У прошлонедељној радио емисији Атлантис (20.06.2010.) коју води и уређује госпођа Биљана Ђоровић, гост је био Љубодраг Дуци Симоновић.
Љубодраг Дуци Симоновић гост Атлантиса
Линк ка видео прилогу на: http://www.youtube.com/
Директан линк за скидање емисије у mp3 формату (38 мб.)
Дуци је можда као никад досад, у једном бриљантном и надахнутом наступу, сажeо све неопходне чињенице које су потребне да разбуде и пробуде народне масе на бунт: људе, раднике, грађане… јер и на њима је одговорност за немо посматрање немилосрдног уништавања њихових држава, привреда, природе и света од стране помахниталог разарајућег капитализма који има и екоцидни карактер, тако да се некадашња борба људи за слободу, трансформише у бору за голи опстанак, како свој, тако и опстанак живота на Планети Земљи, јер једно без другог не иде.
У смислу екоцидности и монструозности капитализма, Дуци је споменуо најновију и до сада највећу еколошку катастрофу у историји човечанства, а то је изливање енормних количина нафте, са 1.6 км. дубине, из постројења потонуле платформе у мексичком заливу, а предвиђа се да ће се заустављање излива нафте десити тек у августу. Која је то катастрофа за биљни и животињски свет не треба ни причати! За ту катастрофу се већ сада прича да око 5 пута надмашује Чернобилску! Један детаљ ће вам открити помраченост тих капиталистичких умова.
Компанија Бритиш Петролеум (“БП”) је признала да су постојали снажни знаци упозорења да је природни гас ушо у бушотину готово сат времена пре експлозије на платформи, но и поред тога руководиоци те компаније су донели одлуку да се настави са бушењем!
Пошто је Дуци обухватио доста тема, рећи ћу само нешто од тога, а остало ћете послушати сами. Говорио је о томе да су све велике манифестације попут олимпијских игара, разних светских првенстава, попут садашњег у фудбалу итд… само обична легализована пљачка грађана у државама које организују те хипнотичке спектакле. Било је речи о спортским спектаклима, музичким, разним заглупљујућим емисијама на малим екранима попут “Фарма” и сличних, као духовној дроги са намером да у људима убије ум, да не размишљају о егзистенцијалним проблемима, већ да “док брод тоне” они само губитнички као потрошачке “животиње” компензирају своје добровољно губитничке животе.
Дуци је говорио и о свом напуштању олимпијаде у Минхену 1972-ге, о себи, о злоупотреби деце у спорту, о фашистима по опредељењу на челу олимпијског покрета, о томе да се капиталистичка кула од карата незаустављиво руши, само је питање тренутка када ће у Европи наступити стравична криза и економско-финансијски слом, о потреби да се ми као народ и грађани стиснемо и организујемо у борби за опстанак, у борби за праведно и хумано друштво у својој земљи…!