Спорт настаје са капитализмом
Линк ка видео прилогу на:http://www.youtube.com/
Видео прилоге можете скинути пратећи ово упутство.
Спорт, као снажан инструмент капитализма, постао је доминантна духовна дрога у циљу идиотизовања маса, младих људи и осталих потлачених, да им се уништи ум, да се од њих свесно и намерно створе фашистичко хулиганске хорде које ће се међусобно пребијати и убијати, уместо да млади људи упру прст у чело, да размисле, и да се боре против главног узрочника тих ствари, против разарајућег и свеуништавајућег капиталистичког система владања, и режима који тиме управљају.
Мислим да сте приметили, скоро редовно када се одржавају спортски спектакли, у истом периоду ова домаћа окупациона власт донесе неку лошу одлуку по Србију, масе набију у дворане, а протеста нема.
Тако је и било за време доношења самоубиствене сребреничке резолуције у Скупштини Србије 30 марта 2010. Истог дана је одиграна утакмица Партизан Макаби, а маса младих се данима путема медија ложила на ту утакмицу.
Шта запад стварно мисли о нама
Линк ка видео прилогу на:http://www.youtube.com/
Оно што је Љубодраг Симоновић Дуци говорио још 1996-те на трибини у Параћину о томе како нас запад стварно види, а то је да смо ми за њих само обична стока и ђубретарска радна снага, сада најбоље осећамо и доживљавамо.
Љубодраг Симоновић Дуци:
“Капитализам има две форме. Једна је песница, то је фашизам! А друга је, рука, да те усиса унутра и да од тебе направи свога роба путем новца.”
Лако је борити се кад знаш где ти је непријатељ, каже Дуци, али ова друга борба за идентитет, духовност и како бити нормалан, је тежа, јер смо свакодневно изложени заглупљујућим и пропагандним тортурама преко малих екрана главних електронских медија.
Још је теже, кад те не само запад сматра за стоком и ђубретом, већ и домаћа властодржачка структура, али борити се за себе, своје породице и земљу морамо, немамо резервну државу.