Autorninjaart

Основи савремене критичке теорије капитализма

О

У току је завршна фаза борбе на живот и смрт између човечанства и капитализма. Специфичност капитализма је у томе што он, за разлику од “класичног” варваризма (који има рушилачки, убилачки и пљачкашки карактер), уништава живот тако што ствара “нови свет”  – “техничку цивилизацију” и њој одговарајућег дехуманизованог и денатурализованог човека. Капитализам је исадио човека из његове животне (природне) средине и сасекао корене преко којих је црпео животворну снагу. Градови су “баште” капитализма у којима “расту” дегенерисана бића. Псећи измет и отпад, смрад бензина и канализације, бљештаве рекламе и ротациона светла полицијских кола која завијају у ноћи – то је животна средина човека “слободног света”. Уништавајући природну животну средину капитализам ствара све екстремније климатске прилике, у којима човек све теже може да опстане, и ствара вештачке животне услове који су доступни само најбогатијем слоју становништва и који условљавају дефинитивно дегенерисање човека као природног бића. “Хуманизовање живота” своди се на стварање микро-климатских услова, својеврсних капиталистичких инкубатора – потпуно комерцијализованих вештачких услова живота којима одговарају дегенерисани људи.

Најдраматичнија истина гласи: капитализам може да преживи смрт човека као људског и биолошког бића. За капитализам “традиционални” човек само је привремено средство за његово репродуковање. “Човек-потрошач” представља прелазну фазу у процесу капиталистички изазване мутације човека ка “највишем” облику капиталистичког човека: човека-робота. “Терминатори” и друге роботизоване наказе, које су производ холивудске индустрије забаве која ствара на капиталистички начин дегенерисану “визију будућности”, отелотворење су од човека отуђених стваралачких моћи које постају средство за уништавање човека и живота. Ствара се нова “господарска раса” роботизованих хуманоида која треба да се обрачуна с “традиционалним човечанством”, што значи с људима који су у стању да воле, да мисле, да маштају, да се боре за слободу и опстанак – и загосподари земљом. Уместо новог света, ствара се “нови човек” који је сведен на ону “меру људског” која не може да угрози владајући поредак.

Наука и техника постале су основна полуга капитала за уништавање света и стварање “техничке цивилизације”. Није реч само о уништавању помоћу техничких средстава, већ о технизовању друштвених институција, међуљудских односа, тела човека… Све веће претварање природе у сурогат “природе”, све веће дехуманизовање друштва и све веће денатурализовање човека непосредна су последица настојања капитала, у све беспоштеднијем глобалном економском рату, да оствари потпуно комерцијализовање природног и друштвеног простора. Тешко да се данас може безрезервно подржати оптимизам просветитељства, Марксов став да човек поставља себи само оне задатке које може да реши, поготову оптимизам који се заснива на миту о “свемоћи” науке и технике. Трка за профитима већ је нанела животној средини и човеку ненадокнадиву и још непредвидљиву штету. Стварањем “потрошачког друштва”, што значи преласком капитализма у фазу “чисте” деструкције, дошло је до таквог квалитетног скока у уништавању природе и човечанства да је буквално дошло до “одбројавања” животу на планети. Уместо “одумирања” (Енгелс) институција капиталистичког друштва, долази до одумирања живота. Тврдња конзервативних грађанских теоретичара да се историја човечанства завршава с капитализмом постаје све уверљивија. Уколико у томе не буде спречен, капитализам ће, већ на почетку трећег миленијума, докрајчити оно што је остало од света.

Научници су људски облик у коме капитализам инструментализује природне силе да би овладао људима и природом. Они су сведени на фах-идиоте који у техничком свету, где све функционише “на дугме” и где је “све под контролом”, виде идеал света коме треба тежити, а у човеку-машини “врхунац прогреса”. Научници, који су “стицање стручности” платили губљењем људскости, у људима виде непријатеље, а у машинама “пријатеље”. Као што капиталистима није битан човек већ профит, тако научницима није битан човек већ “прогрес” – што је друго име за профит, а “профит” друго име за деструкцију. “Техничку интелигенцију” чине осакаћени људи који нису у стању да испоље своју људскост. Страх од људи претвара се у мржњу према људима. Они свесно лишавају себе оних особености које их чине људима и беже у технички свет где могу да “експериментишу” машинама, људима, живим светом… Моћ науке и технике постаје моћ манипулације и деструкције. Технички свет постаје за њих “природни” свет и највиши естетски изазов, попут Ајфеловог торња, тог капиталистичког тираносауруса, који симболизује доминацију “техничке цивилизације” над човеком.

Све је очигледније да капитализам ствара све дубљу друштвену и еколошку кризу коју не може да контролише. У току је прелазак капитализма из стања “контролисаног” у стање неконтролисаног хаоса, који је крајњи “одговор” владајућег поретка на немоћ да управља све драматичнијом егзистенцијалном кризом – из које може да проистекне рушење капитализма и стварање новог света, или уништење човечанства и живота на земљи. Последице које ствара капитализам не могу се сузбити путем друштвених институција јер су и оне постале оруђе капиталистичких концерна за реализовање њихових интереса. Људи су лишени основних људских права: права на живот, на рад, на здраву животну средину, на породицу, на срећу, на будућност… У току је процес деперсонизовања капиталистичке власти која нема никакву одговорност за своје поступке. Светом влада невидљиви и неухватљиви дух капитализма који постаје фатална моћ. Мултинационални концерни уништавају међународни правни поредак, демократске институције, “социјалну државу”… Политичка сфера постаје политички циркус, политичари дворске луде капитала, а јавну расправу о суштинским друштвеним питањима замењују фабриковане “афере”. “Правна држава” постаје идеолошка маска капиталистичкој тиранији. У коначном, политичка сфера постаје средство владајуће класе за деполитизовање грађана, за уништење вере у демократске институције и у могућност стварања разумног друштвеног поретка који ће бити отелотворење идеја-водиља Француске грађанске револуције – на којима се заснива модерни хуманизам. Показало се да је (Западна) “демократија” политички облик владавине капитала над човеком. Мултинационални концерни уништавају еманципаторско наслеђе грађанског друштва, а институције које пружају могућност за изражавање политичке воље грађана постају средство за реализовање њихових интереса. Све су мање могућности да се све веће незадовољство грађана изрази кроз владајућу политичку сферу. У “представничким телима” све је мање питања од којих зависи судбина људи. Све мањи број грађана учествује на изборима. Уместо да је политички субјект, грађанин постаје потрошач политичких програма. Све се дешава по принципима робно-новчане привреде, у којој је за продају производа најважнија добра пропаганда. “Паре не смрде!” постаје основно политичко начело, а политика индустрија за производњу “демократских” лажи и опсена.

Што је капитализам у већој кризи и самим тим веће незадовољство људи – из чега се неминовно рађа потреба за стварањем новог света јер је то егзистенцијални императив – то је агресивније настојање владајуће класе да спречи његов распад. Најважнији задатак владајуће политике је да онемогући да објективне могућности за промену постојећег света постану, путем мењалачке праксе потлачених, реалне могућности за његову промену. Отуда је уништење (критичког) ума и “пацификовање” потлачених њиховим идиотизовањем најважнији задатак владајуће пропагандне машинерије. Капиталистички дегенерисани владари света развијају све стравичније механизме за телесно и ментално уништавање људи. Владајућа политика своди се на технику манипулисања потлаченима којом се уништава еманципаторско наслеђе грађанског друштва и развија све агресивнији однос између раса, нација, религија, полова… Намећу се вештачки изазвани и контролисани сукоби између људи у којима треба да сагори вера у човека и мењалачка енергија. Стварају се “дежурни кривци” у којима треба пронаћи узрок незадовољства и на којима све обесправљенији грађани треба да искале своје незадовољство. На тај начин уништава се критичко-мењалачки однос према свету и ствара се савремени фашизам. Производња страха, чиме се јавност припрема за употребу средстава за масовно уништење (укључујући атомске и неутронске бомбе) “лоших момака” широм света, постаје најважнији задатак владајуће пропагандне машинерије. На делу је капиталистички perpetuum mobile: капитализам ствара све веће незадовољство које претвара у моторну снагу репресије и деструкције. Владајући режим настоји да изврши потпуно криминализовање друштва, стварајући хаос контролисан самим начином живота који се заснива на тотализујућем принципу “Велика риба прождире мању рибу!” – и који дегенерише сваки покушај да се створи хумани свет. Криминализовање друштва постаје најважнији облик интегрисања потлачених у духовну и егзистенцијалну орбиту капитализма и начин обрачуна са слободарском (класном) борбом. Специфичност капиталистичког криминализовања друштва је у томе, што треба да уклони “вишак” становништва који се своди на “неупотребљиву радну снагу”: оно има геноцидни карактер. Биолошко уништавање потлачених постаје најефикаснији начин њихове контроле. Тај метод су америчке власти “успешно” примениле на Индијанцима у “резерватима” широм САД: покривачи који су били заражени вирусом малих богиња и метил алкохол имали су улогу коју данас има SIDA, дуван, дрога, затрована храна…

Што је бржи обрт капитала, утолико има мање места за људско. Капитализам уништава породицу и све друге облике друштвеног живота, и производи усамљеног човека којем је све теже да прихвати одговорност и супротстави се капиталистичкој помами. То је психолошки „детаљ“ који има изузетан значај за владајући поредак. Све већа несрећа постаје генератор све већег зла у које се просечни (мало)грађанин мазохистички утапа да би избегао одговорност за уништавање света – у чему активно или пасивно суделује. Нико више јавно не поставља питање о одговорности човека за успостављени “развој” света – зато што она подразумева право на слободу и живот. У вези с тим, није више идеја о “срећној будућности”, већ страх за сопствени живот главни мотивациони фактор у понашању. Капиталистички дегенерисани човек изгубио је веру да било шта може да учини у друштвеној равни, и настоји да се забарикадира у атомизованом безнађу и створи свој микро-свет. “Слобода” робова капитализма своди се на могућност да купе све разноврсније и деструктивније начине “бекства” из свакодневног живота које им нуди индустрија забаве. Капитализам производи патолошког човека који прихвата деструкцију као начин живота: малограђанин је на капиталистички начин дегенерисани човек. Он је у тој мери постао жртва капиталистичког ништавила, да у визији коначног и спектакуларног уништења човечанства проналази утеху за свакодневну патњу коју доживљава: нагон за животом претвара се у нагон за (само)уништењем.                           

Капитализам као тоталитарни поредак обрачунава се с еманципаторским наслеђем грађанског друштва које отвара могућност за стварање новог света, и производи облике политичке борбе који имају деструктивни карактер. Тероризам је на капиталистички начин дегенерисани облик борбе против капитализма – деструктивно насиље које се користи средствима и методима капитализма – који само доприноси интензивирању процеса деструкције. Он не тежи стварању новог света, већ уништењу постојећег. То је суштинска разлика између револуционарне борбе и терористичких акција. У терористичком насиљу доминира фанатизам, а не визионарска свест која се заснива на умној слободи. Фанатизам је последица све беспоштеднијег уништавања природних ресурса и народа од стране капиталистичких монопола. Типичан пример је тзв. “муслимански екстремизам”: он је неминовна последица све очигледнијег настојања Запада да уништи муслимане и овлада нафтним изворима. Истовремено, “борба против тероризма” је нова идеолошка маска са којом наступа амерички империјализам, која одговара “борби против јудео-бољшевизма” – што је била маска за нацистички “продор на Исток” (Drang nach Osten), уништење Јевреја и Словена и освајање “животног простора” (Lebensraum) за немачки капитал. “Борба против тероризма” постаје изговор за успостављање глобалног терора од стране најмоћнијих капиталистичких концерна. Они који тероришу свет, у форми “борбе против тероризма” настоје да се обрачунају са сваким ко угрожава њихово настојање да од читавог света створе свој концентрациони логор. “Заштита” која се нуди од тероризма је мафијашког карактера: онај ко не прихвата челични загрљај “светског жандарма” биће изложен најгорем америчком терору. “Светски тероризам” постаје “главна опасност која прети човечанству” – то непрестано понављају слуге америчке политике широм света. Кроз однос према тероризму могу се видети праве амбиције и домашај америчке политике: “борба против тероризма” нема блоковски и идеолошки, већ  глобални  и анти-егзистенцијални карактер.

Владајуће олигархије најразвијенијих капиталистичких земаља “решавају” све дубљу егзистенцијалну кризу у својим друштвима тако што је прабацују на леђа светске сиротиње. Преживљавање капитализма непосредно је условљено пљачком и уништавањем читавог света. Савремени империјализам, коме су кока-кола интелектуалци дали назив “глобализам”, за разлику од његових претходних историјских облика који су имали експлоататорски (“Пљачкај!”) и геноцидни карактер (“Убиј!”) – има екоцидни карактер (“Уништи!”). НАТО, ММФ и друге “међународне организације” су средство Запада за реализовање екоцидног тероризма и на тој основи геноцидне политике. Успоставља се нови фашизам који се заснива на глобалном и тоталном капиталистичком терору: сваки делић планете и сваки сегмент друштва постаје средство за капиталистичко репродуковање, што значи да је сам живот постао терор над човеком и деструкција људског. Све интензивније уништавање природних ресурса води радикализовању геноцидне политике: уништење све већег броја људи постаје основни услов за преживљавање све мањег броја људи. У том контексту створена је теорија о “златној милијарди” која представља стратешки оријентир за политичку праксу најразвијенијих капиталистичких земаља. Екоцидна капиталистичка помама производи све већи страх за опстанак и на тој основи ствара услове за радикализовање политичких одлука и акција. Употреба атомских и неутронских бомби, вештачких вируса и других убитачних средстава, постаје легитимно средство за “одбрану”. У готово свим извештајима “стручњака” Западне хемисфере “пренасељеност” планете је “највећа опасност за опстанак човечанства”. Страх за опстанак усмерава се ка народима који се “исувише множе” и на тај начин угрожавају опстанак свих. Решење се намеће само по себи: уништење милијарди “прекобројних” нужно је да би човечанство опстало. Они који нештедимице уништавају природу и истребљују народе постају “спасиоци човечанства”. Запад има богато искуство у уништавању народа: истребљивање северноамеричких Индијанаца од стране америчког капитализма и Кинеза и аустралијских домородаца од стране британског империјализма – упућује на Западне “традиције” у обрачуну с “вишком” човечанства. Истовремено, “глобализам” на темељу америчког “новог светског поретка” условљава стварање “националне” геноцидне плутократије која има задатак да, економским и другим мерама, уништи “вишак становништва” на својој територији. Даљи развој капитализма платиће милијарде невиних људи, све већи број животињских врста које су пред истребљењем, сав живи свет… У коначном, све то служи да би неколико милиона ментално дегенерисаних “богаташа” могло и даље да “ужива” у материјалном богатству које настаје из крви и пепела, и који свој опстанак обезбеђују путем полицијске, мафијашке и војне тираније и илузија које ствара индустрија забаве. Фанатици капитализма најгори су терористи: они уништавају живот на земљи.

Економска логика монополистичког капитализма, која се заснива на принципу “Велика риба прождире мању рибу!”, постала је владајући политички принцип који одређује односе између држава. Оно што нацисти нису успели да учине оружјем и концентрационим логорима, пошло је за руком Западним капиталистичким концернима путем новца и економским уценама: да од земаља бившег “источног блока” створе свој “животни простор”, а од њихових грађана савремено (кока-кола) робље. Владајући политички кругови Европе поистовећују Европу са “Европском унијом”, исто као што су нацистички идеолози “нови европски поредак” прогласили “Европом”. Управо они који се залажу за Европу као заједницу равноправних народа и који инсистирају на њеном еманципаторском наслеђу – најљући су противници “Европске уније” која је оруђе најмоћнијих европских концерна за уништавање еманципаторског наслеђа европских народа. “Европска унија” гради се на илузији да улазак у “Унију” обезбеђује свим народима Европе “просперитет и бољи живот”. Овде треба подсетити да је главни прокламовани циљ нацистичког “новог европског поретка” био да “сви европски народи буду срећни”! “Европска унија” је: (1.) анти-људски и деструктивни поредак који се заснива на владајућим принципима монополистичког капитализма “Уништи конкуренцију!” и “Паре не смрде!”; (2.) њена владајућа политичка сфера не пружа могућност за изражавање политичке воље грађана, већ је политички облик владавине капитала над људима; (3.) читава институционална, нормативна и пропагандна сфера тог поретка усмерена је на уништавање културне и слободарске самосвести људи и на њихову интеграцију у духовну орбиту капитализма на нивоу идиотизоване радно-потрошачке “масе”. “Европска унија” није “демократска заједница народа”, већ облик интеграције европских мултинационалних концерна у борби против америчких концерна који користе америчку државу као средство за остваривање својих интереса на глобалном плану. Она се не заснива на еманципаторским (културним) традицијама европских народа, већ на империјалистичким традицијама европског капитализма. “Европска унија” није хуманистички циљ, већ средство најмоћнијих капиталистичких концерна за остваривање, путем економских и политичких “мера”, истих оних циљева које је Хитлер, путем оружја, покушао да оствари за немачки капитал. Она је прелазна фаза у “развоју Европе” који води стварању новог фашистичког (екоцидног) поретка. Управо ова насилна капиталистички успостављена “интеграција народа Европе” доводи до бујања национализма и расизма, што је одговор на лишавање људи елементарних људских и грађанских права. То је увод у све драматичније обрачуне који ће се развијати на темељу владајуће логике коју намеће монополистички капитализам, и на темељу све загађеније природне средине и биолошког пропадања европских народа. Екоцидни капиталистички тероризам неминовно производи национализам који се више не заснива на борби за радно место или потрошачки стандард, већ на борби за опстанак. Уместо да се “уједињавањем Европе” код грађана развија оптимизам и толеранција, што би одговарало “хуманистичким идеалима” у које се политичари непрестано заклињу, нараста страх од будућности и нетрепељивост. “Хуманистички” говори не могу да сакрију све већи криминал, незапосленост, распад “државе благостања” а са њом социјалне заштите, уништавање животне средине, дрогирање, насиље, самоубиства, фанатизам, екстремизам, бујање сатанистичких секти и фашизма, разбијање породице, све већи број деце без родитеља, трговину људима и децом ради сексуалног злостављања и њихово убијање ради “добијања” органа (само у Енглеској годишње “нестане” преко 40 000 малолетне деце), ширење СИДЕ и других болести којима треба десетковати сиротињу, усамљеност која је добила размере епидемије… “Европска унија” производи расизам, попут оног који је створен у САД. Народи из Источне Европе и са Балкана добијају статус “народа без културе”, што значи “нижих бића”. Језици Gastarbeiter-а не схватају се као европска културна баштина, већ постају повод за дискриминацију. Масовна је појава да страни радници спречавају своју децу да уче матерњи језик да се не би уочило њихово порекло и зато били изложени понижавању. Када се има у виду да занемарљив број деце странаца стекне више и високо образовање, јасно је да лишавање деце матерњег језика значи уништавање њиховог културног бића, чиме се своде на “прљаву” радну снагу која је “предодређена” да обавља најтеже и најопасније послове. У “Европској унији” јасно се оцртава расистичка пирамида која се заснива на економској, политичкој и војној моћи: на врху су Немачка, Француска и Енглеска; испод њих су Италија, Шпанија, Холандија, Белгија… Балкански народи налазе се на дну пирамиде. За њих је у “уједињеној Европи” резервисано оно место које Афро-Американци имају у САД. “На путу за Европу” балкански народи треба да изгубе историјску (културну) самосвест и слободарско достојанство и да постану “прљава” радна снага, а Балкан септичка јама Европе. Од балканских народа захтева се да се одрекну слободарских митова, који представљају основ њихове историјске и слободарске самосвести, док се, истовремено, од њих захтева да се држе мита о “Европи” као “заједници слободних народа”: слободарски митови замењују се колонијалним митовима. “Уједињење Европе” по америчком моделу, а то значи на основу интереса мултинационалних концерна и њихове борбе за доминацију, води обрачуну с “национализмом” који се своди на обрачун с културним наслеђем европских народа и с њиховим правом да доносе суверене политичке одлуке. У САД живе отпаци европских и других народа који су дегенерисани “америчким начином живота” и кока-кола “културом”. У Европи се ради о народима који свој национални, грађански и културни идентитет везују за земљу која је извориште њиховог историјског постојања и за чију слободу су се борили њихови преци. Она је њихов животни и духовни завичај и основ људског самопоимања. “Европски идентитет” не може да се гради на темељу формалних принципа (попут устава), већ на слободарској традицији и културном наслеђу европских народа. Европљани треба да буду умни и борбени људи који ће се супротставити процесима уништавања живота и културног наслеђа народа, и који ће нагомилане објективне могућности за стварање новог света, који се заснива на умној слободи, путем политичке борбе претворити у реалне могућности ослобођења. Европа (свет) треба да постане башта у којој ће заједно да расту цветови свих европских (светских) култура. Није важно који је цвет “већи”, већ да сваки мирише својим мирисом. Ради се о реализовању идеја-водиља Француске грађанске револуције који нису само хуманистички, већ су постали основни егзистенцијални принцип. Само на основу борбе за нови свет еманципаторско наслеђе европских и других народа који живе у Европи може да се реализује. Европа ће превазићи све дубљу друштвену кризу стварањем новог света – или ће пропасти. Усвајање “америчког начина живота” за европске народе значи самоубиство.

У све беспоштеднијем економском рату који се, на светском простору, води између најмоћнијих мултинационалних концерна, друштвене институције постају инструмент којим се настоји обезбедити “стабилан развој” капиталистичког поретка. Не да је политика престала да на “класичан начин” буде зависна од економије, како то тврди Јирген Хабермас, него је у потпуности подређена логици економских односа у настојању да од друштва створи производно-потрошачки логор, у коме ће размишљање и понашање људи у потпуности бити подређено егзистенцијалним интересима капитала. “Надградња” је сведена на средство којим треба постићи да егзистенцијална логика базичних (економских) односа постане покретачка снага укупног друштвеног живота,  тако да је “ефикасност” (некада “праведност”) постала основно политичко начело. Њена делатност се, пре свега, своди на “планирање будућности”, што значи на активно суделовање у повећавању извесности преживљавања владајућег поретка. “Силажењем” надградње у базу круг се затворио: држава постаје тотализујући ratiо крупног капитала који треба да интегрише друштво и омогући стабилан развој капитализма (пре свега да спречи разбуктавање класног сукоба и очува “социјални мир”). Инсистирањем на тези о “увођењу елеманата надградње у базу” жели се доказати да је разум надвладао стихију (тзв. “организовани капитализам”). У ствари, “разум” је постао облик у коме се појављују ирационални процеси капиталистичке репродукције. Главни ослонац “разума” постаје инструментализовани (деструктивни) ratio који се своди на средство за развој (наука, техника, организација и тсл.) и заштиту (економска, полицијска, идеолошка и други облици репресије) успостављеног поретка. Успешно је извршено његово стерилисање, очишћен је од свих “вредносних предрасуда” и постао слепо и ефикасно оруђе за овладавање човеком. Ради се о тзв. “управљачком уму” који је прихватио модерне облике технолошког планирања и који их, прилагођене и усавршене, примењује у планирању понашања људи. У том смислу, само политичко конституисање друштва, начин “вођења политике” све више се отуђује од људи прихватајући логику технократске ефикасности као основ успостављања “рационалног” друштвеног поретка. Међутим, настојати да се сопствено друштво, које се налази у вртлогу светских збивања, конституише на основама “разума”, исто је што и покушати учврстити зидове свога стана у згради која се руши. Стабилност сваког појединачног капиталистичког друштва зависи од стабилности глобалног капиталистичког поретка. Ако су његови темељи у кризи, “разумним” мерама, што значи интеграцијом друштва под патронатом државе, криза се може само ублажити (тзв. “контролисана криза”), безболније дочекати њени удари, али се не може разрешити. “Рационална политика” најразвијенијих капиталистичких држава своди се на изградњу одбрамбеног бедема од кога ће се таласи кризе одбити и прелити на оне који су најмање способни (најнеразвијеније земље) да се одупру кризи.

Капиталистички ratio је средство за уништавање критичког ума који пружа могућност за стварање визије будућности и за изградњу слободног света који се заснива на уму. Уместо да је разум усмерен на стварање друштвених односа који ће пружити могућност човеку да буде човек и да обезбеди свој опстанак, он постаје продужена рука економских (профитерских) процеса који настоје да читав друштвени живот претворе у средство сопственог развоја. Уништавање ума, путем индустрије забаве у којој главно место има спорт, саставни је део процеса уништавања “традиционалног човечанства” и стварања “новог човека” који је сведен на роботизовану наказу. Капиталистичка тотализација света подразумева дегенерисање човека наметањем “једно-димензионалног” (Маркузе) начина мишљења које подразумева: позитивистички однос према свету; инструментализовање свега и свакога; квантитативну димензију; мистицизам који има “спектакуларно” паковање; прогресизам који се заснива на апсолутизованом принципу учинка, а овај на апсолутизованом принципу профита… Ради се о начину мишљења који је обрачун не само с есенцијом (слобода, правда), већ и с егзистенцијом (биолошки опстанак, природа), што значи да има фаталистички карактер. Истовремено, идеализована слика антике и средњег века постаје основ за изградњу идеје трансценденције која постаје средство за обрачун с визионарском свешћу. Хришћанске (и готово све друге) цркве природни су савезник капитала који покушава да уништи самосвест модерног човека (грађанина) као конститутивног субјекта грађанског друштва и као ствараоца свог света. Хришћанство и друге апокалиптичке религије доприносе стварању свести да је пропаст света неминовност. Једно је када се таква идеологија проповеда у условима када не постоји реална опасност од уништења света, као што је то било у средњем веку, а друго када та опасност постаје све реалнија.

Манипулација се из идеолошке сели у психолошку раван. Свест је “превазиђена” – битна је подсвест. На том принципу функционише како рекламна индустрија, тако и политичка (идеолошка) сфера. Све се чини да се спречи да човек схвати свој трагични положај у свету где влада деструктивно ништавило. Ради се о медијском терору у коме доминира индустрија забаве и рекламни спотови – који стварају крива огледала у којима човек може да види само “свој” дегенерисани лик. Капитализам систематски уништава способност и потребу човека да поставља битна питања о својој (друштвеној) егзистенцији и могућност да одговори на њих. Готово читав медијски простор je у рукама оних који уништавају живот и који маргинализују оно што је битно, да би ономе што је маргинално дали судбинску димензију. “Сензационалне афере”, “историјске утакмице”, наступи медијских “звезда”, “спектакуларни” холивудски филмови и сапунске ТВ серије – постају средство за одвраћање пажње људи од питања од чијег решења зависи опстанак човечанства и за њихово идиотизовање. Блокирање свести и давање одушка потиснутом бићу човека, његовом све већем незадовољству, страху, зебњи – и оплодња човека владајућим духом капитализма из чега треба да се роди “позитивни човек” – то је суштина “спектакла”. Отуда све већи значај спорта. У њему се психолошка манипулација заснива на капиталистички начин иновираној Јувеналовој максими panem et circences: што мање хлеба, то више крвавих игара. Све веће незадовољство потлачених сагорева на стадионима – тим ломачама капитализма. Спорт је спектакуларни облик у коме се појављује деструктивни капиталистички ирационализам – који се заснива на апсолутизованом принципу квантитативно мерљивог учинка (профита) и на капиталистички начин мутираном социјално-дарвинистичком принципу. Он је један од најважнијих начина на који се животворна енергија човека претвара у деструктивну (спортску) праксу. Уколико се пође од егзистенцијалних и хуманистичких (умних) критеријума, јасно је да тежња ка рекорду води (само)уништењу човека. Тек када се уоче тенденције развоја спорта може да се схвати његова суштина, а то значи суштина капитализма чији је спорт кондензовани идеолошки израз. Отуда је обрачун с критичким умом и визионарском свешћу један од најважнијих задатака спорта. Он је васпитање човека владајућим односима и вредностима који добијају митску димензију. “Спортивизација” друштва постала је један од најважнијих облика капиталистичке тотализације света. Као што су нацистичке Олимпијске игре (Берлин 1936.) служиле да прикрију праве намере нациста, тако данашњи спорт служи да се прикрије егзистенцијална “утакмица” која се води између Запада и “осталог” света, у којој нема победника и поражених, већ оних који су уништени и оних који су још увек живи.

