Tagnovak djokovic

„Врхунски тенисери“ – јаничари „новог светског поретка“

„Још један фантастичан успех Новака Ђоковића!“. „Нова медаља за Нолета!“ „Још једна освојена титула!“. … То су само неки од наслова из наше штампе.

Да ли, уистину, имамо разлога да се радујемо?

Због чега је победа спортиста на међународној спортској сцени толико значајна за нацију? Када се трезвено анализирају чињенице, на спортским теренима појављују се „тенисери“ који су плаћеници капиталистичких група које се појављују у виду „спонзора“ и које организују тениске турнире као део своје рекламне кампање.

Један од најважнијих разлога због којег „врхунски“ спортисти имају такву популарност међу „обичним“ људима је тај, што побеђују „представнике“ других држава и нација. Они пружају могућност да се људи поистовете са њима и доживе себе као „победнике“.

„Врхунски спортисти“ су мамац за људе који су поражени у све суровијем капиталистичком свету и који су као такви лишени могућности да буду вредновани на вредносној лествици капитализма.

„Победили смо!“ – то је поклик који може да се чује широм планете када „представник“ једне нације победи „представника“ неке друге нације.

Путем борбе за победу на спортском пољу изазива се националистичка хистерија путем које се друге нације и државе своде на „противнике“.

Спорт је најважније политичко средство са којим се уништава осећање заједништва међу људима. Путем спорта људи се претварају у непријатеље, а свет у ратиште.

У спорту је легално убити „противника“, наносити тешке телесне повреде, уништавати децу, уништавати своје тело и психу стварањем садо-мазохистичког карактера…

Настојање да се победи други човек и на тај начин докаже сопствена „вредност“ води човечанство у уништење.

„Врхунски спортисти“ нису „национални хероји“, већ су јаничари „новог светског поретка“, а то значи мултинационалних корпорација које користе спортисте као своје рекламне паное у све беспоштеднијем економском рату који уништава природу и човека као природно и хумано биће.

Све веће суме које добијају „врхунски спортисти“ пропорционалане су све већој беди у којој живе радни слојеви.

Њихова улога је да униште културно наслеђе човечанства и у том контексту културну самосвест нација.

Неважно је одакле спортиста потиче. На спортском терену он се појављује као обезличени гладијатор, цуркузанер или каскадер „новог светског поретка“.

Коцкарска еуфорија постала је саставни део „врхунског спорта“. Није довољно што власници спортског show-business-a стварају од младих на стадионима и у спортским халама идиотизоване „хулигане“, већ отварају коцкарнице у виду „спортских кладионица“ и стварају од младих коцкарске фанатике.

Развој коцкарске еуфорије представља један од најпогубнијих начина на који се убија људско и национално достојанство и млади претварају у капиталистичке протуве.

То што „врхунски спортисти“ организују „хуманитарне акције“ и „хуманитарне фондације“ представља најпрљавији начин на који настоје да се додворе потлаченима.

Само најгори подлаци могу да користе болесну децу и унесрећене да би себе приказали као „добротворе“.

У полеђини „хуманитарних“ акција крије се настојање „националних хероја“ да избегну да плаћају порез. То иде дотле, да изимају друга држављанства да би избегли да плаћају порез „својој“ држави. Само „врхунски тенисери“ дугују држави Србији на десетине милиона евра и долара.

Да „врхунски спортисти“ не знају за срам показује и то, што купују од попова највиша религиозна знамења да би се и на тај начин додворили јавности. Готово да нема „врхунског спортисте“ који није купио орден „Светог Саве“ од Српске православне цркве.

Тенисери са својим рекетима само привидно ударају тениску лоптицу. Заправо, они са својим рекетима ударају људе у главу лишавајући их памети и слободарског достојанства.

Не победа над „представницима“ других народа и држава, већ сaрадња са другим народима и државама путем културних и еколошких садржаја представља једину могућност да човечанство сачува живот на Земљи и преживи.

Novak Djokovic’s Blood Money

N

Serbia is facing collapse and the Serbian population is vanishing… Criminal gangs are robbing our people of factories, mines, soil, water… The police are beating workers… The army lacks boats and lighting equipment… Billions of euros are transferred on an annual basis to private accounts abroad… The final act of amputating Kosovo is under way… Third-rate politicians from the West come to Belgrade only to impose ultimatums… A vast majority of young people wants to leave the country… But who really cares? Judging from newspaper reports and TV programs: nobody. The paramount concern is if tennis star Novak Djokovic won and how much he “earned’”.

In August of this year (2014), the “Novak Djokovic Foundation” invested a couple hundred thousand in refurbishing kindergartens and nursery schools. Another “humane” action of “our great champion” that was met with widespread public support. What is the hidden agenda behind these “humanitarian” acts?

