Pre nekoliko godina (1986.) Međunarodni olimpijski komitet izdao je Kubertenove „Izabrane tekstove“ („Textes choisis“) koji se nisu našli ni na jednoj bibliografskoj listi do koje sam mogao da dođem. Igrom slučaja, na raspolaganju su mi se našla sva tri toma ovog izdanja, koja sadrže preko 2.000 strana. Na prvi pogled dovoljno da se ospori moja tvrdnja, iz uvoda za prvo izdanje ove knjige, da se glavna delatnost gospode iz MOK-a sastoji u tome da se spreči da se dela njihovog brbljivog „tate“ pojave na svetlosti dana. Međutim, kada se ima u vidu da Kubertenova pisana zaostavština, koju je poverio na čuvanje nacistima, iznosi preko 60.000 strana, onda se može naslutiti da i izdanje ovakvog obima može da bude proizvod manipulacije Kubertenovim delom. Usmerenost na „Izabrane tekstove“ pružila je mogućnost sastavljačima izdanja da po svom nahođenju izvrše ne samo odabir celovitih tekstova, već i da iskasape obimnija Kubertenova dela i da daju one delove koji se uklapaju u sliku koju oni nastoje da stvore o Kubertenu i njegovom delu. Koliko njihov izbor iz Kubertenovih radova pruža mogućnost da se upoznamo sa sadržajem Kubertenove olimpijske ideje i shvatimo njenu suštinu, može na pravi način da se vidi tek kada Kubertenovi spisi u potpunosti postanu dostupni široj, pre svega naučnoj, javnosti. Na osnovu objavljenih Kubertenovih knjiga, pisama, članaka, govora i eseja do kojih sam uspeo da dođem (od čega dobar deo predstavlja prvobitna izdanja koja nisu ponovo štampana), moguće je dati određene komentare.
Osnovna intencija sastavljača izdanja bila je da se Kubertenova olimpijska ideja izvuče iz istorijskog konteksta i odvoji od Kubertenove životne (političke) filozofije i njegove društvene (političke) prakse. To je predodredilo odabir tekstova, celine u kojima su izloženi, kao i način na koji su prikazani. Prividna „apolitičnost“ izdanja izraz je nastojanja da se prikrije politička pozadina i samim tim pravi smisao Kubertenovog olimpizma.
„Izabrani tekstovi“ ne zasnivaju se na naučnom (istorijskom), već na mitološkom pristupu Kuberteni i olimpijskoj ideologiji. Cilj njihovog izdavanja nije da se javnost objektivno upozna sa Kubertenovim delom, da bi čitalac mogao da stekne svoje mišljenje i formira svoj odnos prema Kubertenovoj olimpijskoj ideji, već da u vremenu u kome je izvršena potpuna komercijalizacija i politizacija olimpijskog pokreta, povrati veru u olimpijski mit. U predgovoru „Izabranim tekstovima“ Huan Antonio Samaranč, predsednik MOK-a, izriče stav o Kubertenovoj misli i delu koji je bio ideja-vodilja u izboru tekstova: „Neka plamen koji su oni upalili u srcu čoveka obasja naš svet u traženju njegove sudbine!“ Može se bez preterivanja reći da izdavanje „Izabranih tekstova“ predstavlja jednu od propagandnih akcija MOK-a koji na svaki način nastoji da dokaže da postoji kontinuitet između Kubertenove olimpijske ideje i prakse današnjih vođa olimpijskog pokreta. Isti oni koji su od olimpijskih igara napravili show-business cirkuskog tipa i obračunali se s pedagoškim (moralnim) karakterom olimpijskog pokreta (bez čega nema Kubertenovog olimpizma koji je, po njemu, pre i iznad svega religija), koriste olimpijske simbole, kao i mit o Kubertenu, i bespoštedno sakate njegovo delo da bi pribavili „olimpijsku“ legitimnost svojim sve beskrupuloznijim manipulacijama olimpijskim igrama i olimpijskim pokretom.
U nastojanju da Kubertenovu olimpijsku ideju prilagode današnjem vremenu, redaktori su išli dotle da su tekstove, tamo gde su smatrali da je to potrebno, snabdeli „informativnim“ predgovorima čija je prevashodna uloga da otklone svaku sumnju u Kubertenov „humanizam“, onakav kakav mu se zvanično pripisuje. Jer, i pored brižljive selekcije, promakli su neki Kubertenovi stavovi koji čak i kod odanih poklonika olimpijske mitomanije mogu da izazovu zabunu.
O prirodi „Izabranih tekstova“ možda najbolje govori sastav redakcije koja je pripremila izdanje. Institut Karl-Dim iz Kelna obavio je glavni posao oko sakupljanja građe. U redakcionom odboru, koji je imenovan od strane MOK-a, našli su se: Žofri de Navesel (Geoffroy de Navacelle), kao predstavnik Kubertenove porodice; prof. Lizelot Dim (Liselott Diem), prof. Franc Loc (Franz Lotz) i prof. Norbert Miler (Norbert Müller) – vođa projekta, kao predstavnici Instituta Karl-Dim; prof. Žorž Rio (Georges Rioux), kao član „Međunarodnog komiteta Pjer de Kuberten“ („Comité International Pierre de Coubertin“); dr. Herman Loter (Hermann Lotter) i prof. August Kirš (August Kirsch), kao članovi Nacionalnog olimpijskog komiteta Savezne Republike Nemačke; Aleksandru Siperko (Alexandru Siperco) iz Bukurešta i Rajmond Gafner (Raymond Gafner) iz Lozane, kao predstavnici MOK-a.
Predgovor „Izabranim tekstovima“ napisao je, „u znak poštovanja“ koje MOK gaji prema Kubertenu, Huan Antonio Samaranč. Uvod u prvi tom i komentare napisao je Žorž Rio; uvod u drugi tom napisao je Norbert Miler; a uvod u treći tom napisao je isti autor u saradnji sa Otom Šancom (Otto Schantz).
