ArhivaSeptember 2014

Who was beaten by our basketball players?

W

Another “World Championship” (2014, Spain) is over. Our athletes achieved another “great success”. Another “spectacular welcoming party for our champions” was staged. We experienced one more gush of euphoria…

What indeed happened? Who indeed are the actual winners and who are the losers?

Our ‘‘opponents’‘ are not the black children from the American ghettoes; nor the Brazilian youth who fled the muddy favelas; nor the Algerian boys from poor communities in French towns… They are but a decoy on which we can ‘‘sharpen our teeth’‘ and get relief from our own misery. The victories of ‘‘our’‘ gladiators and circus players on the sports grounds serve to compensate for our everyday defeats.

Sports shows are nothing but a spectacular sham.

The oppressed working ‘‘masses’‘ got another illusion, another bone to chew on, whereas those who rule and plunder bought themselves time to continue their criminal activities in the shadow of sports spectacles. The real winners are the capitalists, corrupted and alienated politicians, mafia gangs who hold a grip on sport… Athletes are paid by those who rob workers of their money, by those who are our masters…

To claim that victories of our athletes at international sports competitions boost the morale of our people is utter nonsense. Victories at sports competitions have never incited the oppressed to fight for their human and civil rights. On the contrary: victories at sports fields only served to strengthen the position of the ruling class. This is the main reason why global rulers are so interested in increasing the number of increasingly bloody sports spectacles. The dissatisfaction of the oppressed working layers is thereby diverted and workers and their children are turned into a depoliticised ‘‘crowd’‘. It should be pointed out that the stadium was created in the second half of 19th century in England, when the workers won the 8 hour working day and their non-working time had to be ‘‘colonized’‘ in order to prevent them from becoming class-conscious and from fighting for their workers’‘ and human rights.

When the dazzling dust of the ‘‘victorious’‘ euphoria settles down, people will face the true results of the ‘‘great sports victory’‘: the few remaining bookshops will be closed and new betting shops opened, whose toxic stench is rotting our young generation; basking in the ‘‘sporting glory’‘ and carried away by dreams of ‘‘big money’‘ an increasing number of young people will discard the book and ruin themselves at the sports grounds; instead of schools and theatres, new, ever more spacious stadiums and sports centres will be built – for an increasing number of impoverished people…

Over one fourth of Serbian population is illiterate and almost a half has only primary education. The sad truth is that ‘‘our intelligentsia’‘ is not bothered by the fact that the entire Serbian culture receives less money from the state than a ‘‘better’‘ basketball or football player receives for a contract – the money that will not be taxed!

Instead of fighting against fake ‘‘opponents’‘ on sports fields, we should fight against our real opponents. Those opponents are capitalist gangs and politicians who are ruining our country; who have sold Kosovo; who are paving the way for secession of other parts of our territory; who are pushing us into the European Union and NATO; who allow American capitalists to spray us like insects and contaminate our soil and water; who are ruining the family, culture, our libertarian dignity; who are trying to reduce our Mother-Serbia to a submissive whore of capitalist clans who govern Europe and America…

They are our true opponents and they are the ones we should fight against!

Translated from Serbian by Vesna Petrović (Todorović)

 

Кога су победили наши кошаркаши?

К

Још једно „Светско првенство“ је завршено. Наши спортисти постигли су још један „велики успех“. Организован је још један „спектакуларни дочек наших шампиона“. Доживели смо још једну еуфорију…

Шта се, уистину, догодило? Ко су, заправо, победници, а ко поражени?

Нису нама „противници“ црначка деца из америчких гета; ни бразилски момци који су побегли из блатњавих фавела; ни алжирски дечаци из сиротињских насеља француских градова… Они су нам подметнути да на њима „тупимо зубе“ и иживљавамо своју несрећу. Победе „наших“ гладијатора и циркузанера на спортским теренима су компензација за поразе које свакодневно доживљавамо.

Спортске представе су спектакуларна подвала.

