Недавно је Љубодраг Симоновић Дуци жива легенда и борац за истину, ону потпуно огољену истину која се сакрива од маса, био гост на ТВ Коперникус у оквиру емисије “Кафенисање” коју води и уређује Сања Ћулибрк.
Љубодраг Симоновић Дуци на ТВ Коперникус – август 2012.
Пратећи кроз емисију свој живот од почетка младалаштва, каде се безбрижно дружио са другарима и започео спортску каријеру, верујући у хуману димензију спорта које је тадашње друштво прокламовало, Дуци је веома брзо доживео отрежњење, схватајући праву суштину спорта. Спорт је у ствари индустрија смрти у рукама капитализма и њихових корпорација, пред којом нестаје хиљаде и хиљаде младих живота, милиони, у мочварама: допинга, дроге и нехуманих тренинг-третмана, у трци за победама, резултатима, рекордима, славом… јер без допинг средстава не може се постићи ни један иоле вредан резултат, рекорд, победа, а данас је вероватно присутна и нано-технологија.
Допинг “контроле” су чиста фарса, про форме ради.
Ово је једна изузетно отворена, хумана, искрена и брижна Дуцијева прича о свему овоме што новинари у медијима упорно сакривају, ону праву истину и прљаву позадину спорта коју би родитељи и сви млади људи обавезно требали да чују, пре него што свако на свој начин уђе у “спорт”, у тај лавиринт без излаза, јер човек у спорту није третиран као човек, већ као дехуманизована и роботизована наказа у циљу постизања резултата и капиталистичког прогреса.
Ово је интервју Љубодрага Симоновића Дуција из 1972. године са тадашњим популарним ТВ коментатором Драганом Никитoвићем. Чућете Дуцијева тадашња размишљања о спорту, кошарци и свом упоредном успешном школовању. За све нас који смо били сведоци тога времена, укључујући и Дуција наравно, интересантна је та 40-огодишња дистанца, са становишта живота као једног непрекидног динамичног процеса промена, наших схватања, веровања, очекивања… и данашњег тренутка.
Данас је из серијала Дуцијевих наступа на “СОС” каналу на реду веома битан део “Спорт и допинг”, јер се читаве младе генерације широм света, па чак и млађи узрасти, уништавају путем допинга, а та слика је иста и код нас!
Љубодраг Симоновић – Дуци на СОС каналу, јануар 2003. – Допинг и спорт
Данас је и више него јасно да је апсолутно немогуће у спорту постићи све боље и боље резултате, и рекорде, без употребе допинг средстава. Ићи у спорту све више и више, све даље и даље, све снажније и снажније, све рекордније и рекордније, апсолутно је немогуће без употребе допинг средстава, јер напросто људски организам у природном смислу има своје границе и лимите, које не би могао да пробије без употребе тих допинг средстава. Сада се због тога рекорди мере у хиљадитом делу секунде, али се зато тај млади људски организам на хиљаду и један начин распада! Када је одговарао на питања гледалаца, Дуци је поменуо чувеног америчког атлетичара Карла Луиса, који је као допинг користио хормон раста који проузрокује распад организма. Луис је у слободном времену носио брњицу да му се вилица не би распала.
Тим хормоном раста допинговала се такође чувена америчка атлетичарка Florence Griffith-Joyner која је била позната да са осмехом, без грча на лицу, пролазила кроз циљ побеђивајући све редом, освајајући тако златне медаље… али то је имало своју цену, умрла је Септембра 1998-ме.
Ретки су спортисти који су проговорили о индустрији допинга, један од њих је чувени Немачки голман Хароплд Шумахер , који је у својој књизи “Последњи звиждук” раскринкао ту највећу чувану тајну у Немачкој, о допинговању спортиста, али због тога што је проговорио морао је да побегне у Турску. Завршићу са Дуцијевим цитатима.
[…]… У Сједињеним Америчким Државама вредност спортског тржишта дроге достигла је више милијарди долара годишње! Да ствар буде гора, употребљавају се све разорнија средства. Интересантно је да се овог пута на оптуженичкој клуипи не налази владајући систем, већ “покварени спортисти”. Не поричући одговорност спортиста, и то како у допингу тако и у завери ћутања поводом допинга и других прљавих игара у спорту, требало би утврдити и одговорност господара спорта који вуку потезе из сенке, као и спортских функционера који чине све да спрече да истина избије на видело!
Нису само врхови спортске мафије заинтересовани за прикривање допинга, већ су то из истих разлога и фирме спонзори. Утврђено је да допинг афере доприносе паду популарности спорта, што негативно утиче на бизнис. Процењује се да се годишње у спорту и путем спорта окрене преко 1000 милијарди долара! Јавна је тајна да врхунски спортисти узимају стимулативна средства под непосредним надзором све траженијих и плаћенијих стручњака за допинг који раде за фирме спонзоре, велике фармацеутске компаније, међународне спортске асоцијације, спортске савезе, националне олимпијске комитете и имају подршку и заштиту од спортских министарстава! Они који организују такозване допинг контроле, и они који организују и спропводе систематско допинговање спортиста, налазе се на истом задатку! …[…]
[…]… Западна Немачка је употребу допинга дигла на ниво званичне државне политике још крајем 70-десетих! Победе Немачких шампиона треба да омогуће да Немци наново постану победничка нација. Након рушења берлинског зида, утврђено је да су и водећи допинг експерти западно-источне Немачке упркос јавном непријатељству годинама помно сарађивали… […]
П.С. Ових Дуцијевих емисија на “СОС” каналу било је седам. То је пребацивано са ВХС-а на диск. Мени је послато 4 емисија, ако неко ко је снимао то, којим случајем има сав материјал са овог Дуцијевог серијала са “СОС”-а, нека ми се јави на:
