Да би се на прави начин схватила природа Орвелове књиге „1984.“ треба имати у виду историјске околности и конкретне друштвене услове у којима је настала. Без анализе природе света у коме је Орвел живео и владајуће тенденције његовог развоја није могуће схватити конкретни историјски смисао његовог дела и тиме његову суштину.
Оно што је највише утицало на Орвелов списатељски рад била је хладно-ратовска атмосфера у свету након Другог светског рата и Орвелова анти-совјетска политичка оријентација. Орвелова књига „1984.“ је политички памфлет и као таква представља пропагандно оруђе Запада у хладно-ратовском обрачуну са СССР-ом. Орвелов рад на књизи „1984.“ био је саставни део његовог професионалног ангажмана као новинара и службеника британске владе. Орвел је од почетка 1949. и званично радио за владину организацију Одељење за истраживање информација која се бавила антикомунистичком пропагандом. Он је шпијунирао и откуцавао своје колеге писце и новинаре и стварао антисовјетску хистерију.
Орвел је у „1984.“ следио политички дух своје књиге „Животињска фарма“ у којој је обезвредио и исмејао Октобарску револуцију која је створила Совјетски Савез. Орвел је написао „Животињску фарму“ у другој половини 1944. када је Црвена Армија кренула у одлучујући бој против нацистичке Немачке – када су сви слободољубиви људи у свету са стрепњом и одушевљењем пратили победнички поход Црвене Армије на нацистички Берлин. Орвел је настојао да обезвреди победу СССР-а над фашизмом и на тај начин се обрачуна са ауторитетом који је СССР стекао у току борбе против фашизма. Код њега нема речи о пресудној улози СССР-а у победи над нацистичком Немачком, као ни о монструозним злочинима које је нацистичка Немачка починила у СССР-у.
Орвел је настојао да спречи да се створи биполарни свет и развије анти-колонијални покрет у свету. Он је са правом у СССР-у видео водећу снагу анти-колонијалне борбе. Након Другог светског рата СССР је постао бастион биполарног света и као такав брана западном империјализму. Народи под западним колонијалном јармом у СССР-у су видели природног савезника у борби за слободу. Орвел није био против СССР-а зато што је подржавао Хитлера, већ зато што је био свестан да ће победа СССР-а над фашистичком Немачком допринети јачању ауторитета СССР-а у свету и допринети да СССР постане бастион анти-колонијалне борбе. Није случајно што је Орвел „превидео“ да Октобарска револуција није била само социјална револуција, већ и анти-колонијална револуција. У Октобарској револуцији извршена је национализација фабрика, рудника и нафтних поља и Русија је збацила колонијалне окове Запада. Совјетски Савез постао је симбол борбе против империјализма, а Лењинова књига „Империјализам као највиши стадијум у развоју капитализма“ постала је слободарска библија потлачених народа широм света.
Орвел је у шпанском грађанском рату био близак троцкистима. Због тога се сукобио са Шпанском комунистичком партијом коју је подржавао СССР и на чијем челу се налазила Долорес Ибарури, легендарна „La Pasionaria“. Један број троцкиста отишао је тако далеко да је, након убиства Троцког, подржао нацистички напад на СССР. Међу њима била је и некадашња секретарица Троцког Раја Дунајевскаја.
Орвелова „пророчанства“ немају визионарску, већ политичку природу. Орвелова књига „1984.“ је упозорење Западу шта ће се десити западним друштвима уколико прихвате совјетски „комунизам“. Попут других идеолога Запада, Орвел своди идеју комунизма на праксу стаљинизма – коју приказује у најцрњем светлу. СССР постаје Орвелова верзија Дантеовог пакла. Није случајно што су Роналд Реган и други најреакционарнији политичари Запада, који су прогласили СССР за „империју зла“, били одушевљени Орвелом.
Да ли је Орвелова „борба против совјетског тоталитаризма“ следила Западну колонијалну традицију? Да ли је то био изговор за колонијалну експанзију Запада ради уништења руског народа и освајања његовог животног простора? У сваком случају, Орвелови политички списи представљају допринос стварању друштвене атмосфере која је требало да оправда настојање САД и Енглеске да крену на Исток и униште руски народ.
Орвелова књига „1984.“ не заснива се на историјским и социолошким анализама, већ се служи пропагандним методима који имају психолошки карактер – на којима се заснива ватиканска, нацистичка и макартијевска пропагандна машинерија. Она је написана са намером да делује на емоције људи и да изазове гађење према СССР-у. Истовремено, она је требало да изазове панични страх од СССР-а и на тој основи створи убилачку мржњу која ће да уједини Запад у његовом настојању да се обрачуна са СССР-ом. Његово дело је ратно-хушкачка пропаганда која оправдава употребу свих средстава која могу да униште СССР. Ово је од прворазредног значаја јер Орвел пише „1984.“ у време када је формирање НАТО-а било у завршној фази (4. април 1949.) и када америчка политичка и војна врхушка праве планове да атомским бомбама униште Источну Европу и СССР.
Орвел је свео „тоталитаризам“ на политички систем који је, по њему, постојао у СССР-у – који се заснивао на једнопартијском систему и владавини партијске бирократије над грађанима путем државног апарата. На тај начин он је осакатио појам „тоталитаризам“ и уклонио ону критичку мисао која указује на природу капиталистичког тоталитаризма и на погубне последице његовог развоја. Орвел је из пројекције будућности уклонио геноцидне и екоцидне потенцијале капитализма. Није случајно што се идеолози капитализма и данас позивају на Орвелово схватање тоталитаризма.
Владајући принципи капитализма недвосмислено указују на природу капиталистичког тоталитаризма: „Паре не смрде!“, „Све има своју цену!“, „Човек је човеку вук!“, „Борба свих против свих!“, „Уништи конкуренцију!“, „Велика риба прождире мању рибу!“, “Рат је најбољи посао!“… У капитализму не влада политичка сфера, већ је сам на капиталистички начин дегенерисани живот, који се заснива на апсолутизованом принципу профита, она тоталитарна моћ која условљава живот људи, међуљудске односе и природу човека. Томе је посебан печат дао развој „потрошачког друштва“. Људи су претворени у радно-потрошачку „масу“ и као такви у саучеснике капиталиста у уништавању света. У „потрошачком друштву“ у потпуности је реализована најпогубнија особеност капиталистичког тоталитаризма: да од последица уништавања света ствара изворе профита и тиме средство за свој развој.
Капитализам ствара „техничку цивилизацију“ која је облик у коме капитализам успоставља тoталитарну власт над људима. Развој технике у капитализму указује на то да техника није самостална појава. Техника је у капитализму постала оруђе капиталистичке експанзије и носилац капиталистичког тоталитаризма који има геноцидни и екоцидни карактер. У раљама капитализма техника је постала деструктивна моћ и као таква највећа опасност за опстанак човечанства.
Сводећи СССР на „империју зла“, која представља „највећу опасност за човечанство“, Орвел је прикрио праву природу америчког империјализма који се заснива на развоју војне индустрије. Једно од најважнијих правила капитализма „Рат је најбољи посао!“ постало је неприкосновена идеја-водиља америчког империјализма који је након Другог светског рата усмртио десетине милиона људи и изазвао еколошку катастрофу у многим деловима света. Освајачки ратови који имају геноцидну у екоцидну природу постали су најважнија особеност америчке колонијалне политике. Амерички атомски програм и бацање атомских бомби на Хирошиму и Нагасаки, при чему је убијено преко 200 000 људи и још више озрачено, јасно су указивали на деструктивне потенцијале америчког империјализма. Орвел избегава да саопшти ноторну истину, да су Хирошима и Нагасаки наговештај „будућности“ коју ствара амерички капитализам.
Амерички империјализам заснива се на успостављању глобалног капиталистичког тоталитаризма – који се у савременом свету назива „мондијализам“. Сваки део планете постао је „америчка интересна сфера“. Томе одговара американизација света путем потрошачког начина живота и пропагандне сфере која се заснива на индустрији забаве у којој најважније место заузимају холивудска филмска индустрија и спортски show-business. Спортивизација света постала је најважнији начин капиталистичког тотализовања света и произвођења масовног идиотизма. Ради се о уништењу националних култура и традиционалних религија и стварању ментално изобличених људи који се у свакодневном животу не руководе хуманим вредностима, већ принципима „Уништи конкуренцију!“ и „Паре не смрде!“ .
Орвелу није пало на памет да укаже на то, да је фашизам само један од историјских појавних облика капитализма, тачније, стиснута песница капитализма у кризи. Фашизам је непосредна последица економске кризе капитализма изазване Првим светским ратом, као и економском кризом капитализма која је настала 1929. године. Фашизам је enfant terrible капитализма.
Орвел демонизује СССР и брише револуционарне потенцијале совјетског социјализма који су били инспирација радничкој класи на Западу да створи нови свет, као и поробљеним народима света да се ослободе колонијалног јарма. Нема речи о ослобађању Русије колонијалних окова Запада, о планској привреди, о грађанским правима жена, о праву нација на самоопределење, о бесплатном здравству, школовању и становању, о укидању рада деце и проституције… Исто тако, нема речи о укидању неписмености и свеобухватном образовном систему који је омогућио да совјетски грађани постану најобразованија популација на свету. СССР је већ 1939. постао прва научна сила на свету, 1940. друга економска сила, а током Другог светског рата прва војна сила.
Шта би се десило у свету до 1984. да СССР није произвео нуклеарно оружје и друга техничка средства са којима је могао да уништи САД и њене савезнике? САД су, уз подршку Енглеске и других америчких сателита, планирале да баце 91 атомску бомбу на Источни Берлин, 145 атомских бомби на Лењинград, и на стотине атомских бомби на градове у Источној Европи. Циљ бомбардовања био је „уништење становништва“. Кина је већ почетком педесетих требало да доживи исту судбину. Да Стаљин није послао кинеским револуционарима на стотине мигова 15Е, који су у два налета уништили на десетине америчких бомбардера Б29 над Кинеским морем, Американци би сравнили кинеске приморске градове и побили преко 50 милиона Кинеза. Да СССР није био у стању да се супротстави америчком империјализму, стотине милиона људи нестало би на нуклеарним згариштима „америчке демократије“.
Орвел је лишио критичку мисао еманципаторских и визионарских потенцијала и на тај начин је одвео на странпутицу. Он није само одбацио еманципаторске потенцијале СССР-а, већ и еманципаторске потенцијале грађанског друштва и националних култура који пружају могућност за превазилажење капиталистичког тоталитаризма и за стварање хуманог света.
Савремени капитализам представља реализоване тоталитарне и деструктивне потенцијале капитализма које је Орвел настојао да прикрије. Уместо да је нестанак СССР-а довео до ослобађања човечанства окова тоталитаризма, у време Орвелове пројектоване „будућности“ светом је завладао капиталистички тоталитаризам који по својој монструозности превазилази све облике тоталитаризма који су створени у историји. Он нема само апсолутистички, већ геноцидни и екоцидни карактер. Капитализам је довео човечанство на ивицу провалије. Свет се налази пред уништењем.