Our “top” athletes, led by Djokovic and Divac, practice a method that has long been used by the plundering “elite” in the West: they use the plight of working people who have been deprived of their rights to create the illusion of being “benefictors” and to burnish their public images. No man with self-respect would take advantage of the plight of others for his own self-promotion. He who really wants to help, does good without ostentation.

In 2013 alone, Novak Djokovic “earned” over 27 million USD either from tournaments or endorsements. There is no record that, as a Serbian citizen, he has paid any taxes in his own country. How much do Novak Djokovic and other “top” athletes, coaches and sports managers owe to our country? Over the years it must amount to hundreds of millions of dollars and euros.

What is our country doing? Why are tax-evaders from the world of professional sport above the law? Is it about pleasing the masses or do top athletes systematically bribe politicians, public officials and journalists?

How is it possible that a “top” tennis player can earn over 2 million USD for winning a tournament? In order to earn 2 million USD, a worker with an average salary must work for 500 years! Djokovic and his “colleagues” from the tennis world “earn” this amount for a couple of hours of “playing”. Why are players in the tennis circus paid amounts that workers can only dream of? What social values do they promote? Their actual “work” comes down to hitting a ball back and forth over a tennis net.

The technique of play in sport, instead of being emancipatory, has an entertaining and circus character. It serves to produce a “spectacle” meant to integrate people into the ruling order. Instead of developing genuine human powers, it develops forms of manipulation and destruction of people as cultural and natural beings. By mastering the technique of play, an athlete is in conflict with his spiritual and playing being. The more he improves as a tennis player, the more he is degraded as a human being. He turns into a peculiar specialty-idiot, both in mental and physical terms. By becoming a “tennis star”, a man is alienated from his humanness.

In order to understand the true nature of “top” tennis, we need to look at those who pay the world tennis “elite”. They are, above all, Bill Gates’s “charitable” foundations, “Monsanto”, the largest world banks, “Puma”, “Adidas”, “Coca-Cola” … Djokovic, Nadal, Federer – they are but the clowns for the most powerful capitalist clans and, as such, are the trademarks of contemporary capitalism. They are the stormtroopers of the “new world (American) order” that is annihilating humankind and all life on this planet. ‘Top” athletes belong to the 1% of the titled global “elite”. Yachts, grounds and mansions, exclusive holiday resorts, accommodations in luxury hotels, large sums on their accounts in Western banks…. They are the organic part of the wealthy “elite” that rules the world. Djokovic’s “distinctive quality” is his posing for billboards on buildings and erecting monuments to himself across Serbia!

The increasing amounts paid to tennis players are in direct proportion to the increasing misery of a large number of the world’s workers. “Sport is the cheapest spiritual food for workers – and it keeps them under control!” – this is the golden rule of sport created by Pierre de Coubertin – the official “father” of modern Olympism. Athletes do not exemplify social values; they rather depoliticize the oppressed and thus serve to preserve the current order.

Rather than being the “representatives of their nations”, tennis players are an elite corps for the most powerful capitalist corporations, which use sport to destroy national cultures and national-liberatarian self-consciousness. Sport is the crown of a “mondialistic” worldview, and modern Olympism is the chief and most important mondialistic religion. Tennis players are running billboards for the largest capitalist corporations and are therefore the breeders of a consumer mentality – the driving force of a “consumer society” that increasingly threatens the survival of humanity.

The money “earned” and “donated” by Novak Djokovic is blood money taken by capitalist criminals from workers and used to pay mercenary athletes to “brainwash” the oppressed and turn them into obedient idiots.

To “support” Novak Djokovic and his tennis cohorts actually means to help the executioners of humanity finish their monstrous “work”: to deliver a final blow to the critical-changing mind and annihilate life on this planet.

 

Translated from Serbian by Vesna Petrović (Todorović)

English translation supervisor Mick Collins

 

Крваве паре Новака Ђоковића

К

Србија пропада, а српски народ нестаје… Банде криминалаца отимају нашем народу фабрике, руднике, земљу, воду… Полиција пребија раднике… Војска нема чамце ни батеријске лампе… Милијарде евра сваке године бивају пребачене на рачуне у иностранству… Одиграва се завршни чин отимања Космета… Трећеразредни политичари са Запада долазе у Београд да нам постављају ултиматуме… Убедљива већина младих жели да напусти земљу… Кога то занима? Судећи по новинским извештајима и телевизијским емисијама – никога. Питање свих питања је да ли је Новак Ђоковић победио на неком турниру и колико је новца „зарадио“.

„Фондација Новак Ђоковић“ уложила је, у августу ове (2014.) године, пар стотина хиљада евра у опремање дечијих вртића и забавишта. Још један „хумани“ гест „нашег великог шампиона“ који је добио подршку јавности. Шта се крије иза ових „хуманитарних“ акција?