Завршена је прича о “америчком сну”. Убиство Мартина Лутера Кинга, Џона Ленона и бројних бораца за хумани свет јасно указује на то, да је за владајуће капиталистичке групације идеја о “бољем свету” највећа опасност јер пружа могућност за стварање политичке платформе која може да усмери све веће незадовољство потлачених ка стварању новог (праведног) света. Убити људима веру да је будућност могућа и да има смисла борити се за њу представља најважнији задатак капиталистичке пропагандне машинерије. За све веће незадовољство људи није крив капитализам, већ они “неодговорни” политичари који су грађанима обећали “срећну будућност”. “Визија будућности” постаје роба која се путем телевизијских програма продаје човеку тако што му се уништава потреба да машта о правди и слободи. Њоме се глорификује (деструктивна) техника, чиме се ствара илузија о “прогресивном карактеру капитализма”. Научници су “забринути” шта ће се десити са планетом за пет милиона година, али их не занима шта ће се десити са човечанством у следећих сто година. Уместо вере у “амерички сан”, којим је капиталистичка пропагандна машинерија до скора настојала да интегрише грађане у владајући поредак, застрашивање грађана “терористичком опасношћу” постало је главно средство за учвршћивање глобалне капиталистичке диктатуре.                                                                           

Идеолози капитализма игноришу истину да је свет доведен на ивицу провалије. Грађанска критика капитализма није усмерена против капитализма, већ против оне критике која тежи да постави битна питања, а то пре свега значи питање о основној тенденцији развоја капитализма – које упућује на његову суштину. Ради се, у ствари, о обрачуну с оном критичком мишљу која тежи превазилажењу капитализма и стварању новог света. Грађански теоретичари односе се према капитализму као неисторијском поретку, што значи као датости која се не може довести у питање. Отуда они говори о “нужности” капиталистичког глобализовања, које се заснива на интересима мултинационалних компанија и на уништавању природе, али не говоре о нужној пропасти капитализма као једног од историјских облика у развоју човечанства. Када говоре о СССР-у и другим (бившим) земљама “реалног социјализма”, кока-кола интелектуалци по правилу употребљавају израз “комунизам” да би “доказали” да је “комунизам пропао”, и да би се обрачунали с Марксовом критиком капитализма и идејом будућности. У својој идеолошкој заслепљености и подаништву, они превиђају да се у својој критици Маркса држе управо Марксове историјске концепције, с тим што је прилагођавају потребама очувања капитализма. Френсис Фукујама у својој књизи “Крај историје и последњи човек” главни узрок пропасти “комунизма” на Истоку види у томе што се тај поредак заснивао на “социјалној правди”: борба за социјалну правду постаје анти-егзистенцијални принцип. То је давно пре Фукујаме “утврдио” Огист Конт, као и његов следбеник Пјер де Кубертен: борба потлачених за слободу и правду је кочница “прогреса”, који је отелотворен у буржоазији, што значи да доводи у питање опстанак човечанства. Фукујамина критика бивших “комунистичких” друштава своди се на обрачун с тежњом за стварањем рационално утемељеног привредног поретка који ће служити задовољењу истинских људских потреба – чиме се може превазићи све дубља егзистенцијална криза коју ствара капитализам. И његова теорија указује на владајуће тенденције развоја политичке мисли на Западу: ствари се више не постављају у есенцијалној, већ у чисто егзистенцијалној равни. То значи да су дозвољена сва средства која обезбеђују опстанак капитализма – по цену уништења еманципаторског наслеђа грађанског друштва и “традиционалног човечанства”. За Маркса социјализам је прелазни период од капитализма ка комунизму – који је коначно превазилажење капитализма и почетак праве историје човечанства. Из тога следи да није могуће (“поновно”) успостављање капитализма – уколико је остварен комунизам. До ког апсурда је дошла грађанска теорија показује и то што је капитализам проглашен за “пост-комунизам”! Истовремено, теоретичари попут Хабермаса говоре о “касном капитализму” који има битно другачију природу од капитализма о коме говори Маркс. Он добија оне карактеристике које је Маркс приписао социјализму, што значи да је “касни капитализам” реализована Марксова идеја “социјализма”. Макс Хоркхајмер односи се према својим анализама из Дијалектике просветитељствакао чисто академским ставовима. Његов однос према спорту указује на то, да он стерилише критичко-мењалачки набој када је у питању конкретна политичка сфера, и да ствара потпуно произвољне конструкције да би очувао идеолошки свод капитализма који се у спорту појављује у кондензованом облику. Што се тиче Хајдегерове “бриге” (Sorge), она има апстрактни карактер јер се односи на апстрактни “свет” и апстрактног “човека”. Ради се о конкретној бризи конкретног човека, што значи човека који живи у капиталистичком свету где влада деструкција. То више није брига човека који мора да се сучељи са својом неминовном природном смрћу, већ брига човека који мора да се сучељи са све реалнијом могућношћу уништења живота и самим тим човечанства. У првом случају, брига се налази у сфери нужности; у другом случају брига се налази у сфери слободе: човек не може да избегне смрт, али може да спречи уништење човечанства и створи хумани свет. У овом контексту може бити речи и о питању смрти и нестанка. Смрт не мора да буде нестанак уколико је човек оставио иза себе дело по коме ће бити упамћен, а то значи дело које доприноси опстанку човечанства. Што се природног (животног) циклуса тиче, смрт је услов рађања новог живота – она је животворна. Суштина капиталистичке смрти је деструкција која има механички карактер и технички облик, што значи уништење човека и живота, а самим тим и ланца умирања и рађања који чини живот. Капитализам није само лишио човека његовог духовног завичаја (Heimatlosigkeit), већ и животног завичаја уништавањем природе и човека као биолошког бића; он не лишава човека само његове људске бити, већ доводи у питање његов опстанак. Капитализам је “ујединио” егзистенцијалну и есенцијалну бригу: борба за опстанак постаје борба за слободу, а борба за слободу постаје борба за опстанак.

Тзв. “левичарска мисао” затечена је развојем капитализма. Она је највише енергије изгубила у бесплодним расправама о прошлости, уместо да се усмерила ка будућности тако што ће се интегрисати на критици капитализма као поретка који уништава живот. Уместо да створи савремене појмове који омогућавају да се уобличи политичка концепција која ће бити путоказ за радикални обрачун с капитализмом као деструктивним поретком, она и даље користи појмовни инструментариј који су створили Маркс и Енгелс који је капитализам давно “превазишао”, као и Хегелову (Марксову) дијалектику која се само условно може узети као полазиште за критику капитализма, јер се њена (историјска) пирамида слободе заснива на егзистенцијалној извесности. Капиталистички воз није стао у станици у којој је, по Марксу, требало (путем социјалистичке револуције) да буде заустављен, и наставио је да се креће – вукући човечанство ка провалији. Теорија “научног социјализма”, која је идеолошки пандан теорији о капитализму као “крају историје”, инсистира на апсолутизованом принципу учинка и у том контексту на квантитативним показатељима “прогреса” – утапајући се на тај начин у мутне воде капитализма. Није случајно што је спорт (као и други репресивни облици телесног вежбања), а то значи идеологија “рекордоманије”, добио такав значај у совјетском друштву. На Истоку Марксова идеја социјализма лишена њене хуманистичке суштине претопљена је у праксу стаљинизма; на Западу многе “комунистичке партије”, полазећи од догме да је у СССР-у “остварен социјализам”, претопиле су праксу СССР-а у “идеал социјализма” коме треба тежити. “Пројект будућности” који се нуди и даље се заснива на томе да је капитализам неправедан, а не деструктиван поредак. Најважнији задатак глобалног анти-капиталистичког покрета није само да ослободи човечанство од угњетавања, већ да спречи његово уништење. Отуда свест о последицама развоја капитализма представља conditio sine qua non борбе против капитализма.

Борба за опстанак живота отвара могућност за стварање широког политичког покрета који ће превазићи класичну класну поделу и класну борбу, али и отвара могућност за разводњавање борбе против капитализма усмеравањем мењалачке енергије на “еколошке пројекте” који се своде на безнадежно лечење последица које ствара капитализам и на његово “усавршавање”. Капитализам је “разрешио” сукоб између детерминизма и слободе, између “објективних могућности” за револуцију и револуционарног волунтаризма – уништавањем еманципаторског (културног) наслеђа човечанства, човека као биолошког бића и природе. Једино право (егзистенцијално и есенцијално) решење је да човечанство крене у општи рат против капитализма, што подразумева употребу свих средстава која могу да доведу до његовог уништења. Не ради се само о одбрамбеној, ослободилачкој, или револуционарној борби, већ о борби која никада раније није вођена: о борби за опстанак човечанства и за очување живота на земљи. Када се има у виду интензитет уништавања света, постаје очигледно да комунизам није само слободарска могућност, као што је то за Маркса, већ егзистенцијална нужност.                                                                  

“Добра страна” глобализовања капитализма је та, што оно неминовно производи светски анти-глобалистички покрет који ће временом прерасти у све радикалнији светски анти-капиталистички фронт. Од борбе против постојећег света, он ће постати борба за нови свет. Марксов поклич из Комунистичког манифеста: “Пролетери свих земаља, уједините се!” – постаје слободарски и егзистенцијални поклич пробуђеног и освешћеног човечанства. Масовне анти-глобалистичке манифестације су важне, али само уколико постају део свакодневне борбе против капитализма. У противном, оне постају део политичког циркуса и усмеравање мењалачке енергије на странпутицу. Питање политичке борбе пре свега је организационо. Индивидуални облици борбе нису занемарљиви, али они нису довољни да би се нешто битно учинило. Без организоване борбе, они се своде на бацање камења у набујалу реку – која може да се обузда само уколико се уједине напори. Организована борба не значи и доминирање организације над човеком, уколико се она заснива на самоиницијативи и уколико је свако свестан да се ради о борби за опстанак човечанства. То је изазов у односу према коме су сва друга питања, о којима можемо да се споримо, готово безначајна. Међу онима који расправљају о “радничком питању” има оних који су незадовољни због конформистичког понашања доброг дела радничке класе у најразвијенијим капиталистичким земљама, али је то последица положаја у коме се она налази. Да са њом није “готово” као политичким субјектом у борби против капитализма, најбоље говори “брига” коју показују капиталисти за формирање њене класне (само)свести и за спречавање њеног политичког ангажовања. У суштини, радничко незадовољство је све веће и отуда су све беспоштеднији облици обрачуна с њим. “Потрошачко друштво” не само да је исцрпло све могућности као облик интеграције радника у капиталистички свет, већ се распада а самим тим се распадају и ограде концентрационог логора у коме се још увек налази већина радника. Што се тиче америчке “демократије”, амерички грађани никада нису имали прилику да чују истину ни о једном питању од кога зависи њихова слобода и опстанак, и никада нису као еманциповани грађани учествовали у дефинисању и реализовању стратегије развоја друштва. Они живе у свету који је тотална лаж и где нема могућности за прави избор. Шта ће се десити када се ограда сруши – у друштву где не постоје демократске институције које пружају могућност за усмеравање незадовољства људи ка остваривању опште-људских циљева?

Владајућа филозофија потврду за истинитост својих ставова не проналази у животу, већ у филозофији – и тако аd infinitum. Она постаје од човека отуђена и институционализована умност и као таква средство за спречавање човека да донесе битне животне одлуке – што само иде на руку владајућем поретку. Феноменолошки појмовни свод постаје начин стварања виртуелне свести у главама људи и уништавање умног односа човека према свету. Право питање може да буде само конкретно историјско питање. Данас, то је питање опстанка. “Традиционална” филозофска питања могу бити разматрана само у светлу овог основног историјског (егзистенцијалног) питања. У противном, она постају стварање лавиринта у коме треба да нестане ум који је у стању да разоткрије деструктивне тенденције развоја капитализма, спречи уништење живота и избори се за хумани свет. Један од најважнијих задатака критичке теорије је да ослободи ум од “традиционалне” филозофије – која одвлачи ум од конкретних егзистенцијалних и есенцијалних питања чије решење подразумева радикални обрачун с владајућим поретком и стварање новог друштва – која је привилегија “филозофа” (сведених на техничаре ума) и средство за обрачун са слободарском борбом човека: борба за слободу (опстанак) бива проглашена за “неумну” делатност и самим тим губи легитимност истинске мењалачке праксе. Политички ангажман указује на праву природу филозофије: она је пужева кућа у којој се скрива на капиталистички начин дегенерисани ум. Она посредује између човека и света тако што доприноси уништавању живота и човека као умног бића. Истина није надисторијска датост до које се долази путем од човека отуђене науке и филозофије. Она је увек била конкретно-историјска, као и борба за њу: данас је истина опстанак, а пут до ње је борба за опстанак. То је конкретни основ “воље за моћ” савременог човека и критеријум по коме се одређује исправност политичке акције.

Критичка теорија не крије се иза филозофског “објективизма”, већ има јасну вредносно-политичку оријентацију: она се бори за уништење капитализма и заснива се на праву човека на живот и слободу. Она не настоји да изгради неку нову филозофију, већ тежи да укине филозофију као посебну сферу, која посредује између човека и света, и да реализује еманципаторско наслеђе модерног друштва које је симболично изражено у идејама-водиљама Француске грађанске револуције: Liberté, Egalité, Fraternité. У немачкој класичној филозофији, у којој је уобличена самосвест модерног човека, идеја ума била је повезана са идејом слободе. Данас ум није само основни услов слободе, већ и егзистенције: борба за ум постаје борба за опстанак.

Критичка теорија капитализма треба да се осавремени новим појмовима, полазећи од тога да тенденција развоја капитализма условљава његову критику. Две идеје треба да постану основ за изградњу савремене критичке теорије капитализма: капиталистичка деструкција живота и насупрот њој животворна људска пракса. Оне су дијалектички супротстављене: тоталитарна капиталистичка деструкција живота води ка интеграцији човечанства на основама тотализујуће животворне праксе. Ако се у прошлости још и могло тврдити да не постоји јасно и чврсто полазиште за утемељење и развој критичке теорије друштва, све драматичније уништавање живота, што значи екоцидна природа капитализма, представља обједињавајуће полазиште како за критичку мисао, тако и за мењалачку (политичку) праксу. Ради се о афирмисању субјективног карактера слободе и о претварању објективних могућности слободе, које су створене у грађанском друштву, у реалну могућност ослобађања човека. Прави смисао борбе није постизање неког надљудског циља, већ развој људских моћи и друштва као братске заједнице еманципованих људи који су у стању да непосредно управљају својим (друштвеним) животом. Она није задатак апстрактног човечанства, већ сваког човека. Човечанство је угрожено тако што је непосредно угрожен живот сваког човека. Некада је човек постајао човеком у борби против тираније; данас човек постаје човеком и може да опстане као човек – борећи се против поретка који уништава живот. Спремност да се да живот за слободу постаје спремност да се да живот за опстанак човечанства.

Капиталистички вртлог смрти претвара све што је човек створио – друштвене институције, технику, науку, економију, образовање, медицину, уметност, религију, спорт, средства за информисање – у средство за обрт капитала, што значи за уништавање живота. Ниједна друштвена сфера није човеку савезник. Он нема коме да се обрати за помоћ осим другом човеку: друштвеност је егзистенцијални императив. Тек сада, када је остао потпуно сам у борби против капитализма, човек има могућност да искаже своје праве људске вредности, да постане истински Човек и да претвори свет у заједницу слободних људи. У току је највећа и најдраматичнија битка која је икада вођена: или ће човек да победи капитализам, да очува живот на земљи и створи свет по свомe лику – или ће бити уништен.

Писмо индијанског поглавице

П

Писмо индијанског поглавице племена Сијетла

                                                       председнику САД Пирсу из 1854. године                                                                                                                                                                                                                  

           “Како се може купити или продати небо или топлина земље? Тако нешто потпуно нам је страно. Ми нисмо власници свежине ваздуха и бистрине воде. Па како их можемо продати или купити? Сваки делић ове земље свет је моме народу. Свака блистава борова иглица, свако зрно песка на речном спруду, свака маглица у тами шуме свети су у мислима и у животу мог народа.

            Сокови у дрвећу прожети су у сећањима црвеног човека. Када мртви бледолики оду у шетњу међу звезде, заборављају земљу, која им је дала живот. Наши мртви никада не забораве своју предивну земљу, јер је она мати црвеног човека.

            Део смо земље, и она је део нас. Мирисне траве су нам сестре. Јелен, пастув, велики орао – то су наша браћа. Стеновити врхови, сточни пашњаци, топло понијево тело и човек – све то припада истој породици.

            Кад велики поглавица из Вашингтона шаље свој глас да жели купити нашу земљу – он превише тражи од нас. Велики поглавица поручује да ће нам наћи место на којем ћемо лепо живети. Он ће нам бити отац – ми његова деца. Размотрићемо ту понуду да купите нашу земљу. Али то неће бити лако. Ова нам је земља света.

           Ова блистава вода што тече, брзацима и рекама није само вода, то је и крв наших предака. Продамо ли вам земљу, морате знати да је ова вода света, морате рећи својој деци да је света, да сваки одраз у бистром језеру одражава догађаје и успомене из живота мог народа. Жубор воде то је глас мога оца. Реке су наша браћа – утољују нам жеђ. Реке носе наше кануе. Хране нам децу. Продамо ли вам ову земљу, морате да знате и да учите своју децу да су реке наша и ваша браћа. Зато рекама морате пружити доброту какву бисте пружили брату.

            Знамо да нас бели човек не разуме. Њему је један део земље исто што и било који други. Он је странац што дође ноћу и одузме земљи све што му треба. Земља му није брат – већ непријатељ. Када је покори, он креће даље. Оставља за собом гробове својих отаца и не пати због тога. Одузима земљу својој деци, и није га брига. Гробови његових отаца и земља што му децу родиостају заборављени. Према мајциземљи и братунебу односи се као према стварима што се могу купити, опљачкати, продати попут стоке или сјајног накита! Његова ће похлепа уништити земљу, и за собом ће оставити пустош.

            Не знам. Наш се начин живота разликује од вашег. Од погледа на ваше градове црвеног човека заболе очи. То је можда зато што је црвени човек дивљи и што не разуме ствари. У градовима белог човека нема мирног кутка. Нема места на којем би се чуло отварање лишћа у пролеће или дрхтај крила мушице.

             Можда зато што смо дивљи – једноставно не схватам! Бука ми вређа уши. Шта вреди живот ако човек не може чути крик козорога или ноћну препирку жаба у бари? Ја сам црвени човек и не разумем много…

            Индијанац воли звук ветра када се поиграва површином мочваре. И мирис поветарца, освежен подневном кишом или боровином.

            Највеће благо црвеног човека је ваздух. Све живо ужива исти ваздух – животиње, дрво и човек. Свима је тај ваздух потребан. Бели човек као да не опажа ваздух који удише. Попут неког ко је дуго на самрти, неосетљив је на смрад. Продамо ли вам земљу, морате знати да нам је ваздух драгоцен. Да ваздух дели свој дах са свим животом који одржава. Ветар што је мом деди дао први дахприхватиће и његов последњи издах. Ако вам продамо земљу, морате је чувати као светињу. Као место на коме ће бели човек моћи да удахне ветар заслађен мирисом пољског цвећа.

            Размотрићемо вашу понуду да купите земљу. Одлучимо ли да пристанемо, захтеваћемо да испуните овај услов: бели човек ће морати да се понаша са животињама овог краја као према својој браћи! Дивљи сам и не разумем друкчији живот. Видео сам у преријама хиљаде бизона које је бели човек убио, пуцајући из ватреног коња који јури преријом. Дивљи сам и не разумем како гвоздени коњ из кога сукља дим може бити важнији од живог бизона, кога ми убијамо да бисмо преживели.

             Шта је човек без животиња? Када би животиња нестало, човек би умро од велике усамљености. Шта год задеси животиње, убрзо снађе и људе. Све је у свету повезано.

            Мораћете своју децу учити да им је под ногама пепео наших дедова. Да би поштовали земљу, рећи ћете им да је земља богата животом наших предака. Мораћете учити своју децу исто као што ми учимо нашу – да нам је земља мати. Што снађе земљу – снађе и њену децу. Пљује ли човек на земљу – пљује на себе самога.

            Земља не припада човеку – човек припада земљи. То добро знамо. Све је у међусобној вези, као што је породица крвљу сједињена. Све је повезано. Није човек творац ткачнице живота, већ је само влакно у њој. Што учини са ткачницомчини са собом. Чак ни бели човек, чији бог иступи и говори с њим као пријатељ са пријатељем, неће избећи заједничку судбину.

            Можда смо ипак браћа? Видећемо

            Не разумем зашто се убија бизон? Зашто се кроте дивљи коњи? Зашто је у дубини шуме толико људског смрада? Зашто је поглед на зелене брегове испрекидан жицама што говоре? Где су? Нема их више. Где је орао? Одлетео.

            Правом живљењу је крај. Почиње борба за опстанак…”

                                                         x       x       x

Љубодраг Дуци Симоновић о Октобарској револуцији

Љ

Љубодраг Дуци Симоновић о Октобарској револуцији, о Лењину, Стаљину, Жукову, Недићу, партизанима, Слободану Јовановићу, Ђинђићу… (део снимка из Дуцијевог гостовања  у емисији на каналу BalkanInfo од 11.12.2015)

Линк ка видео прилогу на YouTube
Видео прилог можете скинути преко овог сајта.

 

Интервју за канал “Балкан Инфо” 07.08.2016

И

Љубодраг Дуци Симоновић је поново гостовао у емисији “Интервју” – за канал Балкан Инфо 07.08.2016. Уредник и водитељ емисије: Теша Тешановић.

Линк ка видео прилогу на YouTube
Видео прилог можете скинути преко овог сајта.

Spektakularni reklamni spot kapitalizma

S

 

Ljubodrag Simonović
E-mail: comrade@orion.rs
Preuzmi tekst “Spektakularni reklamni spot kapitalizma

Spektakularni reklamni spot kapitalizma

Invervju: Ivana Perić – Ljubodrag Duci Simonović

U jeku priprema sportaša, sportskih funkcionera, političara, biznismena, a bogme i mafijaša za 31. Olimpijske igre u Rio de Janeiru, razgovaramo s Ljubodragom Ducijem Simonovićem, bivšim velikim košarkašem, sustavnim kritičarem sporta i ideje olimpizma: “Sva hipokrizija zapadne ‘demokratije‘ pokazuje se u sportu. Sport je ogledalo u kome se vidi pravo lice savremenog kapitalizma. On ne štiti život sportista i njihovo ljudsko dostojanstvo, već propisuje pravila po kojima čovek može da ubije čoveka, da ga unakazi i deklasira.”

Ljubodrag Duci Simonović rođen je 1949. godine u Vrnjačkoj Banji. Među najuspješnijim je i najpoznatijim imenima jugoslavenske košarke, a za vrijeme igračke karijere bio je jedan od najboljih košarkaša u Europi i svijetu. Godine 1970. je s reprezentacijom Jugoslavije postao svjetski prvak, a proglašen je i najboljim igračem svijeta.

Ono što je Simonovića već tada razdvajalo od većine sportaša, bila je činjenica da je otvoreno upozoravao na negativne strane sporta – prvi je progovorio o dopingu, “treniranju” niskih udaraca, namještaljkama, problematičnosti vrijeđanja i omalovažavanja protivnika. Bio je, paralelno s igranjem košarke, veoma posvećen studiranju te je postao magistar prava i doktor filozofije. Većinu svog rada nakon završetka košarkaške karijere Simonović je posvetio kritici sporta i olimpizma, za koje tvrdi da su otjelotvorenje pogubnih principa na kojima počiva kapitalizam. O tome je napisao brojne knjige, među kojima su Pobuna robota (1981.), Olimpijska podvala božanskog barona Pierrea de Coubertina (1988.), Sport, kapitalizam, destrukcija (1995.), Filozofski aspekti modernog olimpizma (2001.) te Olimpijska podvala – prošireno izdanje (2007.).

Uoči Olimpijskih igara koje će se ovo ljeto održati u Rio de Janeiru, sa Simonovićem smo razgovarali o trenucima koji su obilježili njegovu karijeru, problematičnim idejama pokretača i zagovarača Olimpijskih igara, sportu kao institucionaliziranom nasilju, iluziji o tzv. socijalističkom sportu, te mogućnostima promjene – od sporta ka slobodnom tjelesnom aktivizmu.

Bili ste jedan od najuspješnijh i najboljih košarkaša Jugoslavije. U reprezentaciji ste osvojili svjetsko prvenstvo, sudjelovali ste na Olimpijskim igrama, bili ste velika zvijezda u redovima Crvene zvezde, igrali ste sedam puta za reprezentaciju Europe, bili ste najbolji igrač u Njemačkoj i postigli rekord Bundeslige, a nalazili ste se i na popisima NBA timova… Koje trenutke karijere posebno pamtite i zašto?

Čisto sportski gledano, najinteresantniji detalj iz moje karijere potiče iz leta 1974. godine. Tada sam igrajući u Italiji za Crvenu Zvezdu protiv tima sastavljenog od američkih profesionalaca i italijanskih reprezentativaca na tri uzastopne utakmice postigao po 56 koševa. U to vreme nisu se računale trojke. Imajući u vidu da sam većinu koševa postigao sa velike distance, po današnjim kriterijumima na tim utakmicama dao sam preko 200 koševa. Ljudski gledano, smrt našeg druga Trajka Rajkovića, neposredno nakon završetka Svetskog prvenstva u Ljubljani, ostavila je najdublji trag u meni. Do danas nije objavljen zvaničan nalaz o uzroku njegove smrti. Sve je zataškano. Niko nije odgovarao. Što je najstrašnije, Trajko, koji je i bukvalno dao život za zlatnu medalju iz Ljubljane, izbrisan je iz sećanja naših ljudi.

Još je jedan je događaj posebno obilježio vašu karijeru – napustili ste OI u Münchenu 1972. godine, nakon poraza od Portorika. Prosvjedovali ste zbog dopinga koji je pronađen kod ekipe Portorika. Kasnije ste i izbačeni iz reprezentacije. Što se zapravo tada dogodilo, kako danas gledate na taj događaj?

Taj događaj je još jedna tragična stranica u mom sportskom životu i on je konačno raspršio iluziju u koju sam verovao, da sport ima “humanu” prirodu. Nakon svega, žao mi je što moji drugovi nisu ostali dosledni u odluci da ne igramo ukoliko tim Portorika ne bude diskvalifikovan. Bili smo prvaci sveta i verujem da bi naš odlučni protest doprineo radikalizaciji borbe protiv dopinga. Izbačen sam iz reprezentacije, a da ni jedan moj drug nije digao glas.

Kasnije ste se posvetili kritici sporta i olimpizma. Sport analizirate kao pojavu u kojoj do najvišeg izražaja dolaze osnovne proturječnosti kapitalističkog društva, u kojoj se prelamaju osnovna pitanja ljudske egzistencije i društvenog razvoja. Zašto i kako se to vidi u sportu?

Sport je otelotvorenje principa na kojima se zasniva kapitalizam: “borba svih protiv svih” (bellum omnium contra omnes) i “brže, dalje, jače” (citius, altius, fortius). Radi se o “ukrštanju” socijalnog darvinizma sa progresizmom – na čemu se zasniva kapitalistički progres. U sportu je legalno i legitimno ubiti čoveka, nanositi teške telesne povrede, prodavati ljude kao stoku, uništavati decu… Istovremeno, sport nije samo oblik dehumanizovanja, već i najradikalniji oblik denaturalizovanja čoveka. Telo sportiste, a samim tim i sportista kao čovek, svedeno je na instrument za postizanje rekorda. Savremeni “vrhunski sportisti” postali su svojevrsni roboti. Nije slučajno što u “vrhunskom sportu” dominira maksima da se “sportisti rađaju u epruvetama”. Odnos prema telu u sportu na simboličan način ukazuje na odnos kapitalizma prema prirodi – budući da je telo neposredna priroda za čoveka. Uništavanje tela odgovara uništavanju prirode. Princip citius, altius, fortius, koji odgovara procesu bezgraničnog uvećavanja profita, postao je princip destrukcije.

Bliže nam se Olimpijske igre u Rio de Janeiru, koje će se održati ovo ljeto. U knjizi Olimpijska podvala tvrdite da su Coubertinova djela najočigledniji dokaz da olimpijski pokret od samog svog početka nije imao nikakve veze s humanizmom, međunarodnom suradnjom i mirom, već je bio jedno od oruđa u uspostavljanju dominacije nad “barbarskim” narodima i radničkom klasom razvijenih kapitalističkih zemalja. U čemu se to ogleda?

U javnosti još uvek važi kao neprikosnovena tvrdnja da je Pierre de Coubertin, zvanično “otac” modernih olimpijskih igara, krenuo ka olimpijskim vrhovima rukovodeći se maksimom “Važno je učestvovati, a ne pobediti!”. Uistinu, tu maksimu izrekao je pensilvanijski biskup Talbot 19. jula 1908. godine u katedrali Svetog Pavla u Londonu na misi posvećenoj učesnicima Londonskih olimpijskih igara. Coubertinove olimpijske ideje-vodilje bile su maksime “Rebronzer la France!” (“Povratiti kolonijalnu slavu Francuske!”) i “Enrichissez vous!” (“Obogatite se!”). Bio je to, zapravo, poziv francuskoj buržoaskoj omladini da sa novim entuzijazmom krene u osvajanje sveta – po uzoru na britansku imperiju. Istovremeno, Coubertin se zalaže za popularizaciju sporta u kolonijama jer je sport “efikasno sredstvo” za uništavanje nacionalnih kultura i slobodarskog dostojanstva “obojenih rasa”.

