Владајуће олигархије најразвијенијих капиталистичких земљама „решавају” све дубљу егзистенцијалну кризу у својим друштвима тако што је прабацују на леђа светске сиротиње. Преживљавање капитализма непосредно је условљено пљачком и уништавањем читавог света. Савремени империјализам, коме су Кока-кола интелектуалци дали назив „глобализам”, за разлику од његових претходних историјских облика који су имали експлоататорски („Пљачкај!“) и геноцидни карактер („Убиј!“) – има екоцидни карактер („Уништи!“). НАТО, ММФ и друге „међународне организације” су средство Запада за реализовање екоцидног тероризма и на тој основи геноцидне политике. Успоставља се нови фашизам који се заснива на глобалном и тоталитарном капиталистичком терору: сваки делић планете и сваки сегмент живота постаје средство за капиталистичко репродуковање, што значи да је сам живот постао терор над човеком и деструкција људског. Све интензивније уништавање живота води радикализовању геноцидне политике: уништење све већег броја људи постаје основни услов за преживљавање све мањег броја људи. У том контексту створена је теорија о „златној милијарди” која представља стратешки оријентир политичкој пракси најразвијенијих капиталистичких земаља.
Екоцидна капиталистичка помама производи све већи страх за опстанак и на тој основи ствара услове за радикализовање политичких одлука и акција. Употреба атомских и неутронских бомби, вештачких вируса и других убитачних средстава, постаје легитимно средство за „одбрану”. У готово свим извештајима „стручњака” Западне хемисфере, „пренасељеност” планете је „највећа опасност за опстанак човечанства”. Страх за опстанак усмерава се ка народима који се „исувише множе” и на тај начин угрожавају опстанак свих. Решење се намеће само по себи: уништење милијарди „прекобројних” нужно је да би човечанство опстало. Они који нештедимице уништавају природу и истребљују народе постају „спасиоци човечанства”. Запад има богато искуство у уништавању народа: истребљивање северноамеричких Индијанаца од стране америчког капитализма и Кинеза и аустралијских домородаца од стране британског империјализма – упућује на Западне „традиције” у обрачуну с „вишком” човечанства. Истовремено, „глобализам” на темељу америчког „новог светског поретка” условљава стварање „мондијалистичке” геноцидне плутократије која има задатак да, економским и другим мерама, уништи „вишак становништва” на својој територији. Даљи развој капитализма платиће милијарде невиних људи, све већи број животињских врста које су пред истребљењем, сав живи свет… У коначном, све то служи да би неколико милиона ментално дегенерисаних „богаташа” могло и даље да „ужива” у материјалном богатству које настаје из крви и пепела, и који свој опстанак обезбеђују путем полицијске, мафијашке и војне тираније и илузија које ствара индустрија забаве. Фанатици капитализма су најгори терористи: они уништавају живот на Земљи.
Економска логика монополистичког капитализма, која се заснива на принципу „Велика риба прождире мању рибу!”, постала је владајући политички принцип који одређује односе између држава. Оно што нацисти нису успели да учине оружјем и концентрационим логорима, пошло је за руком западним капиталистичким концернима путем новца и економских уцена: да од земаља бившег „источног блока” створе свој „животни простор”, а од њихових грађана савремено робље. Владајући политички кругови Европе поистовећују Европу са „Европском унијом”, исто као што нацистички идеолози „нови европски поредак” прогласили „Европом”. Управо они који се залажу за Европу као заједницу равноправних народа и који инсистирају на њеном еманципаторском наслеђу – најљући су противници „Европске уније” која је оруђе најмоћнијих европских концерна за уништавање еманципаторског наслеђа европских народа. „Европска унија” гради се на илузији да улазак у „Унију” обезбеђује свим народима Европе „просперитет и бољи живот”. Овде треба подсетити да је главни прокламовани циљ нацистичког „новог европског поретка” био да „сви европски народи буду срећни”!
„Европска унија” је: (1.) анти-људски и деструктивни поредак који се заснива на владајућим принципима монополистичког капитализма „Уништи конкуренцију!” и „Паре не смрде!”; (2.) њена владајућа политичка сфера не пружа могућност за изражавање политичке воље грађана, већ је политички облик владавине капитала над људима; (3.) читава институционална, нормативна и пропагандна сфера тог поретка усмерена је на уништавање културне и слободарске самосвести људи и на њихову интеграцију у духовну орбиту капитализма на нивоу идиотизоване радно-потрошачке „масе”.
