ArhivaJanuary 2010

Данас је из серијала Дуцијевих наступа на “СОС” каналу на реду веома битан део “Спорт и допинг”, јер се читаве младе генерације широм света, па чак и млађи узрасти, уништавају путем допинга, а та слика је иста и код нас!

Љубодраг Симоновић – Дуци на СОС каналу, јануар 2003. – Допинг и спорт

Линк ка видео прилогу на YouTube
Видео прилог можете скинути преко овог сајта.

Данас је и више него јасно да је апсолутно немогуће у спорту постићи све боље и боље резултате, и рекорде, без употребе допинг средстава. Ићи у спорту све више и више, све даље и даље, све снажније и снажније, све рекордније и рекордније, апсолутно је немогуће без употребе допинг средстава, јер напросто људски организам у природном смислу има своје границе и лимите, које не би могао да пробије без употребе тих допинг средстава. Сада се због тога рекорди мере у хиљадитом делу секунде, али се зато тај млади људски организам на хиљаду и један начин распада! Када је одговарао на питања гледалаца, Дуци је поменуо чувеног америчког атлетичара Карла Луиса, који је као допинг користио хормон раста који проузрокује распад организма. Луис је у слободном времену носио брњицу да му се вилица не би распала.

Тим хормоном раста допинговала се такође чувена америчка атлетичарка Florence Griffith-Joyner која је била позната да са осмехом, без грча на лицу, пролазила кроз циљ побеђивајући све редом, освајајући тако златне медаље… али то је имало своју цену, умрла је Септембра 1998-ме.

Ретки су спортисти који су проговорили о индустрији допинга, један од њих је чувени Немачки голман Хароплд Шумахер , који је у својој књизи “Последњи звиждук” раскринкао ту највећу чувану тајну у Немачкој, о допинговању спортиста, али због тога што је проговорио морао је да побегне у Турску. Завршићу са Дуцијевим цитатима.

[…]… У Сједињеним Америчким Државама вредност спортског тржишта дроге достигла је више милијарди долара годишње! Да ствар буде гора, употребљавају се све разорнија средства. Интересантно је да се овог пута на оптуженичкој клуипи не налази владајући систем, већ “покварени спортисти”. Не поричући одговорност спортиста, и то како у допингу тако и у завери ћутања поводом допинга и других прљавих игара у спорту, требало би утврдити и одговорност господара спорта који вуку потезе из сенке, као и спортских функционера који чине све да спрече да истина избије на видело!

Нису само врхови спортске мафије заинтересовани за прикривање допинга, већ су то из истих разлога и фирме спонзори. Утврђено је да допинг афере доприносе паду популарности спорта, што негативно утиче на бизнис. Процењује се да се годишње у спорту и путем спорта окрене преко 1000 милијарди долара! Јавна је тајна да врхунски спортисти узимају стимулативна средства под непосредним надзором све траженијих и плаћенијих стручњака за допинг који раде за фирме спонзоре, велике фармацеутске компаније, међународне спортске асоцијације, спортске савезе, националне олимпијске комитете и имају подршку и заштиту од спортских министарстава! Они који организују такозване допинг контроле, и они који организују и спропводе систематско допинговање спортиста, налазе се на истом задатку! …[…]

[…]… Западна Немачка је употребу допинга дигла на ниво званичне државне политике још крајем 70-десетих! Победе Немачких шампиона треба да омогуће да Немци наново постану победничка нација. Након рушења берлинског зида, утврђено је да су и водећи допинг експерти западно-источне Немачке упркос јавном непријатељству годинама помно сарађивали… […]

П.С. Ових Дуцијевих емисија на “СОС” каналу било је седам. То је пребацивано са ВХС-а на диск. Мени је послато 4 емисија, ако неко ко је снимао то, којим случајем има сав материјал са овог Дуцијевог серијала са “СОС”-а, нека ми се јави на:

orgonster@gmail.com

У данашњој емисији коју вам представљам било је речи о фер плеју у спорту. Дуци је то укратко објаснио да се ту не ради о никаквом фер плеју заснованом на људским правима грађанина и хуманистичким идејама водиљама… право на живот, људскост и слободу, већ да је фер плеј у спорту сведен на “цивилизовани зверињак” где је попут бокса фатктички легализовано право да убијеш човека, а све се ето као десило у “спортској борби”. Затим, Дуци наводи погубне клизеће стартове у фудбалу где се људи сакате, али и поред свега још их не забрањују. Фер плејом се у спорту покушава дати нека морална димензија, али то је пропало.

Љубодраг Симоновић – Дуци на СОС каналу, 08.01.2003. – Фер плеј

Линк ка видео прилогу на YouTube
Видео прилог можете скинути преко овог сајта.

“… па ево, ја сам у овим својим књигама покушао да образложим тезу да је олимпизам прва мондијалистичка идеологија и да у ствари са спортом се уништава, значи, у читавом 20-том веку, уништавају националне културе, уништава се све оно што човеку даје могућност да препозна себе као слободарско и културно биће, тако да је то универзални механизам. Иза тога с једне стране стоји логика капитализма, будући да је код нас хајдучки вишебој, соколски покрет и сви они покрети телесне културе који су служили за духовну интеграцију Српског народа и Словена, у односу према Пан-германизму, сви су ти покрети уништени, и тај спорт је постао један универзални принцип стварања друштва као савременог зверњака…”

Затим…

“… Та прича да сам ја Дон Кихот и остало, то је чиста будалаштина! Не борим се ја против ветрењача, ово је врло реална политичка борба! Није се ни један Васа Пелагић борио против ветрењача, највећи српски просветитељ, учитељ српског народа! Као и Светозар Марковић и многи други који су се борили у нашој историји. Тако да, не треба потцењивати ту историјску путању. Ми имамо обавезу према генерацијама људи који су се борили, и од 41-ве, и од 914-те и од 804-те, и све време робовања под турцима, значи… та слободарска нит, та идеја, та светлост! Она је надахњивала наш народ!… Према томе, немојмо подмештати ту једну лажну причу о Донкихотизму. Није овде никаква романтичарска, блесава концепција у питању. Овде је једна реална политичка борба у питању! Реална политичка борба која тежи очувању наше земље од уништења! То није Донкихотизам, то је политичка борба!”

О томе када га људи хвала као спортисту, после питања једног гледаоца:

“Хвала пуно на подршци! Мада, ја имам једну, да кажем, замерку, ипак.. начин на који сте ви… тај однос према мени… 3 корака од центра, и шта ја знам… мислим да се ту исто ствара нека митолошка прича. Ја не сматрам да моја спортска историја треба да буде значајна. Више волим кад се помене нека књига, или нешто што сам урадио, што у ствари у оваквом једном контексту отвара могућност за једну критичку дистанцу. Тако да, видим код вас одушевљење које је друге природе, а ви га дефинишете на овај начин, то је ваша ствар, али мислим да није ствар у томе да се од спортиста стварају митолошке личности, и да ,овај, самим тим што се човек бави спортом и што је направио 3 корака, не знам које је кошеве дао… да сад треба да буде нека легендарна личност.
Мислим, то је један од начина у ствари да се потпуно погрешно дефинише тај историјски моменат у једном народу. Мислим да… то иде сад уз оно да су спортисти најбољи амбасадори итд…

То је све једна чиста лаж! Најбољи амбасадори су наши људи који се баве културом, људи који стварају, који раде. Рецимо, ја ћу вам рећи нешто… Мој брат, Владимир Симоновић, је доктор технологије. Он је читав свој живот посветио фабрици “Магнохром” (из Краљева) ! Човек који је најбољи докторат направио по речима декана факултета кад га је бтранио. Никада у јавности мој брат није поменут! Он је омогућио са својим друговима рад хиљадама људи. Направио је најновију фабрику, на 4 спрата где се ради са компјутерима. Иначе, он се бави производњом специјалних опека за конверторе, челичане итд…

Никада тај мој брат није поменут. То је срамота! Он је далеко значајнији од мене за ову земљу, кад је у питању, значи, поређење моје спортске каријере и оног што је он остварио и урадио. Значи човек који преко 30 година… он ће сада продавати вероватно сапунчиће и шрафцигере на бувљаку у Краљеву. Човек, чије образовање на западу кошта преко 3 милиона $!! Е, видите, то је сада реалност. Ми не причамо о правим људима! О људима који су стварали ову земљу и који дају шансу нашој земљи да преживи…!

Ми причамо о људима који забављају масе! Који лече комплексе људима… дакле, оно што сам и ја био у ствари. Ми постајемо легендарне личности. Зашто нису легендарне личносто они који су из културе! Људи који су ствараоци! Пољопривредни произвођачи који дају нама шансу да створимо рецимо здраву храну на којој можемо, не милијарду, десетине милијарде долара да зарадимо! Ми можемо да живимо на томе! Због чега се о томе дакле не говори? Тако да ти неки “велики подвизи”… нормално да је мени драго кад неко помене да сам ја некад нешто добро урадио, јер стварно огроман рад стоји иза тога! Али, са друге стране, давати томе неку митолошку димензију… то значи обезвређивати оно што је право у нашој земљи…! Дакле, ја бих више волео да акценат буде на људе који су… који стварају и дају шансу овој земљи да опстане! А не на онима који стварају духовну дрогу за масе!…”

Тема ове следеће емисије из Дуцијевог серијала на “СОС” каналу била је “Спорт и расизам”, и тим поводом на самом почетку је био дат кратки прилог о томе из Дуцијевог филма “Олимпијски пламен”. Међутим, пошто је емисија ишла уживо, дало се претпоставити да ће гледаоци постављати разна друга питања, оно што их тишти, Дуци је одговарао на све то, и емисија је била веома занимљива! Људи су отворили душу и дали потпуну подршку Дуцију за оно што ради.

Љубодраг Симоновић – Дуци на СОС каналу, децембар 2002. – Спорт и расизам

Линк ка видео прилогу на YouTube
Видео прилог можете скинути преко овог сајта.

Јавио се био и један једини провокатор, који је на самом почетку скренуо пажњу Дуцију:

” да не брка спортски канал са политиком, као и спорт са политиком, у својим емисијама на “СОС”у…. па да помиње актуелну власт и да због тога можда СОС неће добити фреквенцију итд… “

… што је чиста будалаштина и прљаво подметање, јер све те мале ТВ станице попут храброг “СОС”-а, који уопште није спортски канал, баш и позивају Дуција да критички прича то што прича (јер сви заправо и знају оно што он прича, зашто би га иначе и звали на гостовања), дакле и о спорту као чистој политици и нераскидивој вези са њом, што је данас свакоме јасно! А уосталом, каква је то земља где треба некој телевизији да, када због тога што на њој критикујуш јавно актуелну власт, укинеш фреквенцију за емитовање програма, што алудира овај лик?

Фашистичка!

Многе будалаштине је пропагирао овај гледалац, као грађанин он има права да мисли то што мисли, али следеће речи га одају да је провокатор:

“… па баш у капиталистичким земљама се најманје уништава природа, и највише се чува (!?) а више се троши природа у Африци, Азији и на истоку…”

… што је чиста глупост јасна сваком човеку. Па после сам себи противуречи:

“… цео свет нема производњу као Америка једна једина.”

Па човече божји, па о томе се и ради, због тога та америчка индустријска производња највише и загађуј природу, о томе постоје и званични подаци, и како се сад у капиталистичким земљама “највише чува природа?!”

Тај провокатор је изрекао још једно бесмислено становиште и закључак с алузијом да се прихвати овај свет под јармом капиталистичког система као нешто “нормално”:

“… постоји једно правило, ако можеш нешто да промениш, промени одмах, ако не можеш, дигни руке…”

Јели… ?

Па да је тако многе државе које су биле колоније не би никад постале независне државе да су као по теби, одустале од борбе за независност “јер то не може одмах”. Да је тако човечанство се не би никад ослободило разних предрасуда у корист еманципације друштва.

