ради се о коришћењу тржишног механизма и космолошке мистике на којој се заснива мит о „ванземаљцима“. На примерима „Госпе из Међугорја“ и „Босанских пирамида“ може да се увиди разлика између традиционалног начина стварања виртуелних светова и савременог начина који нема само мистични већ и технократски карактер. Док се у првом случају манипулише са старијим људима који су жртве трагичног живота и религиозних илузија, у другом случају имају се у виду „клијенти“ који нису религиозни фанатици, већ који траже савремене облике бекства из све туробније реалности. Они имају потребу да буду у природи, да се забаве, да побегну из усамљености… Отуда су у понуди „природне лепоте“, „здравље“, „медитација“, „дружење“… Прича о „ванземаљцима“, „пирамидама“ и „енергетским трансмитерима“ треба да створи мистични застор који ће бити брана рационалном и критичком односу према свету. У коначном, ради се о езотеријској подвали која има секташки карактер.

Мит о „ванземаљцима“ служи да се укине историјски пут развоја човечанства и човек сведе на објекат над-људских сила. Најважније је уништити слободарско и стваралачко достојанство људи, као и идеју друштвености која има колективистички и стваралачки карактер. Људско друштво је стваралачко-слободарска заједница која омогућава човеку да стекне веру да заједно са другим људима може да створи хумани свет. То је највећи квалитет историјског развоја човечанства.

Све што је створено на Земљи је људско дело. Свако дело има конкретну историјску природу, што значи да је настало на одређеном степену развоја човечанства и у специфичним друштвеним условима. Сама идеја да је „човек створен од стране ванземаљаца“ производ је људске маште која је настала у одређеном историјском тренутку. Она је била могућа када је човек стекао свест о себи као људском бићу и када је постао свестан разлике између земаљског и космичког света, као и идеје стваралаштва. Без озбиљних историјских и социолошких анализа прошлости људи неминовно постају жртве митолошких предубеђења и савремених хохштаплера који стварају виртуелне светове да би пљачкали људе и свели их на идиоте.

 

Дуцијев есеј о његовом другу и кошаркашком узору Радмилу Мишовићу.

Д
У данашњем свету све нестаје. Све што је вредело и што вреди. Нестаје живот, нестаје историја, нестаје сећање… Радмило Мишовић део је мог сећања, моје младости, мог живота… Он није био мој идол. Био је мој узор. Старији друг из Чачка од кога сам учио да играм кошарку и да будем човек. Радмило је пленио својом племенитошћу. Имао је очински однос према младима. Имао сам ту срећу да са Радмилом играм у истој екипи. Ти тренуци остали су ми у најлепшем сећању.
Како то све изгледа нестварно данас, у свету који је лишен људске топлине… Да ли су људи некада имали срце? Да ли су постојали људи као што је то био Радмило, или је то само плод моје маште? Да ли су некада постојали „Борац“ и „Слога“? Да ли је некадa Морава текла тихо, достојанствено…? Да ли је некада Ибар пркосно хучао носећи животворну снагу наше отаџбине? Ко је Радмило за несрећнике који леже, дрогирани, на блатњавим плочницима? Ко је Радмило за јаднике чији је ум затворен у стакленим кулама коцкарница?
Зашто се све чешће сећам Радмила? Чега се плашим? Да ћу заборавити да сам постојао? Или се плашим будућности у којој ће нестати све оно што ме чини човеком?
Моја мајка је волела руже. Када сам се, са златном медаљом, вратио из Љубљане родитељи су ме дочекали са букетом ружа. Били су то, заправо, ликови мојих другова који су ми помогли да постанем човек. У букету је био и насмејани лик мог друга Радмила.

Никола Тесла – господар свемира или роб капитализма

Н

Да би се схватила природа Теслиних изума и природа мита који је о њему створен треба имати у виду друштвене услове у САД крајем 19. и почетком 20. века – у којима је Тесла живео и стварао. Ради се о времену у коме је успостављена интензивна индустријализација и развој војне индустрије као израз настојања владајућих капиталистичких и политичких кругова да од САД створе владајућу светску силу. Наука и техника постале су најважнија оруђа империјалистичке експанзије и на њеним крилима створен је „мит о свемоћи науке и технике“. И Теслин научни рад заснивао се на валу капиталистичке експанзије. Она је дала прворазредни значај Теслиним проналасцима који су створили техничке могућности за стварање енергије која је била моторна снага индустријског развоја. Тесла је постао господар енергије и као такав митолошка личност. Он је био у стању да  створи муње и громове, да изазове земљотресе и драматичне промене у јоносфери, да створи „зраке смрти“… Тесла је постао симбол моћи са којом Запад може да покори свет. Тесла је следио дух капиталистичке експанзије. Он је схватио да онај ко влада енергијом влада светом.

