Фебруара ове године на српској ТВ у Црној Гори, у оквиру емисије “Истина или лаж”, коју води и уређује госпођа Бранка Чуљић, гостовао је Љубодраг Симоновић Дуци.
Српска ТВ у Црној Гори: Интервју са Љубодрагом Симоновићем Дуцијем – фебруар 2014.
Интервју је почео са причом о Дуцијевој спортској каријери, па се затим ток разговора усмерио на критику спорта, олимпизма, критику свеуништавајућег капитализма, са акцентом на најновији развој догађаја после познатих догађаја у Украјини, о успону Русије, о таласу нових очекујућих промена незадовољног света, на челу са Русијом и осталим слободарским светом, у који спада и Србија, што је неминован ствар, јер капиталистичка неман на челу са САД, губи дах и незаустављиво иде ка својој пропасти!
Много битних ствари је изречено од стране Дуција, да би се схватила геополитичка ситуација у свету и где смо ми у свему томе, као и још пуно битних сагледавања и контекста који произилазе после најновијих дешавања у Украјини, после чега више ништа неће да буде исто, јер дошло је до буђења великог светског џина – Русије…!
13 фебруара 2014. у емисији другог програма Радио Београда 2: “Демократски без муке” коју води и уређује Душанка Петровић, гост је био Љубодраг Дуци Симоновић. Повод за разговор биле су зимске олимпијске игре у Русији које су у току, и какве се све игре моћи преплићу око олимпијских игара уопште.
Радио Београд 2: “Демократски без муке” – Интервју са Љубодрагом Дуцијем Симоновићем
Но, као и увек, Дуци упорно говори о суштини ствари, о борби против капитализма коме је спорт само инструмент за духовно поробљавање људских маса, да им скрене пажњу са егзистенцијалних и еколошких проблема који су довели човечанство на ивицу провалије.
Водитељ Душанка Петровић:
“Кад кажемо данас, Љубодраг Дуци Симоновић, зашта се ви заправо борите”?
Љубодраг Дуци Симоновић:
“Па, знате шта, ја сам се борио још и као млад човек. Играјући кошарку, ја сам веровао да се борим за своје друштво и да чиним нешто добро. Значи, то је једна странпутица била. Али, већ годинама уназад, ја се борим заправо са другим људима у свету, који су свесни како се ствари развијају, борим се за опстанак живота на Планети, односно за опстанак човечанства. Значи, игра се последњих 5 минута, да употребим спортску терминологију, јер је капитализам постао тоталитарни поредак деструкције, и са оваквом динамиком уништавања живота на Планети, човечанство ће у 21. веку нестати. Људи ће изгубити могућност да преживе као биолошка и духовна бића. Значи, моћи ће да преживе само они који су постали нека врста киборга, нека врста робота, који су заправо лишени било каквих људских критеријума…”
“… Оно што ја желим да урадим је то да развијем савремену критику капитализма и да се отворе фронтови будућности, односно да се поново та визионарска свест постави као основ свега, будући да је капитализам постао тоталитарни поредак деструкције…”
Радио емисија “Гозба”: Гост Љубодраг Симоновић Дуци – први део
Недавно су на зрењанинској КТВ Телевизији, у оквиру емисије “Без Цензуре” коју води и уређује Мирослав Виславски, гостовали Љубодраг Симоновић Дуци, Дејан Лучић и Никола Алексић.
Без Цензуре: Љубодраг Дуци Симоновић, Дејан Лучић и Никола Алексић
Тема емисије била је: “Хемијски трагови и глобална кретања”. Заправо, тема о запрашивању и тровању са неба разним хемијским супстанцама, билаје само повод да се отворе суштински проблеми целог човечанства, свих народа, свих држава, које системски у свим државам генерише капитализам и нови светски поредак.
Свако од гостију говорио је из свог угла о овој проблематици. Међутим, оно што је очигледно и кристално јасно, то је Дуцијев став да се сви народи света требају борити против капитализма као једног свеопштег тоталитарног система деструкције, који у овој помахниталој фази прети да уништи цело човечанство!
