Јога је постала саставни део Западне цивилизације. Оно што је омогућило да јога продре у све области друштвеног живота је то што она уништава критичко-мењалачки однос човека према владајућем поретку и прикива га за постојећи свет. У савременом капитализму јога је постала једно од најважнијих средстава владајућих капиталистичких кланова за уништење националне самосвести људи и њиховог слободарског достојанства – и за стварање мондијалистичког идиотизма који се појављује у виду New Age идеологије која има тоталитарни и деструктивни карактер. У „друштву спектакла“ (Дебор) гуруи су постали циркуски кловнови и као такви дворске луде капитализма.
Најважнији рекламни агенти јоге су припадници светског show-businessa, технократски фах-идиоти, поткупљени политичари и друге „јавне личности“ које у мистици и окултизму настоје да пронађу излаз из капиталистичког ништавила. Није случајно што су спортске „звезде“ међу највиђенијим промотерима New Age идеологије. Спорт је најзначајнија и најагресивнија мондијалистичка квази-религија која уништава културно наслеђе народа и визионарску свест. Он је идеално средство за декултивисање и деполитизовање људи и за стварање глобалног капиталистичког варваризма.
Јога је све присутнија и на нашим просторима. Србија је постала „интересна зона“ међународне јога-мафије која се из Индије и САД проширила на Европу. Гуруи се не појављују само као проповедници јога религије, већ и као „хуманитарни радници“ који оснивају „добротворне фондове“ – и на тај начин пљачкају добронамерне и стичу богатство.
Попут других религија јога има конкретни друштвени и историјски карактер и не може да се схвати на прави начин уколико се не схвати природа владаајућег поретка у коме је настала. У свом изворном облику јога је саставни део хиндуистичко-будистичке религије која је основ националног бића Индуса и као такав основ њихове националне културе. У изворном смислу хиндуизам се не заснива на догмама, већ на обичајима и предањима. Он је уткан у начин живота и историјско бивствовање Индуса. Хиндуизам се заснива на природњачком детерминизму. Јога је настала у свету у коме је човек роб природних процеса и огански део природе. Он се заснива на егзистенцијалној извесности која има природњачки карактер. Вечни и непроменљиви космички процеси су основ и гарант вечног живота. Вера у вечни живот заснива се на вечности космичких процеса. Људи имају према „светој реци“ Ганг религиозни однос. Она није за њих оно што у стварности јесте, већ оно што верују да јесте. „Света река“ је отелотворење „тока живота“ који је вечан. Поистовећивање човека са „током живота“ подразумева досезање до највишег космичког нивоа – до сфере вечног постојања. Купати се у „светој реци“ значи бити у загрљају бога и постати бесмртан.
У хиндуизму природни процеси су обоготворени и добијају езотерични карактер. Бог није круна истинског и као такав отелотворење највиших хуманистичких идеала, већ је персонификација вечних и непроменљивих природних процеса. Апсолутистичка природа бога заснива се на неприкосновеној моћи космичких сила. Бог је отелотворење вечног живота и симбол вечности. Природњачки детерминизам који има непроменљиви и тоталитарни карактер представља извориште божанског. Ослободити се кроз процес реанкарнација робовања природним процесима могуће је једино поистовећивањем са природним процесима чија је моћ отелотворена у богу. Постати бог значи бити у загрљају космичке моћи која влада васељеном. Вечно одвијање природних процеса је оно што представља емпиријски основ веровања у вечност. Karma, која представља дух човека из његовог претходног живота, нема историјски и хуманистички већ метафизички карактер. Она не подразумева кретање које има историјски и дијалектички, већ природњачки и еволутивни карактер. Karma не подразумева развој стваралачких моћи човека и стварање будућности већ прикивање човека за постојећи свет.