Ти би све одма, је ли?

А да си којим случајем ноторни алкохоличар, да ли би се ти баш одмах решио алкохолизма, или би, пошто не можеш то одмах, диго руке од свега и наставио да се “дружиш” са флашом…?

Вероватно би “одмах одустао”, пошто пропагираш то правило. Када све то будете гледали и слушали, биће вам јасно да је човек провокатор.

Наравно, још једном понављам… човек има права да тако размишља, али то је његов свет, не наш, слободарски, за којег ћемо се борити ма колико година било потребно за то…!

Све у свему емисија је била изузетно жива и интересантна, моноге је корисне ствари Дуци причао, људи су се непрекидно јављали да га подрже и да му поставе питање.

Одмах да вам кажем да ми је снимак овако послат, без једног мањег дела емисије где је приказан инсерт из Дуцијевог документарца:”Олимпијски пламен”, али наравно нећете ништа пропустити од Дуцијевог инспиративног говора. Говорио је пуно тога…

Дуци на ТВ Палма Плус, 05.05.2006.

Линк ка видео прилогу на YouTube
Видео прилог можете скинути преко овог сајта.

Љубодраг Симоновић – Дуци је говорио о Европској Унији, о Америци, о фашизму као “песници капитализма”… но, истакао бих пар ствари, а остало ћете сами чути.
Дуци је указивао на уништавајућу улогу капитализма због обневиделе, монструозне и фанатизоване свести владара света који путем машинерије капитализма уништавају све живо, нашу животну средину, а самим тим и човечанство! Да су фанатизивани и болесни говори чињеница, да они уништавају природу и свет у којем и они сами живе, њихова деца, унуци и просто је то невероватно кад се сагледа та њихова монструозна фанатизована свест у светлу ове чињенице!
Капитализам, заправон “дух капитализма”, како је почео, тако је и наставио да се спроводи у другим земљама, путем Кисинџеровог “обрасца”. Прво се претходно парама купи медијска сфера, новинари, професори, интелектуалци… и после све иде лакше. Тако се потом лако “инсталира” домаћа окупациона власт за испирање мозгова масама, и пљачку привреде. То се и десило код нас када је ДОС дошао на власт. Од тада је престала да тече историјска слободарска самосвест нашег народа, и почело је његово нестајање, нестајање наше историјске слободарске традиције и богатог културног наслеђа. Представници те ДОС власти од самог почетка своје окупације непрекидно испирају народу мозак говорећи да смо ми нико и ништа, неписмени полуидиоти без историје, идиоти који су и заслужили све ово што им се догађа, а све са циљем да се сами погнутих глава стидимо себе, јер смо ми наводно “нико и ништа”, обична ђубретарска и слугерајска радна снага за рачун капиталиста, и док те битанге буду на власти то ће се и наставити…!
Поводом овога индикативан  пример је био када је Дуци причао да је заједно са својим комшијама у згради где станује, направио леп амбијент око зграде, тај потез су следиле комшије из других оближњих зграда. Засадили су цвеће, јеле и брезе… и нико да се у медијској сфери сети да јавно помене и похвали и такве примере, којих наравно има и на другим местима!

“Ево, то… то смо ми, српски народ, погледајте како смо направили повољан амбијент око зграда, сво то зеленило…”

Али не, ни у лудилу то нећете чути да се то у медијима истакне од стране ове ДОС окупацијске власти, већ се стално и опсесивно приказују лоши примери. Кад човек прати сву ту њихову медијску сферу, испада да смо ми необразовани, неписмени, дивљаци, примитивци, и да треба да се већ једном “цивилизујемо”. Наравно, ми знамо да то није тако, али морамо да се боримо да комплетно сменимо ову власт, иначе ће се наше нестајање као самосвесног слободарског народа наставити.

Дуци је нешто говорио и о Хитлеру, Клинтону, Бушу,  упоређивао је њихове личности, и још много тога. Погледајте и послушајте.