Osnova Coubertinove kompeticije je održavanje poretka koji se temelji na neprestanom tlačenju slabijih od strane jačih. Pišete kako je Coubertinov bog onaj koji ne čuje vapaje bespomoćnih, već urlike pobjednika.

Coubertin insistira na “prirodnom poretku” koji podrazumeva da jači tlače slabije, ali lišava “slabije” prava da se ujedine i suprodstave tlačenju. Ono na čemu Coubertin insistira je “milosrđe” kapitalista prema radnicima, kao i prema kolonijalizovanim narodima. Da bi potlačeni zaslužili “milosrđe” svojih gazda, oni treba da se odreknu svojih osnovnih ljudskih, građanskih, nacionalnih i radničkih prava. Prihvatanje sluganskog statusa i dodvoravanje kapitalistima osnovni je način na koji radnici stiču pravo na “milosrđe”. Coubertin sa prezirom odbacuje ideje-vodilje Francuske građanske revolucije i emancipatorsko nasleđe građanskog društva i zalaže za industrijski feudalizam.

Sve veće nasilje i sve veći rizik smrti u sportu “pružaju mogućnosti” da se čovjek “privikne” na sve veće nasilje i smrt koje vlada u društvu. Sport je institucionalizirano nasilje i kao takav obračun s osnovnim ljudskim pravima, prije svega s pravom na život. U njemu ne samo da je legalizirano pravo na ubijanje, već ono postaje najviši vrijednosni izazov za čovjeka. Kako je ubojstvo u sportu uspjelo postati “kulturni” čin, čin vrijedan divljenja?

Sport je rat koji se vodi telima sportista. On se ne zasniva na humanističkom nasleđu čovečanstva, već na “viteškoj tradiciji” koja idealizuje ubijanje, s tim što je pravo ubiti privilegija pripadnika vladajućih klasa – aristokratije i buržoazije. Coubertin je neprestano ponavljao da je “pacifističko vaspitanje mladih najgori zločin” i da “oružje čini mladića čovekom” – imajući pre svega u vidu aristokratsku i buržoasku omladinu. Za njega olimpijske igre nisu “sveti mir”, već “sveto primirje”. Coubertin insistira na “obnavljanju” belicioznog duha koji je vladao na antičkim olimpijskim igrama koje su bile posvećene Zevsu – vrhovnom bogu i bogu rata. One su se završavale trkom hoplita u punoj ratnoj opremi i oglašavanjem trube koja poziva u rat. Za Coubertina “rat je najviši izraz muške zrelosti”, s tim što on pod ratom podrazumeva kolonijalna osvajanja i borbu između evropskih kolonijalnih metropola za kolonijalni plen, a ne borbu porobljenih naroda za oslobađanje od kolonijalnog jarma – pogotovu ne borbu radnika protiv kapitalističkog tlačenja. Borba radnika za slobodu i društvenu pravdu predstavlja za Coubertina najgori zločin i kapitalisti imaju pravo da upotrebe sva sredstva koja su im na raspolaganju da suzbiju radnički pokret. Coubertin je bio fanatični anti-komunist i oduševljeni pristaša Hitlera i nacističke Nemačke.

O tome ste dosta i pisali – kako je Coubertin do kraja života inspiraciju za svoj olimpizam pronalazio u najkonzervativnijim ideologijama i političkim pokretima. On preuzima nacističku koncepciju obrazovanja, čiji je fokus na fizičkom obrazovanju koje se svodi na stvaranje i razvoj nacionalističko-militarističkog duha čovjeka. To nije slučajno?

Coubertin je bio jedan od rodonačelnika fašističke pedagoške doktrine koja je ukorenjena u monopolističkom kapitalizmu i evropskom kolonijalizmu. U svom udvoričkom pismu Hitleru od 17. marta 1936, Coubertin se zahvaljuje Hitleru što je nacistička Nemačka “pokazala interesovanje za njegov pedagoški rad” – i što mu je Hitler poslao 10 000 rajhs maraka. Suština Coubertinove “utilitarne pedagogije” je u tome, da mlade ne treba vaspitati obrazovanjem, već sportom koji će u njima stvoriti “borbeni karakter”. To je suština nacističke pedagogije na kojoj insistira Hitler u Mein Kampfu: vaspitanje bez obrazovanja. Iz očiju njegovih “arijevaca” ne treba da izbija plemeniti pogled, već pogled “veličanstvene zveri”. Time je bio opsednut i Coubertin. Evropski kolonijalni buržuj ne treba da bude humano biće, već “nad-zver” koja će ognjem i mačem da pokori svet.

Nasilje na stadionima treba podsjećati čovjeka da je on “po svojoj prirodi agresivno biće” i da samo represivne institucije uspostavljenog poretka mogu sačuvati društvo od zla koje vlada čovjekom. Ali, kako i sami tumačite, menadžeri i treneri ne računaju s “agresivnom prirodom čovjeka”, već sa strahom sportaša da će se vratiti tamo odakle je pobjegao – uglavnom u siromašna geta. Hoće li kapitalizam još agresivnije nastojati iskoristiti sport kao sredstvo za skretanje pažnje ljudi od osnovnih egzistencijalnih pitanja?

Kapitalizam se zasniva na tome, da od posledica uništavanja prirode i čoveka stvara sredstvo za svoj razvoj. To je univerzalna i totalizujuća karakteristika kapitalizma koja ima fatalni karakter. U tom kontekstu, kapitalisti nastoje da iskoriste egzistencijalnu krizu koju stvara kapitalizam da se obračunaju s demokratskim institucijama i političkim pokretima koji pružaju mogućnost da se ukine kapitalizam i stvori humani svet. To je ono što daje takav značaj sportu koji je “najjeftinija duhovna hrana za radne mase koja ih drži pod kontrolom” (Coubertin). Stadion, na kome se uništava menjalačka energija mladih i stvaraju savremene fašističke horde, postao je najvažnije kultno mesto kapitalizma.

Kako je sport, politizacijom i komercijalizacijom, sve više postajao anti-kultura, tako su se povećala i nastojanja da se sportske priredbe uviju u plašt kulture, da bi se dokazalo da sport ipak spada u vrhunske domete kulture. I ove godine ćemo zasigurno na Olimpijadi vidjeti veliku uvodnu priredbu, ansamble plesača, pjevača, glumaca.

Coubertin je insistirao na “kulturnom programu” olimpijskih igara, čime je samo ukazao na to da je sport po sebi ne-kulturna i anti-kulturna pojava. Čemu “kulturni program” nečemu što po sebi ima kulturni karakter? On je kulturna maska koja treba da prikrije nehumanu i destruktivnu prirodu savremenog olimpijskog paganizma. Olimpijske igre su spektakularni reklamni spot kapitalizma i treba im pribaviti kultni karakter. Olimpijske igre su “festival mladosti” i kao takve simbolični izraz ponovnog rađanja životne snage kapitalizma. Olimpijske igre su kapitalistički Uskrs.

U Hrvatskoj često na površinu izlazi pitanje problematičnog rada Hrvatskog olimpijskog odbora. Kakva je situacija s Olimpijskim komitetom Srbije?

Svetski olimpijski pokret, kao i tzv. “međunarodne sportske organizacije”, je oruđe multi-nacionalnih koncerna za uništavanje nacionalnih država i nacionalnih kultura. Po statutu MOK-a nacionalni olimpijski komiteti su oruđe MOK-a za realizovanje njegovih interesa. Isto je sa članovima MOK-a. Oni su agenti MOK-a u zemljama-članicama “olimpijske porodice”. MOK je nad-nacionalna organizacija koja nikome ne polaže račune. “Članovi MOK-a su samoizabrani i ne odgovaraju nikome” – to je princip koji je uspostavio Coubertin i na njemu se zasniva rad MOK-a. Štaviše, Coubertin se hvali sa tim, da je “nedemokratski” karakter MOK-a njegova najvrednija osobenost. Priroda MOK-a uslovljava i prirodu tzv. “nacionalnih” olimpijskih komiteta.

U knjizi Sport, kapitalizam, destrukcija kritizirate Habermasovu kritiku sporta. Jedna od najvažnijih Habermasovih teza jest da sport pod prividom igre i slobodnog razvoja moći zapravo udvostručuje svijeta rada. Tvrdite da je Habermasova kritika ostala na fenomenološkom nivou, možete li objasniti zašto je tomu tako?

Habermasova kritika sporta ne odnosi se prema sportu kao konkretnoj društvenoj i istorijskoj pojavi, što znači kao instituciji kapitalizma. Sport nije samo “udvostručenje sveta rada”, već je spektakularno otelotvorenje osnovnih principa na kojima se zasniva kapitalizam i autentično reprodukovanje kapitalističkog načina života. Sportista nije samo radna snaga, kako to tvrdi Habermas, već je istovremeno predmet rada i oruđe za rad. Na primeru Habermasovog odnosa prema sportu može da se vidi prava priroda njegovog odnosa prema “kasnom kapitalizmu” i budućnosti. Njegova dijagnoza kapitalizma podređena je političkom projektu koji ne dovodi u pitanje kapitalizam. Isto je sa PlesneromLašomKrokovomLenkom i drugim građanskim “kritičarima” sporta.

Jedan od osnovnih legitimirajućih principa kapitalizma – “konkurencija rađa kvalitetu”, vlada sportom, ali i društvom općenito. Pokazalo se da kapitalizam prihvaća samo onu konkurenciju čiji je rezultat profit, a ne zadovoljavanje ljudskih potreba. Klubovi igračima garantiraju mjesto u timu, odnosno elementarno radno pravo igranja. Za svakoga postoji zamjena, svakoga se može kupiti i prodati, igrači su vlasništvo kluba. Više ste puta istaknuli kako se u sportu ne radi o čovjeku igraču, već o čovjeku igrački. Smatrate da bi garantiranje prava na igru, odnosno rad, uništilo osnovni pokretački mehanizam sporta? Možete li reći nešto više o tome?

Sport se ne zasniva samo na ratu između “protivničkih” timova i selekcija, već i na ratu za mesto u timu. Taj rat se vodi svakodnevno na treninzima, ali i intrigama i drugim “prljavim” sredstvima. Ostanak na klupi i gubitak mesta u timu predstavljaju Damoklov mač sa kojim treneri ucenjuju igrače i primoravaju ih na ropsku poslušnost. Kada se ima u vidu da je sport business i da su treneri plaćeni goniči robova, jasno je da vlasnici klubova u konačnom određuju sudbinu igrača. Igrači su njihovo roblje.

Isti oni koji “odlučno” brane sport od politike, koriste sport kao prvorazredno političko sredstvo za obranu uspostavljenog poretka. Pišete kako povijest 20. stoljeća, u kojem je došlo do punog razvoja sporta, pokazuje da ne samo sport, već i sama teza kako “sport nema ništa s politkom” imaju politički karakter.

Svakodnevno čujemo da “sport nema veze sa politikom”. Zapravo, sport nije samo političko oruđe političara i kapitalista, već je po svojoj prirodi politika. Sport je vrednosni sistem i kao takav pogled na svet i odnos prema svetu, prema ljudima, prema budućnosti… On je pozitivistički kult, što znači da prikiva čoveka za postojeći svet i uništava mu kritički um i vizionarsku svest. Nije slučajno što se olimpizam, kao prva mondijalistička kvazi-religija, zasniva na pozitivnoj filozofiji – koja predstavlja radikalno odbacivanje ideja-vodilja Francuske građanske revolucije i emancipatorskog nasleđa hrišćanstva i drugih “velikih” religija, kao i nacionalnih kultura. U sportu nema istorijskog vremena. Nije slučajno što je Pierre de Coubertin nastojao da ponovo uvede “olimpijsko računanje vremena” – putem “olimpijada”. Olimpizam je ideologija koja nagoveštava kraj istorije.

Sveprisutna je i ideja o rekordu, za koju kažete da je proizvod modernog društva u kojem ne dominira želja za pobjedom, već zahtjev za postizanjem rekorda. Postoji težnja ka većem, bržem, jačem, bez postavljanja pitanja o smislu svega toga. Rekordi se obaraju na svakoj razini – dolazi do “nevjerojatnih transfera”, poput onoga Garetha Balea, koji je prije par godina iz Tottenhama prešao u Real Madrid za 86 milijuna funti. Koja je prava cijena tih “dostignuća”, koji je njihov pravi smisao?

Rekord je tržišna vrednost rezultata. Na tome se zasniva “otvorenost” sportskog prostora i vremena. Ne radi se o “progresu”, već o progresizmu. Progres podrazumeva realizovanje čoveka kao igračkog i slobodarskog bića i u tom kontekstu otvaranje horizonta budućnosti. Progresizam se zasniva na apsolutizovanom principu kvantitativno merljivog učinka koji odgovara tržišnoj privredi i principu beskrajnog uvećavanja profita. Sport ne stvara prostore budućnosti, već vodi čoveka u provaliju. On nije samo obračun s humanom prirodom čoveka, već i s čovekom kao prirodnim bićem. Sport ima ekocidnu prirodu. Schiller je tvrdio da je “vaspitanje putam umetnosti – vaspitanje za umetnost”. Vaspitanje putem sporta je vaspitanje za život koji se zasniva na uništenju prirode i čoveka kao humanog i prirodnog bića.

Značajan dio svojih knjiga posvetili ste i pitanju sporta i rasizma. Više ste puta spomenuli kako SAD koristi uspješne crne sportaše kako bi pokazali svijetu koliki progres je postignut u rješavanju rasne diskriminacije, dok su istovremeno crnci u SAD-u sve izloženiji represiji i ugnjetavanju. Imali smo i kod nas slavljenje određenih crnih sportaša, a istovremeno vrijeđanje drugih na ulicama, ali i povike “majmune” i bacanje kora banane na stadionima. Može li sport oslobođen od rasizma postojati u društvu koje nije oslobođeno od rasizma?

Kod nas nema rasizma, koliko primitivizma. Rasizam se zasniva na kolonijalnim tradicijama, kolonijalnoj kulturi i kolonijalnoj svesti. On je ideologija imperijalizma koji je svoj vrhunac doživeo u monopolistčkom kapitalizmu. Olimpizam je najagresivnija ideologija evropskog imperijalizma. Coubertin nije krio da je najvažniji cilj modernog olimpizma duhovno kolonizovanje sveta od strane evropskih kolonijalnih metropola. Sa njim je celom svetu trebalo nametnuti princip “Jači vladaju, slabiji bivaju eliminisani!” – kao neprikosnoveni životni princip. To je suština principa “Važno je učestvovati!”. Drugim rečima, važno je biti sa nama u statusu podanika, a ne protiv nas – boreći se za slobodu. Coubertin je hteo da putem sporta “nauči” kolonijalizovane narode da bespogovorno prihvate kolonijalni jaram. Po njemu, čovek se rađa slobodan ili kao rob – zavisno od toga kojoj rasi pripada. Belci su po svom rasnom ustrojstvu superiorna rasa i “obojeni narodi” mora da im se pokoravaju. To je, po Coubertinu, “prirodni poredak” koji ne sme biti narušen. Otuda je “borba za čistotu bele rase najvažniji zadatak njenih pripadnika”. Nije slučajno što je Coubertin svu svoju pisanu zaostavštinu poklonio nacistima i što im je poverio zadatak da “sačuvaju njegovu olimpjsku ideju od izvitoperenja”, kao i da sahrane njegovo srce u Olimpijskoj dolini u antičkoj Olimpiji – što su nacisti i uradili.

Tvrdite kako je jedna od najvećih zabluda, sistematski pothranjivana od strane staljinističkih ideologa, ona o socijalističkom, ili komunističkom sportu. Kako je do te zablude došlo?

Nakon Oktobarske revolucije, u SSSR-u su nastala dva pokreta. Jedan, na čelu sa “proleterkultistima” koji je sledio emancipatorski duh Revolucije i koji se suprodstavljao “rekordomaniji”, i drugi koji je imao pragmatičnu prirodu i koji se zasnivao na Lenjinovom stavu, da “od kapitalizma treba preuzeti sve ono što pruža mogućnost za razvoj socijalizma”. Sledeći ovu mehanicističku logiku sovjetska birokratska vrhuška stvorila je od sporta jedno od najvažnijih sredstava za “razvoj socijalizma” i za stvaranje “socijalističkog čoveka”. Postizanje rekorda instrumentalizacijom ljudi još od dečijeg uzrasta postao je najviši vrednosni izazov. U vreme hladnoratovskog obračuna sa Zapadom, sportisti-rekorderi postali su najvažniji reklamni agenti vladajućeg poretka i kao takvi “heroji socijalizma”.

Pišete i kako je nakon raspada Istočnog bloka i Sovjetskog saveza, zapadni kapital kupio, za male pare, “socijalistički sport” i od njega napravio reklamni pano. Ali, dogodilo se i obrnuto – na staidonima diljem svijeta vidimo reklame Gazproma, a ruski milijarderi kupuju klubove po Europi?

U konačnom, kapitalizam je taj koji je preuzeo “socijalistički sport”. Nevažno je čiji su sportisti trčeći reklamni panoi. Oni su svedeni na sredstvo za obračun između kapitalističkih korporacija – u sve bespoštednijem ekonomskom ratu koji se vodi na svetskom prostoru. Suština je u tome, da je sport u celini postao spektakularni reklamni prostor kapitalizma i da su, shodno tome, sportisti postali reklamni agenti kapitalizma.

Stara ideja o sportu priziva iluzije o zdravom tijelu i zdravom duhu, dok današnji profesionalni sport narušava zdravlje i uništava tijela sportaša. Iza prividno glasne kritike dopinga sve se više uočava nastojanje da se zauzme fleksibilniji stav prema tom pitanju, razvila se teza o “kontroliranom dopingu”. S obzirom da ste već prije četrdeset godina prosvjedovali protiv korištenja dopinga, kako gledate na ovakav razvoj situacije?

Odnos prema dopingu, i drugim sredstvima koja uništavaju zdravlje i ljudski integritet sportista, tipičan je primer koji ukazuje na to, da kapitalizam integriše u svoju egzistencijalnu i vrednosnu orbitu pogubne posledice koje proizvodi. Sve se to, naravno, postiže pod maskom standardnih demagoških slogana: “razvoj ljudskih moći”, “društveni napredak”, “novi horizonti budućnosti”… Imajući u vidu da je ljudski organizam u sportu odavno dosegao granice svojih ljudskih i prirodnih moći, stvaraju se sve ubitačnija sredstva sa kojima treba “stimulisati rad organizma” sportiste – po cenu njegovog uništenja. Farmaceutska industrija svakodnevno proizvodi nove i sve razornije preparate koji se ne nalaze na listi zabranjenih supstanci. Industrija dopinga otela se svakoj kontroli i postala deo mafijaškog businessa na kome se zasniva savremeni sport. U “demokratskom svetu” stotine miliona sportista i “rekreativaca” svakodnevno konzumiraju sve veće količine sve razornijih doping supstanci. Industrija dopinga postala je jedna od najekspanzivnijih branši kapitalizma.

Ne postoje odgovarajući zakoni za sprečavanje zloupotrebe sportaša, posebno djece, za stvaranje profita. Kako na to gledate, kao pravnik?

Niko u “demokratskim” državama ne postavlja pitanje o pravima sportista. Isto je sa decom. Kako je moguće da ne postoje propisi koji ograničavaju sve ubitačniji “rad” sa decom koji ih sakati i stvara od njih savremene robove? Treneri nekih od najtrofejnijih klubova na Zapadu hvale se da deca uzrasta od 7 ili 8 godina treniraju i po osam sati dnevno!? Šta tek reći o pravu ubiti, o pravu nanošenja teških telesnih povreda, o sve monstruoznijem uništavanju sopstvenog organizma…? Sva hipokrizija zapadne “demokratije” pokazuje se u sportu. Sport je ogledalo u kome se vidi pravo lice savremenog kapitalizma. Tzv. “sportski fair-play” nije humanistički kodeks, već zbir tehničkih pravila sa kojima se ratu na sportskom polju pribavlja “civilizacijski” legitimitet. On ne štiti život sportista i njihovo ljudsko dostojanstvo, već propisuje pravila po kojima čovek može da ubije čoveka, da ga unakazi i deklasira.

Osnovna tendencija u razvoju sporta je sveopća komercijalizacija i na amaterskom nivou. Samo jedan primjer – u posljednje vrijeme su niknule brojne škole trčanja za amatere, koje sponzoriraju Adidas, Nike, i druge kompanije. I obični se građani, željni rekreacije, pretvaraju u reklamne panoe. Može li se ta komercijalizacija izbjeći na amaterskom nivou?

Najpogubnija karakteristika kapitalizma je da svaki deo prirode i svaki segment društvenog života pretvara u sredstvo za kapitalističku reprodukciju. To je totalizujuća logika i ona je realizovana i u sportu. Hteo to ili ne, kupujući sportsku opremu čovek postaje reklamni pano kapitalističkih firmi. To čovek ne može da izbegne, kao što ne može da izbegne da udiše zagađeni vazduh, da pije zatrovanu vodu, da jede zatrovanu hranu, da živi usamljeničkim životom i svakodnevno se sučeljava sa ništavilom koje stvara kapitalizam. I na primeru “amaterskog” sporta može da se uvidi koliko je pogubno nastojanje da se stvori paralelni svet kapitalizmu, u vidu “oaza sreće” (Fink), u kome će čovek nastojati da pronađe svoju izgubljenu ljudskost.

Naposljetku, pišete u knjizi Sport, Kapitalizam, Destrukcija, kako se sve morbidnija realnost zapadne demokracije uporno sučeljava s romantičnim slikama prošlosti, bez ikakve vizije budućnosti, što dovodi do rezigniranog skretanja pogleda sa svakodnevnog života i usmjeravanja ka idealiziranoj prošlosti koja ostaje projekcija željenog svijeta. Pogledajmo sada prema budućnosti – smatrate da treba raditi razliku između slobodnog tjelesnog aktivizma i sporta. U čemu se očituje ta razlika, kako se osloboditi okova sporta?

Još su u antičkoj Heladi pravili razliku između gimnastičkog i olimpijskog agona. Nakon Francuske građanske revolucije u Nemačkoj se razvio filantropski pokret telesne kulture iz koga je, kasnije, izrastao igrački pokret. On se zasnivao na Rousseauovoj antropologiji i principu homo homini homo. Sport je radikalni obračun s humanističkim nasleđem Rusoove pedagogije i predstavlja otelotvorenje Hobbesove antropološke droktrine koja se zasniva na principima bellum omnim contra omnes i homo homini lupus. U njemu ne dominira pokret čoveka prema čoveku, kao što je to u istinskoj telesnoj kulturi, već pokret čoveka protiv čoveka. Sport je rat koji se ne vodi oružjem, već telima sportista, igračkom tehnikom i sportskim rekvizitima. Sportisti nisu prijatelji, već “protivnici“. U sportu dominira telesna mehanika koja ima instrumentalnu i destruktivnu prirodu. U istinskoj telesnoj kulturi dominira poetika telesnog pokreta koja se zasniva na izvornoj igračkoj prirodi čoveka. Nema borbe za pobedu već nadigravanja, pri čemu je igra jednog inspiracija za igru svih. “Humanizovanje sporta“ je stranputica u borbi za humano društvo. Budući da je sport ideologija kapitalizma, ukidanje sporta putem istinske telesne kulture moguće je jedino ukidanjem kapitalizma stvaranjem humanog društva.

 

Heidegger’s Notion of “Being”

H

Heidegger has established a duality between Being (Sein) and man. There is a “relationship” between Being and man, with Being as prior to and independent of man and representative of that conditioning the entity which allows man to be man. Indeed, there is no “relationship” between Being and man; but man stands in relation to Being, which, as such, is the key to understanding the nature of man and, thereby, the nature of Being. Heidegger’s Being does not have a historical foundation or a historical character. Rather than being based on man’s libertarian and creative practice, it is a givenness independent of man and the world, which means it has a phenomenological character.

According to Heidegger, man can be the “neighbour” and the “shepherd of Being”, but not its creator. It is only through such a relationship of man to Being that Being can be Being, which means that only as the „shepherd of Being“ can man be  man. Man, being the „shepherd of Being“, is actually the shepherd of his authentic (tragic) existence and thus the caretaker of the world, which is the house of Being. Indeed, Heidegger’s Being is a form in which man becomes alienated from himself as a social, creative, libertarian, historical and, thus, a visionary being. Man’s need to fulfill his real human potential as a concrete social and visionary being is replaced with the „need“ for an abstract „Being“.

In Heidegger, the truth is not inside, but outside of man. Instead of being guided by humanism and emanating an aura (Benjamin) that illuminates the path leading to the future, man is human only when he is illuminated by the light emanating from Being, a gleaming that is at once above and beside man. Heidegger postulates humanism with a metaphysical nature, which means that it is independent of man. It becomes a mirror in which man can recognize his image. Heidegger’s interpretation of Hölderlin is very indicative of that. Instead of directing his gaze towards another man and the future, man should direct his gaze towards the sky, like early seafarers who navigated only by the stars.

Heidegger: “What is Being? Can we ask of Being what it is? Being remains self-explanatory and unquestioned and, therefore, unthought. Being persists in the long forgotten and fathomless truth.”

The purpose of fundamental ontology is to abolish the very possibility of questioning the nature of Being, because, according to Heidegger, it inevitably amounts to the objectification of Being and thus to the abolishment of the tragic, which is the essence of human existence. By personifying Being, Heidegger indicates that man cannot establish an immediate relation to Being by way of reason, which, by questioning its nature, conceptualizes and thus objectifies Being. In other words, reason makes it impossible for man to experience Being and to dwell in its neighbourhood.

Heidegger abolishes the possibility of an unobjectifying rational relation to Being. His fundamental ontology therefore does not seek to create a mode of thinking that would be able to think of Being without reducing it to an object, but rather seeks to abolish thinking as a mediator between man and Being, which means between man and his existence. „Poetically man dwells“ – Heidegger cites Hölderlin. This is the „long forgotten and fathomless truth where Being persists“. The truth cannot be attained by thinking, but by living a life based on the experience of Being.

Heidegger fell into the trap that he, himself, had set. If Being “remains self-explanatory and unquestioned and therefore unthought”, why does Heidegger mention being as “something”? Moreover, Heidegger declares Being to be a non-conceptual phenomenon and then determines its specific concept, reducing it thereby to an object. The specificity of Being as “something” lies, according to Heidegger, in that we cannot comprehend it, can only experience it. Also, Being has a personal nature and we cannot ask of it “what it is”. Furthermore, “Being remains self-explanatory and unquestioned and therefore unthought”. And,  “Being persists in the long forgotten and fathomless truth”.

Just as with theology, naming and personifying produces a „God“, with Heidegger’s philosophy, naming and personifying produces a „Being“. Being, however, does not exist; there is only a notion of „Being“, which is the product of Heidegger’s philosophical (religious) imagination and exists in Heidegger’s philosophical language. Just as the word „God“ denotes the synthesis of a specific and absolutized view of the world, man, ruling order and future, Heidegger’s expression „Being“ denotes a specific and absolutized ideological model of the world, man and future. Being is a givenness that is not thought because the ruling order is a givenness that cannot be questioned. Heidegger’s philosophical relation to Being is actually a theological relation to the ruling order. Instead of turning to the future, man turns towards Being, which is an instrument for deifying the existing world.

Heidegger confronts the mind because it creates concepts that mediate between man and his existence, but Heidegger must name Being, personify it and determine its concept because, without it, man cannot have a notion of Being and relate to it. In other words, it is only through the notion of Being, which is the product of Heidegger’s philosophy, that man can believe that Being exists and to „relate“ to it by experiencing it. By his philosophy, Heidegger personifies and conceptualizes Being, providing the illusion of its existence: „something“ that is an ideological product acquires the dimension of real existence. The peculiar quality of Heidegger’s philosophy is not the ideology it produces, but the way in which it does so.

Heidegger proclaimed the flaw in his thinking to be the flaw in thinking itself. However, it is Heidegger’s philosophy rather than thinking that turns a phenomenon into an object. Heidegger posed the question on the nature of “what” in an objectifying manner. What gives Heidegger’s thinking the objectifying qualify is his phenomenological relation to man and history. Rather than departing from dialectical thinking, according to which “what” has a historical nature, Heidegger departs from the kind of thinking that produces phenomenological abstractions.  “What” is an object if it is reduced to a givenness and thus separated from the creative practice of man as a historical being. Indeed, “what” is not that what is, but that what can be. Its essence is not grasped by serving Being, but through a creative practice which can give life to his emancipatory potential. It is only in the context of creating a new world that “what” can overcome objectification and thus the danger of falling into the metaphysical. In that sense, revolution is the most radical form of the abolishment of thinking as the production of objectification.