Потлачене радне „масе“ добиле су још једну илузију, још једну кост коју ће да глођу, а они који владају и пљачкају купили су време да могу у сенци спортских спектакала да на миру наставе да раде свој злочиначки посао. Победили су, заправо, капиталисти, корумпирани и однарођени политичари, мафијашке банде које држе спорт у својој шаци… Спортисте плаћају они који отимају новац од радника, они који су наши господари…

Тврдња да победе наших спортиста на међународним такмичењима подижу борилачку вољу нашег народа представља чисту будалаштину. Никада победе на спортском пољу нису покренуле потлачене да се боре за своја људска и грађанска права. Напротив: победе на спортском пољу само су учвршћивале положај владајуће класе. То је главни разлог што су владари света толико заинтересовани за одржавање све бројнијих и све крвавијих спортских спектакала. Путем спорта незадовољство потлачених радних слојева бива усмерено на странпутицу, а од радника и њихове деце ствара се деполитизована „навијачка маса“. И овде треба рећи да је стадион створен у другој половини 19. века у Енглеској када су се радници изборили за осмочасовно радно време, и када је требало „колонизовати“ њихово не-радно време – да се не би класно освестили и борили за своја радничка и људска права.

Када се слегне заслепљујућа прашина „победничке“ еуфорије, људи ће се сучељити сa правим резултатом „велике спортске победе“: затворене преостале књижаре и читаонице и отворене нове спортске коцкарнице у чијем отровном смраду трули наша младост; залуђени „спортском славом“ и сновима о „великим парама“ још већи број младих бациће књигу и пропасти на спортским теренима; уместо школа и позоришта, зидаће се нови, све већи стадиони и спортске хале – за све бројнију сиротињу…

Више од четвртине становништва Србије је неписмено, а готово половина има само основну школу. Жалосна је истина да „нашој интелигенцији“ не смета то, што читава српска култура добија од државе годишње мање новца од новца који за уговор добије „бољи“ кошаркаш или фудбалер – на који неће платити порез!

Ми не треба да се боримо против подмештених „противника“ на спортским борилиштима, већ против правих противника. То су капиталистичке банде и политичари који уништавају наш народ; који су продали Космет; који припремају отцепљење Старе Рашке и Војводине; који нас утерују у Европску унију и НАТО; који од наше деце праве педере и лезбејке; који дозвољавају Американцима да нас запрашују као инсекте и трују наша поља и воду; који уништавају породицу, културу, слободарско достојанство људи; који нашу Мајку-Србију настоје да сведу на снисходљиву курву капиталистичких кланова који владају Европом и Америком…

То су наши прави противници и против њих треба да се боримо!

Novak Djokovic’s Blood Money

N

Serbia is facing collapse and the Serbian population is vanishing… Criminal gangs are robbing our people of factories, mines, soil, water… The police are beating workers… The army lacks boats and lighting equipment… Billions of euros are transferred on an annual basis to private accounts abroad… The final act of amputating Kosovo is under way… Third-rate politicians from the West come to Belgrade only to impose ultimatums… A vast majority of young people wants to leave the country… But who really cares? Judging from newspaper reports and TV programs: nobody. The paramount concern is if tennis star Novak Djokovic won and how much he “earned’”.

In August of this year (2014), the “Novak Djokovic Foundation” invested a couple hundred thousand in refurbishing kindergartens and nursery schools. Another “humane” action of “our great champion” that was met with widespread public support. What is the hidden agenda behind these “humanitarian” acts?

Our “top” athletes, led by Djokovic and Divac, practice a method that has long been used by the plundering “elite” in the West: they use the plight of working people who have been deprived of their rights to create the illusion of being “benefictors” and to burnish their public images. No man with self-respect would take advantage of the plight of others for his own self-promotion. He who really wants to help, does good without ostentation.

In 2013 alone, Novak Djokovic “earned” over 27 million USD either from tournaments or endorsements. There is no record that, as a Serbian citizen, he has paid any taxes in his own country. How much do Novak Djokovic and other “top” athletes, coaches and sports managers owe to our country? Over the years it must amount to hundreds of millions of dollars and euros.

What is our country doing? Why are tax-evaders from the world of professional sport above the law? Is it about pleasing the masses or do top athletes systematically bribe politicians, public officials and journalists?

How is it possible that a “top” tennis player can earn over 2 million USD for winning a tournament? In order to earn 2 million USD, a worker with an average salary must work for 500 years! Djokovic and his “colleagues” from the tennis world “earn” this amount for a couple of hours of “playing”. Why are players in the tennis circus paid amounts that workers can only dream of? What social values do they promote? Their actual “work” comes down to hitting a ball back and forth over a tennis net.

