Ово Дуцијево гостовање на црногорској телевизију ТВ Монтена, у емисији “Очи у очи”, десило се пре отцепљења Црне Горе од СРЈ. Водитељ емисије је Марко Новаковић, а тема је била: “Мафија у спорту”.
Линк ка видео прилогу на YouTube
Видео прилог можете скинути преко овог сајта.
13 фебруара 2014. у емисији другог програма Радио Београда 2: “Демократски без муке” коју води и уређује Душанка Петровић, гост је био Љубодраг Дуци Симоновић. Повод за разговор биле су зимске олимпијске игре у Русији које су у току, и какве се све игре моћи преплићу око олимпијских игара уопште.
Линк ка видео прилогу на YouTube
Видео прилог можете скинути преко овог сајта.
Но, као и увек, Дуци упорно говори о суштини ствари, о борби против капитализма коме је спорт само инструмент за духовно поробљавање људских маса, да им скрене пажњу са егзистенцијалних и еколошких проблема који су довели човечанство на ивицу провалије.
Водитељ Душанка Петровић:
“Кад кажемо данас, Љубодраг Дуци Симоновић, зашта се ви заправо борите”?
Љубодраг Дуци Симоновић:
“Па, знате шта, ја сам се борио још и као млад човек. Играјући кошарку, ја сам веровао да се борим за своје друштво и да чиним нешто добро. Значи, то је једна странпутица била. Али, већ годинама уназад, ја се борим заправо са другим људима у свету, који су свесни како се ствари развијају, борим се за опстанак живота на Планети, односно за опстанак човечанства. Значи, игра се последњих 5 минута, да употребим спортску терминологију, јер је капитализам постао тоталитарни поредак деструкције, и са оваквом динамиком уништавања живота на Планети, човечанство ће у 21. веку нестати. Људи ће изгубити могућност да преживе као биолошка и духовна бића. Значи, моћи ће да преживе само они који су постали нека врста киборга, нека врста робота, који су заправо лишени било каквих људских критеријума…”
Гост најновије емисије “Питања и одговори” коју на ТВ Палма Плус води и уређује Оливера Милетовић био је Љубодраг Дуци Симоновић. Тематски емисија је била посвећена Дуцијевој најновијој књизи: “Последња револуција“.
Линк ка видео прилогу на: http://www.youtube.com/
Видео прилог можете скинути пратећи ово упутство.
У емисији је било речи о грађанској класи, малограђанштини, о младима, о медијима, НВО организацијама, о Европској Унији, фашизму, Америци и о свеопштој човековој перспективи у смислу куда иде овај свет и живот у њему под једносмерним шинама капитализма. А суштина је у томе да капитализам људима угрожава елементарну људску егзистенцију као такву, сам живот на Планети земљи и стога се последња револуција састоји у томе да се човек и човечанство у борби против свеуништавајућег капитализма, изборе за свој живот, животе својих породица и очувања нераскидивог животног простора у коме човек живи, природе као такве. Човек треба да се избори за нови хумани свет где ће људско биће остати и бити људско биће, хумано, друштвено, морално и саосећајно.
Више се нема куд, или ће човек на свакој тачки Планете уништити капитализам као поредак, или ће капитализам уништити и њега и себе.
Дуцијеву књигу можете наручивати директно од Дуција преко следећих његових контаката:
Телефон: 011/289 36 69
E-mail: comrade@orion.rs
Љубодраг Симоновић на ТВ “Ин” Бијељина, мај 2012.
Линк ка видео прилогу на: http://www.youtube.com/
Видео прилог можете скинути пратећи ово упутство.
