Уништење ума је најпогубнија последица развоја капитализма. Деструктивно капиталистичко безумље заснива се на „логици“: живи да би радио; ради да би купио; купи да би бацио; баци да би омогућио да се просец уништавања света несметано одвија…
Капитализам претвара људе у малограђанске ништарије. Руководећи се илузијама које ствара капиталистичка пропагандна машинерија, људи се отуђују од процеса који одређују њихову судбину и омогућавају капиталистичким злотворима да постану господари њиховог живота.
У току је завршни процес брисања националне и тиме историјске самосвести људи. Свет је постао контејнер „кока-кола“ идиотизма. Путем „масовних забава“ уништава се ум и стерилише мењалачка енергија људи. Спортски стадиони и хале постали су најважније култно место савременог света. Није случајно што роботизовани гладијатори и циркузанери добијају астрономске суме за своје наступе. Уместо да су погледи младих усмерени ка будућности, они су приковани за фудбалску или кошаркашку лопту, за тениски рекет или за крваву песницу боксера…
Свакодневно се појављују „нови“ облици „забављања“ младих који немају никакве везе са културним наслеђем и који се своде на подражавање „масовних забава“, које су створене на Западу, чији је циљ уништење националне самобитности и стварање мондијалистичког идиотизма. Значај коју манифестације попут „ноћ вештица“ добијају у медијима указује до које мере је „јавни простор“ постао својина капиталистичких кланова који настоје да се додворе Западу тако, што ће да униште нашу културу и на тај начин збришу наш народ са историјске позорнице.
Колико је у данашњем свету деградиран ум види се и по томе, што неписмени „пророци“ добијају већи простор у медијима него најобразованији и најумнији људи. То је врхунац у развоју „демократије“.
Присећам се моје некадашње комшинице баба-Новке која је била професионална врачара и непрофесионална подводачица. Њена „пророчанства“ су се у потпуности обистинила. Предвидела је да ће умрети наша пријатељица тета-Ружица и њен муж чика-Бата. То се и десило. Предвидела је да ће да угине наше псето Луцика, као и да ће да се сруши WC у њеном дворишту. И то се десило. Предвидела је да ће добити уверење да је невина упркос томе што је четрдесет година била у браку. И то се десило. Предвидела је да ће општинари да сруше кућу, која је била недалеко од нас, у којој је још 1804. била смештена једна од првих школа у Србији, и да ће на њеном месту бити изграђена трговина. Десило се и то. Предвидела је да ће бити забрањено да људи држе свиње у граду и да их перу у Ибру на главној плажи. И то је погодила. Предвидела је да ће да је прегази камион и да јој нико неће доћи на сахрану. И то се обистинило…
Данас би баба-Новка имала одличне изгледе да постане председник државе. Имајући у виду ко влада нашом политичком сценом и до које мере су људи изгубили веру да могу да постану господари своје судбине, у неписменој врачари многи би пронашли звезду-водиљу. Уосталом, ми се налазимо „у транзицији“. Где ћемо да стигнемо? И то је знала баба-Новка. Једном се наљутила на мене и изрекла клетву која може да постане њено најзначајније пророчанство: „Сви ће’ да поцркате!“. Уколико се не супротставимо капиталистичком варваризму, баба-Новкино пророчанство постаће фатална клетва.
„Мондијализам“ је глобални екоцидни и геноцидни поредак који има технократски карактер и који се заснива на уништавању нација и националних култура; на искорењивању историјске и тиме слободарске самосвести људи; на разбијању држава на „регионе“ – да би најмоћнији капиталистички концерни могли да реализују своје монструозне пројекте корумпирањем локалних олигархија и спречавањем организованог отпора потлачених радних људи… Суштина „мондијализма“ је претварање света у предмет експлоатације, а човечанства у средство за деструктивну капиталистичку репродукцију. Томе служе „невладине организације“. Оне су ексклузивно политичко средство најмоћнијих капиталистичких групација Запада за уништавање нација и држава, као и демократских институција које пружају могућност грађанима да изразе своју политичку вољу.