Јога подразумева одрицање од постојећег света и стварање виртуелне стварности која постаје параван који спречава људе да се сучеље са стварним животом. Космос, тело човека, животни процеси, међуљудски односи… – све је дато у облику илузија које представљају обрачун са реалним светом. Храмови, скулптуре, религиозне књиге, рељефи, цртежи… – све што упућује на медитацију и што ствара илузију о постојању другог света који има духовну природу означава пут који води ка богу. Храмови и испосничке ћелије не налазе се тамо где постоји богатство земаљских животних облика, већ на огољеним планинским врлетима и у пустињском безнађу. Мрачне пећине, у којима нема ничега што подсећа на живот, омиљено су место за медитацију јогина. Истовремено, наметнут је антрополошки модел који спречава човека да схвати себе као конкретно људско биће. Томе је прилагођена представа човековог организма и функционисање телесних и менталних процеса. Људи нису приказани као реална друштвена бића, већ као живе статуе у медитативним позама. То нису људи којима је поглед усмерен ка реалном свету и будућности, већ који су лишени очног вида и земаљске светлости и који настоје да се „просветле“ тако што ће се одрећи реалног света и досећи до божанског.
Јога ствара виртуелну стварност која има тоталитарни карактер. Однос човека према космосу, природи, друштву, према самоме себи и другим људима, према будућности, према смрти и рађању… – све је подређено стварању виртуелног света у главама људи. Попут хришћанске теологије, хиндуистична теологија створила је посебан језик са којим се ствара виртуелни свет у главама људи. Ради се о празнословљу које има илузионистички и хипнотички карактер. Однос према реалном свету и човеку посредован је сликом виртуалног света који има политичку и пропагандистичку природу. Треба спречити човека да схвати праву природу реалног света и убити у њему слободарско достојанство које му пружа могућност да створи хумани свет. Путем медитације човек бива лишен свести о конкретним друштвеним условима у којима људи живе: о владајућем поретку који има класни карактер и о кастинском устројству друштва; о беспоштедном израбљивању радних људи од стране владајуће олигархије; о немаштини и беди у којој живе жене и деца; о самовољи моћних и њиховој злочиначкој владавини…
Што је безвреднији живот човека утолико је примамљивија идеја о вечном животу. То је илузија која је најважнији мамац за људе који су сведени на безимене робове владајућег поретка. Беда свакодневног живота је извориште веровања у вечност. Што је веће ништавило у коме човек живи то он интензивније осећа потребу да се обоготвори. Илузија о „вечном животу“ је духовна храна за људе који нестају у ништавилу свакодневног живота. Она није одговор страху од смрти, већ страху од нестанка.
Реч „јога“ проистиче из санскритске речи Yug која означава спајање човека са богом. Јога је утемељена у религијама Далеког Истока које уче да је човек бог – али да тога није свестан. Путем јоге човек превазилази „обични“ начин мишљења и на њему засновани однос према себи и спаја се са богом. Путем медитације мења се стање свести човека и он се ослобађа процеса бесконачних реинкарнација и на тај начин досеже до своје божанске бити. Медитација омогућава да се енергија организма дигне до највише сфере у којој се човек отелотворује у богу. Јога се заснива на илузији да човек има бога у себи и да путем медитације може да досегне до њега. Путем медитације човек напушта свет и себе као световно биће и прелази у „вишу“ сферу постојања у којој ће се спојити са богом (Bramanom) – који је друго име за „универзални дух“ и „бесконачност“. Јога се заснива на схватању да је постојећи свет привид. Само бог постоји. Душа пролази кроз процес реинкарнација да би се у коначном ослободила процеса рађања и умирања и постала оно што уистину јесте. Руководећи се „промењеним стањем свести“ изазваним медитацијом, један од најпознатијих индијских гуруа Мехер Баба прогласио се Avatarom – инкарнацијом бога.
Јога нема просветитељски и животворни, већ мистични и окултни карактер. Она лишава човека свега што му пружа могућност да створи нове животне и хумане хоризонте. Процес реинкарнација лишава човека чула, нагона, емоција и разума. Путем медитације човек бива укинут као стваралачко, играчко, поетичко и визионарско биће. Медитација укида визионарску свест човека и маштање о хуманој будућности. У јоги ум постаје средство за обезумљење човека. У коначном, путем медитације укида се самосвест човека као људског бића. Истовремено, путем медитације животворна енергија организма постаје средство за обрачун са животворним бићем човека. Животворне способности човека постају средство за самоуништење човека као самосвојног људског бића. Досезање до бога подразумева самолишавање човека свега што га чини људским бићем. Човек постаје бог тако што престаје бити човек. Стицање самодеструктивне свести и самодеструктивне воље су најважнији услови да човек досегне до божанске сфере. Највиши ниво медитације подразумева пад у ништавило из кога нема повратка. Није случајно што су мистика и окултизам природни савезници јоге.