Тесла је веровао да може да влада космичким силама и да је као такав нови Месија који посредује између земаљског света и свемира. Он одбацује слободарску борбу човечанства са којом може бити створен хумани свет и проглашава науку за ону моћ која ће променити људе и омогућити да се укине разлика између живота и смрти. Извориште Теслине стваралачке инспирације није била хуманистичка, већ техничка цивилизација. Тесла: „Радим за будућност и савременици ме неће разумети, али једнога дана превладаће научни закони природе чије сам тајне открио и све ће се изменити, као дланом о длан, све ће се променити. Наступиће нова ера човечанске мудрости чије ће главне одлике бити разумевање времена, откриће извора бескрајне енергије и обликовање материје по вољи научника.“   Тесла укида еволутивни развој живог света на Земљи и човека као највиши облик живота. Он своди човек на материјални део космоса који је непосредно подређен дејству космичких сила. Истовремено, Тесла укида човека као самосвесно слободарско, стваралачко, историјско и визионарско биће. Будућност човечанства није могућа као производ стваралачке праксе људи већ као резултат дејства космичких процеса.

Као што религиозни фанатици стварају митолошку нит између човека и бога, тако научници фах-идиоти стварају митолошку нит између човека и свемира. У оба случаја човек је лишен историјског бића и стваралачке самосвести и сведен на оруђе „над-земаљских сила“. Да ли би Тесла постао то што је био да је одрастао у прашуми? Које је језике Тесла говорио и на којим језицима је писао? Да ли су ти језици производ хиљадугодишње културне историје народа или су свемирска датост? Исто тако, језик условљава могућност мишљења и стицања индивидуалне самосвести – у коју спада и стваралачка самосвест и стваралачка индивидуалност без којих Тесла никада не би постао стваралац. Да ли су математика и физика свемирске појаве, или су то друштвене појаве које су створене од стране човечанства у његовом историјском развоју – без којих би Теслино стваралаштво било немогуће? Да ли је проналазак једносмерне струје био претпоставка за стварање наизменичне струје? Исто је са другим проналасцима који су уткани у Теслине изуме… Уистину, није Тесла „добијао“ своје идеје из свемира већ их је стварао полазећи од стваралачког наслеђа човечанства. На тај начин допринео је стварању хуманог свемира.

Никола Тесла био је опседнут „свемирском музиком“. Како структура свемира условљава да човек постане поетичко биће? Да би могао да ужива у музици човек је морао да стекне уметничко чуло и тиме способност да разликује звукове од тонова. „Свемирска музика“ је димензија коју човек који има развијено музичко чуло даје механичким космичким звуковима. Они га подсећају на тонове. Човек је стекао способност да пева током свог историјског развоја. Прачовек није био у стању ни да говори, ни да пева. Испуштао је крике када је осетио опасност и мумлао је. Певање подразумева развој гласних жица што је повезано са развојем међуљудских односа и емотивним и стваралачким бићем човека. У почетку човек је опонашао пој птица. Временом почео је да ствара примитивне облике певања који су имали сиромашни тоналитет…

У контексту космолошких разматрања, завређује пажњу схватање космичке суштине човека које је, у интервјуу са Џоном Смитом из 1899, изнео Тесла. Он се залаже за космолошки пантеизам који има енергетски карактер и успоставља мистични однос према светлости која је својеврсни „божији дух“ и као таква извориште енергије која струји у човеку. Човек је, заправо, само један од облика у коме се појављује енергија и као такав је бесмртан. Светлост га ствара и у светлости доживљава вечно постојање. Човек је укинут као природно, друштвено и историјско биће и сведен на својеврсну батерију чији енергетски потенцијал представља извориште његовог стваралачког елана. Менталне вежбе треба да му обезбеде менталну снагу, а то значи да спрече расипање енергије и да је усмере на развој чула и умних способности. Жена је непожељна јер одузима мушкарцу менталну и телесну енергију. Развој телесних чула одвија се тако што се сакати еротско биће човека и чуло људскости. Однос човека према свету нема критичку и слободарску, већ медитативну природу. Будући да не схвата човека као слободарско биће, Тесла није у стању да схвати природу прометејске ватре, што значи слободарског просветљења. Његова визија будућности не заснива се на слободарском уму, већ на космолошком мистицизму који има технократску природу.