The technique of play in sport, instead of being emancipatory, has an entertaining and circus character. It serves to produce a “spectacle” meant to integrate people into the ruling order. Instead of developing genuine human powers, it develops forms of manipulation and destruction of people as cultural and natural beings. By mastering the technique of play, an athlete is in conflict with his spiritual and playing being. The more he improves as a tennis player, the more he is degraded as a human being. He turns into a peculiar specialty-idiot, both in mental and physical terms. By becoming a “tennis star”, a man is alienated from his humanness.

In order to understand the true nature of “top” tennis, we need to look at those who pay the world tennis “elite”. They are, above all, Bill Gates’s “charitable” foundations, “Monsanto”, the largest world banks, “Puma”, “Adidas”, “Coca-Cola” … Djokovic, Nadal, Federer – they are but the clowns for the most powerful capitalist clans and, as such, are the trademarks of contemporary capitalism. They are the stormtroopers of the “new world (American) order” that is annihilating humankind and all life on this planet. ‘Top” athletes belong to the 1% of the titled global “elite”. Yachts, grounds and mansions, exclusive holiday resorts, accommodations in luxury hotels, large sums on their accounts in Western banks…. They are the organic part of the wealthy “elite” that rules the world. Djokovic’s “distinctive quality” is his posing for billboards on buildings and erecting monuments to himself across Serbia!

The increasing amounts paid to tennis players are in direct proportion to the increasing misery of a large number of the world’s workers. “Sport is the cheapest spiritual food for workers – and it keeps them under control!” – this is the golden rule of sport created by Pierre de Coubertin – the official “father” of modern Olympism. Athletes do not exemplify social values; they rather depoliticize the oppressed and thus serve to preserve the current order.

Rather than being the “representatives of their nations”, tennis players are an elite corps for the most powerful capitalist corporations, which use sport to destroy national cultures and national-liberatarian self-consciousness. Sport is the crown of a “mondialistic” worldview, and modern Olympism is the chief and most important mondialistic religion. Tennis players are running billboards for the largest capitalist corporations and are therefore the breeders of a consumer mentality – the driving force of a “consumer society” that increasingly threatens the survival of humanity.

The money “earned” and “donated” by Novak Djokovic is blood money taken by capitalist criminals from workers and used to pay mercenary athletes to “brainwash” the oppressed and turn them into obedient idiots.

To “support” Novak Djokovic and his tennis cohorts actually means to help the executioners of humanity finish their monstrous “work”: to deliver a final blow to the critical-changing mind and annihilate life on this planet.

 

Translated from Serbian by Vesna Petrović (Todorović)

English translation supervisor Mick Collins

 

ТВ Монтена: Гости Љубодраг Дуци Симоновић и Бранко Калуђеровић

Т

Ово Дуцијево гостовање на црногорској телевизију ТВ Монтена, у емисији “Очи у очи”, десило се пре отцепљења Црне Горе од СРЈ. Водитељ емисије је Марко Новаковић, а тема је била: “Мафија у спорту”.

ТВ Монтена: Гости Љубодраг Дуци Симоновић и Бранко Калуђеровић

Линк ка видео прилогу на YouTube
Видео прилог можете скинути преко овог сајта.

Крваве паре Новака Ђоковића

К

Србија пропада, а српски народ нестаје… Банде криминалаца отимају нашем народу фабрике, руднике, земљу, воду… Полиција пребија раднике… Војска нема чамце ни батеријске лампе… Милијарде евра сваке године бивају пребачене на рачуне у иностранству… Одиграва се завршни чин отимања Космета… Трећеразредни политичари са Запада долазе у Београд да нам постављају ултиматуме… Убедљива већина младих жели да напусти земљу… Кога то занима? Судећи по новинским извештајима и телевизијским емисијама – никога. Питање свих питања је да ли је Новак Ђоковић победио на неком турниру и колико је новца „зарадио“.

„Фондација Новак Ђоковић“ уложила је, у августу ове (2014.) године, пар стотина хиљада евра у опремање дечијих вртића и забавишта. Још један „хумани“ гест „нашег великог шампиона“ који је добио подршку јавности. Шта се крије иза ових „хуманитарних“ акција?

Наши „врхунски спортисти“, на челу са Ђоковићем и Дивцем, применили су метод који одавно користи пљачкашка „елита“ на Западу: да користи несрећу обесправљених радних слојева да би створила ореол „доброчинитеља“ и купили јавност. Који ће човек који има самопоштовање да користи туђу несрећу да би себе рекламирао? Онај ко стварно жели да помогне, он то ради без помпе.

