Насиље као начин живота

Н

У току два дана догодила су се два монструозна злочина. Убијена су деца. Србија се дигла на ноге. Траже се кривци и нуде „решења“ која се баве последицама и која, у коначном, само доприносе да се прикрију друштвени узроци који условљавају да млади постају убице, дрогераши, криминалци… Све је то подвала која служи зато да се скине одговорност са владајућег поретка. Малограђани не желе да се сучеље са владајућим поретком. Капитализам је неприкосновен. Шта се то, заправо, дешава са нашим друштвом?

Налазимо се у све дубљој капиталистичкој мочвари. Капитализам узима све крвавији данак. Насиље је свеприсутно. Живимо у друштву које се заснива на принципима „Човек је човеку вук!“, „Рат свих против свих!“, „Уништи конкуренцију!“, „Паре не смрде!“, „Рат је најбољи посао!“…

Живимо у страху. Некада смо остављали кључ од стана испод отирача… Данас живимо иза металних врата, безбедносних система, „специјалних“ брава, камера и рефлектора… Више не смемо децу да пустимо на улицу, у школу, у продавницу… Данас живимо у „демократији“. Постали смо део капиталистичке цивилизације. Насиље је постало начин живота.

Свакодневно се дешавају стравична убиства и самоубиства; криминал буја; продавци дроге су свуда; политичари, полицајци и судије постали су слуге и заштитници криминалних банди; радници су изложени све беспоштеднијој пљачки и самовољи капиталиста; све већи број деце буде отето – Србија је постала део светског ланца трговине децом и органима; породично насиље узима маха – деца су његове најгоре жртве; све је већи број силовања; проституција цвета; затварају се школе и отварају коцкарнице у којима криминалци претварају младе у коцкарске протуве; стадиони и спортске хале постали су концентрациони логори у којима мафијашке банде стварају од наше омладине насилнике и дрогераше; лекари и фармацеути све беспоштедније пљачкају људе којима је потребна њихова помоћ; трговци су постали преваранти који се богате пљачкајући сиротињу…

Црква се увукла у све поре живота. Попови су свуда. „Биће пропаст света!“. И попови владају страхом. Зашто „свеприсутни, свемоћни и милосрдни Бог“ није заштитио ту јадну децу?

Читава јавна сфера промовише насиље. Оно је добило спектакуларну димензију. Насиље је постало највиши егзистенцијални и тиме највиши вредносни изазов. Спремност убити постао је најважнији животни и вредносни принцип. Убилачко насиље је највиши облик самопотврде у друштву које се заснива на насиљу. Млади су највише подложни утицају владајућег духа. Они су најгоре жртве духа насиља. Убице, криминалци, „жестоки момци“, продавци дроге, макрои… постали су идоли младих.

Неће нам бити боље докле год не укинемо капитализам и створимо друштво које ће се заснивати на друштвеној својини над средствима за производњу; на привреди која ће настојати да задовољи истинске људске потребе и која ће имати разумни однос према природи; друштво у коме ће свако живети од свога рада; у коме ће свако имати одговарајуће животне услове; у коме ће образовање и здравство бити бесплатни и доступни свима; у коме ће развој међуљудских односа бити основни критеријум напретка; у коме ће рађање и одгајање деце у здравом породичном окриљу чинити смисао живота…

O autoru

Administrator

Dodaj Komentar

Noviji tekstovi

Poslednji Komentari

Arhiva

Kategorije

Meta Linkovi

Pratite Ducijev rad i na fejsbuku