После скоро 30 година Дуци је поново закорачио у згради некадашње Радио Телевизије Београд, данашњег РТС-а. Био је гост у емисији “Српске спортске легенде” коју уређује и води Добросав Гајић, емисија је емитована 05.06.2011.
Љубодраг Дуци Симоновић: Српске спортске легенде
Линк ка видео прилогу на: http://www.youtube.com
Видео прилог можете скинути пратећи ово упутство.
На самом почетку Дуци је таксативно наводио своје биографске податке из спортске каријере, касније се осврнуо на пресудан моменат у његовом животу, напуштање Олимпијских игара у Минхену 1972-ге у име одбране олимпијских принципа у које је тада веровао. Противно спортским правилима, екипа Порторика, против које је играла тадашња Југославија, и изгубила утакмицу са 74:79, била је допингована (2 играча) и није била кажњена, утакмица није била поништена. Сви играчи, укључујући и тадашње тренере Југославије Мирка Новосела и Ранка Жеравицу, договорили су на састанку да ако се не испоштују олимпијски принципи, напусте олимпијаду. Нажалост, само је Дуци испоштовао договор, сви остали су се повукли. После тога је испаштао, искључен је из репрезентације, а у свом клубу Црвена Звезда имао је грдне проблеме.
Као и увек, једино Дуци у својим наступима спомиње кошаркаша Трајка Рајковића који је одмах по освајању златне медаље Југославије на светском првенству 1970-те у Љубљани, преминуо. Буквално је дао живот за ту медаљу. И тренери и лекари знали су за његове здравствене преблеме, али…
О спорту Дуци увек говори суштину, јер он се не може издвојити из целокупног друштвеног владајућег система, а то је да је он дрога и опијум за масе, служи за деполитизацију и идиотизацију маса, само да се људи не би повезали и борили против онога што је данас човечанство довело на ивицу провалије, а то је деструктивни и свеуништавајући капитализам.
Спорт је постао стециште свог тог зла којег генерише капитализам, говори Дуци… мафија све држи, па и спорт, само се у спорту годишње опере преко 2000 милијарди долара.
Било је речи о допингу у спорту, о деградацији жена у спорту, пуно тога….
Оно што сви виде, оно што краси овог дивног великог човека и борца за истину, је његов животни мото, следећи мисли свога оца који му је увек говорио:
“Сине… ако нешто радиш, ради поштено, или остави.”