The essence is not in the question but in questioning. By posing questions, man establishes a relation to the world, whereby he changes both the world and himself by becoming an authentic creative being. By questioning the world, man indicates that the world is not a  givenness and that he is not merely a part of the world, but an authentic creative being, whereas the world is the product of his libertarian and creative practice. The relationship between man and the world is dynamic and has a dialectical and thus a historical character. In the historical process of man’s becoming a creative being, “what” loses its objectifying and acquires a historical dimension. The posing of questions is such a relation to the world that indicates its limits and opens up spaces for a possible future.

Heidegger calls for the abolishment of all that mediates between man and his existence and then, by way of his philosophy, postulates Being, which he proclaims is the unquestionable entity mediating between man and the world. This is the basis for man‘s being a “shepherd of Being”. The indisputable loyalty to Being is the basic presupposition of man’s co-existence with Being. Any doubt in Being or a critical relation to Being are excluded. Man does not have a questioning but an idolizing relation to Being. He does not relate to Being as an emancipated citizen, but as a loyal subject. Man has a religious relation to Being.

Why does man have a need for Being if he is thrown into the world where Being is forgotten? Heidegger, actually, does not address Being; he addresses man. His demand that man be a “shepherd of Being” is meaningful only if man already has a need for Being, and if he is ready and willing to be the “shepherd of Being”. Heidegger does not problematize this question, since it opens the possibility of coming to the conclusion that man, who has a need for Being and who is ready and willing to be the “shepherd of Being”, does not actually need Being. In other words, man is already that which, according to Heidegger, he is only to become as the “shepherd” and the “neighbor” of Being. Ultimately, man’s need for Being conditions man’s relation to Being and thereby the possibility of Being as Being.

In order to be the “shepherd of Being”, man, according to traditional philosophy, must know what Being is and must have a notion of Being. For Heidegger, this is an obsolete way of thinking, preventing man from having a more immediate relation to his existence and thus to Being. According to Heidegger, man’s relation to Being is based on the immediate experience of his tragic existence arising from the fear of death. Because of his fear of death, man acquires a need for Being that enables him to conquer death and experience eternal life. Man’s return to Being is actually man’s return to his immediate existence with a tragic character.

What does the “oblivion of Being” mean? Does it mean that modern man has lost his notion of Being or that he has lost his need for Being? If we have in mind Heidegger’s insistence that man has to become the “neighbor of Being” and that his relation to Being is not based on his thinking of Being, but on its experience, we can conclude that, for Heidegger, the “oblivion of Being” means that modern man has lost his need for Being. Departing from that conclusion, to insist that man should become the “shepherd” and the “neighbor” of Being becomes meaningless. According to Heidegger, in spite of falling into the abyss of nothingness created by the world of technology, man is a mortal being and the fear of death is awakened in him over and over again, creating a need for Being. The experience of the fear of death is the path leading man from the abyss of nothingness to Being.

Heidegger’s abstract Being is a mediator between man and the world, which means a mediator between people. For Heidegger, sociability does not have any importance whatsoever with respect to man’s confrontation with death, since human beings as human beings cannot conquer death and thus abolish their tragic existence. A need for people is therefore replaced with a need for Being. Being becomes the essence of man, who is deprived of authentic sociability.

Trying to determine Heidegger’s Being in a rational way is the same as trying to capture clouds with a fork. The indeterminability of Being represents its primary property. Being manifests its indeterminability when we attempt to determine it. Indeterminability is actually the expression of the elusiveness of Being. Man’s relation to Being is similar to that between a child and a ball: whenever a child tries to catch a ball, it bounces back. Heidegger attempted to establish a relationship between man and Being that will enable man to grasp Being in such a way that it remains elusive. Man cannot determine Being rationally and through his creative practice, however, he can experience Being. This is the starting point for the creation of a new thinking that insists on poetry and involves the overcoming of philosophy as a pure ratio. Instead of the thinking of Being, the dominant feeling should be a closeness with Being. That is why Heidegger insists on a “neighborhood with Being”.

Heidegger attempted philosophically to “resolve” the question of God as the embodiment of values that serves as a bulwark and prevents man from falling into the abyss of nothingness. His fundamental ontology was meant to be the basis for a new way of thinking that turns theology into ontology. God moves from Heaven to the Earth. He is no longer an abstract entity to which man relates by way of a religious dogma and the church, but a being living in man’s neighborhood, illuminating him and filling him with warmth. The experience of the presence of Being and the co-existence with Being, without the mediation of reason based on the objectification of man’s existence that leads to a doubt which is the source of nihilism, is the most important point connecting Heidegger’s philosophy to the philosophy of Kierkegaard.

In the analysis of Hölderlin’s poetry, Heidegger points out the presence of God. Talking about God and Heaven, he creates the impression of a warm certainty that brings calmness into people’s lives. Homelessness and the fear of vanishing are gone… Through science and technology, man has created a false image of himself and has acquired a false sense that he has become the master of life and death – thus creating an inauthentic existential condition. He is “thrown into the world” ruled by nihilism, which is his home only in a technical sense. Heidegger propounds an authentic existence ruled by the fear of death, since it is only on the basis of such fear that man can have a need for God, offering him a possibility to conquer death and ensuring eternal life. The “oblivion of Being” is based on the oblivion of this Earthly temporariness, and it is only relative to this oblivion that a need for Being is possible.

It is no accident that Heidegger cites Hölderlin, whose poetry brings God into people’s homes. The language of poetry connects man with Being. It becomes the language of praying: the way of addressing God is not a calling forth, but appealing to God. The poetical, which corresponds to the ancient poiesis, is the construction of the home of Being, whose roof is the sky as the divine firmament. God has returned to man’s home at this poetical call, whereby man is assured eternal life in God’s world. In his co-existence with Being, man becomes a god-man. Dasein is a deified man.

Translated from Serbian by Vesna Todorović (Petrović)

English translation supervisor Mick Collins

 

 

Хайдеггер и нацизм

Х

Было бы ошибочно пытаться установить непосредственную связь между нацистской идеологией и философией Хайдеггера (Martin Heidegger), тем более, если пытаться искать в нацистской идеологии основу Хайдеггеровой мысли. Близость Хайдеггеровой философии и нацистской идеологии основывается на том, что обе доктрины имеют один и тот же источник. Они представляют собой ветви дерева, укоренившегося в велико-германском экспансионизме.

В лекции под названием “Европа и немецкая философия” (“Europa und die deutsche Philosophie”), которую 8 апреля 1936 года Хайдеггер прочитал в фашистском Риме, он недвусмысленно указал на стратегические политические цели немецкой философии. Ее важнейшая задача – „спасти Европу“ от „азиатских народов“, противостоя „искоренению и расщеплению“ европейских народов. Хайдеггер отстаивает „изменение исторического существования“ Европы, которое может быть достигнуто не „слепым проникновением в неопределенное будущее“, а „только созидательной расправой с совокупной прежней историей“. Он завершает свою войно-подстрекательную речь словами Гераклита: “Война — отец всего и царь всех, одних она являет богами, других – людьми, одних сотворяет рабами, других – свободными…“ Не трудно сделать вывод о том, кого предстоящая война должна превратить в рабов, а кого – в господ.

Хайдеггер, в действительности, дал немецкой философии задание – удалить из истории европейских народов все, что может помешать их интеграции в нацистский „новый европейский порядок“. Речь о Gleichschaltungu, который должен уничтожить эмансипаторское наследие европейских народов и сотворить из них средство для реализации важнейшей стратегической цели Германии: уничтожение Славян и покорение их жизненного пространства (Lebensraum). В Хайдеггеровской философии основные экзистенциальные интересы немецкого капитализма получили философский фундамент и как таковые стали стратегической платформой для немецкой колониальной экспансии. Хайдеггер был последователем идеи „великой Германии“, которая появилась на много раньше Гитлера. Нацистский порядок для Хайдеггера был только одной из исторических форм, в которой нужно было реализовать эту идею. Хайдеггер и после слома нацистской Германии остался верен идее „великой Германии“ и в этом контексте -стратегическим целям нацистского порядка.

Говоря современным языком, Хайдеггер появляется как „специалист по стратегическим вопросам“. Это – основная причина того, что Хайдеггер настаивает на том, что его философия не имеет политическую природу. Его мысль имеет в виду не временные политические события, а „возрастание бытия“, которое появляется в облике развития завоевательских сил Немцев как господствующей расы. Хайдеггеровская философия только обманчиво находится в эссенциальной сфере. Сущностью „бытия“ являются не свобода и правда, а экзистенциальные интересы немецкого капитализма.

Если бы мы попытались утвердить, какая политическая доктрина проистекает из Хайдеггеровской фундаментальной онтологии, мы могли бы заключить, что речь идет о фундаментальном тоталитаризме. В Хайдеггеровской философии все общественные области отчуждены от человека и представляют собой средство для его интеграции в господствующий порядок. Человек не создает мир, а находится „в мире“; не создает историю, а находится „в истории“; не создает язык, а находится „в языке“… Хайдеггер не предлагает человеку свободу, а предлагает вечность в тени „бытия“ – под условием, что он примет безоговорочную лояльность господствующему порядку, который лишает его всего того, что делает его человеком. Хайдеггер бальзамирует человека. Опорожненный от человечности человек уходит в „вечность” как мумия.

Хайдеггеровская философия представляет собой основу политической стратегии, которая стремится построить не только тоталитарную державу, но и тоталитарное общество. В этом контексте Хайдеггер старается создать „нового человека“, который лишен тех особенностей, которые ему предоставляют возможность создать гуманное общество. Вместо того, чтобы настаивать на развитии диалектического ума, дающего человеку возможность создать гуманный мир, Хайдеггер настаивает на переживании трагичной экзистенции, которая имеет фатальный характер, и на этой основе на вере в “бытие“, представляющее собой идеализированную сущность существующего мира.

Являются ли упразднение умного отношения человека к своей экзистенции и миру и переброс вопроса „бытия“ в сферу инструментализированной мистики сильнейшим звеном, связывающим Хайдеггеровскую философию с нацистской идеологией? Обе доктрины подлизываются мистичным силам, властвующим миром, для получения их благосклонности. Тьма „ничего“ становится источником „воли к власти“. Мистичный язык проникает в мрачные лабиринты подсознания и путем вербальной манипуляции дает возможность делать проекции вытесненных потребностей в иллюзии, которые путем политической индоктринации превращаются в призраке, которые поглотят мир. Хайдеггер был одним из тех, кто подкармливал демонов, растущих в мрачных глубинах подсознания немецких мещан.

Руководствуясь господствующей политической логикой, Хайдеггер старается превратить несчастье, ежедневно переживаемое человеком, в действенную мощь правящего порядка. Его философия старается преобразить экзистенциальную обеспокоенность Немцев в движущую силу велико-германской экспансии. Одновременно, он в Немце видит органическую часть „народной общности“, чья действенная воля основана на мифе о „расовой супериорности“ и которая институционализирована в облике правящего (нацистского) порядка. Конечная цель Хайдеггеровской философии – превращение немецкого общества, как политически и культурно плюралистической общности эмансипированных граждан, в „немецкий народ“, который „объединен“ под одним (тоталитарным) политическим флагом и который, на основе фанатичного мифологического сознания, имеет „ощущение своей исключительности“, и как таковой готов выполнить свою „историческую миссию“. Милитантный велико-германский фанатизм, который имеет мифологический фундамент, становится основой коллективного сознания.

Для Хайдеггера будущее Германии находится в капиталистическом горизонте, с тем, что держава является верховным регулятивным механизмом всеобщей общественной жизни. Анти-либерализм и анти-коммунизм представляют собой первый камень фундамента его политической доктрины, и на них основывается и его отношение к нацизму. Хайдеггер старается ограничить „свободу рынка“, которая приводит к экономической нестабильности, а также расправиться с политическим плюрализмом, который приводит к политической нестабильности. В этом контексте он старается расправиться с рабочим движением и идеей социализма (коммунизма) и интегрировать рабочих в правящий порядок в облике принадлежащих „немецкому народу“. В конечном, экономическая и политическая стабильность Германии должны были обеспечить ее успешную колониальную экспансию. Хайдеггеровская политическая доктрина близка нацистской политической доктрине, цели которой по Герберту Маркузе (Herbert Marcuse) – “организация монополистического производства”, “разгром социалистической оппозиции” и “обновление империалистического экспансионизма”.

В Хайдеггеровской философии предчувствуется политическая доктрина, на которой основывается католическое и фашистское видение будущего. Речь идет об „индустриальном феодализме“, который подразумевает упразднение человека как эмансипированного гражданина, а тем самым как политического субъекта, в конституировании общества как политической общности; сведение державы к орудию мощнейших капиталистических групп для установления „социального мира“; упразднение рабочих профсоюзов и сведение рабочих к индустриальным крепостным, а капиталистов к феодальным властелинам; упразднение классового общества путем „народной общности“; установление тоталитарной политической власти, воплощенной в „Вожде“ и правящем порядке… „Ein Volk – ein Führer!“ – это политическая сущность Хайдеггеровской фундаментальной онтологии. Она четко выражена в Хайдеггеровской позиции, высказанной в 1933 году: „Сам фюрер и он один является настоящим и будущим германской реальности и ее нормой».

Хайдеггеровская открытая поддержка нацистскому режиму – это не только его утверждение в карьере, она не может быть отделена от его философии, в которой упразднено эмансипаторское наследие гражданского общества и создана теоретическая основа для велико-германской экспансии. Здесь необходимо вернуться к началу сотрудничества Хайдеггера с нацистами. Энтузиазм Хайдеггера, с которым он как профессор и ректор возвеличивал Гитлера, пропагандировал нацизм и доносил на своих коллег, – выражение его стремления стать ведущим философом нацистской Германии, чтобы его философия была общепринятой основой нацистской идеологии. Для Хайдеггера Гитлер был политическим вождем Немцев, а сам Хайдеггер дал себе роль духовного вождя Немцев.

Хайдеггер был одним из тех немецких интеллектуалов, которые стремились доказать, что „предназначение“ Немцев быть „мессианским народом“ основывается на немецком культурном наследии, которое является супериорным над другими культурами. На много ранее Хайдеггера миф о Немцах как о „народе философов“ был составной частью велико-германского экспансионизма. В этом контексте онемечены Леонардо да Винчи (Leonardo da Vinci), Джотто (Giotto di Bondone), Буoнарроти (Michelangelo Buonarroti)… В то же время немецкие интеллектуалы присваивают антическое духовное наследие и делают его средством для создания мифа о „духовной супериорности (превосходстве) Немцев“. Типичным примером являются археологические раскопки в античной Олимпии, начатые во времена Бисмарка (Otto von Bismarck) и законченные нацистскими археологами (Эмиль Кунце/Emil Kunze) с помощью „личного“ денежного вклада Гитлера в сумме 300 000 рейхсмарок. Особую символичную ценность, в контексте организации нацистских Олимпийских игр в Берлине в 1936 году, имеет манифестация переноса „олимпийского факела“ от „святой Олимпии“ до нацистского Берлина, чем нацисты стремились доказать то, что они являются легитимными наследниками культурного наследия античной Эллады, „духовной колыбели“ Западной цивилизации.

Хайдеггеровская идея о Немцах как „метафизическом народе“ – политическая идея par excellence. Она является основой политической платформы велико-германского экспансионизма. Философия становится поддержкой, оправданием и философским фундаментом правящего политического проекта. Нацистский порядок не был средством для реализации Хайдеггеровских идей, но его философия была способом приобретения философской легитимности для нацистских политических и экономических целей в конечной нацистской практике.

Хайдеггер не оригинален. Чтобы оправдать немецкий экспансионизм, он ссылается на „духовные ценности“ точно так же, как империалистические Франция и Англия ссылались на „культуру“ и „цивилизацию“ для оправдания их колониальной экспансии и истребления „цветных рас“. В самом деле Хайдеггеровская философия отбрасывает эмансипаторское наследие немецкой культуры, а тем более то наследие, которое открывает место для превосхождения колониализма и расизма. Когда имеются в виду события на современной мировой сцене, Хайдеггеровская философия представляет собой не только философский облик, в котором появляется экспансионистическая стратегия нацистского „нового европейского порядка“, но и экспансионистическую стратегию американского „нового мирового порядка“. На Западе все без перемен.

Имея в виду авторитет, который Хайдеггер имел в интеллектуальных кругах нацистской Германии, без преувеличения можно утверждать, что его философия создала значительное интеллектуальное пространство для подтверждения нацистской идеологии. Хайдеггер с его философией сделал существенный вклад в строительство теоретической основы идеи о Немцах как „господствующей расе“. В конкретных политических условиях нацистской Германии утверждение, что Немцы имеют „супериорную культуру и ум“ по сравнению с другими народами, неминуемо вело от национализма к расизму, и на нем основывается переход из „ведущего народа“ в „господствующую расу“. Миф о Немцах как „народе философов“ стал одним из источников расистской идеологии. Немецкий расизм воздвигнут на философский трон.

Разве немецкое культурное наследие не навязывало философу Хайдеггеру, как и другим немецким интеллектуалам, обязательство противопоставить себя нацизму? Вместо того, чтобы быть основой для критики нацистской идеологии и практики, немецкая философия стала основой для выдачи философской легитимности нацистскому варваризму. Праздношатающиеся и полицейские доносчики, подобно Адольфу Гитлеру и Йозефу Гебельсу (Joseph Goebbels), стали воплощением „философского духа“ Немцев.

Здесь необходимо указать на то, что в течение ХХ века факел „немецкого философского духа“ носили Евреи (Вильгельм Дильтей/Wilhelm Dilthey, Эдмунд Гуссерль/Edmund Huserl, Герберт Маркузе/Herbert Marcuse, Теодор Адорно/Theodor Adorno, Макс Хоркхаймер/Max Horkheimer, Эрнст Блох/Ernst Bloch…), которых „философский“ немецкий народ почти истребил как „низшую расу“ в концентрационных лагерях Третьего Рейха.

Печально, но факт, что Адорно и Хоркхаймер допустили, чтобы в послевоенной Германии их инструментализировали для прикрытия настоящей природы немецкой „демократии“ под американским сапогом. Пока они в западно-германских университетах преподавали немецкую философию вчерашним фанатичным приверженцам Hitlerjugenda, Американцы создали армию из 40 000 самых преданных Гитлеру эсесовцев во главе с одним из самых кровавых Гитлеровских штурмовиков Рейнхардом Геленом (Reinhard Gehlen), которая под американской командой должна была „защищать немецкую демократию от коммунизма“.

На примере Хайдеггеровского отношения к немецкому языку можно отметить расистскую и тоталитарную интенцию его фундаментализма. Немецкий язык становится par excellence молитвенным языком, на котором призывается “бытие“ и устанавливается „соседство“ с ним, а Хайдеггеровская философия – немецким „Святым Писанием“. Хайдеггер путем своей фундаментальной онтологии старался обоготворить политический проект будущего, который он отстаивал и в котором Немцы, в виде нацистского порядка, получили роль „мессианского народа“.

Хайдеггеровское положение о том, что Немцы – „народ философов“, как и его восприятие того, что его философия, в виде немецкого языка, – „дом бытия“, основываются не только на культурном империализме, но и указывают на то, что Немцы, в виде Хайдеггеровской философии, являются неприкосновенными владельцами истины. Это – то, что им дает право быть „избранным народом“, у которого имеется задание – вернуть человечество на правый путь. Другими словами, хотя они и „брошены в мир“, в котором властвует нигилизм, Немцы как „народ философов“ обладают, в отличие от других народов, такими умственными и духовными качествами, которые им дают возможности и право совершить духовное возрождение человечества.

Так как Немцы как „народ философов“ являются носителями высочайшей мудрости, критика их (злодейской) практики возможна лишь как их (немецкая) самокритика. Это и есть одна из причин того, что Хайдеггер, который видел в себе самого аутентичного представителя „немецкого философского духа“, отбросил с резигнацией саму возможность того, что ему можно поставить вопрос об ответственности Немцев за Вторую мировую войну и содеянные злодейства.

Фридрих Ницше (Friedrich Nietzsche) „новому дворянству“ доверил задание произвести „переоценку всех ценностей“ („Umwertung aller Werte“) и вернуть человечество на правый путь. Хайдеггер эту роль доверил Немцам, действенная сила которых появляется в виде нацистского порядка. Немцы предопределены быть „господствующим народом“, который имеет эксклюзивное историческое задание – вернуть человечество на путь, который оно покинуло еще в античные времена.  И что тогда по этому мессианскому заданию злодейства, содеянные Немцами, которые Хайдеггер никогда не осудил? Концентрационные лагеря и истребление целых народов – все это незначительно по сравнению с судьбинным заданием, которое Хайдеггер доверил Немцам. Природа этого задания определяла и природу политической практики, которая была необходима для его осуществления. Принцип „цель оправдывает средство“ получил в Хайдеггеровской философии фундаментально-онтологическую базу.

Хайдеггер не просветитель, а современный крестоносец, который видит в Немцах „господствующий народ“, действенная сила которого появляется в виде нацистского порядка. Хайдеггер призывает Немцев не обратиться к философии, а делать то, что обеспечит им правящее положение в мире. Возвращение к „бытию“ достигается не воодушевлением Немцев, а покорением и истреблением других народов с использованием науки и техники. Руководствуясь правящим принципом монополистического капитализма – „Уничтожь конкуренцию!“, нацисты с открытой поддержкой Хайдеггера – бескомпромиссного критика техники створили из Германии фабрику смерти. То, что Хайдеггер прежде всего имеет в виду, когда ссылается на „традицию“, это – не немецкая культура, а немецкий милитаризм. К „бытию“ приходят не философией и искусством, а обнаженным мечом.

Что касается непосредственного сотрудничества Хайдеггера с нацистами, мировая общественность все еще имеет доступ только к „вычищенной“ биографии Мартина Хайдеггера, из которой удалены „детали“, которые могут указать на то, что Хайдеггеровская поддержка нацистов была на много объемнее и основательнее, чем это утверждается официально. На это указывает Хайдеггеровский „Черный дневник“ („Die Schwarzen Hefte“), части которого в 2014 году появились в немецких книжных магазинах и который содержит Хайдеггеровские заметки и ежедневные комментарии из периода 1931-1941 г.г. В то же время есть оправданная боязнь, что некоторые документы, указывающие на сотрудничество Хайдеггера и нацистов, уничтожены с намерением оградить „философа Хайдеггер“ от компромитирующих „деталей“ из его прошлого. Во всяком случае, „досье Хайдеггер“ не закрыто. Только когда в Германии к власти придут настоящие антифашисты и немецкие граждане конечно расправятся с фашистским наследием, на свет истории выйдет истина о Хайдеггеровском прошлом.

В „примирительном“ отношении послевоенной официальной Западной Германии к Хайдеггеру отражается ее отношение к нацизму. Детали, связанные с интервью, которое Хайдеггер дал журналисту „Der Spiegel“-а Рудольфу Аугштайну (Rudolf Augstein) в конце сентября 1966 года, указывают на то, в какой мере нацизм был вплетен в послевоенную историю Западной Германии, которая была союзнической „оккупационной зоной“ и в которой нацистское прошлое Немцев было важнейшим гарантом лояльности американском оккупатору. Это единственное продолжительное интервью, которое Хайдеггер дал в течение своей философской и политической карьеры, длившееся сто минут. Разговор проходил в Хайдеггеровском горном домике в Тоднауберге (Todtnauberg). Хайдеггер согласился на интервью под условием, что оно будет объявлено после его смерти. Хайдеггер умер 26 мая 1976 года. Ему было 86 лет. Только спустя три дня „Spiegel“ объявил интервью под названием „Der Philosoph und das Dritte Reich“ („Философ и Третий Рейх“) и „Nur noch ein Gott kann uns retten“ („Только бог еще может спасти нас“). При разговоре в свойстве „редактора по общественным наукам“ в „Spiegel“-е присутствовал и Георг Вольф (Georg Wolff) – бывший эсесовец. В ходе Второй мировой войны у него был чин SS-Hauptsturmführerа, а в Норвегии он участовал в расстрелах заложников. Он подготовил интервью с Хайдеггером для объявления. Sapienti sat.

Здесь необходимо сказать и то, что отношение к Евреям является важнейшим критерием, по которому на Западе определяется близость Хайдеггера и нацизма. В этом контексте Хайдеггера упрекают в том, что он не осудил злодейскую политику нацистской Германии по отношению к Евреям. А что же с отношением нацистской Германии и Хайдеггера к Славянам, которых нацисты также свели к „низшей расе“? В течение Второй мировой войны нацисты и немецкая регулярная солдатеска уничтожили свыше 35 миллионов Славян. В Польше Немцы убили свыше 6 миллионов Поляков. В СССР Немцы уничтожили 70 000 деревень, 1710 городов, 2766 церквей и монастырей, 4000 библиотек и 427 музеев, 32 000 заводов – и убили свыше 27 миллионов Русских, Белорусов, Украинцев… В Сербии немецкие солдаты расстреливали детей, а в Хорватии нацистская Германия обеспечила усташам возможность убить свыше 700 000 Сербов. Почему на Западе не упрекают Хайдеггера за то, что он не осудил монструозные злодеяния, которые нацистская Германии совершила над Славянами? Сокрытие геноцида Немцев над Славянами в действительности является сокрытием сущности Второй мировой войны.

Точно так же, как идея об „исключительности Американцев“ служит для оправдания империалистической политики США в современном мире, так и Хайдеггеровская идея о Немцах как „супериорном народе“ служила для оправдания немецкого „прорыва на Восток“ (Drang nach Osten) – покорение „жизненного пространства“ (Lebensraum) и истребление Славян. Хайдеггеровская философия основывается на тотализирующем принципе монополистического капитализма – „Уничтожь конкуренцию!“ и на экспансионистической природе немецкого капитализма, для которого покорение „жизненного пространства“ – неприкосновенный экзистенциальный императив. Это – то, что дает витальность Хайдеггеровской философии в современной Германии, в которой сейчас происходит все более драматичная биологическая пропасть Немцев и природной окружающей среды. Она – источник тоталитарно-интегративной и экспансионистической политической доктрины, которая и далее живет в сознании немецких мещан.

Главной причиной того, что Хайдеггер отказался осудить нацистский режим и его злодеяния, является та, что таким образом он бы поставил под угрозу политические фундаменты его философии. Хайдеггер в своей философии видел неприкосновенный источник самосознания Немцев. Было необходимо, чтобы путем Хайдеггеровской философии Немцы, наперекор поражению нацистского режима, сохранили о себе сознание как о „супериорном народе“, который предопределен иметь ведущую роль в мире. Для Хайдеггера поражение нацистской Германии было только одним из поражений, которые пережил немецкий народ в борьбе за „великую Германию“, а не проигранной войной за будущее. Падение Гитлера и крах нацизма не имели права поставить под вопрос стратегические интересы немецкого империализма. Нельзя забывать, что идея Ницше о „вечном возращении того же самого“ („Die Ewige Wiederkunft“) – alfa и omega Хайдеггеровского отношения к будущему.

В послевоенной переписке с Маркузе Хайдеггер старается показать Немцев как жертвы Второй мировой войны. Индикативно, что он не делает различия между нацистским режимом и немецким народом, а тем более между правящим классом юнкеров и капиталистов, с одной, и немецкими рабочими, селянами и гражданством, с другой стороны. Таким образом он только указывает на то, до какой меры нацистам удалось интегрировать Немцев в нацистский порядок и в какой мере Немцы отождествились с нацистским режимом.

Хайдеггеровское непризнание вины Немцев за разжигание Второй мировой войны и за содеянные монструозные злодеяния и его настаивание на том, что Немцы – жертвы войны, создает в современной Германии политическое состояние, подобное созданному после Первой мировой войны. Нацистское движение развилось на основе мифа о том, что Германия была жертвой Первой мировой войны. Реваншизм был важнейшим психологическим средством для фанатизации Немцев и для разжигания войно-поджигательной истерии. Хайдеггер причитает над судьбой Немцев, прогнанных с Востока, и таким образом создает политическую атмосферу, из которой снова должен проистечь призыв к „возращению“ на Восток.

Здесь необходимо предупредить о том, что политическая инструментализация идеи о Немцах как „супериорном народе“ была основана на немецком поражении в Первой мировой войне; на распаде немецкого царства; на унизительном мировом соглашении; на политической нестабильности Германии; на экономическом кризисе капитализма и массовой безработице… „Потребность“ в покорении и истреблении „низших рас“ проистекла из страха за существование, созданного капитализмом, и была компенсацией несчастий, переживаемых „обычным“ Немцем в ежедневной жизни. И в современном капитализме экзистенциальный страх, который по ходу все более драматичной пропасти европейских народов и природы превращается в экзистенциальную панику, представляет собой spiritus movens приобретшего черты вампира фашистского варваризма.

