U toku je završna faza uništenja živog sveta na Zemlјi. U procesu evolucije živi svet je doživlјavao kvalitativne preobražaje – od nižih ka višim oblicima života. U životnim uslovima koje stvara kapitalizam svi oblici života doživlјavaju preobražaj koji ima degenerativni karakter. To važi i za čoveka. Sve zagađenija životna sredina i kapitalistički način života uslovlјavaju degenerativnu mutaciju čoveka. Ljudi gube odlike živih bića.
Kapitalizam proizvodi čoveka koji je u funkcionalnom jedinstvu sa procesima kapitalističke reprodukcije. Kapitalističko totalizovanje sveta podrazumeva kapitalističko totalizovanje tela. Vladajući odnos prema telu posredovan je „tehničkom civilizacijom“. Telo je svedeno na svojevrsnu mašinu, a telesni pokret na mehaniku kretanja. Tehnička funkcionalnost i efikasnost postaju najvažnije odlike na kapitalistički način degenerisanog tela. U suštini, vladajući instrumentalni i izrablјivački odnos prema prirodi osnov je odnosa prema lјudskom telu. Ono nije harmonični deo žive prirode koje, kao takvo, treba poštovati, već je svedeno na predmet obrade i na sredstvo za kapitalističku reprodukciju.
„Vrhunski sportisti“ su tipičan proizvod tehničkog sveta koji se zasniva na principu kvantitativno smerlјivog učinka koji odgovara tržišnoj privredi – koja se zasniva na apsolutizovanom principu profita. „Vrhunski sportisti“ su robotizovani gladijatori, kaskaderi i cirkuzaneri. Po kriterijumima humanе medicine, sportisti su telesno i mentalno degenerisani lјudi. U sportskoj medicini odomaćio se izraz „sportsko srce“ sa kojim se daje afirmativna dimenzija hronično bolesnom srcu. Sportski organizam je specifičan po tome, što je prilagođen određenoj sportskoj disciplini. Drugim rečima, on je na specifični način degenerisani organizam. Isto je sa mentalnim zdravlјem. „Vrhunski sportisti“ imaju samo-destruktivni karakter. Spremnost i sposobnost da uništi svoje telo je najvažnija odlika „vrhunskog sportiste“. Odavno je „juriš na rekord“ postao samoubilački poduhvat koji podrazumeva kako upotrebu sve pogubnijih „stimulativnih sredstava“, tako i sve pogubnijeg treninga.
U savremenom svetu vlada ritam kapitalističke reprodukcije koji uništava biološki ritam odvijanja života. Konzumerski aktivizam postao je dominirajući oblik životnog aktivizma. Telo je postalo deo potrošačkog načina života i prilagođeno je zahtevima potrošačke civilizacije. Odnos prema telu ima instrumentalni karakter: ono prestaje biti integralni deo lјudskog bića i postaje sredstvo za reprodukovanje vladajućeg poretka. Radi se o potpunom komercijalizovanju tela kao “najvišem” obliku kapitalističkog degenerisanja čoveka.
Privid je da je čovek „vlasnik“ svoga tela. Uistinu, čovek se odnosi prema svome telu onako kako se kapitalizam odnosi prema čoveku. Dehumanizujući čoveka kapitalizam je dehumanizovao odnos čoveka prema svome telu. U pitanju je na kapitalistički način degenerisani narcizam koji ima instrumentalnu, destruktivnu i spektakularnu prirodu. Seksualni odnosi gube životvorni karakter i dobijaju komercijalni i kompenzacioni karakter. U „potrošačkom društvu“ došlo je do neograničenog iskorištavanja tela čoveka kao izvora „uživanja“. Svaki deo tela postao je predmet i sredstvo seksualnog iživlјavanja. Što čovek ima manje slobode u društvu, utoliko ima više „slobode“ u seksu.
Na osnovu odnosa kapitalizma prema telu može se videti da razvoj “potrošačkog standarda” podrazumeva uništenje životnog standarda. Način života, rad, kretanje, način ishrane… – gotovo svi oblici života postali su način degenerisanja čoveka. Holesterol, celulit, šećerna bolest, rak, srčana obolenja, neurastenija, depresivnost, SIDA itd. – nisu “bolesti savremenog sveta”, već posledice kapitalističkog načina života.
“Telesne potrebe” današnjeg čoveka određuje vladajuća propagandna mašinerija i njegov društveni položaj. Čovek koji neprestano proždire sve veće količine sve nekvalitetnije hrane predstavlјa najvažniji strateški cilј industrije hrane. Ona stvara sve bolesnijeg čoveka koga, po prirodi stvari, “preuzima” medicina i farmaceutska industrija. Konzumiranje sve veće količine hrane nije telesna potreba, već je kompenzacija za prikraćenu lјudskost. Isto je s pušenjem, drogiranjem, alkoholizmom… Istovremeno, sve veći broj bolesti kojima je čovek izložen nisu prirodno uslovlјene već su proizvedene u laboratorijama. One se “leče” tako, da se od čoveka stvara profitabilni pacijent.
Čovek se ne rukovodi samo konzumerskim aktivizmom kao vrednosnim izazovom, već njegovo telo ne može da opstane bez sve većeg broja preparata i pomagala, kao i veštačkih životnih uslova. Opstanak čoveka sve je više posredovan veštačkim sredstvima koja ga pretvaraju u plastično i tehničko biće. Telo je izgubilo prirodne potrebe: ono ne može više da prerađuje prirodnu hranu, živi na medikamentima i posredstvom medikamenata… Čitav život čoveka je pod “tretmanima” koji, u krajnjem, treba da omoguće da bude u funkcionalnom skladu sa vladajućim poretkom.
Kapitalizam razvija sve pogubnije mehanizme destrukcije i od posledica uništavanja prirode i čoveka stvara izvore profita. Ljudsko telo postaje univerzalna destruktivna mašina i univerzalna kanta za otpad u kojoj se gomilaju sve otrovniji proizvodi kapitalističke civilizacije. Istovremeno, egzistencijalna strepnja, ponižavanja koja čovek svakodnevno doživlјava, usamlјenost, beznađe… uzrokuju nastanak sve težih mentalnih bolesti.
Najvažnija osobenost zdravlјa je životvornost. Zdravlјe ne podrazumeva samo život, već i stvaranje života. Zdrav čovek je životvorni čovek koji je u stanju da stvori zdravo potomstvo. Kapitalizam putem načina života koji ima tehnički karakter degeneriše čoveka kao prirodno i time kao životvorno biće. Homoseksualnost ima anti-egzistencijalni karakter. Veštačka proizvodnja dece nije samo način degenerisanja čoveka kao životvornog bića, već uništenje životvorne sposobnosti čovečanstva.
Za razliku od evolucije životinja koja ima prirodnjački i deterministički karakter, evolucija čoveka ima istorijski i slobodarski karakter. Humana životvornost ne podrazumeva samo stvaranje novog života, već i novog sveta. U tom smislu dete nije samo prirodno biće, već i simbol i konkretna mogućnost budućnosti. Ono je otelotvorenje evolucije i istorije. Dete nije ono što jeste kao prirodno biće, već ono što može da bude kao lјudsko biće.
Zdravlјe čoveka suštinski se razlikuje od zdravlјa životinja. Ono se ne određuje prema prirodnjačkim, već prema humanističkim kriterijumima. Zdravlјe nije individualni već društveni fenomen. Čovek je organski deo lјudske zajednice i samo kao realizovano društveno biće može da bude zdrav. Ljubav i poštovanje su najvažniji uslov zdravlјa. Zdrav čovek je srećan čovek. Istovremeno, nema zdravlјa bez slobode. Ne može da bude zdrav čovek koji je rob poretka koji uništava život na Zemlјi. „Potrošač“ nije zdrav čovek. On je na kapitalistički način degenerisani čovek. Zdrav čovek je slobodan čovek koji je u stanju da stvori humani svet.
Najveći nedostatak prirodnjačke filozofije indijanskog poglavice Sijetla je taj, što u njoj ne postoji čovek kao emancipovano prirodno biće. Nјegov prirodnjački panteizam ukida čoveka kao društveno, stvaralačko, istorijsko i vizionarsko biće. Svet u kome čovek živi je datost i zasniva se na prirodnjačkom determinizmu. Životna filozofija indijanskog poglavice odgovara zakonima koji vladaju u prirodi. Radi se, pre svega, o borbi za opstanak koja podrazumeva da su lјudi prirodni neprijatelјi. Umesto saradnje u obezbeđivanju opstanka i u tom kontekstu umesto vladavine uma, čovek se rukovodi egzistencijalnom logikom koja vlada u prirodi. Ubistvo pripadnika drugog plemena zasniva se na neprikosnovenim prirodnim zakonima i kao takvo je opravdano. Umesto razumnog i mirolјubivog čoveka, „veliki ratnik“ postaje najviši vrednosni izazov. Radi se o nesputanom socijalnom darvinizmu po kome „opstaju samo najjači“. Evropski kolonizatori vešto su koristili stanje rata među domorodačkim plemenima da bi ih istrebili.
