Савремени свет преплављен је причама о „ванземаљцима“ и мистичним „космичким цивилизацијама“. „Ванземаљци“ су један од појавних облика на капиталистички начин дегенерисане религије. Они су замена за богове, ђаволе, демоне, анђеле и друга „небеска бића“ која су производ традиционалних религија. Значај који је у јавности добио мит о „ванземаљцима“ указује на то да је на делу систематско и спектакуларно уништење човека као умног и визионарског бића.
„Ванземаљци“, као и „летећи тањири“ и друге „свемирске појаве“, су производ холивудске фабрике лажи и илузија. Изглед „ванземаљаца“, њихова природа и однос према људима је производ дегенерисане маште капиталистичких „визионара“ који владају Холивудом и јавном сфером капитализма. Однос „ванземаљаца“ према Земљи је пројекција односа капиталиста према нашој планети која је сведена на сировински извор и као таква на предмет експлоатације. Није случајно што су сумерска предања о Анунакима извориште мита о „ванземаљцима“ као „учитељима“ човечанства. Шта су Анунаки „научили“ људе? Пре свега, да тргују и да цене новац. „Ванземаљци“ су космички капиталисти, а капитализам је космички поредак. Заправо, «ванземаљци» су на капиталистички начин дегенерисани људи. Они имају исти однос према људима који колонијални господари имају према „дивљацима“, с тим што се они не појављују као „цивилизована“, већ као техничка бића која имају супериорну интелигенцију.
Представа „ванземаљаца“ није производ маштања које има хуманистички и визионарски, већ технократски и езотеријски карактер. Она је средство за разарање ума и за уништење човека као слободарског и стваралачког бића. Не постоји идеја „ванземаљаца“ која може да оплемени људе и да их мотивише да створе хумани свет. „Ванземаљци“ нису културна и племенита бића већ „интелигентне“ космичке сподобе које путем капиталистичке пропагандне машинерије добијају статус „више расе“. Никада се није десило да „ванземаљци“ доведу у питање капиталистички свет који се заснива на израбљивању радника, истребљивању читавих народа и уништавању живота на Земљи. Када се „ванземаљцима“ додају „масонске ложе“, као и цркве и секте које обезвређују човека као слободарско и стваралачко биће, постаје очигледно да се ради о стварању виртуелног света са којим владајућа класа настоји да се обрачуна с критичко-мењалачком свешћу која може да усмери све веће незадовољство потлачених на рушење капитализма и стварање новог света.
Владајућа космологија је идеолошка подвала која служи капиталистима да се обрачунају с човеком као слободарским и визионарским бићем. Пропагандна машинерија капитализма, у којој холивудска филмска индустрија заузима посебно место, ствара такву представу свемира и „свемирских бића“ са којом се обезвређује човек и живот на Земљи. Томе доприносе и научници фах-идиоти који објављују сензационалистичке књиге и видео материјале о „ваземаљцима“ и „космичким световима“ који су постали омиљена духовна храна за грађане „слободног света“.
У савременом свету теорије о „ванземаљцима“ добијају прворазредни политички значај. „Ванземаљци“ постају замена за „тајне организације“ које „управљају људским животима“ и „одређују судбину човечанства“. Уистину, са митом о „ванземаљцима“ прикрива се истина да је капитализам она „тајна сила“ која одређује живот људи и судбину човечанства. Истовремено, развој војне авио и ракетне индустрије допринео је стварању мита о „ванземаљцима“. Прича о „летећим тањирима“ и другим „ванземаљским објектима“ служи да се прикрију експерименти које врши војна индустрија са најновијим техничким средствима која имају све разорнији карактер.
Мит о „космичкој природи човека“, коју пропагирају идеолози капитализма, је средство са којим човек бива лишен својих слободарских и стваралачких моћи. Све што чини човека специфичним људским бићем „проистиче из космоса“. Слична идеологија владала је у античкој Хелади, с тим што се радило о олимпијским боговима који су људима привремено додељивали своје способости да би они могли да их забављају. У савременом капитализму улогу богова преузели су „ванземаљци“. Они нису само „створили људе и саградили све оно на чему се заснива људски опстанак“, већ се „налазе међу људима и управљају њиховим животима“. Није тешко закључити да такве приче само доприносе да се развије неповерење међу људима – што само доприноси атомизовању друштва и тиме до уништавања породице и биолошке репродукције људи.
Наша галаксија настала је пре више од 10 милијарди година, а Земља пре 4,6 милијарди година. То значи да је живот на другим планетама у галаксији могао да настане пре него на Земљи. Претпоставља се да у нашој галаксији постоји око 4000 планета на којима је могућ живот. Да ли постоје космичка бића која су постигла такав развој да су у стању да створе средства која им пружају могућност да се вину у свемир и прелазе пространства која се мере хиљадама светлосних година? Уистину, настанак живота не заснива се на научним законитостима и теорији вероватноће, већ на случајности. Што се тиче „боравка ванземаљаца на Земљи“, како је могуће да „ванземаљци“ међу милијардама планета пронађу планету Земљу и то с циљем да експлоатишу њене рудне ресурсе користећи људе као радну снагу? Јасно је да је оваква идеја могла да падне на памет само капиталистичким фанатицима које је капитализам лишио памети и људског достојанства.
Због чега су у савременом свету многи спремни да прихвате теорије које су противне чињеницама и здравом разуму? Типичан пример су приче о „ванземаљцима“, о „боравку у будућности или прошлости“, о „животу после смрти“, о „равној“ и „шупљој“ Земљи и тсл. На капиталистички начин дегенерисани малограђани имају потребу за илузијама јер их оне одвлаче од све драматичнијих животних проблема са којима се човечанство сучељава и тиме их лишавају одговорности за опстанак света. Они не теже истини, већ настоје да побегну од истине. Њима су потребне „приче“ које ће их „забавити“, а не истина. Они су спремни да прихвате најглупље и најневероватније „теорије“ које им пружају могућност да опстану у своме свету који се заснива на лажима и илузијама. Захваљујући новим техничким средствима капитализам је у стању да произведе безброј илузорних светова који су најважнија духовна дрога за малограђане која ствара од њих капиталистичке ништарије. Приче о „ванземаљцима“ не указују на космичку природу човека, али зато указују на природу капиталистичког света и положај човека у њему. Малограђани се не обраћају људима, већ боговима, „ванземаљцима“, космичким силама, демонима… Исто је са научницима који су постали слуге и рекламни агенти капитализма. Они се у својој болесној уобразиљи поистовећују са „космичким силама“ и постају „господари човечанства“.
Што се тиче космонаута, они су свемирски техничари. Њихов однос према космосу има инструментални карактер. Када би били свесни природе човека као јединственог свемирског бића њихов однос према свемиру имао би битно другачији карактер. Они опажају и схватају само оно што им техничка опрема, техничко знање и на технички начин дегенерисани ум дозвољавају да опазе и схвате. Они размишљају као човек који нема развијено естетско чуло – када се нађе пред уметничком сликом. Он је у стању да препозна боје и облике, али није у стању да схвати природу уметничког дела.
Има оних који сматрају да космичка бића која имају развијенију цивилизацију од наше не би имала према нама непријатељски однос јер имају одговорни однос према животу. На основу таквог разматрања могло би се доћи до закључка да би нас та бића уништила полазећи од тога да ми немамо одговорни однос према животу и да уништавамо живот. За њих ми смо штеточине и као такви опасност за живи свет. У сваком случају, они којима је стало до живота неминовно би се супротставили онима који уништавају живот. Наравно, ова прича нема везе са „ванземаљцима“, већ може да се схвати као упозорење човечанству да је на погрешном путу.