Хайдеггеровская мысль – философская маска расистской идеологии и нацистской практики, но она многослойна и в состоянии появиться в „чисто“ философском облике. То, что сама маска приобрела вид живого существа, представляет собой важнейшее идеологическое качество Хайдеггеровской философии. Поэтому поклонникам Хайдеггера не трудно „лишить“ его философию политического содержания. И нацистская идеология имела магичный философский плащ, в который были вплетены выражения, символизирующие общечеловеческие ценности: „мир“, „счастье“, „благосостояние“… Подобно американскому „новому мировому порядку“, который прикрыт кровавым покрывалом „демократии“. Гражданская философия всегда и снова появляется как „гуманистическая“ маска злодейской практики капиталистов. Вместо стремления к демистификации философии, которая стала идеологией, гражданские философы превращают идеологию в философию.

„Защита“ Хайдеггера от нацизма – выражение стремления сохранить иллюзию об автономности и тем самым об „объективности“ философии, самым значительным представителем которой в XX веке является Хайдеггер. Хайдеггер становится мифологическим образом, которого от нацизма „защищает“ слава „последнего великого философа“. Если бы нацистская Германия победила, Хайдеггеровская философия показала бы свои настоящие потенциалы, а Хайдеггер – свое настоящее лицо. Вся философичность Хайдеггеровской мысли, создающей видимость политической непристрастности, слилась бы в кровавое нацистское болото. На основе Хайдеггеровской философии Немцы, как „метафизический народ“, стали бы „спасателями человечества“, а их „Фюрер“ получил бы божеский ореол. Хайдеггеровская философия стала бы „Библией“ Третьего Рейха.

С сербского перевела Татьяна Джурашкович

 

Гостовање у емисији “Интервју” – Балкан Инфо

Г

Љубодраг Дуци Симоновић  је гостовао у емисији “Интервју” – Балкан Инфо 11.12.2015. Уредник и водитељ емисије: Теша Тешановић.

Линк ка видео прилогу на YouTube
Видео прилог можете скинути преко овог сајта.

Ум и филозофија

У

По Хајдегеру, у традиционалној филозофији која започиње са Сократом, Платоном и Аристотелом, егзистенција човека постала је предмет умовања и на тај начин је изгубила непосредни егзистенцијални и добила предметни и тиме метафизички карактер. Човек се више не односи према свету полазећи од доживљавања своје трагичне егзистенције, која се заснива на страху од смрти који може да превлада ослањањем на богове, већ путем мишљења и на њему заснованог делања које га одвлачи у сферу неаутентичне егзистенције – у заборав бића и тиме у нихилизам.

Хајдегер одбацује филозофију јер она претвара свет и човека у предметност, а његов критеријум за одређивање истинитости бића у савременом свету је идеализована представа хеленског света као  производа и предмета божанске (само)воље. Хајдегер је настојао да укине филозофију која егзистенцију човека претвара у предметност и тиме јој даје метафизички карактер. Уистину, укидајући човека као самостварајуће биће слободе  Хајдегер је претворио свет у предметност и на тај начин је свео човека као конкретно друштвено биће на метафизичко биће.  Хајдегер тврди да путем фундаменталне онтологије намерава да превлада метафизику, али све што је његова мисао дотакла претворено је у метафизичко.

По Хајдегеру, оно што је битно дешава се у контексту односа човека према бићу. Доживљавање сопствене егзистенције путем саживота са бићем представља ону тачку у којој се укидају мета-сфере које су полазиште за саморефлексију филозофске мисли. У том смислу, превладавање метафизике одвија се у сфери непосредног односа човека према својој егзистенцији, а не у сфери друштвених процеса који одређују живот људи. Истовремено, превладавање метафизике могуће је тако, да човек доживи њена ограничења и на основу тога превлада метафизички начин мишљења.

Хајдегер не схвата да је метафизика само један од идеолошких појавних облика света у коме је човек укинут као историјско, а то значи као самосвојно животворно биће. Метафизика је самосвест капиталистичких процеса репродукције који представљају обрачун с животворном природом човека и историје. Окамењени човек и окамењени свет – то је суштина метафизике.

Превладавање мишљења које опредмећује свет и човека подразумева укидање света у коме је човек постао предмет не-људских и деструктивних процеса. Укидање капиталистичког света путем мењалачке праксе која се заснива на животворном уму основни је услов укидања метафизике. Оживотворење животворних потенцијала природе, човека, историје, ума… представља начин на који се укида процес опредмећивања човека и света и тиме процес који укида метафизички начин мишљења. Ради се о превазилажењу света који производи метафизику као своју идеологију, а не о укидању критичко-мењалачког ума путем поетичког – које производи религиозни однос према бићу које је отелотворење владајућих процеса који укидају човека као самосвојно историјско биће. Метафизика не може бити укинута у мишљењу или укидањем ума, већ политичком борбом која ће укинути деструктивни капиталистички варваризам и омогућити да човек постане стваралац своје историје.

Хајдегер ствара утисак да човек може да се односи према конкретном свету као ван-световно биће, што значи да његов однос према свету није условљен природом света и природом његове егзистенције као конкретног друштвеног бића. У његовој филозофији недостаје саморефлексија човека као конкретног друштвеног бића, а то значи саморефлексија његове конкретне егзистенције. Заправо, човек се не односи према свету као ван-земаљац, већ као његов припадник. Доживљавање и мишљење света условљено је природом света у коме човек живи и природом његове егзистенције као конкретног друштвеног бића. Маркс је у праву: „Не одређује свест људи њихово друштвено биће, већ њихово друштвено биће одређује њихову свест“.

Фундаментална онтологија нема у виду стварни свет, већ ствара идеолошку представу света добијену на основу политичког пројекта будућности за чије реализовање се Хајдегер залаже. Идеолошки свет постаје слика света која посредује између човека и реалног света и као такав је средство за уклањање умног односа човека према свету. Овде је Хајдегер близак хришћанству као методу владања. По хришћанству, човек треба да верује да га ропски живот води на небо. Уистину, живећи ропским животом човек само омогућава владајућој класи да учврсти владајући поредак који се заснива на експлоатацији људи и на уништавању живота.

Хајдегер се обрачунава с еманципаторским и животворним потенцијалима ума и у том контексту с идејом умног света. Хајдегеров обрачун с умом заправо је обрачун с умним човеком. Имајући у виду да светом влада деструктивно капиталистичко безумље и да је стварање умне алтернативе капитализму постало питање опстанка човечанства, Хајдегерова филозофија нема само анти-еманципаторски, већ и анти-егзистенцијални карактер. Без критичко-мењалачког односа према капитализму, који подразумева постајање човека еманципованим умним бићем, свет је осуђен на пропаст.

Ако је филозофско мишљење могуће једино као мишљење бића, а мишљење бића као његово опредмећење, онда поетичко као доживљавање бића представља укидање филозофије и самим тим умног односа човека према својој егзистенцији. Поетичко представља „заобилажење“ ума и добија литургијску димензију.

Хајдегер се не бави есенцијом, него егзистенцијом, а шта је егзистенција одређује полазећи од есенцијалних критеријума које је успоставио путем свог учења о бићу. Не ради се о томе да ли постоји постојеће, већ да ли постоји оно што чини свет људским светом, а човека људским бићем. Другим речима, није реч о бивствовању човека, већ о бивствовању бића у чијем контексту се појављује и могућност бивствовања човека. Хајдегер оно што јесте (стварни свет) приказује као да није, да би оно што није (апстрактно „биће“) приказао као да јесте. Основ његове фундаменталне онтологије није стварни свет, већ идеолошка слика света која је рефлексија политичког пројекта будућности за коју се залаже.   

Хајдегер ствара мит о својој филозофији као над-историјској мисли и на тај начин ствара мит о самом себи као над-историјском бићу. Хајдегерова филозофија нема свест о сопственим ограничењима која су неминовни производ времена у коме је настала. Код Хајдегера нема саморефлексије филозофије полазећи од тога да је она конкретна историјска мисао, што значи да је условљена природом капитализма и да носи његов печат.

Хајдегерова филозофија има као узор античку Грчку у којој нису постојале засебне сфере технике, уметности, филозофије, религије… Истовремено, његова мисао проистиче из филозофије као једне од засебних сфера капиталистичке надградње и стиче самосвојност у односу према другим сферама, а не проистиче из целине света који је био у јединству са бићем, као што је то било у антици. Хајдегер критикује технички свет, а његова филозофија представља другу страну тог света, тачније, природа његове критике техничког света условљена је природом тог света. Природа критикованог неминовно условљава природу његове критике.

Хајдегер објашњава савремене појмове на основу анализе старогрчких  филозофских кованица. Заправо, модерни човек мисли на битно другачији начин него антички човек. У антици је доминирао холистички приступ свету и човеку који је имао религиозни карактер и који је био заснован на ауторитарном политичком принципу владајућег робовласничког и расистичког поретка. „Традиционална филозофија“ може да повеже античке и модерне мислиоце на исти начин на који митолошка машта, која има идеолошки карактер, може да повеже антички и модерни свет.

Teза да је филозофија у својој бити „љубав према мудрости“ (philosophia) је мит. Није „љубав према мудрости“ извориште филозофије, већ је то антички робовласнички, расистички, сексистички и педофиличарски  поредак. У античкој Грчкој филозофи су имали ону улогу коју су имали свештеници у средњем веку. Филозофија је, попут религије, одувек била политичко средство владајуће класе за очување владајућег поретка. Филозофија нема утемељење у уму већ је једна од институција класног поретка. Она се заснива на интересима владајућих група које су приватизовале ум и од њега створиле ексклузивно средство за одбрану владајућег поретка.

„Љубав према мудрости“ је еуфемизам који прикрива истину да је филозофија специфична вештина владања са којом се успоставља власт у главама људи, тачније, идеолошка тољага владајуће класе и као таква средство за очување владајућег поретка. Филозофија се никада није руководила изворним људским интересима и у том смислу умом. То је основни разлог што модерна филозофија „није приметила“ да капита- лизам уништава живот на Земљи и човека као људско и природно биће.

Из дефиниције филозофије као „љубави према мудрости“ проистиче да „мудрост“ претходи филозофији, као и потреба човека за мудрошћу. „Мудрост“ добија апстрактну димензију и постаје независна од друштва и човека. Она постоје засебни ентитет и о њеној конкретној природи се не пита. Она није историјски производ и нема историјску димензију. Зар не би пре свега требало одговорити на питање шта је то „мудрост“, као и одакле потиче „љубав према мудрости“ и каква је њена природа? Да ли она извире из саме природе човека, или се ради о људској потреби која је створена у току историјског развоја друштва?

Историјски гледано, мудрост је изворнија од филозофије и проистиче из егзистенцијалне сфере која се заснива на борби потлачених радних слојева за слободу, на раду, на развоју културног бића човека и на поштовању природе, а не на класном поретку који се заснива на експлоатацији радних слојева, на заглупљивању људи и на уништавању природе.

Уколико је филозофија „љубав према мудрости“, онда је мудрост та која је критеријум по коме се одређује истинитост филозофије. Да ли је мудар онај човек, који тврди да постоји нешто што не постоји и који се клања непостојећем као да постоји, или онај човек који је свестан да се ради о производу религиозне маште која се путем владајуће филозофије (религије) намеће људима као „истина“? Антички филозофи користили су ум да би створили илузију о олимпијским боговима – чији је смисао био обоготворење постојећег света и спречавање пропасти владајућег поретка. Платонова филозофија је најбољи пример. Његов став да су људи „играчке богова“ представља једну од најпогубнијих филозофских „истина“ са којом господари света већ више од две хиљаде година уништавају слободарско достојанство радних људи и оправдавају своју владавину.

Ако је филозофија „љубав према мудрости“ а филозофи „љубитељи мудрости“, због чега филозофи никада нису показали интересовање за „народну мудрост“ која проистиче из животне борбе људи који живе од свога рада и који се супротстављају владајућем поретку који се заснива на тлачитељском и деструктивном безумљу? Народи широм света створили су, у току своје животне и слободарске борбе, безброј бисера мудрости који никада нису привукли пажњу „озбиљне“ филозофије. Заправо, филозофи су одувек гајили презир према народној мудрости. „Мудрост“ је, у виду етаблиране филозофије и религије, одувек била привилегија владајуће класе. „Народ“ никада није имао право на мудрост.  Робови и кметови, а онда сељаци и радници одувек су били сведени на безумну „масу“ која мора да слуша своје господаре и да им се покорава. Радни људи нису смели да буду извориште мудрости и да имају самосвест умних људи. На томе се, од када је настало класно друштво, заснива опстанак владајућег поретка.

Док у делима Шекспира, Гетеа, Његоша… још могу да се уоче одблесци народне мудрости, у каснијој филозофији долази, на темељу капиталистичке поделе рада и специјализације, до развоја филозофског језика и специфичног начина филозофирања који више нема везе са народном мудрошћу. Томе доприноси и развој теоријске сфере науке и уметности са којима се, уз постојећу религиозну сферу, филозофија сучељава, али и преплиће. Истовремено, у оквиру филозофије долази до развоја посебних дисциплина и до њихове борбе за првенство. Филозофија постаје елитистичка мисаона делатност која је путем специфичног језика у потпуности одвојена од „обичних“ људи. Све комплексније и све неразумљивије филозофске кованице постају, попут класичних верзија библијских текстова, свете формуле које не служе да мотивишу људе да размишљају о битном, већ да им убију вољу за мишљењем.

Лишавање радних људи ума одувек је представљао најважнији задатак филозофа и свештеника. То је основ савремене стратегије  владања радним „масама“ које капиталисти настоје да сведу на радно-потрошачку стоку. Филозофска професија постаје еснафска делатност и добија прворазредни политички значај. Савремени филозофи стичу статус сличан ономе који су имали филозофи у античкој Грчкој, као и свештеници у средњем веку.

Историјски гледано, постоје два паралелна мисаона света. Један, који је проистиче из животворне борбе радних људи, и други, који је проистиче из тлачитељског и паразитског живота владајуће класе. Ради се о слободарско-животворној мудрости која се заснива на борби људи за слободу и опстанак, и господарској мудрости која је институционализована у облику филозофије и религије, и која се заснива на експлоатацији и тлачењу радних слојева и освајању света.

Народна мудрост заснива се на животворној борби људи и проналази своју истинитост у пружању могућности људима да реше своје животне проблеме. Она проистиче из животног искуства радних људи и представља упутство за свакодневну животну праксу и у том смислу је саставни део живота. Њена истинитост не проверава се путем испразних академских расправа, већ у току свакодневне борбе људи за опстанак и слободу. Народна мудрост само у формалном смислу може да буде универзална истина. У конкретном смислу, она може да буде животно упутство само онима који живе животом из кога је та мисао проистекла и на који је упућена.

Типичан пример је максима „Све у своје време!“ – која представља једну од најживотнијих и тиме најумнијих народних мудрости. Она је заснована на хиљадугодишњем животном искуству људи, а њен прави смисао може да се схвати само у контексту борбе човека за опстанак и слободу. Она указује на значај умног односа према будућности и у том смислу на одговорност за доношење животних одлука сагледаних у њиховој узрочно-последичној перспективи. Учинити праву ствар у право време водећи рачуна о могућим последицама – то је основни принцип умног живота који у савременом свету треба да омогући да се сачува живот на Земљи и створи хумани свет.

Филозофија се развија тако што је усмерена на развој самог процеса мишљења који има господарски и у том смислу инструментални карактер. Она није саставни део животворне и слободарске борбе људи, што значи саставни део самог живота, већ је посредник између света и људи и стиче легитимност умног у контексту филозофске сфере која је отуђена од људи и која је део владајуће идеолошке сфере. Као засебна сфера мишљења она је страна људима који живе животом коме одговара мудрост која има животворни карактер. Није случајно што су водећи филозофи по правилу били у блиским односима са владајућим поретком и имали улогу саветника за „стратешка питања“.

Кантов „категорички императив“ („Делај тако да максима твоје сопствене воље истовремено може да важи као принцип општег законодавства.“), који представља један од камена-темељаца модерне филозофије, типичан је пример политичког инструментализовања филозофије. Он нема везе с животворном и слободарском праксом човека и у том смислу с мудрошћу, већ је идеолошка подвала која треба да произведе лажну „моралну“ свест апстрактног „грађанина“ – која треба да омогући опстанак капиталистичког поретка који се заснива на сучељеним приватним интересима атомизованих малограђана.

Још се у софистичком природно-правном учењу огледа сукоб између слободарског ума и етаблиране филозофије која је имала религиозни, робовласнички и расистички карактер. Исто је са критиком олимпијских игара и олимпијских победника која је са пропадањем хеленског света била све гласнија.

Што се тиче хришћанства, типичан пример политичког инструментализовања хришћанства ради одбране владајућег поретка су максиме „Трпљен – спашен!“ и „Свака власт је од бога!“. Насупрот томе, велики српски просветитељ Васа Пелагић, руководећи се слободарском мудрошћу, дошао је до закључка да су „цркве дућани у којима попови продају лажи о богу“.

Одавно се ум, који се заснива на схватању и доживљавању екоцидне природе капитализма, супродставио филозофији која се заснива на егзистенцијалном априоризму и миту о „безграничном прогресу“ и која, на тај начин, постаје филозофски облик у коме се појављује деструктивно капиталистичко безумље. Упозорења куда иде свет, као што је то упозорење које је почетком 19. века изрекао Шарл Фурије, а пола века касније индијански поглавица племена Сијетл, саопштена су давно пре настанка „потрошачког друштва“ које представља завршну фазу у развоју капитализма као тоталитарног деструктивног поретка.

Ево неких мудрости индијанског поглавице које имају већи значај за развој животворне свести човечанства него сва досадашња филозофија: “Како се може купити или продати небо или топлина земље? Тако нешто потпуно нам је страно. Ми нисмо власници свежине ваздуха и бистрине воде. Па како их можемо продати или купити? Сваки делић ове земље свет је моме народу. Свака блистава борова иглица, свако зрно песка на речном спруду, свака маглица у тами шуме свети су у мислима и у животу мог народа. Сокови у дрвећу прожети су у сећањима црвеног човека. Када мртви бледолики оду у шетњу међу звезде, заборављају земљу, која им је дала живот. Наши мртви никада не забораве своју предивну земљу, јер је она мати црвеног човека. (…….) Део смо земље, и она је део нас. Мирисне траве су нам сестре. Јелен, пастув, велики орао – то су наша браћа. Стеновити врхови, сточни пашњаци, топло понијево тело и човек – све то припада истој породици. (…..) Знамо да нас бели човек не разуме. Њему је један део земље исто што и било који други. Он је странац што дође ноћу и одузме земљи све што му треба. Земља му није брат – већ непријатељ. Када је покори, он креће даље. Оставља за собом гробове својих отаца и не пати због тога. Одузима земљу својој деци, и није га брига. Гробови његових отаца и земља што му децу роди – остају заборављени. Према мајци-земљи и брату-небу односи се као према стварима што се могу купити, опљачкати, продати попут стоке или сјајног накита! Његова ће похлепа уништити земљу, и за собом ће оставити пустош. (…..) Највеће благо црвеног човека је ваздух. Све живо ужива исти ваздух – животиње, дрво и човек. Свима је тај ваздух потребан. Бели човек као да не опажа ваздух који удише. Попут неког ко је дуго на самрти, неосетљив је на смрад. (…..) Мораћете учити своју децу исто као што ми учимо нашу – да нам је земља мати. Што снађе земљу – снађе и њену децу. Пљује ли човек на земљу – пљује на себе самога. (…….) Шта год задеси животиње, убрзо снађе и људе. (……) Земља не припада човеку – човек припада земљи. То добро знамо. Све је у међусобној вези, као што је породица крвљу сједињена. Све је повезано. Није човек творац ткачнице живота, већ је само влакно у њој. Што учини са ткачницом – чини са собом. Чак ни бели човек, чији бог иступи и говори с њим као пријатељ са пријатељем, неће избећи заједничку судбину. (…….) Правом живљењу је крај. Почиње борба за опстанак…”

Нико од „великих филозофа“, чија дела представљају стожер мисаоне сфере Западне цивилизације, није показао интересовање за животну мудрост индијанског поглавице – која је доступна светској јавности још од 1854. године. Исто тако, нико од „великих филозофа“ није показао интересовање за стравичну судбину северноамеричких староседалаца које је амерички капитализам готово истребио. Ради се о највећем геноциду у историји човечанства у коме је побијено 98% индијанског становништва! Десетине милиона одраслих и милиони деце више од 200 година систематски су масакрирани од стране америчких власти. На том монструозном злочину заснива се „америчка демократија“ и „нови светски поредак“.

Како то да модерна филозофија није уочила да капитализам гура човечанство у провалију? То што је модерна филозофија отуђена од човека и његове конкретне егзистенције и што је, као таква, посредник између човека и света довело је до тога, да питање опстанка човечанства као најнепосредније егзистенцијално питање није постало битно филозофско питање. Показало се да се модерна филозофија заснива на егзистенцијалном априоризму и да има анти-егзистенцијални карактер. Она већ стотинама година спречава човека да увиди да је капитализам деструктивни поредак.

Модерна филозофија је филозофски облик у коме се појављују прогресистички митови које је створила на капиталистички начин заснована и инструментализована наука. Један од најпогубнијих митова је да је овладавање природом од стране човека најважнији показатељ прогреса. Повећавање извесности преживљавања човечанства никада није постављено као услов прогреса и никада није постало битно филозофско питање. Томе је допринело хришћанство са својом идејом о апокалипси. Пропаст света представља реализовање на капитализму заснованог прогреса који завршава са хришћанском апокалипсом.

Мишљење има конкретну историјску природу. Једно је када човек размишља на цветном пропланку, а друго када размишља на ивици провалије. Оно што је карактеристично за савремену филозофију је да филозофи филозофирају као да се човечанство не налази на ивици провалије. Не ради се више само о анти-слободарској, већ о анти-егзистенцијалној мистификацији света.

Традиционална филозофија заснива се на илузији да је могућа слобода ума без слободе човека. Ради се о дуализму духовног и материјалног света при чему се човек своди на res cogitans (Декарт). Код грађанских филозофа не постоји саморефлексија ума са аспекта конкретне неслободе човека који мисли. Слобода човека који мисли не поставља се као услов за одређивање истинитости филозофије. У питању је идеолошка подвала: филозофија је сама по себи сфера слободе – у односу према свету неслободе. Каква је то „слобода мишљења“ уколико човек виси над провалијом?

Као засебна друштвена област и засебна форма мишљења филозофија постаје појава sui generis. Путем магичног филозофског плашта филозоф лебди изнад света неслободе и деструкције и односи се према њему као да није настао у свету и као да не живи у њему; као да не учествује у стварању онога што треба “објективно” да анализира; као да није заинтересован за то какав ће тај свет бити и шта ће се са њим десити; као да његова мисао о свету није условљена природом тог света и природом његовог положаја у свету… „Слободни филозоф” постаје идеолошка маска неслободног човека, а филозофија конкретна лаж апстрактног човека који се појављује у одори “филозофа”.

Филозофија је специфична сфера политичког која је заогрнута велом „универзалне истине“. Слично је са религијом, с тим што њена „универзална истина“ има апсолутни карактер и не подлеже рационалној провери. Теза да је филозофија „трагање за истином“ само је један од начина на који се филозофија претвара у мит. Ако је суштина мудрости истина, поставља се питање о којој се истини ради? Историјски гледано, свака владајућа класа имала је своју истину. Истина владајуће класе у античкој Хелади заснивала се на робовласничкој, расистичкој, милитаристичкој, сексистичкој и педофиличарској природи тог света који је био утемељен у космичком поретку и у коме су владали олимпијски богови.

Филозофија претвара конкретне животне проблеме у апстрактна теоријска питања и на тај начин стерилише слободарске и  животворне потенцијале ума. Она одваја ум од живота и гетоизује га. Свет, историја, човек… –  све се добија се из задате идеолошке сфере која се појављује у виду „филозофије“. У савременом капитализму филозофија је лишена хуманистичке и животворне бити и сведена је на техничку дисциплину. Она се заснива на капиталистички начин инструментализованом уму који је сведен на технички ratio. То је, заправо, најважнији начин на који владајући поредак присваја и уништава ум.

“Филозофи” се односе према филозофији исто онако како се теолози односе према религији: они у њој виде ексклузивно средство владајуће „елите“ за духовно поробљавање радних “маса”. Филозофски елитизам проистиче из класног елитизма. Тежња за доминацијом, у виду наметање “истине” присвајањем ума, само је један од појавних облика владајућег духа класног друштва у коме је интелектуална делатност привилегија владајућег слоја. Филозофи не настоје да поуме свет, већ да се обрачунају с мишљу која доводи у питање њихов елитистички статус. Они не теже зближавању људи, већ успостављању власти над људима. Оно у чему су филозофи јединствени је да су они власници „истине“ и да су „обични људи“ не-умне сподобе и као такви нижа бића.

Филозофија је институционализовани облик отуђења ума од човека. Смисао филозофије је у филозофирању, а то значи у одвајању ума од живота и на тај начин у спречавању поумљења људи, а не у очувању опстанка света и остваривању слободе човека. Филозофска реторика је замка за ум. Она ствара мисаоне лавиринте у којима човек, у настојању да дође до истине, губи историјску самосвест и постаје жртва илузија. Филозофија није „трагање за истином“, већ задавање „истине“. Путем филозофије истина бива лишена конкретне историјске природе и добија идеолошку димензију. „Истина“ постаје средство за обрачун с човеком као визионарским и мењалачким бићем и као таква средство за очување постојећег света. Хајдегерова фундаментална онтологија је типичан пример.

Филозофија није само начин сакривања и мистификовања истине, већ и одузимање људима права на умност и лишавање људи ума. Као што су свештеници имају ексклузивно власништво над „богом“, тако филозофи имају ексклузивно власништво над умом. Тврдња да је филозофија самосвест умног, што значи да мисао путем филозофије стиче легитимност умног, представља идеолошку подвалу. Укидање филозофије као посредника између човека и света подразумева ослобађање ума из кавеза филозофије.

„Историја филозофије“ лишава филозофију историјске основе и претвара је у над-историјску сферу. Филозофи бивају лишени свог конкретног друштвеног бића и претворени у „филозофски ум“ који лебди над светом. Они настоје да прикрију извориште и мотиве филозофирања да би створили лажну слику о својој “непристрасности”. И филозофи имају своју мантију. Иза филозофске “објективности” крије се класна, групна и лична пристрасност. “Филозофи” су сујетни људи. Њихово филозофирање не заснива се на потреби за истином, већ је условљено ниским страстима и личним интересима. „Филозофе“ не зближава слободарско надахнуће, већ елитистичка надменост.

Грађанска филозофија производи лажну слику света и на тај начин настоји да спречи његову промену. Дијагноза капитализма заснива се на политичкој стратегији која настоји да по сваку цену сачува капитализам. Филозофи нису „објашњавали свет“, као што то тврди Маркс, већ су га мистификовали. Да су филозофи „објашњавали свет“ неминовно би дошли до закључка да се капиталистички свет заснива на деструкцији. Имајући то у виду, стварање новог света, који се заснива на егзистенцијалној извесности, одавно би постало најважније филозофско питање.

Уместо да се залаже за друштвени поредак који се заснива на уму, филозофија следи дух деструктивног безумља и уништава критички рационализам и визионарску свест. Типичан пример је филозофија игре, као и филозофија спорта и олимпизма. Сваком умном човеку је јасно, да инсистирање на игри као „оази среће“ (Финк) само доприноси очувању света несреће. Исто тако, сваком умном човеку је јасно, да инсистирање на принципу citius, altius, fortius неминовно води уништењу човека као хуманог и природног бића. Упркос томе, грађански филозофи глорификују спорт јер је он спектакуларни рекламни спот капитализма и као такав најважније политичко средство за интеграцију потлачених у капиталистички поредак.

Колико је грађанска филозофија неумна и у којој мери је сведена на средство за обезвређивање човека и за оправдање капиталистичког терора над људима показује и следећи пример. Грађанска антропологија заснива се на тврдњи, да је човек по својој природи грамзива звер која има потребу да убија. Вук је проглашен за непосредног претка човека. Свако сеоско дете зна да вук нема потребу да убија, већ да задовољи глад, као и да одбрани своју младунчад. Када се засити, вук нема потребу да напада друге животиње, ни човека. Исто тако, свако сеоско дете зна да је човек припитомио вука тако, што га је хранио. Захваљујући томе, вук је од крволочне звери постао пас – „највернији пријатељ човека“. Пас који је припитомљени вук постао је племенити створ и као такав „највернији пријатељ човека“, а човек који нема никакве везе са вуком и потиче од доброћудног шимпанзе има „вучију природу“, што значи да је „крволочна звер“?! Мудро, нема шта!

Имајући у виду природу капиталиста, политичара, новинара, филозофа, свештеника, трговаца, адвоката и припадника других „елитних“ професија, могло би се закључити да нису сви људи настали од вука, већ да су неки настали од пацова, а неки од змије, хијене, твора… Ево праве теме за грађанску антропологију!