Новак Ђоковић је само у 2013. на турнирима и од реклама „зарадио“ преко 27 милиона долара. Не постоји податак да је платио порез Србији – чији је држављанин. Колико Новак Ђоковић и други „врхунски“ спортисти, тренери и спортски менаџери дугују нашој држави? Када се имају у виду године које су за нама, ради се о стотинама милиона долара и евра.

Ули Хенес, легенда немачког фудбала и најуспешнији менаџер „Бајерна“, осуђен је у Немачкој на 3,5 године затвора због утаје пореза. Отац тенисерке Штефи Граф био је осуђен на 7 година затвора због манипулације са пореским листама своје ћерке. Шта је са нашом државом? Због чега су утајивачи пореза из света професионалног спорта изнад закона? Да ли се ради о додворавању масама, или о систематском поткупљивању политичара, државних службеника и новинара од стране „врхунских“ спортиста?

Како је могуће да „врхунски“ тенисери за победу на неком турниру добију више од 2 милиона долара? Да би зарадио 2 милиона долара просечно плаћени радник у свету треба да ради 500 година! Ђоковић и његове „колеге“ из света тениса тај новац „зараде“ за неколико сати „играња“. Због чега тениски циркузанери добијају новац о коме радници не могу ни да сањају? Које друштвене вредности стварају тенисери? Оно што они заправо „раде“ је пребацивање тениске лоптице са једног на други део терена.

Играчка техника у спорту нема еманципаторски, већ забављачко-циркузанерски карактер. Она је средствo за производњу „спектакла“ са којим треба интегрисати људе у владајући поредак. Са њом се не развијају истинске људске моћи, већ облици манипулације и уништавања људи као културних и природних бића. Савладавајући играчку технику, спортиста се обрачунава са својим духовним и играчким бићем. Што је „већи тенисер“, спортиста је мање човек. Он постаје својеврсни фах-идиот како у менталном, тако и у телесном смислу. „Тенисер“ је облик у коме се човек отуђује од себе као човека.

Да би се схватила права природа „врхунског“ тениса, треба имати у виду ко плаћа светску тениску „елиту“. То су, пре свега, „добротворне“ фондације Била Гејтса, „Монсанто“, највеће светске банке, „Пума“, „Адидас“, „Кока-кола“… Ђоковић, Надал, Федерер… су кловнови најмоћнијих капиталистичких кланова и као такви заштитни знак савременог капитализма. Они су јуришници „новог светског (америчког) поретка“ који уништава човечанство и живот на Земљи. „Врхунски спортисти“ спадају у 1% светске богаташке „елите“. Јахте, куће и поседи, ексклузивна одмаралишта, боравак у најскупљим хотелима, огроман новац у западним банкама… Они су органски део богаташке „елите“ која влада светом. „Посебност“ Ђоковића је у томе, што своје рекламне паное поставља преко целих зграда и што диже себи споменике по Србији!

Све веће суме коју добијају тенисери пропорционалне су све већој беди у којој се налази све већи део радничке популације у свету. „Спорт је најјефтинија духовна храна за радне масе – која их држи под контролом!“ – то је златно правило спорта до кога је дошао Пјер де Кубертен – званично „отац“ модерног олимпизма. Спортисти не стварају друштвене вредности, већ деполитизују потлачене и на тај начин служе очувању владајућег поретка.

Тенисери нису „представници својих нација“, већ јаничари најмоћнијих капиталистичких корпорација које користе спорт да униште националне културе и национално-слободарску самосвест. Спорт је круна „мондијалистичког“ погледа на свет, а модерни олимпизам је прва и најважнија мондијалистичка религија. Истовремено, тенисери су трчећи рекламни панои највећих капиталистичких корпорација и као такви произвођачи потрошачког менталитета – који је покретачка снага „потрошачког друштва“ које све интензивније угрожава опстанак човечанства.

Новац који „зарађује“ и „поклања“ Новак Ђоковић је крвави новац који су капиталистички зликовци отели од радника и са којим плаћају спортисте-најамнике да „испирају мозак“ потлаченима и стварају од њих покорне идиоте.

„Навијати“ за Новака Ђоковића и његову тенисeрску братију заправо је давање подршке џелатима човечанства да докрајче свој монструозни „посао“: да се обрачунају с критичко-мењалачким умом и униште живот на Земљи.

Noviji tekstovi

Poslednji Komentari

Arhiva

Kategorije

Meta Linkovi

Pratite Ducijev rad i na fejsbuku