У мају 2012. Дуци је гостовао на бијељинској телевизији “Ин” у оквиру емисије “Сасвим лично”. Емисија је снимљена поводом предстојећих олимпијских игара у Лондону да би се показала права сурова позадина спорта и олимпијских игара, чији је утемељивач и оснивач био француз Пјер де Кубертен, наводно “велики хуманиста” како га званичници годинама лажно представљају, а самим тим и олимпијске игре имају тобоже “миротворачки и хуманистички дух”, где је само: ” важно учествовати”, док нам сурова реалност говори да је у спорту само и једино: “важно победити”… и то по свакој цени, по цени људског живота, коју наравно највише плаћају млади људи, будући да се у спорту ни један вреднији резултат или рекорд не може постићи, а да се истовремено човек као спортиста не уништава као људско и биолошко биће, говори Дуци.
Допинг и дрога су главно средство за то, односно “индустрија смрти”, и у ту сврху добро је прочитати следеће Дуцијеве одличне и упечатљиве текстове:
Да се не заборави – смрт Биргит Дресел!
http://www.scribd.com/
Спорт у мочвари дроге:
http://www.scribd.com/
А овај текст је много значајан за разјашњавање позадине олимпизма.
Олимпизам и фашизам:
http://www.scribd.com/
Хуан Антонио Самаранч на нацистичкој прослави поздравља фашистичким поздравом. (кликни на слику да је видиш у пуној величини)
А и нека најновија дешавања нас упозоравају да спортом провејава деструктивни дух капитализма, дух смрти!
Умро фудбалер Еспањола Данијел Харк:
http://bit.ly/NdtDpF
Смрт светског првака после тренинга:
http://bit.ly/NdtQcl
Преминуо српски веслач:
http://bit.ly/L9Oad8
“Српски веслач Немања Нешић преминуо је на тренингу у Смедереву. Двадесетчетворогодишњи Нешић био је један од кандидата за одлазак на Олимпијске игре. За сада се испитују околности под којима је Нешић преминуо, а током дана ће се извршити обдукција.”
Годинама нам политичари преко својих медија и разни “спортски радници” причају, да спорт и олимпијске игре имају “миротворачки, пријатељски и хуманистички дух”, а ево шта је стварно тај “велики хуманиста” Кубертен говорио у својим делима, на око 60.000 страница, која је он, што се упорно крије, завештао Хитлеру и тражио је од нациста да буду “чувари” (?!) његове “хумане олимпијске идеје”.
Кубертен је говорио: “да пријатељство није за људе, него за анђеле” (?!!) што је основ и темељ његове утилитарне педагогије ( http://bit.ly/MOgZyk ), а говорио је још и то, да спорт треба да буде главно средство да се масе држе под контролом и покорношћу, да им буде као духовна дрога, не би ли се тако људи одвратили од проналажења правих узрока проблема у њиховим животима, како би се касније организовали да их реше кад их пронађу.
Ово правило је НСП данас довео до лудила и потпуне идиотизације, јер док се уништава природа и од живота многих људи у свету прави јад и беда, истовремено се ти исти људи примају на лудило спортских спектакла попут олимпијских игара, светских првенстава, и уместо да се побуне против своје про-капиталистичке власти која им уништава животе и прави беду од њих, они се закаче на тв екране да по цео дан посматрају разне спортске догађаје, спектакле, разне идиотске серије и слично…
Дуци је говорио и о Брејвику као чистом дехуманизованом продукту капитализма, као новом врсти убице новог светског поретка, убице терминатора, киборга… коме је живот у капиталистичком систему потпуно испразнио ум, у њему више нема емоција, људскости, он постаје потпуно роботизована наказа за убијање, он постаје терминатор по узору на холивудске филмове.
Многи теоретичари попут Чомског, Петера Слотердијка и други… свесно избегавају да уђу у суштину и бит спорта, будући да се тако у ствари улази у суштину капитализма, јер када имаш права да убијеш на спортском терену, ти онда постављаш питање природе једног друштва, истаче Дуци.
