У јубиларној 65-ој емисији “Српске спортске легенде” коју на другом програму РТС-а води и уређује Добросав Гајић, гост је био Љубодраг Дуци Симоновић. Дуци је говорио о олимпизму, о правој позадини олимпијских игара, о предстојећим зимским олимпијским играма у Русији, у Сочију, о спорту у служби политике и владајућег поретка, интереса капитала и профита, и као најјефтиније духовне хране за радне масе, која се тако држи под контролом, да се људи не би борили за себе и свој бољи живот, већ да се вежу за гледање утакмица, спортских спектакла, разних кладионица итд… што све треба да компензира њихово незадовољство, и уједно их спречи да се боре за бољи живот. Говорио је о допингу у спорту, о индустрији допинга која уништава младе животе, јер данас се ни један значајнији резултат у спорту не може остварити без допинга, о капитализму као главној претњи опстанка човечанства, нешто о својој спортској каријери, и доста тога значајног за буђење људске свести ради стварања новог хуманијег света.
Водитељ Добросав Гајић:
“Много тога лепог, али и ружног сте доживели. У овом тренутку, по Вама, који су Ваши птијатељи?
Љубодраг Дуци Симоновић:
“Па моји пријатељи су пре свега људи које не познајем, који живе од свога рада и који ми се повремено јављају, све више ми се јављају. И драго ми је што видим да та моја реч продире и да долази до оних људи који једино могу да спрече уништење живота на Планети, и који могу стварно да створе нови свет. Е, сад, да ли ће то бити наши људи, односно, да ли ћемо ми дати неки допринос, или ћемо потпуно пропасти. У сваком случају, ја верујем да ће човечанство успети да сруши капитализам, пре него што капитализам уништи човечанство.
Е, сад, сваки дан живота под капитализмом, значи нова рана на телу човечанства и природе. И све ће бити теже изборити се против те монструозне наказе. Међутим, ја верујем да ће човечанство ипак успети, у једном тренутку, да збаци тај поредак и да створи основе за један нови свет, где ће човек имати рационалан однос према природи, и да ће духовно богатство бити мера људског богатства”
Ово је Дуцијево гостовање на телевизији СОС у оквиру емисије “Гост СОС-а”. То је контакт емисија у којој су се укључивали и гледаоци са својим питањима. Дуци је говорио о много чему: о себи, о својој каријери спортисте, о спорту, о допингу у спорту, о правом патриотизму… али као и увек разјашњавао је да је узрок свих пробмема у једном друштву, капиталистички поредак који је овладао светом, док су проблеми грађана и народа само “нус производ” тог владајућег поретка иза кога стоје најмоћнији капиталистичи фанатици, са наравно послушничким режимима у многим државама које они “инсталирају” и подупиру.
Спорт је чист продукт капитализма који само служи за покоравање маса, за њихово уништавања, како на биолошко телесном плану, тако и на егзистенцијалном, културном и духовном, само да се одвоје од сагледавања правог узрока својих егзистенцијалних проблема. На ово нарочите треба да обрате пажњу млади људи, који се свесно гурају на стадионе не би ли им уништили стваралачку енергију и претворили је у деструктивну, у обрачунима са противничким навијачима, уместо да сагледају праве узроке свог незадовољства и животних проблема, који леже у глобалном капиталистичком поретку у ком живе. Србија је обробљења њиме преко послушних марионета на власти.
Заиста, ово је један врло интересантан интервју са Дуцијем, а на његовом крају чућете од Дуција зашто је бајка о црвенкапи једна од најмонструознијих прича која се пропагандно намеће младој дечици, њиховој подсвести и тако се дечица фактички “програмиирају” у капиталистичком систему “вредности”, на живот у капиталистичком деструктивном и антиљудси уништавајућем систему.
Пре неки дан добио сам сва 4 аудио записа серијала “Олимпизам, капитализам, деструкција” који је са Љубодрагом Симоновићем Дуцијем емитован на радио Београду 2 у емисији “Силен” коју води и уређује госпођа Биљана Ђоровић.
Цео серијал од 4 емисија је сад пред вама, спојио сам их и направио један аудио прилог у трајању од 03:32:13 који вам никако неће одвући пажњу због дужине, јер Дуцијево излагање је тако живо и динамично, са пуно значајних детаља које ће многи по први пут чути, рецимо о вези “хуманисте” 20 века и тзв. “оснивача” Међународног олимпијског покрета Кубертена и нациста, односно Хитлера, биће читано и Кубертеново писмо Хитлеру, који је писао хвалоспеве о њему, а тиме се улази у причу и нераскидиву везу капитализма, фашизма, нацизма и олимпизма…
Ови Дуцијеви цитати укратко ће вас увести у садржај и бит емисије, али било је ту још пуно тога пратећег, Дуци је причао и о себи, својој породици, фамилији, уништењу младих људи спортиста путем допинга, припрема итд…
Послушајте…
Љубодраг Симоновић Дуци:
“Кубетен је један плагијатор и преварант светског нивоа, знате. И њега форсирају зато што је он француз, односно спада у европску такозвану цивилизацију, односно – форсирају капитализам. И, онда су њега пре свега французи, а онда сви остали, знате, у ту колонијалну причу угурали….”