Тесла не сагледава свет као конкретну историјску појаву и сходно томе не сагледава човека као конкретно друштвено и историјско биће. Човек ништа не ствара, већ све добија из „неког свемирског језгра“. Тесла овде не говори као научник, већ као религиозни фанатик. Његови ставови не заснивају се на научним чињеницама и рационално заснованим закључцима већ на езотеријским спекулацијама. Препуштајући се утицају источњачких „мудраца“ Тесла је изгубио историјску самосвест као припадник европске културне баштине и заглибио се у мочвари источњачког мистицизма. Он није био у стању да следи еманципаторски траг просветитељства, Француске грађанске револуције и немачке класичне филозофије и изгубио се у беспућу езотеријског празнословља.

Тесла је имао оскудно знање из области филозофије и друштвених наука. Он није располагао појмовима без којих није могуће  схватити историјски развој друштва и природу човека као самосвојног космичког бића. Ту празнину Тесла је настојао да попуни са далекоисточним религијама које представљају обрачун с еманципаторским наслеђем грађанског друштва и хришћанства. Истовремено, Тесла је био жртва усамљеничког безнађа. Његова болесна ментална стања непосредно су утицала на његов однос према свету и космосу. Он је био је опседнут космичким силама, подсвесним принудним радњама, духовима, ванземаљцима, страховима… Његов однос према космичким процесима има ескејпистички и компензациони карактер. Поетски карактер Теслине космолошке мистике упућује на то да је човек Тесла надвисио Теслу научника. Теслино последње писмо мајци указује на то да је Тесла био трагично људско биће и као такав специфично и непоновљиво космичко биће.

Кључ за разумевање Теслине космологије не налази се у науци, већ у његовом схватању човека. Теслина космологија заснива се на ниподоштавајућем односу према људима. За Теслу човек није еманциповано друштвено биће и као такав конститутивни субјект друштва као политичке заједнице. Није случајно што је Тесла био опседнут источњачким религијама које представљају идеологију друштва у коме нема човека као самосвојног историјског бића и грађанина. Тесла је укинуо човечанство као субјект друштвених промена. Он непрестано истиче да је човечанство неспособно да реши проблеме са којима се сучељава и полазећи од тога даје себи месијанску димензију. Тесла је био убеђен да се по својим телесним и менталним карактеристикама налази изнад других људи. Он је сматрао да има посебне особине које није наследио од родитеља већ да их је добио из космоса. Он је себе доживљавао као космичког натчовека чији је задатак да путем космичких закона уведе ред у земаљском хаосу и на тај начин одреди судбину човечанства.

По Тесли космички процеси непосредно условљавају понашање људи и тиме дешавање на Земљи. Космички закони добијају божански карактер. Они су ти који условљавају и одређују природу човека и његову судбину. Није случајно што је Тесла некритички прихватио источњачку идеју „судбине“ (karma). Њему одговара идеја космоса која је створена у свету у коме човек није самосвојна личност и не схвата себе као биће које је у стању да створи хумани свет. Теслина космологија је обрачун с еманципаторским наслеђем грађанског друштва и са слободарским и културним наслеђем националних култура. Уместо замаљског реализма, Тесла нуди космички мистицизам. Он не прави разлику између механичког и историјског времена и путем механицистичког материјализма укида историјски материјализам. Теслина космологија заснива се на технократском безумљу. Она укида умни однос човека према свету и лишава човека могућности да створи идеју будућности као умну алтернативу капитализму у коме влада деструктивно безумље.