Осим овог сјајног Дуцијевог наступа, погледајте још неке вести, којих има колико хоћете, које указују како услед допинга млади људи спортисти напросто умиру ко покошени на такмичењима, утакмицама и тренинзима, а политичари и “спортски хуманитарни радници” цинично се крсте и чуде, као не знају о чему се ту ради, јер дотични “није показивао никакве знаке да је болестан”…
Фудбалер преминуо у Италији:
http://bit.ly/MNOl1E
“Пјермарио Моросини, фудбалер италијанског друголигаша Ливорна, преминуо је данас у болници, пошто је на терену доживео срчани удар…”
Преминули хокејеш користио допинг
http://www.vesti.rs/
Смрт кошаркаша у Португалији:
http://bit.ly/MNOKks
“Амерички кошаркаш Кевин Вајдмонд из лисабонског клуба Оваренсе преминуо је у недељу у полувремену утакмице са Академиком, која се играла у граду Леирија…”
Љубодраг Дуци Симоновић: Интервју из 1972 године
Линк ка видео прилогу на:http://www.youtube.com/
Видео прилог можете скинути пратећи ово упутство.
Ово је интервју Љубодрага Симоновића Дуција из 1972. године са тадашњим популарним ТВ коментатором Драганом Никитoвићем. Чућете Дуцијева тадашња размишљања о спорту, кошарци и свом упоредном успешном школовању. За све нас који смо били сведоци тога времена, укључујући и Дуција наравно, интересантна је та 40-огодишња дистанца, са становишта живота као једног непрекидног динамичног процеса промена, наших схватања, веровања, очекивања… и данашњег тренутка.
Недавно су на зрењанинској КТВ Телевизији, у оквиру емисије “Без Цензуре” коју води и уређује Мирослав Виславски, гостовали Љубодраг Симоновић Дуци, Дејан Лучић и Никола Алексић.
Без Цензуре: Љубодраг Дуци Симоновић, Дејан Лучић и Никола Алексић
Линк ка видео прилогу на: http://www.youtube.com
Видео прилог можете скинути пратећи ово упутство.
Тема емисије била је: “Хемијски трагови и глобална кретања”. Заправо, тема о запрашивању и тровању са неба разним хемијским супстанцама, билаје само повод да се отворе суштински проблеми целог човечанства, свих народа, свих држава, које системски у свим државам генерише капитализам и нови светски поредак.
Свако од гостију говорио је из свог угла о овој проблематици. Међутим, оно што је очигледно и кристално јасно, то је Дуцијев став да се сви народи света требају борити против капитализма као једног свеопштег тоталитарног система деструкције, који у овој помахниталој фази прети да уништи цело човечанство!
У свој овој борби, најбитније је код свих грађана и народа света, да у свој борби против капиталистичке пошасти, доминантан фактор буде еколошка априористичка свест! То значи, не треба чекати да капитализам загађивањем прво уништи природу, воду, земљу, ваздух, а самим тим храну, па тек кад то људи констатују, да се боре против тог свеопштег загађивања, јер онда ће бити касно!
Џабе ти је да се буниш тек кад увидиш да ти је дете умрло од леукемије услед последица дејства осиромашеног уранијума НАТО злочинаца, јер онда ће бити касно!
Џабе ти је да се буниш тек кад увидиш да је сва вода загађена, да су извори загађени, што је врло могуће, јер све ово наведено генерише капитализам као тоталитаран поредак деструкције у циљу стицања профита и моћи.
Дакле, упоредо и истовремено, у свим борбама радника, грађана и народа за своја права и слободу, водиља треба да буде доминантна еколошка свест, борба свих људи и народа света за очување животне средине у природном незагађеном облику: ваздух, земља, вода, будући да ако се ови основни елементарни чиниоци здравог природног живота загаде, све остало борбе, ван ове основне, биће узалудне.
Ако све ово капитализам уништи, загади, ако се хранимо загађеном храном, радиоактивном храном, храном натопљеном пестицидима, ГМО храном, ако пијемо загађену воду… џабе је тада било којој нацији да се бори за своју националну слободу, џабе је тада радницима да се боре за своја радничка права, за веће плате, јер ће као људска бића бити издегенерисани, изгубљени за живот, живот ће изгубити сваки смисао…!