У свој овој борби, најбитније је код свих грађана и народа света, да у свој борби против капиталистичке пошасти, доминантан фактор буде еколошка априористичка свест! То значи, не треба чекати да капитализам загађивањем прво уништи природу, воду, земљу, ваздух, а самим тим храну, па тек кад то људи констатују, да се боре против тог свеопштег загађивања, јер онда ће бити касно!
Џабе ти је да се буниш тек кад увидиш да ти је дете умрло од леукемије услед последица дејства осиромашеног уранијума НАТО злочинаца, јер онда ће бити касно!
Џабе ти је да се буниш тек кад увидиш да је сва вода загађена, да су извори загађени, што је врло могуће, јер све ово наведено генерише капитализам као тоталитаран поредак деструкције у циљу стицања профита и моћи.
Дакле, упоредо и истовремено, у свим борбама радника, грађана и народа за своја права и слободу, водиља треба да буде доминантна еколошка свест, борба свих људи и народа света за очување животне средине у природном незагађеном облику: ваздух, земља, вода, будући да ако се ови основни елементарни чиниоци здравог природног живота загаде, све остало борбе, ван ове основне, биће узалудне.
Ако све ово капитализам уништи, загади, ако се хранимо загађеном храном, радиоактивном храном, храном натопљеном пестицидима, ГМО храном, ако пијемо загађену воду… џабе је тада било којој нацији да се бори за своју националну слободу, џабе је тада радницима да се боре за своја радничка права, за веће плате, јер ће као људска бића бити издегенерисани, изгубљени за живот, живот ће изгубити сваки смисао…!
У емисији радио Београда 2 “Речено и прећутано” од 15.09.2011. коју је водила госпођа Биљана Ђоровић, гости су били Др Љубодраг Симоновић и професор Ратко Божовић. Полазна тема емисије била је “игра као културни феномен”, у шта се игра претворила, шта је суштина игре данас.
Речено и прећутано: Гости – Љубодраг Симоновић и Ратко Божовић
“Читава та грађанска теорија, односно капиталистичка теорија, она је путем игре покушавала да угура човека у постојећи свет, то је типично код Финка са његовом оазом среће. Значи, свет је несрећа… е, сад, стварамо игре као оазе среће, и ту пројектујемо сад нас као слободна бића. Ту ћемо бити слободни, сретни, итд…
То су “кућице од цвећа” у ствари у свету који је постао, оно што је најгоре Биљана, то је свет деструкције. Значи, ми поштујемо питање игре у једном новом квалитетном амбијенту. А то је амбијент где је човечанство доведено од стране капитализма на ивицу провалије!
Значи, више не може човек да има класичан однос према игри. То више није питање слободе и не-слободе, него је питање опстанка, опстанка! У том смислу треба правити разлику између лажне, слободарске и истинске игре. Капиталистичка игра као што је спорт, то је лажна игра! У њој се не појављује човек као слободно и стваралачко биће, већ као оруђе капитала са којим се постижу политички и економски циљеви.
Слободарска игра се заснива на националним културама. Рецимо, коло. Коло је једна од најзначајнијих, кроз историју гледано, слободарских игара која је створена и на нашем простору… Хоћу да кажем, да у тој борби за један хумани свет, човек мора да се ослони на еманципаторско наслеђе прошлости у смислу слободарске борбе и културе…”
На дванаестогодишњици НАТО бомбардовања Југославије, 24.03.2011-те, у Црвенки је одржана трибина на којој је био гост Љубодраг Симоновић – Дуци. После уводног предавања, Дуци је одговарао на питања посетилаца.
Говорило се о нуклеарној катастрофи у Фукушими, о агрсији НАТО пакта на Либију иза које стоји САД, о свеопштем, самртном и лудачком самоубилачком ропцу капитализма на путу уништења народа, човека и природе, под утицајем монструозне идеје о “Златној милијарди.” Било је речи у Европској Унији као тамници народа која се пред нашим очима распада, о самом НАТО пакту, о генетски модификованој храни, о храни натопљеној пестицидима и хемикалијама која уништава биолошку супстанцу човека, а природу претвара у технички простор. O пљачкашкој приватизацији код нас са доласком ДОС-а на власти, и о ономе што је најбитније за наш народ, да се самоорганизујемо и боримо за опстанак, или ћемо врло брзо нестати са лица земље. Пут српског народа је пут повезивања са Русијом и Евро-азијским блоком у којем су сем Русије: Индија, Кина и Бразил. Простор је отворен и за друге државе. Што се више човечанство ближи катаклизми уништења, све више се човеку из тог мрака отвара простор борбе за нови хуманији свет, јер ствари су јасне, нема се где више, нема околишања: “Или капитализам, или ми, човек, природа.” Тај нови хуманији и солидарнији свет је могућ, он је на дохват руке, створиће га само они народи који се за њега боре.
Ово је сиже покренутих тема, а разне друге детаље и осврте, чућете када одгледате целу трибину.
У овом најкритичнијем тренутку за човечанство Дуци је причао о ономе што се само по себи намеће, о опстанку човека, о опстанку човечанства и живота на Планети Замљи, о борби против дегенерисаних носиоца разарајућег и свеуништавајућег капитализма. Истаћи ћу неке од детаља из овог Дуцијевог гостовања, да би се схватила сва погубност и монструозност капитализма.
Најстравичнији и најпогубнији мит који капитализам ствара, је мит о свемоћи науке и технике. Сведоци тога смо управо сада у моментима велике и несагледиве катастрофе нуклеарне електране “Фукушима” у Јапану. У ери изграђивања нуклеарки, капиталистичке битанге и “научници” убеђивали су нас да је то најсавременија технологија, “све држе под контролом”, а сада, после ове хаварије нуклеарке, видимо да влада тотални хаос, научници не контролишу ништа, ти “научници” не могу да угасе један реактор, већ само региструју све теже и теже последице те катастрофе. Сада се види да они заправо немају, нити су предвидели ни један једини механизам заштите када се десе овакве катастрофе. Те исте битанге у Јапану, ти фах идиоти, који су својевремено говорили у вези нуклеарки “да је све сигурно” сада говоре:”Нисмо могли да предвидимо”.
Па идиоте једен, знао си да је то трусно подручје подложно земљотресима, и поред тога ти си саградио неклеарку на обали океана!? И уопште, само дегенерици капитализма у својој грамзивости за профитом могу да форсирају нуклеарке, што је сулудо, с обзиром на непредвидљивост понашања танке Земљине коре подложне земљотресима, обрушавању земље на расадима, изнад којих су такође саграђене многе нуклеарке.
Још осамдесетих година прошлог века, када је Дуци боравио у Немачкој, сазнао је да је Фрушка Гора предвиђена да буде највеће складиште нуклеарног отпада у Европи, као и електрана у Лазаревцу, у којој би се вршила некаква спаљивања што се тиче нуклераног отпада. Недај Боже да уђемо у ЕУ, али треба да се зна, ако уђемо, реализоваће се тај пројекат, Србија ће постати нуклеарна депонија Европе.
На крају ћу споменути Дуцијеву причу о најмонструознијем пројекту капиталистичких битанги под називом “златна милијарда”, који је гори и монструознији од било ког нацистичког пројекта. Замислили су да редукују становништво Планете на једну милијарду, да од себе направе некакву нову расу “киборге”, који би попут пацова били отпорни на радијацију, а осталих “нижих бића” решиће се ратовима, катастрофама и хаосом којег већ стварају.
Те битанге, ти фанатици верују да ће све то преживети у некаквим својим бункерима, склоништима са некаквим вртовима за себе, док ми “нижа бића” нестајемо. Без разлика на религију, којој нацији припада, у којој земљи живи, борба човека за опстанак своје породице, својих будућих поколења, против свеуништавајућег екоцидног и геноцидног капитализма, је заједничка борба целог човечанства, ако хоће да преживи.
Набијмо пацове у њихове бункере… нови, хуманијии, природнији свет и животни простор за човека је могућ!