Медитација је аутохипноза која подразумева обављање одговарајућих телесних радњи које имају ритуални карактер – што доводи човека у психичко стање које укида емпиријски и умни однос човека према свету и према себи као људском бићу. Јогом човек бива укинут као друштвено и световно биће. Са медитацијом постиже се такво стање свести које искључује човека из света и лишава га способности да доживи себе као самосвојну личност. Медитација није усмерена на визуализацију личности и догађаја који указују на слободарску и културну историју човечанства. Са њом се укида визионарски однос према постојећем свету и он бива сведен на датост.
Овде ћемо да укажемо на тврдњу Мирче Елијадеа да је „терор историје“ већи него икада зато што је човек „изгубио смисао за трансисторијско значење историје“. „Када човек престане да трага за кључем свог живота и није у стању да идентификује присуство трансценденталног у свом људском искуству, онда је он постао не-религиозан.“ Код Елијадеа трансцендентално има метафизички карактер. То је зато што он не сагледава човека као конкретно друштвено и историјско биће. „Свето“ има над-историјски карактер и везано је за човека као апстрактно биће. Код Елијадеа „свето“ које је лишено своје историјске суштине и човек који је лишен свог историјског бића корачају заједно на путу који води у бездан ништавила. Елијадеова историја религије нема историјску самосвест. Он не схвата да је човек у модерном друштву направио историјски искорак: постао је еманциповано религиозно биће тако што је постао еманциповано историјско биће.
Јога која се упражњава у развијеним капиталистичким земљама Запада нема везе са изворном јогом. Природа савременог капитализма условљава конкретну природу савремене јоге. То није аутентична јога која проистиче из конкретних животних услова феудалне Индије, већ на капиталистички начин дегенерисана религија. Она не проистиче из природе света у коме је настала већ је „увезена“ и има политички и комерцијални карактер. Јога је постала роба на тржишту show-businessa. У савременом капитализму јога није владајућа идеологија већ се појављује у односу према бројним мисаоним правцима, као и према другим религијама и сектама. Она је само један од облика духовног бекства из постојећег света. У капитализму јога не може да буде религија. У свету који лишава човека духовности јога може да буде само квази-религија и као таква средство за манипулацију људима.
Капитализам је истргнуо човека из природе и свео га на део техничког света који има тоталитарни и деструктивни карактер. Однос модерног човека према природи заснива се на савладаним природним силама. Природни закони нису више неприкосновена моћ на којој се заснива божански ауторитет већ су у виду технике средство за експлоатацију и уништење природе. Човек је постао „господар и поседник природе“ (Декарт) и тиме је детронизовао ауторитет бога који се заснивао на неприкосновеној владавини космичких сила. Човек више није органски део природног света и као такав смртна материја, већ је постао органски део техничког света и као такав средство за овладавање природом. Уместо света у коме влада природњачки мимезис, човек живи у свету у коме влада технички мимезис. То је оно што одређује природу човека и на несвесном нивоу условљава његов однос како према своме телу и природи, тако и према другим људима. Телесни покрети немају више спонтани и природњачки, већ технички и инструментални карактер. Са њима се не уништава само човек као духовно, већ и као природно биће.
У савременом капитализму јога је лишена аутентичног духовног изворишта и постала је средство светске капиталистичке олигархије за уништење националних култура. Она се заснива на атомизованом безнађу које уништава породицу, традиционалне религиозне заједнице, нације… – као и све друге облике друштвеног организовања који пружају могућност човеку да препозна и доживи себе као културно и слободарско биће. Исто тако, она је средство за уништење модерног друштва, што значи средство за уништење грађанске самосвести. Јога уништава еманципаторско наслеђе хришћанства и других традиционалних религија, просветитељства, хуманистичких идеала Француске грађанске револуције, еманципаторске идеје немачке класичне филозофије и филантропског покрета… Истовремено, јога је средство за обрачун са слободарским наслеђем радничког покрета и анти-колонијалном борбом, са борбом за еманципацију жена и са визионарском свешћу потлачених.
Јога је позитивистички култ. Путем јоге укида се критичко-мењалачки однос човека према владајућем поретку и он бива прикован за постојећи свет. Јога се заснива на поданичком односу према постојећем свету. Она је конформистичка квази-религија. Попут других религија јога се заснива на класном друштву и има политички карактер. Она је средство владајуће класе за „мирење“ човека са постојећим светом. Јога производи поданички карактер и поданичку свест. Безусловна покорност владајућим духовним ауторитетима подразумева безусловну покорност владајућем поретку. Најважнији задатак светске јога-мафије је очување капитализма.
Медитација, приче о ванземаљцима, космолошка мистика, индустрија забаве… – су средство капиталиста са којим људи бивају лишени културне самосвести и слободарског достојанства. Претварање људи у атомизоване сподобе; поистовећивање са апстрактним апсолутом што ствара илузију моћи и бесмртности; лишавање човека друштвеног и историјског бића; уништење националне и историјске самосвести; уништење слободарског достојанства и визионарске свести; уништење критичког односа према постојећем свету и потребе за стварањем хуманог света; одбацивање културног и тиме еманципаторског наслеђа; укидање човека као еманципованог грађанина; наметање идеје еволуције која нема природњачки и историјски, већ технократски и езотеријски карактер… – све су то манифестације капиталистичког дегенерисања људи.
Уместо телесне динамике која подразумева кретање кроз простор јогом се успоставља медитативна динамика којој је подређен ритам и динамика телесног покрета. Путем медитације човек напушта свет и себе као људско биће које је део света. Обављањем телесних покрета који имају ауто-хипнотичи карактер човек бива доведен у такво психичко стање у коме не осећа своје тело као део постојећег света; не осећа да је део друштва као људске заједнице; и не доживљава себе као јединствену и непоновљиву личност. Култна природа јоге условљава да се инсистира на појединостима и на ритуалном карактеру телесних покрета који су лишени културне бити – а човек свог поетичког бића. Телесни став и телесни покрети немају експресивну природу и нису усмерени према свету и људима, већ имају аутистични карактер. Опсесивне телесне радње постају начин да се човек „увуче у себе“ и на тај начин заштити од живота који га немилосрдно шамара и гази. Човек верује да ће путем ритуалног понављања покрета успети да унесе ред у животни хаос и да постане господар своје судбине. Контрола мисли подразумева контролу чула, нагона и емоција, што значи редуковани однос према свету и људима. Да би човек контролисао себе, он мора да контролише свет око себе. Истовремено, контрола ума значи да човек мора да програмира мишљење, што значи да створи шаблон мишљења који је критеријум по коме се одређују поља његовог интересовања и однос према свету и људима. Путем медитације успоставља се контрола над процесом мишљења – што неминовно доводи до раскидања непосредне везе човека са светом и до његовог менталног изобличења. Човек постаје аутистична сподоба која путем програмирања мишљења програмира свој живот. Он мора да уклони из свог животног окружења све оно што га „узнемирава“ и „деконцентрише“. Да би могао „на миру да функционише“ све мора бити „под контролом“. Заправо, човек манипулише својим телом, нагонима, осећањима и мислима и на тај начин се отуђује од себе и постаје роб владајућег поретка.
Статични телесни став појављује се у односу према животу у коме се све одвија „на брзину“ и у коме нема места за човека као људско биће. Човек настоји да се заустави у свету који је постао машина за прављење пара и за уништење живота. Истовремено, човек је непрестано инструментализован. Стално је у „туђим рукама“ и изложен је све горем насиљу и понижењу. Жене су као „инфериорна бића“ посебно угрожене. Није случајно што је за њих јога постала „оаза среће“ (Финк) у којој, бар за тренутак, могу да се посвете себи. На први поглед јога је телесна активност. Уистину, она је ментална активност која ствара илузију да човек може да доживи себе као људско биће – у свету у коме је људскост највеће проклетство. Не тражи човек у јоги начин да досегне до бога, већ да досегне до себе. Путем медитације човек пада у мрачне лавиринте подсвести у којима царује бол и патња. Јога отвара врата пакла који капитализам ствара у човеку лишавајући га љубави и поштовања. У мраку капиталистичког ништавила јога буди у људима машту која им пружа могућност да доживе своје потиснуте и дегенерисане инстинкте. Јога постаје тренутак бивања са собом који се, у атомизованом безнађу, претвара у нарцисоидну опседнутост и постаје мастурбациона сеанса. Медитација постаје мазохистички ритуал који води човека у самоуништење.
Јога је мамац за људе који живе самотњачким животом и којима је компјутер једини прозор у свет. Јога је религија атомизованих појединаца. На Истоку беда и сиромаштво условљавају потребу за бекством из постојећег света. На Западу усамљеничко безнађе, и на њему засновано ништавило, представља најважније извориште потребе за бекством из света. Није случајно што се студентска омладина, која је у виду интелектуалне радне снаге главни мотор развоја капитализма (која је највише изложена погубном дејству све бржег одвијања процеса капиталистичке репродукције) – најоданији поборник трансценденталне медитације. Јога је духовна дрога која има секташки карактер и служи усамљеним очајницима да у илузорним световима траже смисао живота. Она омогућава човеку да се, као напуштено псето, склупча у својој усамљеничкој јазбини и заборави на свет.
Живљење бесмисленог живота ствара услове за најпогубнију манипулацију људима. Усамљени људи и личности са слабим карактером су потенцијално највеће жртве јога манипулатора. Недостатак истинских ауторитета усмерава људе ка јога-учитељима који се у поремећеној свести људи појављују као земаљска божанства. Капиталистички нихилизам је тло на коме ничу најгори облици друштвене патологије који условљавају настанак све тежих менталних болести. Медитативне сеансе не лече људе већ су духовна дрога која разара психу људи и ствара од њих менталне болеснике. Све већи број младих јогина постају жртве окултизма који представља један од најпогубнијих облика менталног дегенерисања људи.
Човек је друштвено биће чија је психа условљена његовим друштвеним бивствовањем. Основна претпоставка за упражњавање јоге су друштвени услови у којима човек не може да се реализује као људско биће. Упражњавање јоге је последица трагичног положаја човека у свету у коме је лишен љубави и поштовања. Не ствара јога „поремећено психичко стање“, већ нехумани свет доводи човека у такво психичко стање из кога настаје потреба за бекством из света. Јога је само један од облика бекства човека из капиталистичког ништавила и један од облика лишавања човека ума и слободарског достојанства. Као таква она доприноси уништењу друштва као братске заједнице слободних људи. Са њом се уништава истинска друштвеност и човек као друштвено биће. Истовремено, јога уништава интегритет човека као специфичног и непоновљивог људског бића.
Заједничко јоги и хришћанству је то, што се са њима брише историја човечанства и тиме човек као историјско биће. Исто тако, брише се слободарска борба човечанства и тиме слободарска самосвест човека; брише се борба против класног друштва, што значи борба против експлоатације радних људи и борба за друштвену правду; брише се визионарска свест и идеја будућности; брише се еманципаторско наслеђе модерног друштва; брише се човек као умно биће… За разлику од хришћанства, јога не обећава својим поклоницима рај на небу и не прети паклом; нема идеје истинског и моралног расуђивања; нема слободне воље и избора између добра и зла; нема одговорности; нема сучељавања са злом; нема греха и искупљења… Духовна дрога коју ствара хришћанство је горка. Духовна дрога коју ствара јога је сладуњава.
Мехер Бабин усклик “Don’t worry, be happy!” постао је идеја-водитеља на капиталистички начин дегенерисаних малограђана. Уклањање трагичног, што значи уништење критичко-мењалачког односа човека према свету, указује на праву природу јоге. Када имамо у виду да је капитализам постао тоталитарни поредак деструкције који све драматичније доводи у питање опстанак човечанства, постаје јасно да јога нема само анти-слободарски, већ и анти-егзистенцијални карактер. Она лишава човека одговорности за опстанак света и уништава борбену вољу која му пружа могућност да спречи уништење живота на Земљи. Гуруи су постали гробари човечанства.