У емисији радио Београда 2 “Речено и прећутано” од 15.09.2011. коју је водила госпођа Биљана Ђоровић, гости су били Др Љубодраг Симоновић и професор Ратко Божовић. Полазна тема емисије била је “игра као културни феномен”, у шта се игра претворила, шта је суштина игре данас.
Речено и прећутано: Гости – Љубодраг Симоновић и Ратко Божовић
Линк ка видео прилогу на: http://www.youtube.com
Видео прилог можете скинути пратећи ово упутство.
Издвојио бих речи Љубодрага Симоновића – Дуција:
“Читава та грађанска теорија, односно капиталистичка теорија, она је путем игре покушавала да угура човека у постојећи свет, то је типично код Финка са његовом оазом среће. Значи, свет је несрећа… е, сад, стварамо игре као оазе среће, и ту пројектујемо сад нас као слободна бића. Ту ћемо бити слободни, сретни, итд…
То су “кућице од цвећа” у ствари у свету који је постао, оно што је најгоре Биљана, то је свет деструкције. Значи, ми поштујемо питање игре у једном новом квалитетном амбијенту. А то је амбијент где је човечанство доведено од стране капитализма на ивицу провалије!
Значи, више не може човек да има класичан однос према игри. То више није питање слободе и не-слободе, него је питање опстанка, опстанка! У том смислу треба правити разлику између лажне, слободарске и истинске игре. Капиталистичка игра као што је спорт, то је лажна игра! У њој се не појављује човек као слободно и стваралачко биће, већ као оруђе капитала са којим се постижу политички и економски циљеви.
Слободарска игра се заснива на националним културама. Рецимо, коло. Коло је једна од најзначајнијих, кроз историју гледано, слободарских игара која је створена и на нашем простору… Хоћу да кажем, да у тој борби за један хумани свет, човек мора да се ослони на еманципаторско наслеђе прошлости у смислу слободарске борбе и културе…”
После скоро 30 година Дуци је поново закорачио у згради некадашње Радио Телевизије Београд, данашњег РТС-а. Био је гост у емисији “Српске спортске легенде” коју уређује и води Добросав Гајић, емисија је емитована 05.06.2011.
Љубодраг Дуци Симоновић: Српске спортске легенде
Линк ка видео прилогу на: http://www.youtube.com
Видео прилог можете скинути пратећи ово упутство.
На самом почетку Дуци је таксативно наводио своје биографске податке из спортске каријере, касније се осврнуо на пресудан моменат у његовом животу, напуштање Олимпијских игара у Минхену 1972-ге у име одбране олимпијских принципа у које је тада веровао. Противно спортским правилима, екипа Порторика, против које је играла тадашња Југославија, и изгубила утакмицу са 74:79, била је допингована (2 играча) и није била кажњена, утакмица није била поништена. Сви играчи, укључујући и тадашње тренере Југославије Мирка Новосела и Ранка Жеравицу, договорили су на састанку да ако се не испоштују олимпијски принципи, напусте олимпијаду. Нажалост, само је Дуци испоштовао договор, сви остали су се повукли. После тога је испаштао, искључен је из репрезентације, а у свом клубу Црвена Звезда имао је грдне проблеме.
Као и увек, једино Дуци у својим наступима спомиње кошаркаша Трајка Рајковића који је одмах по освајању златне медаље Југославије на светском првенству 1970-те у Љубљани, преминуо. Буквално је дао живот за ту медаљу. И тренери и лекари знали су за његове здравствене преблеме, али…
О спорту Дуци увек говори суштину, јер он се не може издвојити из целокупног друштвеног владајућег система, а то је да је он дрога и опијум за масе, служи за деполитизацију и идиотизацију маса, само да се људи не би повезали и борили против онога што је данас човечанство довело на ивицу провалије, а то је деструктивни и свеуништавајући капитализам.
