Овим видео прилогом започиње серијал Дуцијевих емисија на “СОС” ТВ каналу који је почео да се емитује децембра 2002-ге. Тема ове емисије је била “Олимпизам и фашизам”. Емисија је ишла уживо тако да су се јављали многи гледаоци постављајући Дуцију разна питања. На самом почетку емисије пуштен је Дуцијев филм “Олимпијски пламен”, има и потресних сцена.
Љубодраг Симоновић – Дуци на СОС каналу, децембар 2002. – Олимпизам и фашизам
Линк ка видео прилогу на YouTube
Видео прилог можете скинути преко овог сајта.
Због различитости питања Дуци нијер говорио само о спрези олимпизма и фашизма, већ и о спорту као чистој политици, о злоупотреби младих од стране власти путем спорта где се њихова стваралачка и мењалачка свест и незадовољство “угурава” у стадионе, стварајући од њих хорде зла, а све с циљем да своје незадовољство не искористе да се боре да мењају свет у коме живе, и пре свега режим владња који непрекидно генерише њихово незадовољство и беспосленост. Дуци је говорио како је фашиста Хуан Антонио Самаранч дошао на чело Олимпијског комитета, о слободи медија, и томе да се већ једном отпусти слободна народна реч у јавни медијски етар, да људи проговоре путем оваквих емисија! Говорио је да људи треба да се боре против ове домаће окупационе власти, да је смене на ванредим изборима. Од тада је прошло 7 година, и… и даље се ништа не догађа, нама је још горе, а битанге и даље владају овом земљом, односно нашим умом!
Шта хоћу да кажем…?
Хоћу да кажем колико људима недостаје оваква ослобођена и слободна реч, попут Дуцијеве, да разбуди људе из апатије, јер Дуци и прича оно што обичан човек мисли, човек који можда не уме то да артикулише, али кад чује ту “своју реч” када је Дуци изговори, или неко други сличан њему, он одмах живне и добије вољу за живот, за активизам, за промене! Е, зато Дуција и забрањују на великим електронским медијима, јер су властодршци свесни да је “бунтовна реч истине” нешто најопасније за њих, зато константно и заглупљују масе, јер ослобођена реч истине је најпотребнија “храна” данашњем огладнелом човеку, човеку који је више “гладан” истине него ове хране натопљене хемикалијама коју сваког дана једе. Поводом тога испричаћу нешто шо се мени десило, јер има контекст са оним што Дуци ради.
За време покушаја пљачке РТБ Бора путем приватизације, у медијима је било толико лажи, а и та пљачка се није ни крила, врло се брзо открије, али у медијима нико не прича то! И мени тако прекипи и пожелим да одем на ТВ Бор да их питам могу ли ја као грађанин Бора да кажем коју реч о ситуацији са РТБ Бором, јер коначно ТВ Бор се и финансира из средстава грађана, тако да је ред да они понекад самоиницијативно проговоре коју реч на ТВ коју финансирају. Баш они, јер доста им је њихових “представника”, све лажов до лажова. Наравно… знао сам да су ми шансе никакве, али рекох себи:”барем покушај”
Одем ја до уреднице ТВ Бора, она ме прими лепо и културно, и ја јој рекох мирно, кратко и сажето да би имао шта да кажем око ове пљачке РТБ Бора ( то је било када је “необавештени” Коштуница био премијер, а радило се о великој фарси приватизације са “Купрумом” ) и она ме наједном пита:
“Ко вас шаље…?”
Одмах сам схватио како све то функционише. Требао сам да кажем да ме шаље лидер неке странке на локалном нивоу, па би га она назвала да провери, и евентуално ме пусти на ТВ. Међутим, пошто никад нисам био члан ни једног страначког клана, ја јој рекох онако шаљиво:
“Ја га шаљем…”
… затим јој лепо и мирно бјасних да као грађанин града Бора имам права да кажем коју реч, јер из средстава грађана се и финансира ТВ Бор, ради се о нашој судбини, судбини овога града, али ови што причају стално, слабо причају о томе шта се заиста догађа.
Уредница ми онако фино рече, нешто попут:
“… да, да… грађани су незадовољни, разумем вас, али грађани се изнервирају па почну да псују…”
И све у том стилу….
Ја јој рекох да да нисам дошао да псујем, већ да причам, нека снимају прво све, да чују како причам и да ли умем да причам, па онда нека одлуче… итд… али наравно није вредело.
Зашто ово кажем…?
Па зато јер се милиони људи у Србији осећају овако као ја, сада је још горе, не могу више да слушају те идиотске “еу-приче” и остале интегративне-глупости преко малих екрана, а немају пристум јавним сервисима да кажу своју реч. Сваки овакав покушај попут мог био би изврнут руглу, јер као: “ко је сад па овај” , будући да сваког грађанина ови који владају и контролишу све, сматрају за ретарда коме стално треба да пуне главу идиотлуцима и глупостима, манипулацијама, лажима! Али зато, када се појаве угледни и доказани слободољубиви људи попут Дуција на некој мањој али храброј ТВ станици… такве се емисије брзо укидају, јер су велики мењалачки и будилачки импулс за грађане, за народ!
Једно је сигурно… када би дали Дуцију да само три недеље свакога дана по сат ипо има своју емисију на РТС-у, затим да се то репризира попут ових разних мамутских серија, верујте ми да би људи са моткама у руци почели сами да излазе на улцие да се буне и траже промене…!
Људи су “гладни” речи истине, сити су ове затроване хране и затроване медијске сфере, но ето имамо “прозор” зван интернет, па се Дуциејва реч може чути свакога дана, 24 часа дневно, 365 дана у години. Људи… покрените се већ једном, све су продали и опљачкали ови страначко мафијашки кланови, сад продају и нас, нашу прошлост, садашњост и пре свега будућност…!
Одупримо се…!
