У децембру 2013. у Дуцијевом стану снимљен је овај значајан интервју, у коме је Дуци за 70-ак минута рекао мноштво корисних ствари за освешћивање људи, у смислу борбе против капитализма као једног тоталитарног поретка деструкције који прети да уништи човечанство, као и о изградњи једног новог хуманијег света, у коме ће развој и унапређење међуљудских односа, бити мерило богатства, духовног богатства. Заслуге за овај добар интервју има и Драгана Сенић из Центра за визуелна истраживања и развоја визуелне културе – “Круг”, из Чачка. Емисију је снимила екипа “ТВ Галаксија 32” из Чачка.
ТВ Галаксија 32 – Чачак: Интервју са Љубодрагом Симоновићем Дуцијем, децембар 2013.
У јубиларној 65-ој емисији “Српске спортске легенде” коју на другом програму РТС-а води и уређује Добросав Гајић, гост је био Љубодраг Дуци Симоновић. Дуци је говорио о олимпизму, о правој позадини олимпијских игара, о предстојећим зимским олимпијским играма у Русији, у Сочију, о спорту у служби политике и владајућег поретка, интереса капитала и профита, и као најјефтиније духовне хране за радне масе, која се тако држи под контролом, да се људи не би борили за себе и свој бољи живот, већ да се вежу за гледање утакмица, спортских спектакла, разних кладионица итд… што све треба да компензира њихово незадовољство, и уједно их спречи да се боре за бољи живот. Говорио је о допингу у спорту, о индустрији допинга која уништава младе животе, јер данас се ни један значајнији резултат у спорту не може остварити без допинга, о капитализму као главној претњи опстанка човечанства, нешто о својој спортској каријери, и доста тога значајног за буђење људске свести ради стварања новог хуманијег света.
Водитељ Добросав Гајић:
“Много тога лепог, али и ружног сте доживели. У овом тренутку, по Вама, који су Ваши птијатељи?
Љубодраг Дуци Симоновић:
“Па моји пријатељи су пре свега људи које не познајем, који живе од свога рада и који ми се повремено јављају, све више ми се јављају. И драго ми је што видим да та моја реч продире и да долази до оних људи који једино могу да спрече уништење живота на Планети, и који могу стварно да створе нови свет. Е, сад, да ли ће то бити наши људи, односно, да ли ћемо ми дати неки допринос, или ћемо потпуно пропасти. У сваком случају, ја верујем да ће човечанство успети да сруши капитализам, пре него што капитализам уништи човечанство.
Е, сад, сваки дан живота под капитализмом, значи нова рана на телу човечанства и природе. И све ће бити теже изборити се против те монструозне наказе. Међутим, ја верујем да ће човечанство ипак успети, у једном тренутку, да збаци тај поредак и да створи основе за један нови свет, где ће човек имати рационалан однос према природи, и да ће духовно богатство бити мера људског богатства”
У овом најкритичнијем тренутку за човечанство Дуци је причао о ономе што се само по себи намеће, о опстанку човека, о опстанку човечанства и живота на Планети Замљи, о борби против дегенерисаних носиоца разарајућег и свеуништавајућег капитализма. Истаћи ћу неке од детаља из овог Дуцијевог гостовања, да би се схватила сва погубност и монструозност капитализма.
Најстравичнији и најпогубнији мит који капитализам ствара, је мит о свемоћи науке и технике. Сведоци тога смо управо сада у моментима велике и несагледиве катастрофе нуклеарне електране “Фукушима” у Јапану. У ери изграђивања нуклеарки, капиталистичке битанге и “научници” убеђивали су нас да је то најсавременија технологија, “све држе под контролом”, а сада, после ове хаварије нуклеарке, видимо да влада тотални хаос, научници не контролишу ништа, ти “научници” не могу да угасе један реактор, већ само региструју све теже и теже последице те катастрофе. Сада се види да они заправо немају, нити су предвидели ни један једини механизам заштите када се десе овакве катастрофе. Те исте битанге у Јапану, ти фах идиоти, који су својевремено говорили у вези нуклеарки “да је све сигурно” сада говоре:”Нисмо могли да предвидимо”.
Па идиоте једен, знао си да је то трусно подручје подложно земљотресима, и поред тога ти си саградио неклеарку на обали океана!? И уопште, само дегенерици капитализма у својој грамзивости за профитом могу да форсирају нуклеарке, што је сулудо, с обзиром на непредвидљивост понашања танке Земљине коре подложне земљотресима, обрушавању земље на расадима, изнад којих су такође саграђене многе нуклеарке.
Још осамдесетих година прошлог века, када је Дуци боравио у Немачкој, сазнао је да је Фрушка Гора предвиђена да буде највеће складиште нуклеарног отпада у Европи, као и електрана у Лазаревцу, у којој би се вршила некаква спаљивања што се тиче нуклераног отпада. Недај Боже да уђемо у ЕУ, али треба да се зна, ако уђемо, реализоваће се тај пројекат, Србија ће постати нуклеарна депонија Европе.
На крају ћу споменути Дуцијеву причу о најмонструознијем пројекту капиталистичких битанги под називом “златна милијарда”, који је гори и монструознији од било ког нацистичког пројекта. Замислили су да редукују становништво Планете на једну милијарду, да од себе направе некакву нову расу “киборге”, који би попут пацова били отпорни на радијацију, а осталих “нижих бића” решиће се ратовима, катастрофама и хаосом којег већ стварају.
Те битанге, ти фанатици верују да ће све то преживети у некаквим својим бункерима, склоништима са некаквим вртовима за себе, док ми “нижа бића” нестајемо. Без разлика на религију, којој нацији припада, у којој земљи живи, борба човека за опстанак своје породице, својих будућих поколења, против свеуништавајућег екоцидног и геноцидног капитализма, је заједничка борба целог човечанства, ако хоће да преживи.
Набијмо пацове у њихове бункере… нови, хуманијии, природнији свет и животни простор за човека је могућ!