Наши „врхунски спортисти“, на челу са Ђоковићем и Дивцем, применили су метод који одавно користи пљачкашка „елита“ на Западу: да користи несрећу обесправљених радних слојева да би створила ореол „доброчинитеља“ и купили јавност. Који ће човек који има самопоштовање да користи туђу несрећу да би себе рекламирао? Онај ко стварно жели да помогне, он то ради без помпе.

Новак Ђоковић је само у 2013. на турнирима и од реклама „зарадио“ преко 27 милиона долара. Не постоји податак да је платио порез Србији – чији је држављанин. Колико Новак Ђоковић и други „врхунски“ спортисти, тренери и спортски менаџери дугују нашој држави? Када се имају у виду године које су за нама, ради се о стотинама милиона долара и евра.

Ули Хенес, легенда немачког фудбала и најуспешнији менаџер „Бајерна“, осуђен је у Немачкој на 3,5 године затвора због утаје пореза. Отац тенисерке Штефи Граф био је осуђен на 7 година затвора због манипулације са пореским листама своје ћерке. Шта је са нашом државом? Због чега су утајивачи пореза из света професионалног спорта изнад закона? Да ли се ради о додворавању масама, или о систематском поткупљивању политичара, државних службеника и новинара од стране „врхунских“ спортиста?

Како је могуће да „врхунски“ тенисери за победу на неком турниру добију више од 2 милиона долара? Да би зарадио 2 милиона долара просечно плаћени радник у свету треба да ради 500 година! Ђоковић и његове „колеге“ из света тениса тај новац „зараде“ за неколико сати „играња“. Због чега тениски циркузанери добијају новац о коме радници не могу ни да сањају? Које друштвене вредности стварају тенисери? Оно што они заправо „раде“ је пребацивање тениске лоптице са једног на други део терена.

Играчка техника у спорту нема еманципаторски, већ забављачко-циркузанерски карактер. Она је средствo за производњу „спектакла“ са којим треба интегрисати људе у владајући поредак. Са њом се не развијају истинске људске моћи, већ облици манипулације и уништавања људи као културних и природних бића. Савладавајући играчку технику, спортиста се обрачунава са својим духовним и играчким бићем. Што је „већи тенисер“, спортиста је мање човек. Он постаје својеврсни фах-идиот како у менталном, тако и у телесном смислу. „Тенисер“ је облик у коме се човек отуђује од себе као човека.

Да би се схватила права природа „врхунског“ тениса, треба имати у виду ко плаћа светску тениску „елиту“. То су, пре свега, „добротворне“ фондације Била Гејтса, „Монсанто“, највеће светске банке, „Пума“, „Адидас“, „Кока-кола“… Ђоковић, Надал, Федерер… су кловнови најмоћнијих капиталистичких кланова и као такви заштитни знак савременог капитализма. Они су јуришници „новог светског (америчког) поретка“ који уништава човечанство и живот на Земљи. „Врхунски спортисти“ спадају у 1% светске богаташке „елите“. Јахте, куће и поседи, ексклузивна одмаралишта, боравак у најскупљим хотелима, огроман новац у западним банкама… Они су органски део богаташке „елите“ која влада светом. „Посебност“ Ђоковића је у томе, што своје рекламне паное поставља преко целих зграда и што диже себи споменике по Србији!

Све веће суме коју добијају тенисери пропорционалне су све већој беди у којој се налази све већи део радничке популације у свету. „Спорт је најјефтинија духовна храна за радне масе – која их држи под контролом!“ – то је златно правило спорта до кога је дошао Пјер де Кубертен – званично „отац“ модерног олимпизма. Спортисти не стварају друштвене вредности, већ деполитизују потлачене и на тај начин служе очувању владајућег поретка.

Тенисери нису „представници својих нација“, већ јаничари најмоћнијих капиталистичких корпорација које користе спорт да униште националне културе и национално-слободарску самосвест. Спорт је круна „мондијалистичког“ погледа на свет, а модерни олимпизам је прва и најважнија мондијалистичка религија. Истовремено, тенисери су трчећи рекламни панои највећих капиталистичких корпорација и као такви произвођачи потрошачког менталитета – који је покретачка снага „потрошачког друштва“ које све интензивније угрожава опстанак човечанства.

Новац који „зарађује“ и „поклања“ Новак Ђоковић је крвави новац који су капиталистички зликовци отели од радника и са којим плаћају спортисте-најамнике да „испирају мозак“ потлаченима и стварају од њих покорне идиоте.

„Навијати“ за Новака Ђоковића и његову тенисeрску братију заправо је давање подршке џелатима човечанства да докрајче свој монструозни „посао“: да се обрачунају с критичко-мењалачким умом и униште живот на Земљи.

Noviji tekstovi

Poslednji Komentari

Arhiva

Kategorije

Meta Linkovi

Pratite Ducijev rad i na fejsbuku