Филозофија је условљена природом конкретног историјског тоталитета у коме настаје. Капитализам као тоталитарни поредак деструкције условљава антиегзистенцијални карактер грађанске филозофије. Филозофија не разоткрива оно што је скривено, већ скрива деструктивну природу капитализма и еманципаторске потенцијале који су створени у грађанском друштву који пружају могућност за стварање новог света. Филозофија не ствара само привид рационалног ирационалној природи капитализма, већ је облик у коме се појављује деструктивни капиталистички ирационализам.

Поделом филозофије на посебне сфере долази до сакаћења ума и на сукоб у оквиру филозофије који усмерава ум на бесплодне расправе које, када се има у виду сва драматика уништења света, имају анти-егзистенцијални карактер. Филозофска расправа своди се на одвлачење ума од битних животних проблема и на нагомилавање филозофског празнословља које блокира ум. Уместо да тежи мишљењу које има животворни карактер, филозофија је сведена на стерилно филозофско знање. Историја филозофије своди се на филозофску догматику која блокира могућност да се ум слободно односи према свету који пада у све дубљу провалију егзистенцијалног безнађа.

У савременом капитализму филозофи су постали капиталистички теолози који не стварају виртуелне светове путем религиозне мистике, већ путем технократског начина мишљења који уништава хуманистичку визионарску машту и производи виртуелне светове као потрошачку робу. Обрачун капитализма с животом одвија се у облику обрачуна с визионарском свешћу. Филозофи стварају свет без будућности и на тај начин постају гробари човечанства.

У „потрошачком друштву“ филозофија је постала дисциплина која је подређена правилима show-businessa: постала је забављачка вештина. И када постављају битна питања, филозофи то раде на такав начин, да она губе озбиљност и добијају карикатуралну димензију. Филозофија је сведена на забављачку реторику која тежи да се појави у спектакуларном облику, што значи у тржишном паковању. „Квалитет филозофа“ мери се величином хонорара који добијају за своје наступе. Филозофи су постали дворске луде капитализма.

Капитализам уништава умног човека и умни однос човека према свету и животу и своди човека на потрошачког идиота. Брзина обрта капитала је она “мистична” сила која одређује живот човека и  развој света. Динамика живота која је диктирана брзином одвијања процеса капиталистичке репродукције и тотално комерцијализовање света, које уништава потребу људи за озбиљним мишљењем, представља чекић и наковањ између којих се налази савремена филозофија. Стварање филозофских дела условљено је све бржим окретањем капиталистичког замајца и све суженијим менталним способностима људи чији је мозак осакаћен капиталистичким начином живота и владајућом пропаганданом машинеријом.

Путем медија, који су у рукама капиталиста, у јавности се појављује само она мисао која се обрачунава с еманципаторским наслеђем грађанског друштва и с визионарском свешћу. Јавни простор препуштен је корумпиран политичарима, полуписменим ТВ водитељима и дежурним „коментаторима“, док је стварни политички простор, који се налази изван видокруга јавности, препуштен најмоћнијим капиталистичким клановима који, заслепљени својим приватним интересима, доносе одлуке које угрожавају опстанак човечанства.

Главни извори „умности“ у „потрошачком друштву“ су рекламе. На њима нема замишљеног човека, већ менталних дегенерика који се са религиозним заносом односе према рекламираној роби. У светлу све интензивнијег процеса идиотизовања људи и уништења живота може се на прави начин схватити сва погубност гетоизовања ума. Ради се о двема странама истог процеса чију окосницу чини деструктивни капиталистички ирационализам.

„Крај филозофије“ као конкретни историјски процес појављује се као уништење способности човека да доноси самосталне судове и да се понаша сходно њима. Ради се о укидању ума и слободе, односно, могућности остварења умне слободе. Циљ грађанске филозофије је спречавање радикалних друштвених промена уништавањем могућности да се мењалачке воља заснује на уму. “Разарање ума” (Хоркхајмер) је одговор капитализма на све већу егзистенцијалну кризу коју ствара и на постојање објективних могућности за укидање капиталистичког света. Грађанска филозофија уништава клицу novuma која је створена у капитализму тако што уништава његову историјску родност. Отуда она инсистира на анти-визионарском начину мишљења и филозофским дисциплинама које прикивају ум човека за постојећи свет који се заснива на деструктивном капиталистичком безумљу. То је основни разлог што је спорт, као спектакуларни облик прикивања човека за постојећи свет, постао владајућа (квази) религија у капитализму.

Филозофија спада у „праисторију“ (Маркс) људског друштва – заједно са капитализмом и његовом интелектуалном надградњом. И када критикује постојеће филозофија доприноси његовом очувању јер репродукује свет који је подељен на сфере које су отуђене од човека. У том смислу, филозофија је отуђени облик разотуђења. Критичка расправа о филозофији остаје у сфери филозофије уколико није повезана са критичко-мењалачком праксом. Овде треба имати у виду Марксову тезу да је „исправна теорија свест праксе која мења свет“. Мењалачки однос према свету условљава природу мишљења. У том контексту могућа је слободарска филозофија, која има критичку самосвест, која усмерава мењалачку праксу ка коначном укидању капитализма и самим тим ка укидању филозофије као од човека отуђеног мишљења.

Човек не може да изађе из света и да се односи према њему као ван-световно или над-световно биће, али може да „извири“ из света. Природа тог „извирења“ такође је условљена природом света и његове конкретне егзистенције, али му она пружа могућност да успостави однос према постојећем свету и да баци поглед према будућности.

Поред позитивистичког односа према постојећем свету, при чему је свет сведен на саморепродукујућу датост, постоје митолошки, трансцендентални, виртуелни и визионарски однос према свету. Човек стиче представу о природи своје конкретне егзистенције у односу према идеализованој представи прошлости; у односу према илузорном небеском свету који је производ религиозне маште; у односу према виртуелним космичким световима који су производ сајантистичке космолошке фантазије; или у односу према замишљеној и могућој будућности овоземаљског света.

Оно што пружа могућност човеку да „извири“ из света у коме живи је историјски ум, а то значи визионарска машта. Путем историјског ума, који има дијалектички карактер, човек може да уочи конкретна егзистенцијална и есенцијална ограничења у којима живи, као и конкретне егзистенцијалне и есенцијалне потенцијале за стварање будућег света, а који путем слободарске и стваралачке праксе могу да се реализују. Историчност људске егзистенције је полазиште за одређивање њене саморефлексије. У том контексту појављује се идеја прогреса и визионарска свест. Квалитет ововременске егзистенције човека одређује се у односу према све драматичнијем уништавању живота на Земљи и у односу према животворним потенцијалима који су створени – који подразумевају и животорне способности човека као слободарског и друштвеног бића које нису, али могу да буду реализоване у виду стварања новог света и тиме нове егзистенције.

Будући да је филозофија облик у коме се појављује деструктивни капиталистички ирационализам, захтев за „реализацијом филозофије“ представља доливање уља на ватру која спаљује свет. Уместо „реализовања филозофије“, треба укинути филозофију  укидањем капиталистичког света и постајањем човека еманципованим умним бићем. Укидање филозофије не подразумева одбацивање, већ оживотворење слободарских и животворних потенцијала филозофске мисли. У том контексту посебно место добија дијалектичко мишљење које превазилази ум који је прикован за свакодневницу и који није у стању да сагледа процес историјског развоја друштва – без чега човек не може да стекне самосвест као историјско биће.

Марксова мисао отвара могућност за демистификовање филозофије и за развој еманципаторског ума. Она се обрачунава с филозофијом као од човека отуђеним умом који посредује између човека и света и који служи владајућем поретку да се обрачуна с критичко-визионарским умом и слободарском борбом потлачених. Маркс је настојао да укине филозофију тако што ће она бити реализована револуцијом потлачених и освешћених радних људи.

Данас ум треба да буде повезан са борбом човечанства за опстанак. Он треба да постане „својина“ човека као еманципованог умног бића и као такав основна интегративна снага друштва. Ум треба да се ослободи из кавеза филозофије, науке, религије, политике… и да се врати животу тако што ће постати темељ успостављања међуљудских односа, као и схватања света и односа према будућности. Треба створити животворни ум који ће бити најважнији облик у коме човек изражава своје  човекобивство. Свака реч коју човек изговори треба да буде умна – да проистекне из ума и да буде упућена уму. „Поумљење света“ подразумева постајање људи еманципованим умним бићима.

Уместо да је ум десетина хиљада људи који се баве филозофијом и друштвеним наукама, и који представљају најобразованији део човечанства, усмерен ка поумљењу света и борби за његов опстанак, он је усмерен на бесплодне академске расправе и тумачење мисли појединаца чија се филозофија своди на стварање мисаоног лавиринта из кога нема излаза. Типичан пример је однос академске интелигенције према Хајдегеру.

Истински ум није могућ као привилегија уске групе људи, већ као право и конкретна могућност човека. Идеал ума који се еманциповао од филозофије је умни човек и друштво као заједница еманципованих умних људи. Заинтересованост човека да решава конкретне животне проблеме од којих зависи његов опстанак и слобода усмериће човека ка умном мишљењу. Само у контексту борбе за опстанак човечанства и природе човек ће постати еманциповано умно биће.

До истинске “воље за моћ” може се доћи само у односу према деструктивној капиталистичкој помами која условљава да човек води не-умни (само-деструктивни) живот. Основно умно начело с којим се треба руководити је – очувати живот на Земљи. То је најважнији умни путоказ. Бити човек данас пре свега значи борити се против капиталистичког екоцидног тероризма за опстанак живота.

У свету који је постао капиталистички крематоријум „слободно мишљење“ је идеолошка подвала. Нема истинског ума без слободног ума, а нема слободног ума без слободног човека. Тек у правој историји, што значи у будућем бескласном (комунистичком) друштву, могућа је истинска слобода човека, а самим тим умовање као слободна активност слободног човека која није сама себи смисао већ је најважнији садржај животворног живота.

Филозофија може да буде укинута једино револуцијом, а то значи реализовањем животворних потенцијала које конкретна егзистенција човека као стваралачког и еманципованог друштвеног бића носи у себи. Не мистичне силе које добијају митолошку димензију, већ животворни потенцијали националних култура и грађанског друштва, као и животворни потенцијали човека као стваралачког и друштвеног бића представљају ону моћ која пружа могућност човечанству да спречи уништење живота и створи хумани свет. Револуција је једини облик егзистенције који подразумева укидање процеса који своде човека и свет на предметност. Она руши зидове који се дижу између човека и света. Она је истински начин реализовања човека као стваралачког и визионарског бића. Постајањем капитализма тоталитарним детруктивним поретком револуција је постала највиши егзистенцијални изазов и најаутентичнији начин живота. Она је постала врховно начело животворног хуманизма и као таква врховни принцип на коме треба да се заснива животворна пракса. Филозофија, која је присвојила ум, треба да буде укинута умним светом, а то значи постајањем људи животворним умним бићима. Враћање ума човеку није само најважнији есенцијални изазов, већ је постао најважнији егзистенцијални императив.            

Хајдегер као мит

Х

Да би неко питање било истинско, оно треба да буде конкретно историјско питање, што значи да има у виду владајућу тенденцију развоја света. И питање о природи филозофије Мартина Хајдегера треба да буде конкретно историјско питање. Једно је када се питање поставља на цветном пропланку, а друго када се поставља на ивици провалије. Конкретно историјско питање гласи: да ли Хајдегерова мисао указује на процесе који доводе до уништења природе и човека и да ли пружа могућност да се искорачи из капиталистичке цивилизације у цивилизацију слободе у којој ће човек живети у складу са природом?

Треба пружити могућност Хајдегеровој филозофији да се појави као конкретна историјска мисао у релацији деструкција – животворност, односно, деструктивно безумље – животворни ум. Тек у односу према слободарским и животворним потенцијалима ума може да се увиди конкретни историјски смисао Хајдегерове филозофије. Живот на Земљи све је угроженији и све оно што има животворни потенцијал треба да буде укључено у борбу за опстанак. Најважнији критеријум по коме се одређује да ли је нека мисао умна је да ли доприноси очувању живота на Земљи.

За следбенике Хајдегера, његова филозофија је мисаони оквир у коме је једино могуће поставити питање о њеној суштини и смислу. Филозофска легитимност расправе о Хајдегеровој филозофији стиче се тако, што она постаје саморефлексија Хајдегерове филозофије. „Фундаментална онтологија“ постаје синтеза свега вредног што се појављује у сфери ума. Она добија статус једине праве филозофије и као таква постаје критеријум по коме се одређује легитимност филозофске мисли. „Фундаментална онтологија“ постаје друго име за истинску умност.

Грађански теоретичари настоје да анализирају Хајдегерову мисао полазећи од филозофије као „објективне“ сфере која има надисторијски карактер. На тај начин, Хајдегерова филозофија постаје апстрактна мисао. Они користе Хајдегерову филозофију да уклоне визионарски ум и тиме могуће просторе будућности. Хајдегерова филозофија представља наговештај краја историје. Истовремено, грађански филозофи позивају се на Хајдегера да би у сенци коју ствара његова филозофија прибавили филозофску легитимност својим списима. Они се односе према Хајдегеру на исти начин на који се Хајдегер односи према бићу. Бити „у суседству“ са Хајдегером обезбеђује „бесмртност“ у филозофском свету.

Најважнији разлог Хајдегерове популараности међу грађанском интелигенцијом је тај, што његова филозофија пружа могућност да се сачува елитистички статус филозофије и тиме елитистички статус академске интелигенције. Његова „фундаментална онтологија“ постаје филозофско „Свето Писмо“, а његови „тумачи“ чувари кључева мудрости. Грађанска филозофија створила је од Хајдегера мит, а од његове филозофије један од најважнијих интелектуалних стожера Западне цивилизације.

Произвођење мита о Хајдегеру и другим „великим“ филозофима је начин на који се ствара секташка искључивост и елитистичка самодовољност грађанске интелигенције. Њени припадници добровољно прихватају гетоизовање ума на факултетима, и у другим ексклузивним „интелектуалним“ просторима, јер им то омогућава „слободу“ и удобан живот. Такав друштвени положај лишава их одговорности за опстанак живота на Земљи и ризика који борба против владајућег поретка носи са собом.

Представници традиционалне филозофије заснивају свој однос према Хајдегеровој филозофији на егзистенцијалном априоризму. Постајући тоталитарни поредак деструкције капитализам је обезвредио то полазиште. Инсистирање на њему лишава Хајдегерову мисао конкретне историјске димензије и претвара расправу о Хајдегеровој мисли у интелектуалну гимнастику која има апстрактни карактер. Класични филозофски приступ Хајдегеру не само да стерилише животворне потенцијале његове мисли, већ одвлачи ум од основних егзистенцијалних проблема са којима се човечанство све драматичније сучељава. „Потрошачко друштво“ представља коначни обрачун с мишљу која се заснива на егзистенцијалном априоризму.

Демистификовање Хајдегерове филозофије подразумева еманциповање Хајдегерове мисли од филозофије, што значи уклањање филозофског плашта под којим његова мисао губи конкретни историјски карактер и постаје апстрактна мисао. Треба извући Хајдегера из сивила филозофског празнословља на светлост историје и односити се према њему као конкретном друштвеном бићу, а према његовој филозофији као конкретној историјској мисли. Само тако можемо да откријемо њену ограниченост, као и њен еманципаторски потенцијал. Истовремено, конкретна историјска расправа о Хајдегеровој филозофији могућа је једино уколико се не упадне у замку његове филозофске реторике. Она је лавиринт из кога нема излаза и у коме у безнадежном мисаоном тумарању нестаје животворна снага ума.

Хајдегер је пронашао извориште и инспирацију за своје идеје у старогрчкој филозофији, као и у филозофији Светог Августина, Мајстер Екхарта, Франца Брентана, Фридриха Шелинга, Фридриха Хелдерлина, Сeрена Киркегора, Фридриха Ничеа, Рајнера Марије Рилкеа, Фјодора Достојевског, Вилхелма Дилтаја, Едмунда Хусерла, у таоизму и другим далекоисточним религијама… Да би се схватила права природа Хајдегерове филозофије треба, исто тако, имати у виду у односу према којим идејама и политичким покретима је Хајдегер настојао да изгради своју филозофију.

Конкретно историјско извориште Хајдегерове мисли није теорија, већ животна реалност Немачке прве половине XX века. Тек када се Хајдегерова филозофија сагледа у контексту историјских збивања у којима је настала може да се одгонетне њена права природа. Ради се о велико-немачком експанзионизму; кризи капитализма и Првом светском рату; поразу Немачке и пропасти немачког царства; Минхенској револуцији и развоју комунистичког покрета; настанку и пропасти Вајмарске републике; распламсавању немачког реваншизма и успону фашизма; „продору на Исток“ и пропасти нацистичке Немачке… Хајдегерова филозофија могла је да никне једино на немачком тлу.

Неспорно је да Хајдегерова филозофија има самосвојност која се огледа како у језику, тако и у специфичном односу према основним филозофским питањима. У суштини, Хајдегер је у форми филозофске расправе настојао да одговори на питање о будућности Немачке. То је оно најважније што чини Хајдегера „немачким филозофом“ и што одређује како самосвест Хајдегерове филозофије, тако и представу коју је Хајдегер имао о себи као филозофу. Без оваквог приступа Хајдегеровој мисли није могуће дати прави одговор на питање о политичкој суштини његове филозофије и у том контексту о природи Хајдегеровог односа према нацизму.

Фундаментална онтологија

Ф

До појаве модерног доба религија је играла најважнију улогу у мисаоном животу европских народа. Развојем занатства и трговине, настанком градова, развојем науке и технике, настанком грађанске интелигенције и „Гутенбергове галаксије“, настанком школа и универзитета, развојем грађанских политичких покрета… долази до стварања нових мисаоних изворишта. Научни ум стиче све значајнију улогу у мисаоном животу, као и филозофски ум који је збацио са себе религиозне окове. Нови начин живота и нови положај човека у свету условљавају рађање нове уметности која настоји да створи своје аутономно мисаоно упориште. Мисаони живот Европе добија многострукост и вишеслојност. Он се заснива на капиталистичкој подели рада која одваја мануелни од интелектуалног рада и која институционализује мисаоне сфере у којима се од људи отуђују њихове стваралачке моћи. Истовремено, динамика мисаоног живота условљена је научним открићима, освајањем света, техничким проналасцима, индустријским развојем, описмењавањем становништва, настанком не-радног времена које омогућава стварање читалачке публике, позоришта, оперских кућа, галерија и других културних институција…

У модерном добу успостављена је борба између различитих погледа на свет при чему носиоци религиозне, научне, филозофске и уметничке мисли настоје да од својих области створе извориште свеукупне умности и средиште мисаоног живота. Истовремено, под утицајем политичког плурализма настају различити мисаони правци, при чему свако настоји да од своје мисли створи основ свеукупног мишљења. Тежња да се успостави доминација једног над свим другим погледима на свет није утемељена у уму, већ је последица борбе политичких и економских центара моћи, које су инструментализовале ум, за власт. На томе се заснива идеја фундаментализма. Она не тежи истини, до које се може доћи само сучељавањем различитих погледа на свет, већ успостављању центра моћи који има неприкосновени монопол над „истином“.

Хајдегерова фундаментална онтологија утемељена је у свету који је подељен на сфере које су отуђене од човека и које владају над њим. Без те поделе, захтев за фундаментализмом био би бесмислен. Фундаментална онтологија је синтетизована суштина засебних области надградње у којима су институционализоване од човека отуђене моћи које су постале средство владајућег поретка за потчињавање људи и за уништавање природе. Хајдегер не настоји да укине издељени свет и врати људима њихове моћи које су им отете у виду отуђених сфера капиталистичке надградње. Он не тежи да укине сферу филозофије тако што ће људи постати умна бића; да укине сферу уметности тако што ће људи постати уметничка бића; да укине сферу технике тако што ће савладане силе природе постати средство за задовољавање истинских људских потреба и за повећавање извесности људског опстанка; да укине класно друштво тако што ће бити укинута приватна својина над средствима за производњу и репресивне институције грађанског друштва, и што ће човек постати носилац свеукупног друштвеног живота и господар своје судбине.

Фундаментална онтологија има интегративни карактер. Она се заснива на томе, да постоји интегришућа онтолошка тачка која је извориште мишљења и која је неприкосновена. Уколико је фундаментална онтологија извориште свеукупног мишљења, онда није могуће поставити аутономно онтолошко питање о њеној суштини, а то значи успоставити аутономнo критичко становиште са којег она може бити доведена у питање. Расправа о природи фундаменталне онтологије могућа је као њена саморефлексија.

Самосвест фундаменталне онтологије заснива се на томе, да су сва битна полазишта мишљења садржана у њој и да путем ње стичу онтолошку легитимност. Саморефлексија онтолошког као онтолошког могућа је једино путем фундаменталне онтологије. Другим речима, сама природа онтолошког условљена је природом фундаментализма као тотализујућег начина мишљења. Уклоњен је сваки онтолошки приступ који не одговара тотализујућој интенцији фундаменталне онтологије. Из онтичког је искључена борба супротности и тиме историјски развој друштва, а из онтологије сучељавање супротности као начин долажења до истине. Фундаментална онтологија представља обрачун с дијалектиком историје и с дијалектичким умом.

Да би онтолошко одговарало своме појму, оно треба да буде у стању да постави питање о истинитости фундаменталне онтологије. Фундаментална онтологија је легитимна једино као онтологија, што значи да је саморефлексија фундаменталне онтологије могућа једино путем онтолошког. Будући да фундаментализам као синтетичко-тотализујући принцип доводи у питање суштину онтолошког, фундаментална онтологија нема легитимност онтолошког. У фундаменталној онтологији онтологија је изгубила своју онтолошку суштину.

Фундаментализам као мисаони принцип представља обрачун с еманципаторском природом онтолошког. Он лишава онтологију визионарског. Будући да је онтолошко самосвест онтичког, укидањем отворености онтолошког према будућности онтичко бива лишено еманципаторске самосвести. Уместо фундаменталистичког принципа треба афирмисати принцип онтолошке отворености који омогућава мишљењу да се вине у будућност. То је основни предуслов да животворни потенцијали онтичког добију визионарску самосвест.

Фундаментална онтологија није мисао која отвара хоризонте нових светова, већ која учвршћује темеље постојећег света. То да се ради о „путу“ (Хајдегер) не значи да се траже или стварају нова онтолошка упоришта, већ да се задата фундаментална онтолошка тачка пројектује у будућност.

Када се има у виду да се савремени свет заснива на деструкцији која има тоталитарни карактер, може се закључити да је путем фундаменталне онтологије мишљење увучено у сферу тотализујућег анти-егзистенцијалног безумља. Постајући тоталитарни поредак деструкције капитализам је довео до тога, да је питање о истинитости фундаменталне онтологије као конкретно историјско питање могуће поставити једино са егзистенцијалног и у том контексту са слободарског становишта.

Хајдегер је створио нову филозофију која треба да укаже на суштину људске егзистенције. Филозофија је укинута филозофијом. То противуречи Хајдегеровом захтеву да се уклоне сви облици посредовања између човека и његове егзистенције. Уистину, Хајдегер не настоји да са својом филозофијом уклони све друге филозофије да би на тај начин устоличио своју филозофију као једини облик посредовања између човека и његове егзистенције, већ настоји да укине саму филозофију као посредника између човека и његове егзистенције. Његова фундаментална онтологија не тежи да развије филозофију, већ представља крај филозофије и рађање поетичког. Она у себи не носи само клицу новог мишљења, већ новог односа човека према својој егзистенцији.

Суштина Хајдегеровог novuma је у томе, да се човеков однос према бићу не заснива на мишљењу бића, већ на његовом доживљавању. Отуда саморефлексија Хајдегерове филозофије није могућа путем филозофије као од човека отуђене умности која је, као таква, критеријум за одређивање своје истинитости, већ путем начина живота који се заснива на непосредном доживљавању трагичне егзистенције и тиме на саживоту са бићем.

Ако није мишљење, већ је доживљавање трагичне егзистенције основ њене саморефлексије, чему онда фундаментална онтологија? Да ли је она извориште мудрости која је неопходна да би човек схватио природу своје трагичне егзистенције и нихилизма у који је бачен да би били створени друштвени услови који пружају могућност човеку да поново доживи своју трагичну егзистенцију и окрене се бићу, или је она само средство за уклањање ума као посредника између човека и његове егзистенције?

Хајдегер је довео у питање филозофију као посредника између човека и његове егзистенције, и то је један од најважнијих еманципаторских потенцијала његове мисли. Његова анализа историје филозофије упућује на то, да је постсократовска филозофија, која посредују између човека и његове егзистенције тако да их своди на предметност, довела до „заборава бића“ и на тај начин одвела човека у нихилизам. Отуда се треба вратити у предсократовску Хеладу у којој је човек био у јединству са бићем и где је филозофија била саморефлексија бића. Уколико се овај Хајдегеров позив сагледа полазећи од тога да капитализам све драматичније доводи у питање опстанак живота, и у контексту захтева да се уклоне сви облици посредовања између света и човека, на чему су инсистирали Маркс и Ниче, он може да има не само еманципаторски, већ и егзистенцијални значај.

Хајдегерова филозофија има критичку интонацију и као таква пружа могућност да се буде актуелан у свету који пада у све дубље егзистенцијално безнађе, али не тежи превазилажењу капитализма и стварању новог света. Она пружа могућност да се буде критичан, а да се не пређе „црвена линија“ која раздваја „политички коректну“ мисао од оне мисли која настоји да се обрачуна с капитализмом и искорачи у будућност која представља реализовање еманципаторских потенцијала грађанског друштва. Хајдегерова филозофија је критика капиталистичке реалности која не доводи у питање капитализам. Она је анти-визионарска критика капитализма.

Хајдегерова филозофија не схвата себе као конкретну историјску мисао која је условљена и тиме ограничена природом времена у коме је настала. Хајдегер је идеју „фундаменталне онтологије“ одредио као полазиште за саморефлексију своје филозофије. Заправо, Хајдегерова схватање човека и његове егзистенције потиче из филозофије као једне од засебних области капиталистичке духовне сфере. Његова мисао утемељена је у капиталистички издељеном свету и уоквирена је њиме. Хајдегер је настојао да створи утисак да његова фундаментална онтологија има надисторијски карактер, али његова филозофија припада капиталистичкој духовној надградњи која је отуђена од човека. Хајдегер је својом филозофском реториком изградио лавиринт за ум који је само доградња капиталистичке идеолошке сфере.

Хајдегер је дао неадекватну друштвену и историјску димензију филозофији. Нису антички филозофи одређивали природу владајуће мисли, већ је владајући поредак посредно и непосредно условљавао мишљење људи и природу филозофије. Исто је у модерном добу. Није филозофија, већ је капитализам, као тоталитарни деструктивни поредак, тај који условљава природу владајуће мисли. Капиталистички ratio, који влада у грађанској филозофији, само је рационални облик у коме се појављује деструктивно капиталистичко безумље. Њему одговара филозофија као мистификаторска вештина која стерилише животворну снагу ума и на тај начин се обрачунава с визионарском свешћу и мењалачком праксом. У то се уклапа традиционална филозофија која конкретне егзистенцијалне проблеме претвара у апстрактна теоријска питања.

Попут других „великих филозофија“, Хајдегерова филозофија сучељава се са проблемом своје логичке конзистентности. Хајдегер је створио специфичне изразе које је настојао да „напуни“ појмовима који имају хијерархијско устројство. Да би створио привид да је пирамида појмова непротивуречна, Хајдегер је морао да прибегне вербалном жонглирању. Развијајући своју филозофију, Хајдегер је допуњавао и мењао садржај појмова са којима је кренуо на Олимп. На том све напорнијем и неизвеснијем путу појмови су се понашали као стадо оваца које пастир не може да држи на окупу. Неке овце пале су низ литицу, неке су се изгубиле, а неке је пастир морао да поједе да би могао да иде даље. У коначном, испоставило се да пут којим је Хајдегер кренуо није водио на Олимп, већ у Аушвиц. 

Биће

Б

Хајдегер је успоставио двојност бића (Sein) и човека. Између њих постоји „однос“ који је условљен тиме што биће постоји пре и независно од човека и што представља ентитет на основу кога и у односу према коме човек једино може да буде човек. Заправо, не постоји „однос“ између бића и човека, већ постоји однос човека према бићу који је, као такав, кључ за разумевање природе човека и тиме природе бића. Хајдегерово биће нема историјско утемељење и исторични карактер. Оно се не заснива на слободарској и стваралачкој пракси човека, већ је датост која је независна од човека и света, што значи да има феноменолошки карактер.

По Хајдегеру, човек може да буде сусед и чувар, али не и градитељ бића. Само путем таквог односа човека према бићу, биће може да буде биће, а то значи само као „чувар бића“ човек може да буде човек. Човек као „чувар бића“ заправо је чувар своје аутентичне (трагичне) егзистенције и на тај начин домар света који је кућа бића. Уистину, Хајдегерово биће је облик у коме се човек отуђује од себе као друштвеног, стваралачког, слободарског, историјског и тиме визионарског бића. Потребу човека да реализује своје истинске људске моћи као конкретно друштвено и визионарско биће замењује „потреба“ за апстрактним „бићем“.

