INTERVJU, DUCI SIMONOVIĆ: Nikada nisam gledao Đokovićev meč, on i Jokić su cirkuski gladijatori Novog svetskog poretka!
Ljubodrag Duci Simonović je filozof, pisac, a starije generacije ga pamte kao vrsnog košarkaša i reprezentativca Jugoslavije, koji je 1970.godine u Ljubljani, kada smo prvi put postali šampioni sveta, proglašen za najboljeg igrača.
Simonović je autor više knjiga, ubeđeni je levičar, a stavovi koje iznosi u retkim javnim nastupima obično izazivaju lavinu komentara i kontroverzi. Direktan povod za ovaj intervju bilo je upravo završeno Svetsko prvenstvo na Filipinima na kome je reprezentacija Srbije osvojila srebrnu medalju. Međutim, kada smo od Ducija zatražili komentar na temu sporta koji ga je proslavio i doneom mu brojne medalje, on nam je odgovorio sledeće:
-Ne pratim sportska takmičenja više od 30 godina. U tom periodu napisao sam deset knjiga od kojih je polovina objavljena na engleskom i na drugim svetskim jezicima. Da sam pratio sportska zbivanja samo bih izgubio vreme koje mi je bilo neophodno da uradim prave stvari, kaže Simonović za Serbian Times.
Najbolji košarkaš sveta Nikola Jokić se nije odazvao pozivu selektora Pešića jer “nije bio spreman da preuzme odgovornost”…Kako vi komentarišete taj njegov gest?
-Ne želim da nagađam zašto Jokić nije igrao za reprezentaciju Srbije. On je dobio ogroman novac i pitanje je kakav je ugovor napravio sa klubom za koji igra. To da „nije spreman da preuzme odgovornost“ je čista budalaština.
Javnost se podelila oko tog slučaja…Jedni Jokića nazivaju izdajnikom, drugi kažu da ima pravo da u svoje slobodno vreme troši kako želi, treći da on već dovoljno čini za Srbiju svojim angažmanom u NBA…Kakav je Vaš stav po tom pitanju, je li Jokić izdajnik ili slobodouman čovek? Ima li pravo država i nacija pozivati pojedince na patriotizam u slučajevima poput ovog?
-To je lična stvar. Jokić se rukovodi svojim privatnim interesima – kao i ubedljiva većina ljudi. Ovde bi moglo da se postavi pitanje: Da li su patrioti oni koji odlaze iz svoje zemlje u vreme kada Srbija propada, a stanovništvo nestaje?
Isti dan kad su košarkaši igrali finale SP Đoković je osvojio još jednu, rekordnu grend slem titulu…Onomad ste ga opisali kao gladijatora korporacija koje stoje iza vrhunskog sporta… Kako danas gledate na Đokovića, ne samo na njegove uspehe, već i njegov angažman mimo terena, poput osnivanja asocijacije koja se bori za prava igrača?
-Đoković je, kao i Jokić, cirkuski gladijator i kao takav najamnik kapitalističkih korporacija koje vladaju svetom. Njegova uloga je da depolitizuje i zaglupi potlače radne „mase“ i da omogući opstanak vladajućeg poretka. Zato dobija toliki novac. Isto je sa njegovom teniserskom bratijom i sa drugim sportistima u svetskom šou-biznisu, koji je najvažnije političko oruđe kapitalista za držanje radnika u pokornosti. Još je Kuberten tvrdio da je „sport najjeftinija duhovna droga koja drži radnike pod kontrolom“. Zato se svuda po svetu dižu stadioni, sportske hale i teniski tereni. Daj potlačenima kost koju će da grizu da se ne bi borili za humani svet – to je zlatno pravilo sporta.
Đoković je prethodnih godina mnogo istrpeo zbog njegovog stava prema vakcinama. Mnogi su mu zamerili što se bavi nečim “što nije u opisu njegovog posla”…Šta vi mislite o tom slučaju?
-Đokovićeva „borba protiv vakcinacije“ je najobičnija farsa. Đokovića plaćaju oni koji uništavaju život na Zemlji i čovečanstvo. Od tih para Đoković kupuje jahte, bazene, kuće, stanove, najskuplja kola… On u njihovim bankama drži stotine miliona dolara koje oni koriste da izazivaju pandemije, proizvode otrovne lekove, otrovnu hranu, da pretvaraju ljude u bolesnike i da ih kasape po bolnicama uzimajući im ogroman novac. To su Đokovićeve „gazde“ pred kojima Đoković kleči.
