Politika, manipulacija, novac, nasilje, smrt, destrukcija – to su izrazi koji simbolizuju savremeni sport i olimpijski pokret. Nastojanje vladara sveta da putem spektakularnih sportskih predstava spreče da se sve veće nezadovoljstvo potlačenih radnih slojeva usmeri na rušenje kapitalističkog poretka, i sve bespoštedniji ekonomski rat koji se na svetskom prostoru vodi između najmoćnijih kapitalističkih koncerna koje su pretvorili sport u svoj reklamni pano – predstavlja spiritus movens savremenog sporta. Sve veće sume koje dobijaju savremeni gladijatori odgovor je vladajućeg poretka na sve veću bedu u kojoj živi sve veći deo čovečenstva. Ne samo da je sport u potpunosti integrisan u proces reprodukcije kapitala, već je postao najautentičniji način reprodukovanja kapitalističkog sveta. „Sportivizacija“ je najvažniji oblik kapitalističke totalizacije društvenog života. „Sportsko ludilo“ je spektakularni izraz destruktivnog kapitalističkog ludila – koje vodi čovečanstvo u smrt.
Ova knjiga je dobrodošla onima koji žele da imaju temeljniji uvid u nastanak i razvoj modernog olimpizma. Nakon svega što je objavljeno, moglo bi se reći da je najveća vrednost ove knjige u tome, što iznosi činjenice koje dovode u pitanje mit o olimpijskom, kao „humanističkom“ pokretu, kao i „humanistički“ mit o njegovom osnivaču Pjeru de Kubertenu. U tom kontekstu, posebni značaj ima ukazivanje na bliskost između olimpijskog i fašističkog pokreta. To je, zapravo, tema koja na dramatičan način razobličava olimpijski mit i ukazuje na pravu prirodu olimpizma XX veka. Istovremeno, razotkrivanje odnosa između olimpizma i fašizma ukazuje na podanički odnos „demokratskog sveta“ prema Hitleru i na podršku koju je Hitler dobio za svoju zločinačku politiku od vladajućih kapitalističkih i aristokratskih krugova Zapada. Za nas poseban značaj imaju dokumenti koji ukazuju na slugerajski odnos Kraljevine Jugoslavije prema Hitleru, posebno dvora Karađorđevića, kao i građanskih intelektualnih krugova u kojima su u dodvoravanju nacistima prednjačili ljudi kao što je Miloš Crnjanski.
Razmatranje odnosa između olimpizma i fašizma, koje se zasniva na istorijskim činjenicama, ne ukazuje samo na pravu prirodu modernog olimpizma, već i na pravu prirodu kapitalizma. Istorija olimpijskog pokreta, koji je doživeo vrhunac svog razvoja na nacističkim Olimpijskim igrama u Berlinu, ukazuje na to da je fašizam samo jedan od političkih pojavnih oblika kapitalizma, tačnije, da je fašizam stisnuta pesnica kapitalizma u krizi. Razvoj savremenog kapitalizma na ubedljiv način potvrđuje tu istinu. Borba protiv fašizma je, zapravo, borba protiv kapitalizma. Kada bude uništen kapitalizam – biće uništen i fašizam.
Da bi se otklonili mogući nesporazumi, treba reći da je u ovoj knjizi data „idealistička“ interpretacija sporta. Sportu je pripisano ono što se, zapravo, može realizovati samo u kontekstu slobodne (istinske) telesne kulture u slobodnom svetu. Pored toga, ne pravi se jasna razlika između antičkog agona i sporta. Isto tako, sport se ne sagledava u odnosu prema pokretima telesne kulture koji su se razvili na humanističkom nasleđu narodnih kultura i Francuske građanske revolucije. Zatim, ne pravi se razlika između rezultata i rekorda – koji je tržišna vrednost rezultata… Stavovi o sportu u ovoj knjizi predstavljaju „prelaznu fazu“ u shvatanju sporta od „Pobune robota“, u kojoj se kritika sporta zasniva na moralističkom i estetičkom stanovištu (koje je blisko antičkom principu kalokagathia), do „Sport, kapitalizam, destrukcija“, „Filozofski aspekti modernog olimpizma“ i „Novi svet je moguć“ – u kojima se sport razmatra kao konkretna istorijska pojava i kritikuje kao institucija kapitalističkog društva sa aspekta čoveka kao slobodarsko-stvaralačkog (igračkog) bića, istinske (slobodne) telesne kulture i ideje novog (slobodnog) sveta. Razvoj kapitalizma kao destruktivnog poretka uslovio je radikalizovanje kritičkog odnosa prema sportu i ideologiji olimpizma – koja je postala „humanistička“ maska destruktivnom kapitalističkom ništavilu.
Ovde i napomena da sam ispunio svoje obećanje da ću javnosti da ponudim sistematičnije delo o sportu i olimpizmu. Radi se o knjizi „Filozofski aspekti modernog olimpizma“ (u engleskoj verziji „Philosophy of Olympism“), koja je, zapravo, doktorska teza koju sam odbranio na Filozofskom fakultetu u Beogradu. Ova knjiga dobija svoj pravi smisao u kontekstu razmatranja razvoja savremenog kapitalizma i ideje novog (mogućeg) sveta – što je dato u knjizi „Novi svet je moguć“ (u engleskoj verziji „A New World is Possible“).
Beograd, 27.marta 2007.