Укидајући историју и човека као историјско биће Тесла је свео свет на апстрактни космички простор. Нема речи о владајућем капиталистичком поретку, о класном друштву и експлоатацији радних слојева, о расизму и сексизму, о колонијализму и истребљивању читавих народа… Заслепљен космолошком мистиком „генијални научник“ Никола Тесла није био у стању да схвати оно што је очигледна истина за сваког ко има памети. Светом не владају космички закони, већ закони капитализма: „Паре не смрде!“, „Време је новац!“, „Уништи конкуренцију!“, „Човек је човеку вук!“… Они непосредно условљавају друштвени живот, владајући вредносни хоризонт и свест човека.

Тесла је све оно што му је као човеку недостајало у свакодневном животу пројектовао у космички простор. Он је напустио земаљски свет и одлетео у виртуелни космички свет који је био производ његове маште. Тесла доживљава свемирске појаве као да су жива бића и има према њима емотивни однос. Свемир је пројекција Теслиног трагичног живота и усамљеничке патње. Оно што чини специфичност Теслине визије свемира је то што је у њу уткано Теслино научно знање и његов стваралачки ум. За Теслу међусобни односи између бројева 3, 6 и 9 представљају „кључ свемира“. Таква интелектуална игра, која има психичко утемељење и мистификујући карактер, постаје опсесија научника који настоје да до „суштине свемира“ дођу путем формалне логике и бројева.

Тесла је постао жртва своје подсвести и стваралачког ума који је био лишен еманципаторског наслеђа модерног друштва и слободарског наслеђа човечанства. Тесла је лишио реални свет световности и свео га на космичку апстракцију, а виртуелни космички свет који је производ његове маште прогласио за реалност. У њему је Тесла пронашао решења за земаљске проблеме које, по његовом убеђењу, човечанство не може да реши. Најпогубније у Теслиној космологији је то, што је лишио човека оних особина које му пружају могућност да се ослободи капиталистичког варваризма и спречи уништење живота на Земљи. Њему не пада на памет да, попут Његоша, позове потлачене да се супротставе тиранији моћних… Тесла није био близак људима који су се борили за слободу, већ онима који су настојали да буду господари света. Његова мисао не заснива се на слободарској традицији човечанства, већ на господарској идеологији.

Држећи се мита о свемоћи науке и технике Тесла је веровао да као што може да се „игра“ са муњама и громовима, тако може да се игра са људима и судбином човечанства. Тесла је сматрао да је он посредник између Земље и свемира који има такве телесне и менталне способности да може, путем научних закона, да утиче на космичке процесе и од њих створи средство за одређивање будућности света. Он је себе доживљавао као свемоћно космичко биће које је отелотворење господарских моћи паганских богова и које је у стању успостави ред на Земљи. У којој мери је Тесла веровао у свемоћ науке говори и то, што је тврдио да ће наука пружити могућност људима да „разговарају“ са душама умрлих и да ће на тај начин бити премошћена провалија која постоји између живота и смрти.

Теслино схватање морала указује на сву бесмисленост његове космологије. По Тесли, морал није специфична друштвена појава која је као таква особеност човека, већ је космичка датост. Поједностављено речено, космос је моралан а човек је као земаљско биће неморалан. За Теслу зло је последица дисхармоније у пулсирању материје. Човек може да постане моралан путем хармоничног пулсирања материје које уноси ред у земаљски живот и на тај начин му даје моралну димензију. Тесла не схвата да је морал производ историјског развоја друштва и да нема морала без свести човека о томе шта је добро а шта зло; без слободне воље на основу које човек може да се определи између добра и зла; без свести човека о могућим последицама опредељења и одговорности за своје поступке…

И Теслина теорија рата указује на механицистичку природу његовог начина мишљења. За Теслу рат није конкретна друштвена већ природна појава која је условљена космичким силама и која има енергетски карактер. Ко је још толики идиот да напад Аустро-Угарске на Србију 1914. објашњава пулсирањем космичких енергетских валова? Исто је са нападом нацистичке Немачке на Пољску и СССР… Шта је са монструозним злочинима усташа у Јасеновцу и Немаца у Аушвицу? Шта је са истребљењем читавих народа од стране европских колонизатора? Шта је са робовласништвом и приморавањем деце да до смрти раде у фабрикама, рудницима и на пољима – чега је Тесла био сведок? Да ли су те појаве узроковане пулсирањем материје?

Руководећи се технократским фах-идиотизмом Тесла није био у стању да направи разлику између освајачких ратова – и одбранбених и ослободилачких ратова. Рат који су Срби водили против Турака у 14. веку био је суштински различит од рата који је османлијска Турска водила против Србије. Турски напад на Србију имао је освајачки, а борба Срба против Турака одбранбени карактер. Слично је са Првим и Другим српским устанком. То су били ослободилачки ратови и као такви су били отелотворење највиших вредности српског народа и његове спремности на највеће жртве да би се извојевала слобода. Теслино схватање рата указује на сву погубност начина мишљења које лишава људе слободарског достојанства и историјске самосвести.

Тесла је својом космологијом прикрио праву природу капитализма и лишио капиталисте одговорности за ратове и друге злочине. Да ли је могуће да Тесла није чуо за максиму да је „Рат најбољи посао!“? Да ли је могуће да „генијални научник“ Никола Тесла није био у стању да увиди да је брзина обрта капитала она моћ која условљава брзину протока времена у капитализму? Да ли је могуће да Тесла, живећи у Америци у којој сваки сегмент живота служи стицању профита, није чуо за максиму „Време је новац!“. Тесла је имао начин мишљења који је карактеристичан за научнике фах-идиоте. Он је тврдио да је у стању да региструје космичке појаве које други нису били у стању да региструју, а није био у стању да региструје друштвене појаве које су очигледне „обичним“ људима.

Држећи се мита о свемоћи науке, дајући себи димензију господара свемира и држећи се источњачког мистицизма – Тесла је створио своју космологију која представља једну од најпримитивнијих и потенцијално најпогубнијих теорија које су се појавиле у модерном добу. Како је могуће да Тесла није презао да саопштава ноторне будалаштине? Пре свега, Тесла је дошао до прворазредних научних открића на основу чега је добио статус „генија“. У светлу његових изума свака мисао коју је изрекао постала је „генијална“. Поред тога, Тесла је био окружен фах-идиотима и ласкавцима који су се, руководећи се принципом “царево одело“, додворавали „генијалном“ Тесли и избегавали да доведу у питање његове сумануте тврдње. Ласкавци су хранили Теслину сујету. Он је био спреман да говори о свему без страха да ће га неко оспорити. Био је то двосекли мач. Тесла је у тој мери постао самоуверен да је изгубио опрез и одговорност за изговорену реч. Ласкавци су га навукли на танак лед. Тесла је постао жртва мита о „генијалном научнику“ у чијем стварању је сам учествовао.

Теслину космологију треба сагледати полазећи од владајуће тенденције развоја света. То је оно што јој даје конкретни друштвени и историјски смисао. Имајући у виду историјски развој друштва претварање природних сила путем науке и технике у извор енергије био је прворазредни подухват који је отворио неслућене могућности друштвеног развоја. Нажалост, капитализам је претворио хуманистичке и животворне потенцијале науке и технике у тоталитарну деструктивну моћ. Теслини проналасци доживели су исту судбину. Они су постали погонска снага развоја капитализма и као такви средство за уништење живота на Земљи. „Генијални научник“ Никола Тесла постао је икона капитализма. Његова научна открића су непресушна инспирација за владајуће капиталистичке групације које производе све разорнија техничка средстава са којима може бити уништен живот на Земљи. Истовремено, Теслина космологија представља прворазредно идеолошко средство за уништење слободарске самосвести људи и критичко-визионарског ума. У Теслином свемиру човек нема право на слободу.

Када се има у виду све драматичније пропадање света Теслин обрачун са човеком као слободарским и стваралачким бићем има погубну природу. Укидајући човека као слободарско и визионарско биће и дајући науци митолошки карактер Тесла је лишио човека могућности да се супротстави деструктивној капиталистичкој помами. Његова мисао ствара егзистенцијални дефетизам и препушта човечанство капиталистичким монструмима који су од науке и технике створили средство за уништење живота на Земљи. Без слободарске борбе научни и технички проналасци неминовно постају оруђе капитализма за уништење човека и света. Само у рукама слободарског човечанства Теслини изуми могу да постану средство за хуманизовање света и оплемењивање природе.

Noviji tekstovi

Poslednji Komentari

Arhiva

Kategorije

Meta Linkovi

Pratite Ducijev rad i na fejsbuku