Спорт, као снажан инструмент капитализма, постао је доминантна духовна дрога у циљу идиотизовања маса, младих људи и осталих потлачених, да им се уништи ум, да се од њих свесно и намерно створе фашистичко хулиганске хорде које ће се међусобно пребијати и убијати, уместо да млади људи упру прст у чело, да размисле, и да се боре против главног узрочника тих ствари, против разарајућег и свеуништавајућег капиталистичког система владања, и режима који тиме управљају.
Мислим да сте приметили, скоро редовно када се одржавају спортски спектакли, у истом периоду ова домаћа окупациона власт донесе неку лошу одлуку по Србију, масе набију у дворане, а протеста нема.
Тако је и било за време доношења самоубиствене сребреничке резолуције у Скупштини Србије 30 марта 2010. Истог дана је одиграна утакмица Партизан Макаби, а маса младих се данима путема медија ложила на ту утакмицу.
Оно што је Љубодраг Симоновић Дуци говорио још 1996-те на трибини у Параћину о томе како нас запад стварно види, а то је да смо ми за њих само обична стока и ђубретарска радна снага, сада најбоље осећамо и доживљавамо.
Љубодраг Симоновић Дуци:
“Капитализам има две форме. Једна је песница, то је фашизам! А друга је, рука, да те усиса унутра и да од тебе направи свога роба путем новца.”
Лако је борити се кад знаш где ти је непријатељ, каже Дуци, али ова друга борба за идентитет, духовност и како бити нормалан, је тежа, јер смо свакодневно изложени заглупљујућим и пропагандним тортурама преко малих екрана главних електронских медија.
Још је теже, кад те не само запад сматра за стоком и ђубретом, већ и домаћа властодржачка структура, али борити се за себе, своје породице и земљу морамо, немамо резервну државу.
Дуци је можда као никад досад, у једном бриљантном и надахнутом наступу, сажeо све неопходне чињенице које су потребне да разбуде и пробуде народне масе на бунт: људе, раднике, грађане… јер и на њима је одговорност за немо посматрање немилосрдног уништавања њихових држава, привреда, природе и света од стране помахниталог разарајућег капитализма који има и екоцидни карактер, тако да се некадашња борба људи за слободу, трансформише у бору за голи опстанак, како свој, тако и опстанак живота на Планети Земљи, јер једно без другог не иде.
У смислу екоцидности и монструозности капитализма, Дуци је споменуо најновију и до сада највећу еколошку катастрофу у историји човечанства, а то је изливање енормних количина нафте, са 1.6 км. дубине, из постројења потонуле платформе у мексичком заливу, а предвиђа се да ће се заустављање излива нафте десити тек у августу. Која је то катастрофа за биљни и животињски свет не треба ни причати! За ту катастрофу се већ сада прича да око 5 пута надмашује Чернобилску! Један детаљ ће вам открити помраченост тих капиталистичких умова.
Компанија Бритиш Петролеум (“БП”) је признала да су постојали снажни знаци упозорења да је природни гас ушо у бушотину готово сат времена пре експлозије на платформи, но и поред тога руководиоци те компаније су донели одлуку да се настави са бушењем!
Пошто је Дуци обухватио доста тема, рећи ћу само нешто од тога, а остало ћете послушати сами. Говорио је о томе да су све велике манифестације попут олимпијских игара, разних светских првенстава, попут садашњег у фудбалу итд… само обична легализована пљачка грађана у државама које организују те хипнотичке спектакле. Било је речи о спортским спектаклима, музичким, разним заглупљујућим емисијама на малим екранима попут “Фарма” и сличних, као духовној дроги са намером да у људима убије ум, да не размишљају о егзистенцијалним проблемима, већ да “док брод тоне” они само губитнички као потрошачке “животиње” компензирају своје добровољно губитничке животе.
Дуци је говорио и о свом напуштању олимпијаде у Минхену 1972-ге, о себи, о злоупотреби деце у спорту, о фашистима по опредељењу на челу олимпијског покрета, о томе да се капиталистичка кула од карата незаустављиво руши, само је питање тренутка када ће у Европи наступити стравична криза и економско-финансијски слом, о потреби да се ми као народ и грађани стиснемо и организујемо у борби за опстанак, у борби за праведно и хумано друштво у својој земљи…!
