Гости Исидоре Бјелице на некадашњој БК телевизији били су Љубодраг Симоновић Дуци, Мирослав Лазански и Петар Милићевић. Тема емисије била је цивилно служење војног рока и разне манипулације са тим у вези, док је у Србији још важила обавеза служења војног рока. Помиње се афера са Владом Дивцем. Наравно, Дуци се као и увек дотиче дубљих и суштинских узрока разних ефемерних проблема у једном друштву, а не политички надуваних, а они леже у капитализму као вредносном систему који уништава свет, природу, народе и њихове државе.
У емисији радио Београда 2 “Речено и прећутано” од 15.09.2011. коју је водила госпођа Биљана Ђоровић, гости су били Др Љубодраг Симоновић и професор Ратко Божовић. Полазна тема емисије била је “игра као културни феномен”, у шта се игра претворила, шта је суштина игре данас.
Речено и прећутано: Гости – Љубодраг Симоновић и Ратко Божовић
“Читава та грађанска теорија, односно капиталистичка теорија, она је путем игре покушавала да угура човека у постојећи свет, то је типично код Финка са његовом оазом среће. Значи, свет је несрећа… е, сад, стварамо игре као оазе среће, и ту пројектујемо сад нас као слободна бића. Ту ћемо бити слободни, сретни, итд…
То су “кућице од цвећа” у ствари у свету који је постао, оно што је најгоре Биљана, то је свет деструкције. Значи, ми поштујемо питање игре у једном новом квалитетном амбијенту. А то је амбијент где је човечанство доведено од стране капитализма на ивицу провалије!
Значи, више не може човек да има класичан однос према игри. То више није питање слободе и не-слободе, него је питање опстанка, опстанка! У том смислу треба правити разлику између лажне, слободарске и истинске игре. Капиталистичка игра као што је спорт, то је лажна игра! У њој се не појављује човек као слободно и стваралачко биће, већ као оруђе капитала са којим се постижу политички и економски циљеви.
Слободарска игра се заснива на националним културама. Рецимо, коло. Коло је једна од најзначајнијих, кроз историју гледано, слободарских игара која је створена и на нашем простору… Хоћу да кажем, да у тој борби за један хумани свет, човек мора да се ослони на еманципаторско наслеђе прошлости у смислу слободарске борбе и културе…”