Zdravlјe nije datost. Ono se pojavlјuje u odnosu prema bolesti – koja je sastavni deo života i koja ima životvornu prirodu. Bolest primorava čoveka da se bori za zdravlјe. Priroda bolesti uslovlјava prirodu borbe za zdravlјe. Borba između bolesti i zdravlјa stvara novi životni kvalitet. U borbi protiv bolesti čovek jača svoju životvornu moć i volјu za životom.
Medicina u kapitalizmu nema prirodnjačku ili religioznu, već tehničku prirodu. Za razliku od antičke medicine, savremena medicina nema holistički i religiozni, već parcijalni i mehanički odnos prema čoveku. Čovek nije više organski deo prirode ili univerzuma, već je organski deo na tehnički način degenerisanog sveta. Savremena medicina je sastavni deo kapitalističkog poretka i rukovodi se životnom logikom kapitalizma koja ima univerzalni karakter: od posledica uništavanja sveta i čoveka stvoriti izvor profita. Pravi smisao savremene medicine nije borba za zdravog čoveka, već proizvodnja kapitalizma. Ona ne jača životvornu snagu čoveka, već destruktivnu snagu kapitalizma.
Savremena medicina „leči“ posledice koje stvara kapitalizam putem tehničkih sredstava koje imaju profitabilni karakter – i to tako što degeneriše čoveka kao prirodno i lјudsko biće. Na taj način uništavaju se odbranbene sposobnosti organizma i čovek postaje manijakalni potrošač lekova, vakcina, operacija i drugih medicinskih intervencija. Savremena medicina leči lјude tako što ih pretvara u hronične bolesnike. Što su lјudi bolesniji – kapitalizam je zdraviji.
Istinska medicina može da stekne konkretnu istorijsku samosvest u odnosu prema kapitalizmu kao totalitarnom destruktivnom poretku koji sve dramatičnije uništava život na Zemlјi. Životvornost je temelјni princip istinske medicine. Ona se zasniva na životvornom humanizmu. Smisao istinske medicine nije da leči čoveka kao biološko, već kao humano biće. Ona ima preventivni karakter. Nјen najvažniji zadatak nije borba protiv posledica koje nastaju uništavanjem života, već iskorenjivanje uzroka koji dovode do uništenja života.
Istinska medicina ima slobodarski i revolucionarni karakter. Ona se zasniva na principu da je zdravlјe osnovno, neotuđivo i bezuslovno pravo čoveka. Istinska medicina nastoji da afirmiše životvorne potencijale čoveka i da stvori zdrav svet. Stvaralački život, briga čoveka za čoveka i zdrav život u zdravoj prirodi – predstavlјaju najvažnije preduslove zdravlјa. Zdravo društvo i zdrava priroda su najbolјa prevencija. Zdrav život podrazumeva ne samo razvoj čoveka kao životvornog bića, već i realizovanje životvornih potencijala prirode. U tom kontekstu pojavlјuje se oplemenjivanje prirode stvaralačkom praksom čoveka i Marksov princip „humanizam-naturalizam“. Zdravo društvo je osnovni preduslov zdrave prirode.
Starost nije bolest. Priroda starenja može da se shvati na pravi način ukoliko se ima u vidu istina da je smrt osnovni uslov života. Smrt ima životvornu prirodu. Istovremeno, smrt daje smisao životu. „Večni život“ je najgore prokletstvo. Ta ideja je mamac za one koji su izgublјeni u beznađu kapitalističkog ništavila. Postajući totalitarni poredak destrukcije kapitalizam je ukinuo životvornu prirodu smrti. Destrukcija je na kapitalistički način degenerisana smrt. Ona jača životnu moć kapitalizma. Nije smrt čoveka isto što i smrt životinje. Istinski smisao smrti čoveka je stvaranje humanog sveta i izvesne budućnosti.
Potrošačko ludilo je najpogubnija bolest koju stvara kapitalizam. Za nju postoji samo jedan lek: opšte-narodna revolucija koja će se obračunati sa destruktivnim kapitalističkim bezumlјem i stvoriti svet koji će se zasnivati na umnom odnosu prema prirodi i u kome će razvoj međulјudskih odnosa biti osnovni kriterijum progresa. Svet će ozdraviti kada lјudi isuše kapitalističku močvaru i stvore humano društvo.