Код Хајдегера истинско се не налази у човеку, већ ван човека. Уместо да се човек руководи људскошћу и да из њега исијава aura (Бенјамин) људског која осветљава пут који га води у будућност, човек је човек само онда када је осветљен светлошћу којом зрачи „биће“ које се истовремено налази изнад и поред човека. Хајдегер задаје хуманост која има метафизичку природу, што значи да је независна од човека. Она постаје огледало у коме човек може да препозна свој лик. Индикативно је Хајдегерово тумачење Хелдерлина. Уместо да усмери поглед ка другом човеку и будућности, човек треба да усмери поглед ка небу, попут старих морепловаца којима су звезде биле једини путоказ.

Хајдегер: „Шта „је“ бивствовање? Смемо ли да запитамо бивствовање шта је оно? Бивствовање остаје нешто о чему не питамо, нешто што се само по себи разуме и о чему се, стога, не размишља. Оно почива у одавно заборављеној и основа лишеној истини.“ (Ф) („Превладавање метафизике“)

Смисао фундаменталне онтологије је у томе, да укине саму могућност постављања питања о природи бића (бивствовања, битка) јер се оно, по Хајдегеру, неминовно своди на опредмећење бића и на тај начин на укидање трагичног које чини суштину људске егзистенције. Персонализујући биће Хајдегер указује на то, да човек не може да успостави непосредни однос према бићу путем разума који постављајући питање о природи бића опојмљује биће и на тај начин га опредмећује. Другим речима, разум онемогућава човека да доживи биће и да буде у суседству са њим.

Хајдегер укида могућност неопредмећујућег умног односа према бићу. Отуда он не тежи да са својом фундаменталном онтологијом створи такав начин мишљења који ће моћи да мисли биће а да га не сведе на предметност, већ настоји да укине мишљење као посредника између човека и бића, а то значи између човека и његове егзистенције. „Поетички живи човек.“ – наводи Хајдегер Хелдерлина. То је она „одавно заборављена и основа лишена истина“ у којој „почива биће“. До истине се не може доћи мишљењем, већ живљењем живота који се заснива на доживљавању бића.

Хајдегер је упао у замку коју је сам поставио. Ако биће „остаје нешто о чему не питамо, нешто што се само по себи разуме и о чему се, стога, не размишља.“ – зашто Хајдегер уопште помиње биће као „нешто“? Штавише, Хајдегер проглашава биће за не-појмовну појаву, а онда одређује његов специфични појам и тиме га своди на предметност. Специфичност бића као „нечега“ је, по Хајдегеру, у томе, што не можемо да га схватимо, већ само да га доживимо. Исто тако, биће има персоналну природу и не смемо да га запитамо „шта је оно“. Затим, оно „остаје нешто о чему не питамо, нешто што се само по себи разуме и о чему се, стога, не размишља“. Уз то, биће „почива у одавно заборављеној и основа лишеној истини“…

Као што теологија именовањем и персонализовањем производи „бога“, тако Хајдегерова филозофија именовањем и персонализовањем производи „биће“. Ради се о томе да биће не постоји, већ да постоји идеја „бића“ која је производ Хајдегерове филозофске (религиозне) маште и која постоји у Хајдегеровом филозофском језику. Као што израз „бог“ означава синтезу специфичног и апсолутизованог погледа на свет, на човека, на владајући поредак и будућност, тако и Хајдегеров израз „биће“ означава специфични и апсолутизовани идеолошки модел света, човека, будућности… „Биће“ је датост коју човек не мисли зато што је владајући поредак датост која не може бити доведена у питање. Хајдегеров теолошки однос према „бићу“ заправо је теолошки однос према владајућем поретку. Уместо да је окренут ка будућности, човек је окренут „бићу“ које је средство за обоготворење постојећег света.

Хајдегер се обрачунава с умом јер он ствара појмове који посредују између човека и његове егзистенције, али Хајдегер мора да именује „биће“, да га персонализује и да одреди његов појам јер без тога људи не могу да имају представу бића и да се односе према њему. Другим речима, само путем представе „бића“, која је производ Хајдегерове филозофије, човек може да верује да „биће“ постоји и да се „односи“ према њему тако што ће да га доживљава. Хајдегер путем своје филозофије персонализује „биће“ и даје му појмовно одређење које обезбеђује привид његовог постојања: „нешто“ што је идеолошки производ добија димензију реално постојећег. Оно што чини посебност Хајдегерове филозофије није идеологија коју производи, већ начин на који то чини.

Хајдегер је оно што је недостатак његовог мишљења прогласио за недостатак самог мишљења. Уистину, није мишљење као такво оно које претвара појаву у предметност, већ је то Хајдегерова филозофија. Хајдегер је питање о природи „шта“ поставио на опредмећујући начин. Хајдегеров феноменолошки однос према човеку и историји условљава да је његово мишљење опредмећујуће. Он полази од мишљења које производи феноменолошке апстракције, а не од дијалектичког мишљења по коме „шта“ има историјску природу. „Шта“ је предметност уколико је сведено на датост и на тај начин одвојено од стваралачке праксе човека као историјског бића. Уистину, „шта“ није оно што јесте, већ оно што може да буде. До његове суштине не долази се служењем бићу, већ путем стваралачке праксе која је у стању да оживотвори његове еманципаторске потенцијале. Тек у контексту стварања новог света „шта“ може да превазиђе предметност и самим тим опасност пада у метафизичко. У том смислу, револуција је најрадикалнији облик укидања мишљења као произвођења предметности.

Није суштина у питању, већ у постављању питања. Самим постављањем питања човек успоставља однос према свету при чему мења свет и себе тако што постаје самосвојно стваралачко биће. Постављајући питање о свету човек указује на то, да свет није датост и да он није пуки део света, већ да је самосвојно стваралачко биће и да је свет производ његове слободарске и стваралачке праксе. Ради се о динамичном односу између човека и света који има дијалектички и тиме историјски карактер. У историјском процесу постајања човека стваралачким бићем „шта“ губи предметну и добија историјску димензију. Постављање питања представља такав однос према свету који указује на његове границе и који отвара просторе могуће будућности.

Хајдегер тражи да се укине све оно што посредује између човека и његове егзистенције, а онда путем своје филозофије задаје „биће“ које проглашава неприкосновеним ентитетом који посредује између човека и света. На томе је заснован „пастирски“ однос човека према бићу. Беспоговорна лојалност бићу основна је претпоставка саживота са бићем. Сумња у биће и критички однос према бићу су искључени. Човек нема према бићу упитни, већ идолопоклонички однос. Он се не односи према бићу као еманциповани грађанин, већ као лојални поданик. Човек има религиозни однос према бићу.

Откуд човеку потреба за бићем уколико је бачен у свет у коме влада заборав бића? Хајдегер се, заправо, не обраћа бићу, већ се обраћа човеку. Његов захтев упућен човеку да буде „чувар бића“ има смисла једино уколико човек већ има потребу за бићем и уколико је спреман и вољан да буде чувар бића. Хајдегер не проблематизује ово питање будући да оно отвара могућност да се дође до закључка, да човеку који има потребу за бићем и који је спреман и вољан да буде чувар бића – биће није потребно. Другим речима, човек је већ оно што по Хајдегеру може тек да постане као „чувар“ и „сусед“ бића. У коначном, потреба човека за бићем условљава однос човека према бићу и самим тим могућност бића као бића.

Да би човек био „чувар бића“ он, по традиционалној филозофији, претходно мора да зна шта је биће и да има представу бића. За Хајдегера то је превазиђени начин мишљења који спречава човека да се на непосредни начин односи према својој егзистенцији и тиме према бићу. По Хајдегеру, човеков однос према бићу заснива се на непосредном доживљавању његове трагичне егзистенције која се заснива на страху од смрти. На основу њега, човек стиче потребу за бићем које му пружа могућност да победи смрт и доживи вечни живот. Враћање бићу заправо је враћање човек његовој непосредној егзистенцији која има трагични карактер.

Шта значи „заборав бића“? Да ли се ради о томе да је модерни човек изгубио представу бића, или да је изгубио потребу за бићем? Ако се има у виду да Хајдегер инсистира на томе да човек треба да постане „сусед бића“ и да се однос према бићу не заснива на мишљењу бића, већ на његовом доживљавању, може се закључити да за Хајдегера „заборав бића“ значи да је модерни човек изгубио потребу за бићем. Полазећи од тог закључка, инсистирање на томе да човек треба да постане „чувар“ и „сусед“ бића постаје бесмислено. По Хајдегеру, упркос томе што је пао у бездан нихилизма који ствара технички свет, човек је смртно биће и у њему се увек изнова буди страх од смрти који производи потребу за бићем. Доживљавање страха од смрти је путоказ који води човека из бездана нихилизма ка бићу.

Хајдегерово апстрактно биће је посредник између света и човека, а то значи посредник између људи. За Хајдегера друштвеност нема никакав значај у сучељавању човека са смрћу јер човек као човек не може да победи смрт и на тај начин укине своју трагичну егзистенцију. Отуда потребу за људима замењује потреба за бићем. Биће постаје суштина човекобивства које је лишено аутентичне друштвености.

Настојање да се Хајдегерово биће одреди на рационалан начин исто је што и настојање да се вилама ухвате облаци. Неодређеност бића представља његову најважнију особеност. Биће исказује своју неодређеност када покушамо да га одредимо. Неодређеност је, заправо, израз неухватљивости бића. Однос човека према бићу сличан је односу детета према лопти: када дете покуша да ухвати лопту, она одскочи од њега. Хајдегер је покушао да успостави такав однос човека према бићу који ће му омогућити да допре до бића тако, да оно остане неухватљиво. Човек не може путем ума и стваралачке праксе да одреди биће, али може да доживи биће. То је полазиште за стварање новог мишљења које инсистира на поетичком које подразумева превазилажење филозофије као чистог ratia. Уместо мишљења бића, треба да доминира осећање блискости са бићем. Зато Хајдегер инсистира на „суседству“ са бићем.

Хајдегер је на филозофски начин покушао да „реши“ питање бога као отелотворења вредности које представљају брану која ће спречити да човечанство падне у бездан нихилизма. Његова фундаментална онтологија требало је да буде основ новог начина мишљења путем кога се теологија претвара у онтологију. Бог се са неба премешта на Земљу. Он више није апстрактни ентитет према коме се човек односи путем религиозне догматике и цркве, већ биће које живи у суседству са човеком и које обасјава човека светлошћу и напаја га топлином. Доживљавање присутности бића, и у том смислу саживот са бићем, без умног посредовања које се заснива на опредмећењу егзистенције човека и из кога проистиче сумња која је извориште нихилизма, представља оно најважније што повезује Хајдегерову са Киркегоровом филозофијом.

Хајдегер у анализи Хелдерлинових стихова указује на присутност бога. Начином на који помиње бога и небеса он ствара утисак постојане извесности која зрачи топлином и уноси спокој у живот људи. Нема више бездомности, бриге, страха од нестанка… Човек је путем науке и технике створио лажну слику о себи и стекао лажно осећање да је постао господар живота и смрти – и на тај начин створио неаутентично егзистенцијално стање. Он је бачен у свет који је његов дом само у техничком смислу и у коме влада нихилизам. Хајдегер инсистира на аутентичној егзистенцији у којој влада страх од смрти, јер само на основу њега човек може да има потребу за богом који му пружа могућност да победи смрт и на тај начин обезбеди вечни живот. „Заборав бића“ заснива се на забораву овоземаљске пролазности у односу према којој је једино могуће имати потребу за бићем.

Није случајно што Хајдегер наводи Хелдерлина који својом поезијом уноси бога у дом човека. Поетски језик спаја човека са бићем. Он постаје молитвени језик: начин обраћања богу није дозивање, већ призивање бога. Поетичко, које одговара старогрчком poiesisu, је грађење куће бића којој је небо, као божански свод, кров. Путем поетичког зова бог се вратио у дом човека чиме је човек обезбедио вечност у божијем свету. У саживоту са бићем човек постаје богочовек. „Тубиће“ (Dasein) је обоготворени човек.

Crisis de refugiados en Europa

C

Los acontecimientos modernos en el mundo árabe son solo un episodio en la guerra global que Occidente ha lanzado contra Rusia. La crisis del mundo árabe es el efecto de esfuerzos de clanes gobernantes capitalistas de instrumentalizar musulmanes para hacer frente a Rusia.

La primera medida fue la destrucción de los estados árabes que tenían relaciones amistosas con Rusia y eran capaces de confrontarse a la política occidental en el mundo árabe. La segunda medida fue creación de formaciones militares radicales islamistas que, con el tiempo, estarán unidas bajo  el mando de los más poderosos líderes islámicos. En ese contexto, el estado islamista ganó la posición de liderazgo entre grupos radicales islamistas. Su tarea más importante es eliminar todas las fuerzas políticas en el mundo árabe que colaboran con Rusia y penetrar en el territorio de la ex república soviética de mayoría musulmana.

Al final, toda Asia Central debe convertirse en un nuevo califato que, con ayuda económica y militar de Occidente, ocupe el Cáusco y levante millones de musulmanes que viven en Rusia contra Rusia. Levantar Asia islámica contra Rusia ortodoxa es el objetivo estratégico más importante de Occidente. Gracias a resuelta oposición de Rusia a la política agresiva de Occidente se ha producido un colapso de la política occidental y las consecuencias de la agresión inundaron a Europa. Crisis de refugiados es la consecuencia del colapso del intento de Occidente a volver el mundo árabe contra Rusia.

Europa es cómplice en la política norteamericana de destrucción de los estados y pueblos árabes. Los líderes políticos europeos se “silenciaron” puesto que, guiados por los intereses económicos de las más poderosas empresas europeas, seguían la política norteamericana con el entusiasmo de sirviente subestimando el peligro de que la crisis pudiera trasladarse a Europa.      

Crisis de refugiados indica la verdadera naturaleza de Europa. Esa Europa no estaba lista para la “crisis de los refugiados” porque se confrontaba con los problemas que no pudo resolver. Crisis de los refugiados es condicionada por la naturaleza del capitalismo europea, que tiene carácter anti-humano y destructivo.

Si Europa se hubiera basado en solidaridad, el problema de los refugiados habría resuelto ya hace mucho tiempo. Verdad, Europa no se basa en solidaridad, sino en los principios rectores del capitalismo monopolista “¡Destruye la competencia!” y “¡El pez grande devora al pequeño!“. Los campamentos, cercas de alambre, policía, ejército, ataques a los refugiados, incendios provocados, histeria fascista… eso es la única respuesta a la crisis de refugiados que puede dar Europa en que todavía gobierna espíritu capitalista.

Crisis de refugiados ha indicado la seriedad de la crisis existencial en la que se encuentran los pueblos europeos. Pánico temor de la llegada de “otros” es el efecto de cada día más dramático deterioro de las naciones europeas. Detrás de la escena espectacular de “la sociedad de consumo” se lleva a cabo el último acto de la crisis existencial de Europa que tendrá un desenlace fatal. “Crisis de refugiados” ha indicado que el capitalismo ha llevado a los países europeos al borde de un precipicio.

Y en el ejemplo de la “crisis de refugiados” se puede ver que en el mundo inhumano los problemas humanos pueden ser resueltos de modo humano. Solo en el mundo humano los problemas humanos pueden ser resueltos de modo humano.

 

 

„Избегличка криза“ у Европи

Савремена збивања у арапском свету само су епизода у глобалном рату који Запад води против Русије. Криза арапског света је последица настојања владајућих капиталистичких кланова Запада да инструментализују муслимане за обрачун с Русијом.

Први потез био је уништење арапских држава које су имале пријатељске односе са Русијом и које су биле у стању да се супродставе Западној политици у арапском свету. Други потез био је стварање радикалних исламистичких војних формација које ће, временом, бити уједињене под командом најмоћнијих исламских лидера. У том контексту, Исламска држава добила је водећу позицију међу радикалним исламистичким групама. Њен најважнији задатак је да уклони све политичке снаге у арапском свету које сарађују са Русијом и да продре на територије бивших совјетских република са већинским муслиманским становништвом. У коначном, читава Средња Азија треба да постане нови Калифат који ће, уз економску и војну помоћ Запада, да отме Русији Кавказ и да дигне милионе муслимана који живе у Русији против Русије. Дићи исламску Азију против православне Русије представља најважнији стратешки циљ Запада.

Захваљујући одлучном супротстављању Русије агресивној политици Запада дошло је до пропасти Западне политике у арапском свету и до тога, да су се последице агресије прелиле на Европу. „Избегличка криза“ последица је пропасти покушаја Запада да арапски свет окрене против Русије. 

Европа је саучесник у америчкој политици уништавања арапских држава и народа. Водећи европски политичари су „затајили“ јер су, руководећи се економским интересима најмоћнијих европских компанија, са слугерајским ентузијазмом следили америчку политику потцењујући опасност да се криза са арапског простора прелије на Европу.

Избегличка криза указује на праву природу Европе. Она није спремно дочекала „избегличку кризу“ јер се суочила са проблемима које не може да реши. „Избегличка криза“ условљена је природом европског капитализма који има анти-хумани и деструктивни карактер. Да се Европа заснива на солидарности, проблем избеглица одавно би био решен. Уистину, Европа се не заснива на солидарности, већ на владајућим принципима монополистичког капитализма „Уништи конкуренцију!“ и „Велика риба прождире малу рибу!“. Логори, жичане ограде, полиција, војска, напади на избеглице, подметнути пожари, фашистичка хистерија… то је једини одговор на „избегличку кризу“ који капиталистичка Европа, у којој још увек влада колонијални дух, може да пружи.

„Избегличка криза“ указала је на сву озбиљност егзистенцијалне кризе у којој се налазе европски народи. Панични страх од доласка „других“ последица је све драматичнијег биолошког пропадања европских народа. Иза спектакуларног паравана „потрошачког друштва“ одвија се последњи чин егзистенцијалне кризе Европе која ће имати фатални крај. „Избегличка криза“ указала је на то, да је капитализам довео европске народе на ивицу провалије.

И на примеру „избегличке кризе“ може да се види, да у нехуманом свету хумани проблеми не могу да буду решени на хумани начин. Само у хуманом свету хумани проблеми могу бити решени на хумани начин.

Поновни долазак Исуса Христа

П

Хајдегерово инсистирање на јединству човека са бићем има више аспеката. Најважнији је религиозни аспект. Бити у јединству са бићем пре свега значи живети у заједници са богом без било каквог посредовања које онемогућава непосредно јединство човека са небеским светом. Црква представља посредника између бога и човека која путем религиозне догматике рационализује и тиме опредмећује бога. На тај начин, она онемогућава човека да доживи бога и тиме своју трагичну овоземаљску егзистенцију.

По Хајдегеру, човек се налази између неба и Земље. У свом последњем интервју, који је дао „Der Spiegel“-у 1966. и који је објављен после његове смрти крајем маја 1976, Хајдегер шаље опроштајну и упозоравајућу поруку Немцима: „Nur ein Gott kann uns retten“. („Само нас Бог може спасити.“) Да би се ова порука схватила, треба имати у виду Хајдегеров однос према Хелдерлину. Хајдегер настоји да путем поетичког успостави непосредни однос између бога и човека. У том смислу, Хелдерлинова поезија је аутентични облик успостављања блискости између бога и човека. Само поглед који је усмерен ка небу пружа могућност човеку да схвати своју трагичну егзистенцију и изађе из мрака ништавила.

Хелдерлин: Ако је живот све сама мука, /Сме ли човек погледати навише и рећи:/ Такав и ја желим бити? / Сме. /Док му на срцу још има усрдности, чистоте, / Човек себе срећно мери с божанством. / Је ли Бог непознат? / Да ли је он очит попут неба? / Пре ћу поверовати у ово друго. / То је мера човека. / Пун заслуга, ипак/ песнички станује / Човек на овој земљи. /Али сенка ноћи осуте звездама, / Ако тако могу рећи, није чистија/ Од човека што се зове сликом божанства. / Постоји ли на земљи каква мера? / Не постоји.“ („Песнички станује човек“)

Хајдегер настоји да путем поетског изгради нови божански свод, а не да створи нове хоризонте људског. Поглед човека усмерен је ка небу, а не ка будућности. Хајдегер путем божанског свода укида визионарско, што значи историјску самосвест човека. Човек може да буде човек само путем божанске сфере која га лишава слободе и своди на играчку судбине. Он треба да вреднује себе путем обоготворених владајућих вредности које га обезвређују као човека и претварају га у роба владајућег поретка.

Хајдегерова филозофија је нова теологија. Хајдегер је путем филозофског језика створио својеврсну религиозну сферу – као што је то учинила хришћанска теологија са изразима „бог“, „свети дух“, „Христ“, „ђаво“, „душа“, „рај“, „пакао“, „анђели“… Између апстрактних појава успостављени су апстрактни односи који одговарају природи света за који се Хајдегер залаже. Хајдегер је од филозофског језика створио средство за мистификовање света. Његова филозофија је плетиво које има безброј крајева. У коначном, ради се о стварању својеврсне паукове мреже која покрива свет и у којој је човек сведен на муву.

Битна разлика између званичног хришћанства и Хајдегерове теологије је у томе, што Хајдегер укида цркву и хришћанску догматику као посредника између бога и човека и уместо њих поставља песнике. Поезија постаје сусрет са богом. У томе је само делимично близак античкој Грчкој, јер су у њој „пророчнице“ имале посебан статус као „свете особе“ које су саопштавале вољу богова и на тај начин предсказивале судбину људи, а филозофи су, заједно са песницима, стварали религиозни свод путем кога је био обоготворен владајући поредак.

Говорећи о Хелдерлиновој поезији, Хајдегер закључује: „Сам песник стоји на средини између богова и народа. Он је неко који је избачен у то између, између богова и људи. Али само и најпре у том између одлучује се шта је човек и где он смешта своје постојање. „Песнички станује човек на овој земљи“.“ („Хелдерлин и суштина поезије“.)

Хелдерлин је гласник богова, а Хајдегер је аутентични тумач његових речи, као и његовог лудила. Хајдегер: „Мора отићи из живота онај кроз кога је дух прозборио.“ Зашто „божија светлост“ не просветљава ум човека и на тај начин му пружа могућност да види нове светове, већ му заслепљује ум и тера га у лудило? Хајдегер глорификује мистику која има фатални карактер. Лудило и смрт нису казна, већ награда човеку кога је обасјала небеска светлост. Овде из Хајдегерове филозофије избија мемљиви задах средњовековне мистике.

Хајдегеру не смета то што је „божија светлост“ лишила Хелдерлина разума. Напротив. Губитак разума представља уклањање препреке која спречава човека да доживи бога путем чега једино може да се обоготвори и на тај начин постане тубиће. Разум је тај који поставља питање о богу и тиме га опредмећује. Што је још горе, разум може да оспори божије постојање и на тај начин баци човека у бездан нихилизма. Човек не може да допре до бога мишљењем бога, већ његовим доживљавањем. Другим речима, разум укида могућност да човек доживи бога, а то значи да се сусретне са богом.

Хајдегер има селективни и инструментални однос према песницима. Зашто Хајдегер наводи Хелдерлина, а не Хајнеа? Да ли је и Хајне гласник богова? Да ли Хајнеова песма посвећена шлеским ткачима представља сусрет са богом: „У замагљеним очима нема суза, / они седе за разбојем и стежу зубе,/ Немачко, ми ткамо твој мртвачки покров, / у њега уткајемо троструку клетву, / ми ткамо, ми ткамо…“ ?

Хајдегерова филозофија представља обрачун с Гетеовим епохалним ставом из „Фауст“-а: „Добри човек у свом нејасном нагону сасвим је свестан свога правог пута“. – који указује на то, да је модерни човек стекао пунолетство као самосвесно и самосвојно историјско биће и тиме способност да преузме одговорност за своју судбину. Није случајно што Хајдегер проглашава Хелдерлина „за јединог немачког па чак и западног вођу који нас враћа из отуђења бића“ (Миндер) и „чије је мишљење изворније и зато пуније будућности него бледи космополитизам Гетеа“ (Хајдегер).

Хајдегер настоји да путем поезије трансцендентално претвори у иманентно – да врати бога људима тако, што ће он живети заједно са људима и бити њихов „сусед“. У поезији се одвија сусрет човека са богом, људског са божанским… Тај сусрет не инспирише човека да превазиђе свет патње, већ да га беспоговорно прихвати. Трагично је судбина човека од које он не може да побегне, нити да је измени. Фаталистичко прихватање света несреће и мазохистичко утапање у њега постаје највиши како морални, тако и егзистенцијални изазов за човека.

Претварањем теологије у онтологију Хајдегер је укинуо сферу божанског као полазишта за стварање мисаоног упоришта које се налази изван његове фундаменталне онтологије и које, као такво, пружа могућност да се успостави критички однос према њој са аспекта вредности које превазилазе земаљску сферу – у коју спада и човек Хајдегер и његова филозофија. Другим речима, Хајдегер је путем своје филозофије укинуо могућност да се успостави теологија која је фундаменталнија од његове фундаменталне онтологије и која може да је доводе у питање.                

Упркос томе што одбацује цркву као посредника између бога и човека, Хајдегер следи политички дух хришћанства као господарске идеологије. Изворно хришћанство заснива се на борби потлачених радних људи за друштвену правду и слободу. Христ је био антички Че Гевара. Постајањем хришћанства црквеном идеологијом, хришћанство постаје средство владајуће класе за држање радних „маса“ у покорности. Уместо праведног света на Земљи, потлаченима се нуди „вечно блаженство“ на небу. „Трпљен-спашен!“ и „Свака власт је од бога!“ постају најважније поруке коју свештеници, ти професионални хришћани, упућују своме „стаду“. „Христ“ постаје мит који се појављује у сфери апстрактне моралистичке и некрофилне реторике која се залаже за очување класног друштва. Ни Хајдегер не позива потлачене да се боре за друштвену правду и слободу, већ да се препусте „судбини“ чија је делатна моћ отелотворена у владајућем поретку. 

Хуманизам је суштина хришћанства. Онај ко не верује у човека, не може да верује у „бога“. Не тражи човек у човеку „божанско“, већ у „богу“ људско. Идеализована суштина људског претопљена у идеју „бога“ постаје врховна и неприкосновена вредност. „Бог“ постаје апсолут у коме човек увек изнова може да пронађе критеријумe доброг и путоказ за исправно делање. „Бог“ постаје синтеза истинске људскости и као такав синоним за „идеју добра“ која представља суштину човека као хуманог бића. Не потреба човека за „богом“, већ потреба човека за човеком чини човека истинским људским бићем. Човек машта о „богу“ као идеалу људскости који може да му буде инспирација да тражи људско у другом човеку: човек је човеку огледало људскости (Маркс).

Љубав према „богу“ могућа је једино уколико постоји љубав међу људима. Развој међуљудских односа најважнији је начин на који се човек „пуни“ људскошћу. Истинска љубав према „богу“ није могућа уколико је компензација за недостатак љубави међу људима, већ једино уколико је инспирација за развој међуљудских односа. Смисао вере у „бога“ није да се човек приближи „богу“, него човеку. Позивање човека на „бога“ не изражава његову потребу за небеским световима, већ потребу за овоземаљским светом у коме ће бити прихваћен као човек.

Егзистенција човека као конкретног историјског и друштвеног бића условљава могућност и природу религиозне свести и религиозне маште. Монотеизам је производ историјског развоја друштва, а вера у „бога“ налази се у сфери међуљудских односа, у вредносној равни, у културној сфери, у слободарској историји човечанства… Уколико се вера налази у психичкој сфери и заснива се на страху од смрти, она води у аутизам, фанатизам и лудило.

Укидањем моћи расуђивања укида се могућност да се успостави разлика између верника и фанатика, као и разлика између верника и менталних болесника који су изгубили контакт с реалношћу. Све оно што је производ религиозне маште, која се заснива на менталном стању које је условљено осећањем усамљености и одбачености, постаје стварност. У том контексту, укида се разлика између реалног и илузорног света.

Хуманизам не може више да добије друштвено и историјско значење само у односу према неслободи и неправди, већ и у односу према уништењу живота. Обезбеђење опстанка човечанства основни је критеријум по коме се одређује аутентична хуманост. Капитализам је претворио друштвене институције, као и читав живот, у средство за оплодњу капитала, што значи за уништење живота. Да би опстао, човек нема коме да се обрати за помоћ осим другом човеку. У дијалектичком смислу, човек као реализовано друштвено биће постаје тотализујуће животворно биће – у односу према капитализму као тотализујућем поретку деструкције. У том контексту могли бисмо да преформулишемо једну од најважнијих Марксових теза из „Манифеста комунистичке партије“, да је „слобода сваког основни услов за слободу свих“. Полазећи од тога да је човечанство угрожено тако што је угрожен живот сваког човека, може се доћи до става да је опстанак сваког основни услов за опстанак свих.