Као одговор мондијалистичком варваризму развијају се националистички покрети који се заснивају на религиозном једноумљу. Ни они не нуде умна решења, већ се заснивају на деструктивном капиталистичком безумљу. И њих предводе јахачи апокалипсе. Обе идеологије заснивају се на апсолутизованој приватној својини и класном друштву, и обе се обрачунавају с еманципаторским наслеђем грађанског друштва и идејом будућности која се заснива на животворном уму и друштвеној правди. Разлика између њих је у томе, што једни обећавају људима „рајске вртове“ у постојећем свету, а други обећавају „рајске вртове“ на небу.
Када је реч о веровању у „бога“, да ли је то „бог“ на кога се позива Католичка црква? Да ли је то „бог“ на кога су се позивали нацисти? Да ли је то „бог“ чије име је било утиснуто на брњицама каиша есесоваца? Да ли је то „бог“ на кога су се позивали Американци када су, у фашизоидној операцији „Милосрдни анђео“, сравњивали српска села и градове?
Овде и питање, шта је радио „свемогући, свеприсутни и милостиви бог“ када су у Северној Америци хришћански досељеници, у његово име, побили милионе индијанске деце и готово истребили северноамеричке староседеоце? Шта је радио „свеприсутни, свемогући и милостиви бог“ када су амерички хришћани, у његово име, до смрти бичевали афричке дечаке, кастрирали и вешали њихове очеве, силовали њихове сестре и мајке? Шта је радио „свеприсутни, свемогући и милостиви бог“ у Јасеновцу када су хришћани усташе, у његово име, клали православну српску децу и вадили им очи – док су га деца преклињала да их спасе? Шта је радио „свеприсутни, свемогући и милостиви бог“ у Аушвицу када су немачки хришћани, у његово име, убијали јеврејску децу у гасним коморама? Шта је радио „свеприсутни, свемогући и милостиви бог“ у Хирошими и Нагасакију када су амерички хришћани, у његово име, атомским бомбама спалили на десетине хиљада деце? Шта је радио „свеприсутни, свемогући и милостиви бог“ у Кореји, Вијетнаму, Панами, Чилеу, Аргентини, Србији, Ираку, Сирији, Либији… – где су Американци, у његово име, побили милионе деце и оставили за собом згаришта и нуклеарна стратишта? Зашто „свеприсутни, свемогући и милостиви бог“ не одговори на вапаје милиона деце која га, у данашњем свету, моле да им помогне и не обрачуна се с капиталистичким монструмима који, у његово име, масакрирају немоћне и уништавају свет који је „божије дело“?
Што се тиче „раја“, изгледа да тамо није баш све тако бајно као што се прича. Сумњам да нормалан човек може да буде одушевљен „рајем“ када зна да се у њему налазе Хитлер, Мусолини, Франко, Хорти, Павелић… Када се њима придодају милиони убица који су од хришћанских цркава добили пропусницу за „рајске вртове“, мало може да остане од радосног ентузијазма са којим се људи односе према „небу“. Поготову што се ради о „вечном животу“. Тешко је поверовати да „вечни живот“ у друштву са онима који су клали децу може да изазове „блаженство“.
Где још човек може да оде када оконча живот на Земљи? У „паклу“ ће да га пеку на тихој ватри; у „рају“ га чекају монструозне убице… Да ли постоји неко место у васељени где човек може да се скраси? Волео бих да у свемиру постоји планета на којој живе само деца. Драга, безбрижна, радосна деца… Онда бих могао да завршим и у „паклу“. Поднео бих и најгоре муке када бих знао да се у свемиру налази планета на којој живе деца коју нико не мучи, не изгладњује, не силује, не убија… Да ли та планета, ипак, може да буде наша планета Земља?
Poslednji Komentari