……….
“Ради се о борби за духовно наслеђе античко, пошто је заправо античка Грчка духовна колевка западне цивилизације, знате. И они су се борили за античко духовно наслеђе, то је била ствар престижа. У том смисли се појављује Пјер де Кубертен, који покушава да заправо у тој трци за античко духовно наслеђе француској обезбеди примат…”
……….
“У основи модерног олимпијског покрета се налази једна фашизоидна идеја, Кубертен је отворено о томе писао… да је демократија као принцип превазиђен и да треба успостављати ауторитарне организације које не одговарају било коме. И ту је сад истицао међународни олимпијски комитет као својеврсну цркву. Он је говорио:
“Ми не одговарамо никоме, ми смо самоуспостављени”.
И људи који се налазе у међународном олимпијском комитету не представљају земље чланице, него су они у ствари “наши чланови” у земљама чланицама олимпијског комитета. Значи, тај принцип да међународни олимпијски комитет не одговара никоме. И да су они уствари ти који су носиоци да тако кажем, те истине. То је један ауторитарни модел који је Кубертена приближио у потпуности нацистима. И, он је, није случајно што је био годинама један од најважнијих рекламних агената нацистичког поретка, поготову Хитлера, до краја живота заправо.
Хоћу да кажем да је фашизоидна идеја уткана у саму бит олимпизма као једне мондијалистичке религије, односно секте, чији је циљ био уништење културног наслеђа народа, и стварање те капиталистичке цивилизације, која се заснива на принципу борба свих против свих. Значи ти олимпијски принципи су заправо изворни принципи капитализма и њих је требало наметнути целоме свету. То сам прошли пут реко, оно што није пошло за руком католичкој цркви, као доминирајућој духовној сили запада, да изврши духовну колонизацију света, то је пошло за руком олимпијском покрету који је заправо представљао европски империјалистички покрет, иза којег је стојала Француска, Енглеска, затим касније Немачка, наравно Америка се томе прикључила….”
……….
“… Тако да је тај фашизоидни моменат, значи: расизам, обрачун са женом, обрачун са човеком као умним бићем, та педагогија утилитарна Кубертенова која се заснива на принципу “васпитања без образовања”, то је све одговарало нацистичкој концепцији, и није случајно што је Кубертен у свом писму Хитлеру од 17.03.1937. године, где се захваљује Хитлеру за паре које му је овај упутио, 10.000 рајс марака, то се не каже директно у писму, али постоје документа наравно о томе, он је заправо истако управо то задовољство што је Хитлер, односно нацисти, што су имали толико, како он каже разумевање за његову педагогију. И та педагогија, “васпитање без образовања”, то је најмонстроузнија педагогија коју је иначе Хитлер изнео у свом разговору са Раушником у “Мајн Камфу” и која је примењена свуда у свету заправо. Нигде у свету не постоји, у том такозваном спортском васпитању, теоријски део. Значи, нигде не постоји! Не објашњава се природа тела, природа покрета, међуљудских односа у телесном активизму итд… Нигде! То је страшно. Ја сам годинама инсистирао на томе, и инсистирамн, да се уведе телесна култура поново у школе, да се тај свесни однос деце према телу, да имају један, јер је тело уствари интегрални део човекове личности, и оснос према телу и однос према природи према људском друштву, уоште однос према историји, знате. Тело је резервоар несвесног, невероватно колико је тело значајно, знате. Међутим, нигде нисам наишо на подршку ни кад сам био у Немачкој, ни у Норвешкој, ни овде код нас. Нико не жели да испусти из руке тај спортски погон који је најстравичније средство за декултивисање људи и за стварање масовног идиотизма. Нигде.”
Недавно је Љубодраг Симоновић Дуци жива легенда и борац за истину, ону потпуно огољену истину која се сакрива од маса, био гост на ТВ Коперникус у оквиру емисије “Кафенисање” коју води и уређује Сања Ћулибрк.
Љубодраг Симоновић Дуци на ТВ Коперникус – август 2012.
Пратећи кроз емисију свој живот од почетка младалаштва, каде се безбрижно дружио са другарима и започео спортску каријеру, верујући у хуману димензију спорта које је тадашње друштво прокламовало, Дуци је веома брзо доживео отрежњење, схватајући праву суштину спорта. Спорт је у ствари индустрија смрти у рукама капитализма и њихових корпорација, пред којом нестаје хиљаде и хиљаде младих живота, милиони, у мочварама: допинга, дроге и нехуманих тренинг-третмана, у трци за победама, резултатима, рекордима, славом… јер без допинг средстава не може се постићи ни један иоле вредан резултат, рекорд, победа, а данас је вероватно присутна и нано-технологија.