Спорт је постао стециште свог тог зла којег генерише капитализам, говори Дуци… мафија све држи, па и спорт, само се у спорту годишње опере преко 2000 милијарди долара.
Било је речи о допингу у спорту, о деградацији жена у спорту, пуно тога….
Оно што сви виде, оно што краси овог дивног великог човека и борца за истину, је његов животни мото, следећи мисли свога оца који му је увек говорио:
“Сине… ако нешто радиш, ради поштено, или остави.”
Љубодраг Дуци Симоновић, гостовао је 19.03.2011. код Оливере Милетовић на ТВ Палма Плус у њеној емисији “Питања и одговори”.
Љубодраг Дуци Симоновић: Човече, устај и бори се, или те неће бити!
Линк ка видео прилогу на: http://www.youtube.com/
Видео прилог можете скинути пратећи ово упутство.
У овом најкритичнијем тренутку за човечанство Дуци је причао о ономе што се само по себи намеће, о опстанку човека, о опстанку човечанства и живота на Планети Замљи, о борби против дегенерисаних носиоца разарајућег и свеуништавајућег капитализма. Истаћи ћу неке од детаља из овог Дуцијевог гостовања, да би се схватила сва погубност и монструозност капитализма.
Најстравичнији и најпогубнији мит који капитализам ствара, је мит о свемоћи науке и технике. Сведоци тога смо управо сада у моментима велике и несагледиве катастрофе нуклеарне електране “Фукушима” у Јапану. У ери изграђивања нуклеарки, капиталистичке битанге и “научници” убеђивали су нас да је то најсавременија технологија, “све држе под контролом”, а сада, после ове хаварије нуклеарке, видимо да влада тотални хаос, научници не контролишу ништа, ти “научници” не могу да угасе један реактор, већ само региструју све теже и теже последице те катастрофе. Сада се види да они заправо немају, нити су предвидели ни један једини механизам заштите када се десе овакве катастрофе. Те исте битанге у Јапану, ти фах идиоти, који су својевремено говорили у вези нуклеарки “да је све сигурно” сада говоре:”Нисмо могли да предвидимо”.
Па идиоте једен, знао си да је то трусно подручје подложно земљотресима, и поред тога ти си саградио неклеарку на обали океана!? И уопште, само дегенерици капитализма у својој грамзивости за профитом могу да форсирају нуклеарке, што је сулудо, с обзиром на непредвидљивост понашања танке Земљине коре подложне земљотресима, обрушавању земље на расадима, изнад којих су такође саграђене многе нуклеарке.
Још осамдесетих година прошлог века, када је Дуци боравио у Немачкој, сазнао је да је Фрушка Гора предвиђена да буде највеће складиште нуклеарног отпада у Европи, као и електрана у Лазаревцу, у којој би се вршила некаква спаљивања што се тиче нуклераног отпада. Недај Боже да уђемо у ЕУ, али треба да се зна, ако уђемо, реализоваће се тај пројекат, Србија ће постати нуклеарна депонија Европе.
На крају ћу споменути Дуцијеву причу о најмонструознијем пројекту капиталистичких битанги под називом “златна милијарда”, који је гори и монструознији од било ког нацистичког пројекта. Замислили су да редукују становништво Планете на једну милијарду, да од себе направе некакву нову расу “киборге”, који би попут пацова били отпорни на радијацију, а осталих “нижих бића” решиће се ратовима, катастрофама и хаосом којег већ стварају.
Те битанге, ти фанатици верују да ће све то преживети у некаквим својим бункерима, склоништима са некаквим вртовима за себе, док ми “нижа бића” нестајемо. Без разлика на религију, којој нацији припада, у којој земљи живи, борба човека за опстанак своје породице, својих будућих поколења, против свеуништавајућег екоцидног и геноцидног капитализма, је заједничка борба целог човечанства, ако хоће да преживи.
Набијмо пацове у њихове бункере… нови, хуманијии, природнији свет и животни простор за човека је могућ!