„Европска унија” није „демократска заједница народа”, већ облик интеграције европских мултинационалних концерна у борби против америчких концерна који користе америчку државу као средство за остваривање својих интереса на глобалном плану. Она се не заснива на еманципаторским (културним) традицијама европских народа, већ на империјалистичким традицијама европског капитализма. „Европска унија” није хуманистички циљ, већ средство најмоћнијих капиталистичких концерна за остваривање, путем економских и политичких „мера”, истих оних циљева које је Хитлер, путем оружја, покушао да оствари за немачки капитал. Она је прелазна фаза у „развоју Европе” који води стварању новог (екоцидног) фашистичког поретка. Управо ова насилна капиталистички успостављена „интеграција народа Европе” доводи до бујања национализма и расизма, што је одговор на лишавање људи елементарних људских и грађанских права. То је увод у све драматичније обрачуне који ће се развијати на темељу владајуће логике коју намеће монополистички капитализам, и на темељу све загађеније природне средине и биолошког пропадања европских народа. Екоцидни капиталистички тероризам неминовно производи национализам који се више не заснива на борби за радно место или потрошачки стандард, већ на борби за опстанак.
Уместо да се „уједињавањем Европе” код грађана развија оптимизам и толеранција, што би одговарало „хуманистичким идеалима” у које се политичари непрестано заклињу, нараста страх од будућности и нетрепељивост. „Хуманистички” говори не могу да сакрију све већи криминал, незапосленост, распад „државе благостања” а са њом социјалне заштите, уништавање животне средине, дрогирање, насиље, самоубиства, фанатизам, екстремизам, бујање сатинистичких секти и фашизма, разбијање породице, све већи број деце без родитеља, трговину људима и децом ради сексуалног злостављања и њихово убијање ради „добијања” органа (у Енглеској годишње „нестане” преко 40 000 малолетне деце, у Немачкој преко 50 000…), развој СИДЕ и других болести којима треба десетковати сиротињу, усамљеност која је добила размере епидемије…
„Европска унија” производи расизам, попут оног који је створен у САД. Народи из Источне Европе и са Балкана добијају статус „народа без културе”, што значи „нижих бића”. Језици Gastarbeitera не схватају се као европска културна баштина, већ постају повод за дискриминацију. Масовна је појава да страни радници спречавају своју децу да уче матерњи језик да се не би уочило њихово порекло и зато били изложени понижавању. Када се има у виду да занемарљив број деце странаца стекне више и високо образовање, јасно је да лишавање деце матерњег језика значи уништавање њиховог културног бића, чиме се своде на радну снагу која је „предодређена” да обавља најтеже и најопасније послове.
У „Европској унији” јасно се оцртава расистичка пирамида која се заснива на економској, политичкој и војној моћи: на врху су Немачка и Француска; испод њих су Италија, Шпанија, Холандија, Белгија… Балкански народи налазе се на дну пирамиде. За њих је у „уједињеној Европи” резервисано оно место које афро-американци имају у САД. „На путу за Европу” балкански народи треба да изгубе културну самосвест и слободарско достојанство и да постану „прљава“ радна снага, а Балкан септичка јама Европе. Од балканских народа захтева се да се одрекну слободарске традиције, која представља основ њиховог опстанка и историјске самосвести, док се, истовремено, од њих захтева да се држе мита о „Европи” као „заједници слободних народа”. Колонијални митови постају средство за обрачун са слободарским идеалима и вољом за опстанак.
„Уједињење Европе” по америчком моделу, а то значи на основу интереса мултинационалних концерна и њихове борбе за доминацију, води обрачуну с „национализмом” који се своди на обрачун с културним наслеђем европских народа и с њиховим правом да доносе суверене политичке одлуке. У САД живе отпаци европских и других народа који су дегенерисани „америчким начином живота” и Кока-кола „културом”. У Европи живе историјски народи који свој национални, грађански и културни идентитет везују за земљу за чију слободу су се борили њихови преци. Она је њихов животни и духовни завичај и основ људског самопоимања.
„Европски идентитет” не може да се гради на темељу формалних принципа (попут устава), већ на слободарској традицији и културном наслеђу европских народа. Европљани треба да буду умни и борбени људи који ће се супротставити процесима уништавања културног наслеђа народа и живота и који ће нагомилане објективне могућности за стварање новог света, који се заснива на умној слободи, путем политичке борбе претворити у реалне могућности ослобађања. Европа (свет) треба да постане башта у којој заједно расту цветови свих европских (светских) култура. Није важно који је цвет „већи”, већ да сваки мирише својим мирисом. Ради се о реализовању идеја-водиља Француске грађанске револуције који нису само хуманистички, већ су постали основни егзистенцијални принцип.
Само на основу борбе за нови свет еманципаторско наслеђе европских и других народа који живе у Европи може да се реализује. Европа ће превазићи све дубљу друштвену кризу стварањем новог света – или ће пропасти. Усвајање „америчког начина живота” за европске народе значи самоубиство.