Svakodnevno viđamo vrhunske svetske sportiste na reklamama za razne proizvode, a ponekad i u kampanjama koje imaju socijalni aspekt…Istupaju povodom rata u Ukrajini, rasnih, seksualnih, ljudskih prava. Da li oni svoj uticaj po Vama koriste na pravi način, koliko tu ima humanih a koliko drugih motiva… I kakvo zaveštanje oni svojim angažmanom ostavljaju mladima koji ih prate?
-Novak Đoković je reklamni agent „novog svetskog poretka“, što znači mondijalističke New Age ideologije. On i njegova supruga nastoje da uguraju meditaciju i druge „duhovne“ discipline u naše škole da bi mladima ubili kulturnu samosvest i nacionalno dostojanstvo. U tom kontekstu Đoković propagira „Noć veštica“, meditacijom uteruje vodu po planinama Srbije u metalne cevi mini-hidroelektrana, dovodi gurue-hohštaplere u Srbiju da „obrazuju“ naš narod, ide u Bosnu da reklamira „bosanske piramide“ i druži se sa vanzemaljcima… Istovremeno, daje pare sveštenicima Srpske pravoslavne crkve i na taj način nastoji da se dodvori javnosti. U Hrvatskoj se „družio“ sa ustaškom princezom Kolindom i sa hrvatskim fudbalerima slušajući Tompsonove pesme… Uzeo je državljanstvo Monaka da ne bi plaćao porez državi Srbiji. Po slobodnoj proceni, Đoković duguje našoj državi preko 100 miliona dolara. Đoković plaća novinare, političare, sveštenike, naše „intelektualce“… da bi sprečio da se razmaknu zastori laži i pojavi se istina.
Transrodni sportisti polako, ali na velika vrata ulaze u moderni sport. Kakva je budućnost u kojima se osobe rođene kao muškarci takmiče sa ženama? I generalno, kakva je budućnost civilizacije koja ima više od dva pola…?
-Odavno se u sportu putem medikamenata i ubitačnim treningom žene pratvaraju u muškarce. Radi se o virilizaciji. Sa uništavanjem porodice i sa uništavanjem ljudi kao polnih bića izgubili su se kriterijumi koji omogućavaju da se napravi razlika između „muškog“ i „ženskog“ sporta. Ono što je najpogubnije, sport se zasniva na progresističkom principu “Citus, altius, fortius” koji ima apsolutistički karakter i koji insistira na rekordomaniji koja dovodi do uništenja sportiste kao biološkog i humanog bića. Bilo da su žene ili muškarci, sportisti postaju roboti. Zato je od prvorazrednog značaja ukinuti sport i razviti telesnu kulturu u kojoj neće biti borbe između ljudi za pobedu postizanjem rekorda, već u kojoj će se oživotvoriti igračko biće čoveka i međuljudski odnosi koji se zasnivaju na principu da su ljudi braća. Svet kao zajednica slobodnih igračkih bića – to treba da bude ideal društva kome treba da težimo.
Ukrajinski sportisti u pojedinačnim sportovima odbijaju da pruže ruku svojim ruskim i beloruskim kolegama, koji pored svojih imena više ne nose nacionalne zastave…Šta nam to govori o modernom sportu?
-Sportisti nisu slobodni ljudi, već su reklamni agenti vladajućih političkih i kapitalističkih grupacija. Ko to ne prihvata nema šta da traži u sportu.
“JOKIĆ SE RUKOVODI PRIVATNIM INTERESIMA, KAO I VEĆINA”: Ljubodrag Duci Simonović sa suprugom
Srpska država gradi stadione iako je domaći fudbal na nikad nižem nivou, sa izgovorom da će to vratiti publiku. Šta vi mislite o tome?
-Zidanje stadiona i sportskih hala uvek je bio način da se na legalni način pljačka narod. Umesto da se u našoj zemlji zidaju škole, obdaništa, bolnice, naučni centri… Milijarde evra ulaže se u zidanje stadiona i hala da bi mafijaške bande koje vladaju Srbijom mogle da se bogate. Uz to idu sportske kockarnice. Zatvaraju se škole i knjižare, a otvaraju se kockarnice u čijem otrovnom smradu propada naša mladež. Tome služe „vrhunski sportisti“. Oni uvlače mlade u kockarske jazbine u kojima će im ubiti volju da radom obezbeđuju svoju egzistenciju i grade svoju zemlju. Zaluđeni kockom mladi maštaju o bazenima, jahtama, kućama iz bajke i milijardama dolara… Sve ih to čeka ako budu slepo verovali u kapitalizam.
Koliko pratite domaći sport i kako komentarišete odnos sporta i politike u Srbiji?
-Ne pratim sport. Nikada nisam gledao Đokovića, Jokića i druge „sportske zvezde“ koji su postali svojevrsna božanstva u našoj zemlji. To samo ukazuje na to koliko je naš narod upao u močvaru kapitalističkog ništavila. Više od polovine mladih je funkcionalno nepismeno. Isto toliko ima mentalne probleme. Stotine hiljada mladih se drogira. Mobilni telefoni postali su mentalni vodič za mlade. Nema više kulture. Nema slobodarskih ideala. Nema istorije… Mladi su postali masa idiota koji teže da budu prodavci droge, sportske „zvezde“, kapitalisti, prostitutke, mafijaški bosovi… Niko ne želi da bude radnik. Niko ne želi da poštenim radom obezbedi opstanak svoje porodice.
Slučaj dečaka iz “Ribnikara” koji je pobio svoje vršnjake već mesecima zaokuplja medije…Ono što se desilo je ponajviše posledica čega u srpskom društvu…Medija, školskog sistema, sistema vrednosti, propasti porodice…?
-I u našoj zemlji u toku je amerikanizacija društva. Nasilje je postalo način života. Oružje, droga, kriminal, ubilačke borilačke veštine, prostitucija, usamljeničko beznađe, obezvređeni prosvetni sistem, egzistencijalna neizvesnost, novac kao jedina vrednost… Sve to dovodi do obračuna s čovekom kao ljudkim bićem i društvom kao ljudskom zajednicom. U sve dubljoj kapitalističkoj močvari opstaju samo pacovi, krokodili, gušteri, zmije…
Šta je najveći problem srpskog društva?
-Privatna svojina. Ona od malena sakati ljude i stvara od njih gramzive i destruktivne spodobe. Nigde u svetu ne postoji humano društvo – koje se zasniva na privatnoj svojini.
Serbian Times je medij srpske dijaspore u Americi i širom sveta. Koliko pratite zbivanja “preko okeana” i šta očekujete da će se desiti na predsedničkim izborima sledeće godine?
-Pratim intenzivno dešavanja u Americi i u svetu. Ne očekujem da će u Americi doći do promena nabolje. Američka imperija propada i to se neminovno odražava na zbivanja u samoj Americi.
Da li i vi mislite da je Tramp svojom politikom “načeo” tzv. Duboku državu i da li je on stvarna pretnja po taj dugo građeni sistem?
-Nikada nisam verovao u „američku demokratiju“. Šta je „američka demokratija“? Ona je politički oblik vladavine kapitala nad ljudima. Amerikom vladaju kapitalističke oligarhije i političari su njihove sluge. Ko to ne prihvata proći će kao Kenedi.
Koliko je njegova pojava značajna za političke procese u Americi, ali i svetu?
-Tramp je već bio na vlasti i nije usrećio Amerikance, kao ni svet. On predstavlja američke bogataše i bori se za njihove interese. Njegova politička retorika ima cirkuzanerski karakter. Pravo pitanje nije „Da li je Tramp bolji od Bajdena?“, već „Da li je Tramp gori od Bajdena?“.
Kakva je budućnost čovečanstva, u svetlu rata u Ukrajini, energetske krize, ponovnih blokovskih podela, sve bližih veza Kine i Rusije, najava zemalja Briksa da će uvesti sopstvenu valutu, …
-To su ozbiljna pitanja i ona zahtevaju ozbiljne odgovore. Objavio sam tekstove koji se na odgovarajući način bave pomenutim temama. Koristim priliku da obavestim Vaše cenjene slušaoce (čitaoce) da te materijale mogu naći na internetu. Svim našim dobronamernim ljudima u Americi šaljem najlepše pozdrave i najbolje želje iz naše otadžbine Srbije, poručio je na kraju intervjua Ljubodrag Duci Simonović.
Autor: Antonije Kovačević Foto: Privatna arhiva