Допинг “контроле” су чиста фарса, про форме ради.
Ово је једна изузетно отворена, хумана, искрена и брижна Дуцијева прича о свему овоме што новинари у медијима упорно сакривају, ону праву истину и прљаву позадину спорта коју би родитељи и сви млади људи обавезно требали да чују, пре него што свако на свој начин уђе у “спорт”, у тај лавиринт без излаза, јер човек у спорту није третиран као човек, већ као дехуманизована и роботизована наказа у циљу постизања резултата и капиталистичког прогреса.
Ово је интервју Љубодрага Симоновића Дуција из 1972. године са тадашњим популарним ТВ коментатором Драганом Никитoвићем. Чућете Дуцијева тадашња размишљања о спорту, кошарци и свом упоредном успешном школовању. За све нас који смо били сведоци тога времена, укључујући и Дуција наравно, интересантна је та 40-огодишња дистанца, са становишта живота као једног непрекидног динамичног процеса промена, наших схватања, веровања, очекивања… и данашњег тренутка.
Данас је из серијала Дуцијевих наступа на “СОС” каналу на реду веома битан део “Спорт и допинг”, јер се читаве младе генерације широм света, па чак и млађи узрасти, уништавају путем допинга, а та слика је иста и код нас!
Љубодраг Симоновић – Дуци на СОС каналу, јануар 2003. – Допинг и спорт
Данас је и више него јасно да је апсолутно немогуће у спорту постићи све боље и боље резултате, и рекорде, без употребе допинг средстава. Ићи у спорту све више и више, све даље и даље, све снажније и снажније, све рекордније и рекордније, апсолутно је немогуће без употребе допинг средстава, јер напросто људски организам у природном смислу има своје границе и лимите, које не би могао да пробије без употребе тих допинг средстава. Сада се због тога рекорди мере у хиљадитом делу секунде, али се зато тај млади људски организам на хиљаду и један начин распада! Када је одговарао на питања гледалаца, Дуци је поменуо чувеног америчког атлетичара Карла Луиса, који је као допинг користио хормон раста који проузрокује распад организма. Луис је у слободном времену носио брњицу да му се вилица не би распала.
Тим хормоном раста допинговала се такође чувена америчка атлетичарка Florence Griffith-Joyner која је била позната да са осмехом, без грча на лицу, пролазила кроз циљ побеђивајући све редом, освајајући тако златне медаље… али то је имало своју цену, умрла је Септембра 1998-ме.
Ретки су спортисти који су проговорили о индустрији допинга, један од њих је чувени Немачки голман Хароплд Шумахер , који је у својој књизи “Последњи звиждук” раскринкао ту највећу чувану тајну у Немачкој, о допинговању спортиста, али због тога што је проговорио морао је да побегне у Турску. Завршићу са Дуцијевим цитатима.
[…]… У Сједињеним Америчким Државама вредност спортског тржишта дроге достигла је више милијарди долара годишње! Да ствар буде гора, употребљавају се све разорнија средства. Интересантно је да се овог пута на оптуженичкој клуипи не налази владајући систем, већ “покварени спортисти”. Не поричући одговорност спортиста, и то како у допингу тако и у завери ћутања поводом допинга и других прљавих игара у спорту, требало би утврдити и одговорност господара спорта који вуку потезе из сенке, као и спортских функционера који чине све да спрече да истина избије на видело!
Нису само врхови спортске мафије заинтересовани за прикривање допинга, већ су то из истих разлога и фирме спонзори. Утврђено је да допинг афере доприносе паду популарности спорта, што негативно утиче на бизнис. Процењује се да се годишње у спорту и путем спорта окрене преко 1000 милијарди долара! Јавна је тајна да врхунски спортисти узимају стимулативна средства под непосредним надзором све траженијих и плаћенијих стручњака за допинг који раде за фирме спонзоре, велике фармацеутске компаније, међународне спортске асоцијације, спортске савезе, националне олимпијске комитете и имају подршку и заштиту од спортских министарстава! Они који организују такозване допинг контроле, и они који организују и спропводе систематско допинговање спортиста, налазе се на истом задатку! …[…]
[…]… Западна Немачка је употребу допинга дигла на ниво званичне државне политике још крајем 70-десетих! Победе Немачких шампиона треба да омогуће да Немци наново постану победничка нација. Након рушења берлинског зида, утврђено је да су и водећи допинг експерти западно-источне Немачке упркос јавном непријатељству годинама помно сарађивали… […]
П.С. Ових Дуцијевих емисија на “СОС” каналу било је седам. То је пребацивано са ВХС-а на диск. Мени је послато 4 емисија, ако неко ко је снимао то, којим случајем има сав материјал са овог Дуцијевог серијала са “СОС”-а, нека ми се јави на:
