Sportski šou-biznis postao je najvažnije sredstvo sa kojim se briše kulturna, slobodarska i istorijska samosvest lјudi i stvara kapitalistički globalizam. Sport je pozitivistička religija. Sa njom se proizvodi kapitalističko vreme koje uništava istorijsko vreme i vizionarsku svest. U sportu nema budućnosti. U njemu vlada ogolјeni socijalni darvinizam i progresizam. Sport predstavlјa trijumf tehničke civilizacije nad čovekom.
Sport je transparentni oblik proizvođenje kapitalističkog sveta i najvažniji način kapitalističkog degenerisanja lјudi. Ne samo da je dozvolјeno ubistvo „protivnika“, već sve krvavije sportske predstave dobijaju spektakularni karakter. „Publika voli miris krvi!“ – to je zlatno pravilo sportskog šou-biznisa. Sport je reklama nasilјa, sadizma, mržnje, zločina… Sport je postao industrija smrti. U sportskom šou-biznisu ne čuju se vapaji poraženih, već urlici pobednika.
Sportom se glorifikuje tehnički svet. U sportu čovek nije lišen samo lјudskosti, već i svog prirodnog bića. Telo je instrumentalizovano na tehnički i destruktivni način. U sportu čovek je sveden na robotizovanog gladijatora i kaskadera. Tom procesu odgovara stvaranje samo-destruktivnog karaktera. Mnogi sportovi postali su spektakularne samoubilačke discipline. Trke bolida, moto-trke… su reklamni spot destruktivnog kapitalističkog ništavila.
Čovek je u kapitalizmu postao kontejner u koji kapitalistički mediji ubacuju sve veće količne duhovnog đubreta koje ga mentalno izobličuju. Sportski šou-biznis ima prvorazredni značaj u procesu zaglupivanja lјudi i njihovog degenerisanja kao kulturnih i društvenih bića. Sportska pedagogija zasniva se na vaspitanju koje je lišeno obrazovanja. Istovremeno, na stadionima se u vidu navijačkih grupa stvara lažna društvenost sa kojom se ukida slobodarska i stvaralačka društvenost. Stadion nije kulturna institucija već savremeni koncentracioni logor u kome se od mladih stvaraju horde varvara.
Sport je sredstvo za proizvodnju kockarske euforije. Kockanje je najgori oblik trovanja mladih duhom kapitalizma – u kome je sticanje dobara odvojeno od njihovog stvaranja. I kod nas je stvorena mreža kockarnica pod nazivom „Mocart“. Ime jednog od najvećih umetnika modernog doba iskorišćeno je da bi se reklamirao kockarski biznis sa kojim se uništava kulturno biće mladih i lјudsko dostojanstvo. Sramno je da ni jedna institucija kulture nije ustala u odbranu imena i dela Volfganga Amadeusa Mocarta!
Sportom se uništavaju tradicionalne religije. Umesto crkava, stadioni i sportske hale postale su najvažnija kultna mesta u savremenom svetu. Sport je vladajuća mondijalistička religija i kao takav najefikasnije sredstvo za obračun sa nacionalnim kulturama. Sa sportskim mitovima uništava se istorijska samosvest i ideja budućnosti. Za ubedlјivu većinu mladih „istorija“ našeg naroda svodi se na „nezaboravne“ sportske događaje koji su dobili mitološki karakter. Mladi znaju koliko je puta Đoković pobedio Nadala, ali ne znaju ništa o Prvom srpskom ustanku i Nјegoševom delu.
Teza da lјudi na Zapadu „znaju za nas“ preko „vrhunskih sportista“ samo govori o prirodi sveta kome nastojimo da se dodvorimo i na odnosu tog sveta prema nama. Zbog čega Zapad ne zna ništa o našoj slobodarskoj istoriji i kulturnoj baštini? Što je najgore, mi sami treba da vrednujemo sebe putem kriterijuma putem kojih nas Zapad „vrednuje“ – koji nas lišavaju svega što nas čini lјudima i što nam pruža mogućnost da opstanemo.
Proglašavanje „vrhunskih sportista“ za „idole“ naše omladine isto je što i proglašavanje crnih „šampiona“ u SAD „idolima“ crnačke omladine koja živi u sirotinjskim getima. „Vrhunski sport“ je mamac putem kojeg vladajuće kapitalističke grupacije lišavaju svetsku sirotinju obrazovanja i pretvaraju je u savremene robove.
Sportski „idoli“ su najvažnije sredstvo kapitalizma za sterilisanje menjalačke energije mladih i proizvođenje kvazi-religiozne svesti. Mladi se poistovećuju sa „pobednicima“ koji u njihovim glavama postaju „božanstva“. Oni su im kompenzacija za to što su u svakodnevnom životu svedeni na beznadežne gubitnike. „Šampioni“ su najvažnija duhovna droga za potlačene koja ih depolitizuje i svodi na sluge vladajućeg poretka. Zvanični „otac“ modernih olimpijskih igara Pjer de Kuberten je kristalno jasan: „Sport je najjeftinija duhovna hrana za radne mase koja ih drži pod kontrolom“.
Imajući u vidu da je kapitalizam doveo čovečanstvo na ivicu provalije sport nije samo anti-slobodarska već i anti-egzistencijalna pojava. Umesto da se mladi obrazuju, organizuju i bore da spreče uništenje života na Zemlјi oni „navijaju“ za podmeštene „idole“ koji dobijaju od svojih kapitalističkih gazdi basnoslovne sume da bi sveli mlade na navijačku masu.
Polazeći od skrivene pozadine sporta može se zaklјučiti da se ne radi samo o populističkom dodvoravanju mladima da bi oni bili „pod kontrolom“, već o prlјavoj političkoj igri vladajućih centara moći koji nastoje da pridobiju navijačke grupe za ostvarivanje svojih političkih i ekonomskih cilјeva. Svuda u svetu navijačke horde su najorganizovanije društvene grupe koje, kao takve, imaju najveći politički potencijal. To su, zapravo, paravojne formacije kojima komanduju vođe podzemlјa koji su povezani kako sa vlašću, tako i sa opozicijom i koji koriste navijačke horde da bi iznudile materijalne i druge „ustupke“.
U „demokratskim društvima“ navijačke grupe su legalne kriminalne organizacije koje se nalaze iznad zakona i kao takve su sredstvo za ostvarivanje političkih i ekonomskih cilјeva kapitalističkih centara moći. Ono što čini da su one „nedodirlјive“ je to, što se sastoje od mladih lјudi koji su lišeni prava na budućnost i kao takvi su spremni na najgore zločine da bi stekli „poštovanje“ u kapitalističkom zverinjaku. Oni su usisali svu prlјavštinu kapitalističkog sveta i sa time se ponose. Oni su prava slika „slobodnog sveta“. Oni su „horde zla“.
Poražavajuće je da naše najvažnije institucije kulture – SANU, univerziteti, Srpska pravoslavna crkva, kao i javni mediji i intelektualci – ćutanjem podržavaju pretvaranje naše omladine putem sportskog šou-biznisa u fašizoidne horde, drogeraše i kriminalce. Dokle ćemo nemo posmatrati kako mafijaške bande na stadionima, u sportskim halama i kockarnicama pretvaraju našu omladinu u masu idiota i odvlače je na egzistencijalnu stranputicu?
