Фебруара ове године на српској ТВ у Црној Гори, у оквиру емисије “Истина или лаж”, коју води и уређује госпођа Бранка Чуљић, гостовао је Љубодраг Симоновић Дуци.
Српска ТВ у Црној Гори: Интервју са Љубодрагом Симоновићем Дуцијем – фебруар 2014.
Интервју је почео са причом о Дуцијевој спортској каријери, па се затим ток разговора усмерио на критику спорта, олимпизма, критику свеуништавајућег капитализма, са акцентом на најновији развој догађаја после познатих догађаја у Украјини, о успону Русије, о таласу нових очекујућих промена незадовољног света, на челу са Русијом и осталим слободарским светом, у који спада и Србија, што је неминован ствар, јер капиталистичка неман на челу са САД, губи дах и незаустављиво иде ка својој пропасти!
Много битних ствари је изречено од стране Дуција, да би се схватила геополитичка ситуација у свету и где смо ми у свему томе, као и још пуно битних сагледавања и контекста који произилазе после најновијих дешавања у Украјини, после чега више ништа неће да буде исто, јер дошло је до буђења великог светског џина – Русије…!
Интервју са Дуцијем је заиста ретко изванредан, пуно важних ствари за опстанак нашег народа и човечанства изреко је Дуци, јер капитализам је претња која може уништити цело човечанство и сав живот на земљи, ако се људи широм света не побуне. Деструктивни и погубни капитализам доводи све у питање у помахниталој трци за профитом, па с тога се разуме да и сам еколошки, природни и животни простор у коме човек живи, а то је наша дивна и лепа природа, може бити под немилосрдним бичем капитализма потпуно загађен и самим тим природа ће бити уништена за живот људских бића, животиња, птица, свега живог и лепог што битише на земљи.
Монструми капитализма ће самим тим и себе уништити, јер ако се услед разних ратова, загађења хране (пестициди, ГМО, кемтраилси итд…), и еколошких катастрофа угрози егзистенција самог човечанства и Планете Земље, што је могућ сценарио ако се човек не побуни у одбрани елементарне егзистенције својих породица, држава, то уништење неће избећи ни монструми капитализма, будући да су само пацови и бубашвабе отпорни на радијацију и разна загађења.
Као и Дуци, и ја верујем да ће се човек пробудити и изборити за свој опстанак, а да ће нестати пацови и бубашвабе капитализма, који једино нису отпорни на “радијацију” слободарског бунтовног човека! Тада ће настати један нови, бољи и хуманији свет кога ће креирати и стварати слободан, пробуђен, освешћен, моралан, љубаван, осећајан, разуман и хуман човек…!
Све ДОС битанге и квислинзи знају истину о Ђинђићу, али граде лажан мит о њему као “великом демократском визионару”, једино Дуци где то може да каже»», раскринкава лажан лик Ђинђића, јер га је лично знао и једно време су се дружили у Немачкој (Франкфурт), и указује на праву прљаву позадину о Ђинђићу и његовим делима пре свега, јер је то мерило човека. Дакле, и о томе је било речи. Дуци је помињао један чланак из немачког Шпигла из 1999. године, где је Ђинђић тражио да копнене снаге НАТО-а нападну Србију, дакле не само да је тражио бомбардовање Србије! Затим, како се Ђинђић хвалио да је шверцовао неке кошуље у Србији 700% скупље итд…
Ево тог чланка из Шпигла са Ђинђићевим интервјуом: Mit Milošević keine Zukunft http://www.spiegel.de/spiegel/print/d-13398569.html
А ово» је скенирана слика тог чланка у великој резолуцији, где се такође јасно може прочитати тај чланак.
Интервју је заиста изванредан, ово је само један делић, и сигуран сам да ћете га инспиративно преслупшати у једном даху.
Гост најновије емисије “Питања и одговори” коју на ТВ Палма Плус води и уређује Оливера Милетовић био је Љубодраг Дуци Симоновић. Тематски емисија је била посвећена Дуцијевој најновијој књизи: “Последња револуција“.
Питања и одговори: Љубодраг Симоновић – Последња револуција – 13.02.2013.
У емисији је било речи о грађанској класи, малограђанштини, о младима, о медијима, НВО организацијама, о Европској Унији, фашизму, Америци и о свеопштој човековој перспективи у смислу куда иде овај свет и живот у њему под једносмерним шинама капитализма. А суштина је у томе да капитализам људима угрожава елементарну људску егзистенцију као такву, сам живот на Планети земљи и стога се последња револуција састоји у томе да се човек и човечанство у борби против свеуништавајућег капитализма, изборе за свој живот, животе својих породица и очувања нераскидивог животног простора у коме човек живи, природе као такве. Човек треба да се избори за нови хумани свет где ће људско биће остати и бити људско биће, хумано, друштвено, морално и саосећајно.
Више се нема куд, или ће човек на свакој тачки Планете уништити капитализам као поредак, или ће капитализам уништити и њега и себе.
Дуцијеву књигу можете наручивати директно од Дуција преко следећих његових контаката:
Овај инсерт о пљачки над студентима у Србији, извучен је из Дуцијевог гостовања на телевизији Јесењин 07.12.2009. у емисији “Контранапад” коју води Мирослав Виславски.
У емисији радио Београда 2 “Речено и прећутано” од 15.09.2011. коју је водила госпођа Биљана Ђоровић, гости су били Др Љубодраг Симоновић и професор Ратко Божовић. Полазна тема емисије била је “игра као културни феномен”, у шта се игра претворила, шта је суштина игре данас.
Речено и прећутано: Гости – Љубодраг Симоновић и Ратко Божовић
“Читава та грађанска теорија, односно капиталистичка теорија, она је путем игре покушавала да угура човека у постојећи свет, то је типично код Финка са његовом оазом среће. Значи, свет је несрећа… е, сад, стварамо игре као оазе среће, и ту пројектујемо сад нас као слободна бића. Ту ћемо бити слободни, сретни, итд…
То су “кућице од цвећа” у ствари у свету који је постао, оно што је најгоре Биљана, то је свет деструкције. Значи, ми поштујемо питање игре у једном новом квалитетном амбијенту. А то је амбијент где је човечанство доведено од стране капитализма на ивицу провалије!
Значи, више не може човек да има класичан однос према игри. То више није питање слободе и не-слободе, него је питање опстанка, опстанка! У том смислу треба правити разлику између лажне, слободарске и истинске игре. Капиталистичка игра као што је спорт, то је лажна игра! У њој се не појављује човек као слободно и стваралачко биће, већ као оруђе капитала са којим се постижу политички и економски циљеви.
Слободарска игра се заснива на националним културама. Рецимо, коло. Коло је једна од најзначајнијих, кроз историју гледано, слободарских игара која је створена и на нашем простору… Хоћу да кажем, да у тој борби за један хумани свет, човек мора да се ослони на еманципаторско наслеђе прошлости у смислу слободарске борбе и културе…”
На дванаестогодишњици НАТО бомбардовања Југославије, 24.03.2011-те, у Црвенки је одржана трибина на којој је био гост Љубодраг Симоновић – Дуци. После уводног предавања, Дуци је одговарао на питања посетилаца.
Говорило се о нуклеарној катастрофи у Фукушими, о агрсији НАТО пакта на Либију иза које стоји САД, о свеопштем, самртном и лудачком самоубилачком ропцу капитализма на путу уништења народа, човека и природе, под утицајем монструозне идеје о “Златној милијарди.” Било је речи у Европској Унији као тамници народа која се пред нашим очима распада, о самом НАТО пакту, о генетски модификованој храни, о храни натопљеној пестицидима и хемикалијама која уништава биолошку супстанцу човека, а природу претвара у технички простор. O пљачкашкој приватизацији код нас са доласком ДОС-а на власти, и о ономе што је најбитније за наш народ, да се самоорганизујемо и боримо за опстанак, или ћемо врло брзо нестати са лица земље. Пут српског народа је пут повезивања са Русијом и Евро-азијским блоком у којем су сем Русије: Индија, Кина и Бразил. Простор је отворен и за друге државе. Што се више човечанство ближи катаклизми уништења, све више се човеку из тог мрака отвара простор борбе за нови хуманији свет, јер ствари су јасне, нема се где више, нема околишања: “Или капитализам, или ми, човек, природа.” Тај нови хуманији и солидарнији свет је могућ, он је на дохват руке, створиће га само они народи који се за њега боре.
Ово је сиже покренутих тема, а разне друге детаље и осврте, чућете када одгледате целу трибину.
Спорт, као снажан инструмент капитализма, постао је доминантна духовна дрога у циљу идиотизовања маса, младих људи и осталих потлачених, да им се уништи ум, да се од њих свесно и намерно створе фашистичко хулиганске хорде које ће се међусобно пребијати и убијати, уместо да млади људи упру прст у чело, да размисле, и да се боре против главног узрочника тих ствари, против разарајућег и свеуништавајућег капиталистичког система владања, и режима који тиме управљају.
Мислим да сте приметили, скоро редовно када се одржавају спортски спектакли, у истом периоду ова домаћа окупациона власт донесе неку лошу одлуку по Србију, масе набију у дворане, а протеста нема.
Тако је и било за време доношења самоубиствене сребреничке резолуције у Скупштини Србије 30 марта 2010. Истог дана је одиграна утакмица Партизан Макаби, а маса младих се данима путема медија ложила на ту утакмицу.
Оно што је Љубодраг Симоновић Дуци говорио још 1996-те на трибини у Параћину о томе како нас запад стварно види, а то је да смо ми за њих само обична стока и ђубретарска радна снага, сада најбоље осећамо и доживљавамо.
Љубодраг Симоновић Дуци:
“Капитализам има две форме. Једна је песница, то је фашизам! А друга је, рука, да те усиса унутра и да од тебе направи свога роба путем новца.”
Лако је борити се кад знаш где ти је непријатељ, каже Дуци, али ова друга борба за идентитет, духовност и како бити нормалан, је тежа, јер смо свакодневно изложени заглупљујућим и пропагандним тортурама преко малих екрана главних електронских медија.
Још је теже, кад те не само запад сматра за стоком и ђубретом, већ и домаћа властодржачка структура, али борити се за себе, своје породице и земљу морамо, немамо резервну државу.