Апокалипса није истина хришћанства, већ истина капитализма. Хришћанска идеја апокалипсе има митолошку природу. Њена суштина није уништење света, већ обезбеђивање покорности радних слојева. Капиталистичка апокалипса проистиче из природе капитализма као то- талитарног деструктивног поретка и има реалну природу: она је у току.

Савремени хуманизам појављује се у односу према савременом капиталистичком анти-хумануму који има деструктивну и тоталитарну природу. То је животворни хуманизам који треба да има тотализујући карактер. Мера хуманизма данас је развијеност међуљудских односа и тиме аутентичне друштвености, развој стваралачких моћи човека, постизање новог квалитета слободе, јединство са природом, повећавање извесности људског преживљавања…

Најважнији задатак истинских хришћана је да ослободе Христа из тамнице у коју су га затворили попови да би поново могао да се нађе међу људима. „Поновни долазак“ Исуса Христа значи да је куцнуо час да се човечанство уједини и крене у коначни обрачун с тлачитељима човечанства и капитализмом који уништава живот на Земљи.

Не црква, већ сам свет треба да буде „божија кућа“, а сам живот треба да добије литургијски карактер. Човек треба да се „моли богу“ живећи животом истинског хришћанина. „Бити хришћанин“ не потврђује се клечањем пред иконама и изговарањем молитви, већ борбом против деструктивног капиталистичког варваризма и развојем међуљудских односа.

Тек ће у комунизму, у коме је укинута приватна својина и на њој изграђена патолошка личност капиталистичког човека, бити оживотворени еманципаторски потенцијали хришћанства. Тек ће се у комунизму хришћанство вратити својој изворној суштини. Комунизам је оживотворена бит изворног хришћанства. Тек ће у комунизму племенити лик Исуса Христа засијати пуним сјајем.      

Intervju: Stefan Branisavljević (Jordan) – Ljubodrag Duci Simonović

I

Ljubodrag Simonović
E-mail: comrade@orion.rs
Skini tekst:
Intervju: Stefan Branisavljević (Jordan) – Ljubodrag Duci Simonović

Beograd, 9.7.2015.

1. Svedoci smo da decenijama unazad svaka vlast u regionu koristi vrhunski sport kao orudje zatupljivanja naroda u bivsoj Jugoslaviji. Ono sto je zapocela titoisticka vlast sa uspehom nastavljaju rezimi koji su je nasledili. Kako koji tim osvoji neku medalju, kako neki individualni sportista odskoci, tako se od tog rezultata napravi visednevni cirkus ciji je cilj lobotomizovanje masa. Moze se reci da je Srbija (a i bivsa Jugoslavija) uspesno preslikala ovaj globalni trend. Sto je neka drzava siromasnija, sto je narod obespravljeniji i besperspektivniji – to se uspesi sportista vise isticu u prvi plan.

Kako biste uporedili histeriju oko vrhunskog sporta koja je vladala u doba Vaseg aktivnog bavljenjem kosarkom sa ovim sto imamo od polovine devedesetih godina proslog veka?

Pre svega, nije u „titoističko“ vreme započela politička manipulacija sportom radi držanja „radnih masa“ u pokornosti. To je bilo prisutno i u Kraljevini Jugoslaviji, tačnije, od kada je sport potisnuo telesne oblike vežbanja koji su se zasnivali na narodnoj tradiciji, kao i „sokolski pokret“ koji je imao pan-slovenski karakter i bio usmeren protiv pan-germanizma koji se pojavio u obliku Janovog Turnbewegunga koji je imao imperijalistički karakter. Još je Kraljevina Srbija, 1910. godine, postala član Međunarodnog olimpijskog komiteta.

Treba imati u vidu da je sport kao institucija nastao u Engleskoj u drugoj polovini XIX veka kada su se radnici izborili za osmočasovno radno vreme. Tada je stvoren stadion i engleski kapitalisti nisu krili da je sport „sredstvo za kolonizovanje dokolice radnika“, što znači sredstvo za njihovo depolitizovanje. Pored toga, engleski kolonijalisti koristili su sport kao sredstvo za „civilizovanje divljaka“, što znači za uništavanje  kulturnih tradicija kolonijalizovanih naroda  i time njihovog slobodarskog dostojanstva. Zvanično „otac“ modernog olimpizma francuski baron Pjer de Kuberten nije krio da je sport „efikasno sredstvo u kolonijalizaciji“ ističući britansku imperiju kao uzor koji treba da slede francuski kolonizatori.

Ono što je od prvorazrednog značaja za razumevanje ideologije rekordomanije je da je ona neposredno otelotvorenje progresističkog duha kapitalizma koji je izražen u olimpijskoj maksimi citius, altius, fortius. Radi se o na kapitalistički način mutiranom socijalnom darvinizmu koji u sportu dobija spektakularni pojavni oblik: pobeda postizanjem većeg rezultata, s tim što je rekord tržišna mera rezultata. Drugim rečima, sport je ideologija kapitalizma u čistom smislu. To je najvažniji razlog što je sportivizacija sveta najvažniji oblik kapitalističkog ovladavanja svetom. Evropske imperijalističke države uspele su putem sporta da postignu ono što Katoličkoj crkvi, kao vodećoj duhovnoj sili Zapada, nije pošlo za rukom: da izvrše duhovno kolonizovanje sveta. Olimpizam je prva i najvažnija „mondijalistička“ ideologija i kao takva vladajuća (kvazi) religija savremenog sveta.

U „titoističkoj“ Jugoslaviji sport je imao prvorazredan značaj kao sredstvo za stvaranje „socijalističkih građana“. To je, pre svega, značilo da se putem sportskih rezultata dokazivala „progresivna snaga“ vladajućeg poretka. Pored toga, reprezentativni sport bio je sredstvo za stvaranje integrativnog „jugoslovenskog duha“ – budući da je Jugoslavija bila višenacionalna zajednica i da je nacionalistička histerija u Drugom svetskom ratu, potstaknuta pre svega od strane nacističke Nemačke, dovela do stravičnih zločina.

Već posle separatističkog „masovnog-pokreta“ u Hrvatskoj, sa početka sedamdesetih godina, „vrhunski sport“ postao je sredstvo za stvaranje „Potemkinovih sela“, što znači sredstvo vlasti za stvaranje iluzije da je Jugoslavija i dalje stabilna multinacionalna zajednica. Drugim rečima, sport je postao sredstvo za prikrivanje uzroka koji su doveli do raspada Jugoslavije.

Prodorom kapitalističkih odnosa u vidu tržišne privrede, sredinom šezdesetih godina, došlo je do komercijalizovanja i profesionalizovanja sporta. Sportisti postaju trčeći reklamni panoi, a sport show-business i kao takav najjeftinija zabava za „radne mase“. Nastaje klasično kapitalističko klasno društvo, dolazi do sve većeg socijalnog raslojavanja i sport počinje da funkcioniše po Juvenalovoj maksimi panem et circences. Sve manje novca ulaže se u obrazovanje mladih, a sve veće sume ulažu se u profesionalni sport. Sportski show-business postaje najvažnija duhovna droga za radnike i mlade nezaposlene ljude i kao takav najvažnije političko sredstvo kapitalista za držanje obespravljenih u pokornosti. Stadioni i sportske hale postaju savremeni koncentracioni logori u kojima se uništava kritičko-menjalačka svest mladih i oni pretvaraju u savremene horde varvara. I ovde treba reći: patriotizam bez kulturne svesti je varvarizam.

2. Da li ideoloski svesni pojedinci i grupe mogu da stvore paralelni sistem koji ce biti sto manje povezan sa postojecim lihvarskim poretkom?

Polazeći od Marksovog stava da je ideologija iskrivljeni pogled na svet, ne bih rekao ideološki, već idejno svesni ljudi. Ono što je najvažnije, kapitalizam je postao totalitarni poredak destrukcije i stoga je kritika kapitalizma koja insistira na pljačkaškoj prirodi kapitalizma prevaziđena. Problemi se više ne nalaze u sferi morala i slobode, već u sferi egzistencije. Borba za slobodu i društvenu pravdu imaju smisla jedino ukoliko su, istovremeno, borba za očuvanje života na Zemlji. U „potrošačkoj“ fazi razvoja kapitalizam je prevazišao Marksovu kritiku kapitalizma. Ona je nužan, ali ne i dovoljan uslov za razvoj savremene kritike kapitalizma.

3. Kako gledate na tzv. Arapsko prolece i nasilne smene vlasti, kao i raspirivanje medjureligijskih sukoba koji umnogome podsecaju na ratove na Balkanu?

„Arapsko proleće“ je pojava koja ima svetski značaj. To ne znači da su intelektualci sa Zapada ti koji treba Arapima da drže predavanje o tome šta je „arapsko proleće“. Mene pre svega zanima mišljenje arapskih intelektualaca o „arapskom proleću“. To mišljenje je najmerodavnije da bih formirao svoje stavove, a ne mišljenje Čomskog i drugih Zapadnih intelektualaca koji čak i kada su dobronamerni polaze od predrasuda koje su posledica kolonijalne ideologije u kojoj su stasali kao intelektualci.

Prateći razvoj događaja u arapskom svetu sa ove distance, ono što se nameće kao zaključak je da vladajući kapitalistički centri moći sa Zapada nastoje da unište sve oblike političkog organizovanja Arapa koji pružaju mogućnost stabilnog razvoja arapskog sveta. Zapadu je stalo da izazove stalne sukobe između Arapa i na taj način stvori haos koji će ih uništiti. Radi se o „kontrolisanom“ haosu koji ima genocidnu prirodu.

Što se tiče religije, ona je uvek korišćena kao sredstvo za fanatizovanje ljudi, ali i kao paravan iza kojih se kriju ekonomski i politički interesi određenih grupa moći koje deluju iz senke.

Verujem da će Arapi prepoznati prave neprijatelje i da će se ujediniti u borbi protiv njih – za opstanak arapskog sveta i za slobodu Arapa od novih kolonijalnih gospodara koji nastoje da ih unište.

4. Kako komentarisete ujudurmu oko izbora predsednika FIFE, korupcionaskih skandala unutar te organizacije, Blatera i njegovih protiv-kandidata? Da li je Blater manje zlo od Platinija koji se sada pominje kao najozbiljniji kandidat za tu fotelju?

Ujdurma oko izbora predsednika FIFA i korupcionaški skandali stalni su sastojak istorije FIFA, kao i Međunarodnog olimpijskog komiteta i drugih „međunarodnih“ sportskih asocijacija. U suštini, sve su to organizacije koje „posluju“ po mafijaškim principima i koje nikome ne odgovaraju. Gotovo da niko ne pominje da je Blatera u redove FIFA doveo Žoao Avelanž – koji je preko 30 godina bio neprikosnoveni gospodar svetskog fudbala.

Avelanž je stekao bogatstvo kao jedan od najvećih prodavaca američkog oružja vojnim huntama u Južnoj Americi. On je bio „anđeo čuvar“ fašističkih diktatura Pinočea i Videle. Radi zadobijanja „miroljubivog“ imidža, vojne diktature u Čileu i Argentini dobile su mogućnost da organizuju juniorsko i seniorsko prvenstvo sveta u fudbalu. Avelanž je odigrao glavnu ulogu u tome – uz svesrdnu pomoć Zapada, pogotovu SAD.

Rušenje Blatera nema veze sa korupcijom, već se radi o nastojanju SAD da spreči da se fudbalsko prvenstvo sveta organizuje u Rusiji. Svi govore da „sport nema veze sa politikom“, a uvek iznova se pokazuje da je sport prvorazredno političko sredstvo i to u međunarodnim razmerama.

Eventualno dovođenje Platinija treba shvatiti u kontekstu borbe svetskih kapitalističkih grupa za dominaciju nad FIFA. Isto je kada se radi o smenama na čelu MOK-a, kao i drugih „međunarodnih“ sportskih asocijacija. U konačnom, radi se o borbi za kontrolu svetskog sporta koji je postao ogroman izvor zarade i jedan od najvažnijih mehanizama sa kojim se obezbeđuje prestiž u svetu i obezbeđuje kontrola sve siromašnije radničke populacije.

5. Odakle krenuti ka promeni postojeceg kapitalistickog sistema jer je ocigledno da on unistava sve oko sebe-ljude, floru i faunu te da na kraju sam sebi postaje cilj?

Odgovor je uvek isti: političko organizovanje i politička bora potlačenih radnih ljudi i potlačenih naroda. Ona danas mora da ima izrazito međunarodnih karakter jer je kapitalizam postao globalni poredak destrukcije, što znači da jedino borba ujedinjenog čovečanstva može da dovede do uništenja kapitalizma i stvaranja poretka koji će imati racionalni odnos prema prirodi i gde će duhovno bogatstvo, a to znači razvoj kulturnog bića čoveka i na toj osnovi razvoj međuljudskih odnosa, biti mera ljudskog bogatstva.

Nema više „centra“ i „periferije“ u borbi protiv kapitalizma. Svaki deo planete gde se vodi borba protiv kapitalizma predstavlja savremeni „centar svetske revolucije“. Gde god se ljudi bore protiv kapitalizma a za humani svet – to je NAŠA BORBA!

Borba Arapa protiv američkog imperijalizma i Izraelskog fašizma je istovremeno borba svih slobodoumnih ljudi protiv imperijalizma i fašizma.

6. Na koji nacin se ekonomski moze ojacati opozicija i gde je izlaz iz postojeceg corsokaka?

Najveći kvalitet opozicije nije novac, već brojnost i politička volja da se uništi kapitalizam i stvori novi svet. Sve dramatičniji egzistencijalni problemi sa kojima se sučeljava sve veći broj ljudi pokrenuće val promena koji će uništiti postojeće centre moći koji pretvaraju svet u kapitalistički krematorijum. U Evropi se stvara pred-revolucionarno stanje iz kojeg može da proistekne „novi“ fašizam, ali i nova civilizacija koja će biti realizacija emancipatorskih potencijala građanskog društva.

7. Sta mislite o geopolitickom bloku Brazil-Juzna Afrika-Kina-Rusija-Indija? Da li ponovo ulazimo u multipolarni svet i da li se nazire kraj americkoj hegemoniji?

Uspostavljanje novog bloka na čelu sa Rusijom i Kinom ima izvanredan značaj pre svega za „male narode“ koji su bili prepušteni na milost i nemilost „novom svetskom poretku“ čiju kičmu predstavljaju SAD. Međutim, preraspodela svetske moći neće sama po sebi rešiti najvažnije egzistencijalne probleme sa kojima se čovečanstvo sve dramatičnije sučeljava. Suprotstavljanje genocidnom i ekocidnom terorizmu Zapada može da bude uspešno jedino ukoliko je ono usmereno na ukidanje „potrošačkog društva“, a to znači na ukidanje kapitalizma.

Ne više proizvodnja za profit, već proizvodnja za zadovoljavanje istinskih ljudskih potreba koja će se zasnivati na saživotu sa prirodom – predstavlja egzistencijalni imperativ koji mora da bude poštovan da bi čovečanstvo opstalo.

Borba za životvorni humanizam treba da postane ideja-vodilja savremenog svetskog anti-kapitalističkog pokreta.

x    x    x

Dostoyevsky’s philosophy – a short essay

D

Here we are going to say something about Dostoyevsky whose intellectual opus is an integral part of the contemplative soil from which Heidegger’s philosophy germinated. In order to understand the nature of Dostoyevsky’s thought, it is necessary to keep in mind the reality of life in the Russia of his time.

In the second half of 19th century, the advancing capitalist tide annihilated the customary, ethical and religious foundations of Russian society and questioned the tsarist order for its absolutist nature. Feudal Russia based its political stability on the fact that peasants were tied to the land. The abolition of serfdom (1861) and the development of industrial production resulted in the development of cities and the formation of an growing number of citizens and an enlarging working class. Millions of peasants became the work force of the new capitalist masters and were exposed to merciless exploitation. An increasing number of people live in existential uncertainty and misery. There are no political institutions that provide a possibility for channeling the growing discontent of the oppressed through legal political procedures. Political life is decimated by police terror, liquidations performed by the secret services and mass deportations to Siberia. Struggle against tsarist absolutism was based on the protest actions of the “Decembrists” and “Populists”, along with the assassination attempts by anarchist groups that tried to oppose State terror with their own fanatical voluntarism. The idea of socialism became the basis for the development of workers’ class awareness as well as for their political organization. University students became the seed bed for new ideas and the protagonists of political radicalism. In the Russia of the second half of the 19th century, political chaos dominated.

The development of capitalism uprooted “Russian man” from his previous spiritual habitat, and he was unable any longer to find the balance of traditional way of life between the church and the tsarist regime. The value-horizon of the old society and traditional social relations was vanishing in the deepening capitalist swamp, and the new value-horizons and institutions were not in sight. Russian man was thrown into a world where he had to struggle desperately in order to survive. In such conditions, he had no option other than to look for the basic defense of his human integrity within himself.

Dostoyevsky’s religious mysticism is a direct result of his losing faith in reason. In his philosophy, the conflict is established between reason, which has no specific social basis and, therefore, relativizes everything, and the necessity to act for the survival of man and the affirmation of his human existence. Since man could not rely on reason, which, per se, offers various solutions that only confuse him and keep him from action, Dostoyevsky offers a fulcrum in the form of a “free will” based on strong personality through which man should realize his life’s potential and meet his suppressed needs.

Freedom is, unarguably, contingent on restraint from threatening the freedom of others, is based on private property, and does not apply to liberation from the tyranny of the powerful or from the class order – as liberation from the existing world, towards a new one. With Dostoyevsky, too, “free will” does not imply man’s endeavor to oppose injustice and to assert his right to live in a just world, but it implies realization of man’s suppressed being, which is a product of the existing world. Dostoyevsky strived to offer freedom to man, degenerated in the capitalist mode, who is trying to realize his suppressed needs in a way dictated by the ruling order. A typical example is the gambler. The gambler cannot exist without gambling, and gambling is not possible without an order in which values generated by man are being alienated from him and turned into the power of destiny. Gambling, actually, is a tempting of the power that reigns in capitalism and, as such, represents a match with death.

In order to prevent life from turning into a merciless struggle between people motivated by unlimited “free will”, Dostoyevsky tries to establish an ethical awareness that would draw a boundary against felonious mischief. It is present in the idea of the “God”. Instead of believing in reason, faith in “God” was supposed to make possible the endurance of a society as a community of “Christian souls”. Thus, instead of the antagonism in reason, the antagonism between creative will and ethical (self)awareness is established. Kant tried to solve that problem in a formal logical manner, using an abstract citizen (a transcendental I), and Dostoyevsky endeavored to overcome that problem by using the abstract Christian. Kant’s ethical (self)awareness of the citizen is being replaced by a Christian ethical (self)awareness.

In Dostoyevsky there is a lack of self-reflection on human existence based upon the concrete historical situation of the society, meaning there is no self-reflection on the part of man as a concrete historical and social being. In his philosophy there is no visionary awareness and, in that context, no criteria upon which one can take action, bearing in mind the historical development of that order being established as a civil society. Dostoyevsky was not guided by the rational alternative based upon the emancipating potential of society that offers a possibility for the development of a visionary consciousness and the formation of political movements that would create a new world, but upon individual existence and religious mysticism. We are facing here an atomized member of a decaying aristocratic class who exists in a world which he does not understand in the context of its historical temporality, and, therefore, does not understand his own self as a concrete historical being. Dostoyevsky did not endeavor to create a new society, but to prevent decay of the tsarist order and of the ruling spiritual arc based on an Orthodox single-mindedness. He opposed progress based on a development of capitalism and creation of bourgeois society to the political stability of Russia. Dostoyevsky did not see Russia’s future in the most developed capitalist states, but in its own damnation.

Dostoyevsky did not belong to any social class. Therefore, all claimed him as one of their own. Impoverished nobleman, with no property and no money with which to become a capitalist, distant from the peasants and workers by his education and perception of life, soldier by necessity, rebel by nature, of weak health and even weaker integrity… HIs ability to summarize life’s contradictions within his characters brought everybody to see him as “their own writer”. Dostoyevsky was a political reactionary; however, his “Russian soul” was so ample that people from all social layers could find their sanctuary within it. Dostoyevsky did not shape his characters based on his philosophy, but his philosophy presents a synthesis of his characters’ philosophies. Life itself presents the source of his thought. This is what provides plausibility to his characters and vitality to his philosophy.

Translated from Serbian by Svetlana Djurić

English translation supervisor Mick Collins

 

Достојевски

Д

Овде ћемо рећи нешто о Достојевском чије дело је састојак мисаоног хумуса из којег је никла Хајдегерова филозофија. Да би се схватила природа мисли Достојевског, треба имати у виду животну реалност Русије његовог времена.

У другој половини 19. века надирући капиталистички талас разрушио је обичајне, моралне и религиозне темеље руског друштва и довео у питање царски поредак који је имао апсолутистички карактер. Феудална Русија заснивала је политичку стабилност на томе, да су сељаци били везани за земљу. Укидањем кметства (1861.) и развојем индустријске производње долази до развоја градова и до стварања све бројнијег грађанства и радничке класе. Милиони сељака постали су најамници нових капиталистичких господара и били изложени беспоштедној експлоатацији. Све већи број људи живи у егзистенцијалној неизвесности и беди. Не постоје политичке институције које пружају могућност да се све веће незадовољство потлачених каналише путем легалних политичких токова. Политички живот десеткован је полицијским терором, ликвидацијама тајне службе и масовним прогонима у Сибир. Борба против царског апсолутизма заснива се на протестним акцијама следбеника идеја „декабриста“ и „народњака“, као и на атентатима анархистичких група које настоје да се фанатичним волунтаризмом супротставе државном терору. Идеја социјализма постаје основ за класно освешћивање радника и за њихово политичко организовање. Студентска омладина постаје расадник нових идеја и носилац политичког радикализма. У Русији друге половине 19. века владао је политички хаос.

Развој капитализма ишчупао је „руског човека“ из његовог дотадашњег духовног станишта и он више није могао да пронађе ослонац у традиционалном начину живота, у цркви и царском режиму. Вредносни хоризонт старог друштва и традиционални друштвени односи нестајали су у све дубљој капиталистичкој мочвари, а нови вредносни хоризонт и нове институције нису били на видику. Човек је бачен у свет у којем мора да се грчевито бори да би преживео. У таквим условима, не преостаје му друго него да у самоме себи потражи ослонац за одбрану свог људског интегритета.

Религиозни мистицизам Достојевског непосредна је последица губитка вере у разум. У његовој филозофији успостављен је сукоб између разума који нема конкретни друштвени ослонац и који стога све релативизује, и потребе да се дела да би човек преживео и потврдио своје људско постојање. Будући да човек није могао да нађе ослонац у разуму који, сам по себи, нуди различита решења која само збуњују човека и спречавају га да дела, Достојевски му нуди ослонац у виду „слободне воље“ која се заснива на снажном карактеру путем којег је требало да човек реализује своје животне моћи и потиснуте потребе.

Слобода се по правилу дефиниште као суздржавање од угрожавања слободе других која се заснива на приватној својини, а не као ослобађање од тираније моћних и класног поретка – као слобода од постојећег, а за нови свет. И код Достојевског „слободна воља“ не подразумева настојање човека да се супротстави неправди и да се избори за праведни свет, већ подразумева оживотворење потиснутог бића човека које је производ постојећег света. Достојевски је настојао да пружи слободу на капиталистички начин дегенерисаном човеку који покушава да реализује своје потиснуте потребе на начин који му диктира владајући поредак. Типичан пример је коцкар. Коцкар није могућ без коцке, а коцка није могућа без поретка у којем се вредности које човек ствара отуђују од њега и постају судбинска моћ. Коцка је искушавање моћи која влада у капитализму и као таква је игра са смрћу.

Да би спречио да се живот претвори у беспоштедну борбу између људи руковођених неограниченом „слободном вољом“, Достојевски настоји да изгради моралну свест која ће бити ограда злочиначкој самовољи. Она је дата у идеји „бога“. Уместо вере у разум, вера у „бога“ требало је да омогући опстанак друштва као заједнице „хришћанских душа“. На тај начин, уместо антагонизма у разуму, успостављен је антагонизам између делатне воље и моралне (само)свести. Као што је Кант покушао да тај проблем реши на формално-логички начин и помоћу апстрактног грађанина (трансцендентално Ја), тако је Достојевски настојао да тај проблем превазиђе помоћу апстрактног хришћанина. Кантову грађанску моралну (само)свест замењује хришћанска морална (само)свест.

Код Достојевског недостаје саморефлексија људске егзистенције на основу конкретне историјске ситуације у којој се друштво налази, што значи недостаје саморефлексија човека као конкретног историјског и друштвеног бића. У његовој филозофији нема визионарске свести и у том контексту критеријума по којем треба делати имајући у виду историјски развој друштва, а то значи настанак грађанског света. Достојевски се није руководио разумном алтернативом која је заснована на еманципаторским потенцијалима друштва који пружају могућност за развој визионарске свести и стварање политичких покрета који ће створити нови свет, већ на индивидуалној егзистенцији и религиозном мистицизму. Ради се о атомизованом припаднику пропадајуће аристократске класе који се налази у свету који не схвата у контексту његове историјске пролазности, а самим тим не схвата ни себе као конкретно историјско биће. Достојевски није настојао да изгради ново друштво, већ да спречи распад царског поретка и владајућег духовног свода који се заснивао на ортодоксном једноумљу. Он је прогресу, који се заснивао на развоју капитализма и стварању грађанског друштва, супротставио политичку стабилност Русије. Достојевски у најразвијенијим капиталистичким државама Европе није видео могућу будућност Русије, већ њену пропаст.

Достојевски није припадао ни једној друштвеној класи. Зато су га сви својатали. Пропали племић, без власништва и новца да би био капиталист, по образовању и схватању живота далеко од сељака и радника, војник по нужди, бунтовник по природи, слабог здравља и још слабијег карактера… Способност да сажме у својим ликовима живот у његовим супротностима довела је до тога, да су га сви доживљавали као „свог писца“. Достојевски је био политички реакционар, али је његова „руска душа“ била толико пространа да су у њој могли да нађу уточиште људи из свих друштвених слојева. Достојевски није вајао своје ликове полазећи од своје филозофије, већ његова филозофија представља синтезу животне филозофије његових ликова. Живот у његовој непосредности представља извор његове мисли. То је оно што даје уверљивост његовим ликовима и животност његовој филозофији.

 

Љубодраг Симоновић Дуци: Достојевски

Линк ка видео прилогу на YouTube
Видео прилог можете скинути преко овог сајта.

 

Olimpijski paganizam i hrišćanstvo

O

Kada je reč o odnosu olimpizma i religije Kuberten je, za razliku od mnogih njegovih nastavljača koji nastoje da prikriju pravu prirodu modernog olimpizma, kristalno jasan: “Prva suštinska karakteristika starog kao i novog olimpizma je da je on religija.” (1) Polazeći od Kontove filozofije Kuberten nastoji da uspostavi novi duhovni sistem koji će odgovarati socijalno darvinističkom i progresističkom duhu kapitalizma, koji će “upiti” sve društvene (klasne) protivrečnosti koje sputavaju razvoj kapitalizma i omogućiti njegovu nesmetanu globalnu ekspanziju. Radi se o stvaranju “dinamične religije” (Brendidž) koja je, pored efikasnosti u uspostavljanju “socijalnog mira” i uvođenja “reda u glavama ljudi” (Kuberten), u stanju da “prevaziđe” postojeće (statične) religije (odbacujući njihovo emancipatorsko nasleđe) jer nije omeđana određenim načinom života i nacionalnim kulturama, već proističe iz “dinamičkog”, univerzalnog i totalitarnog duha kapitalističkog globalizma. Imajući u vidu duhovna izvorišta olimpijske ideje može se zaključiti da je olimpizam uobličena, i preko olimpijskog pokreta i olimpijskih igara realizovana, pozitivna religija koja je “analogna pozitivnoj filozofiji” (Prokop) i koja treba da u modernom dobu odigra onu ulogu koju je tradicionalna religija imala u srednjem veku. Olimpizam postaje duhovni svod iz koga proističe sav “humanizam” i koji pruža konačne odgovore na sva bitna pitanja ljudske egzistencije. Otuda je reč o olimpizmu moguća samo kao njegovo veličanje. Istovremeno, u njemu se briše razlika između religiozne i svetovne sfere: sam život postaje služba olimpijskim bogovima. Moderni olimpizam nastoji da bude neprikosnovena duhovna moć kojoj čovek ne služi kontemplacijom, meditacijom, izricanjem molitvi i klečanjem nego, poput antike, svakodnevnim agonističkim aktivizmom. Život kao neprestana borba između ljudi, nacija i rasa za mesto pod suncem – to je bit olimpijske pobožnosti. U tom smislu sport je idealizovani oblik “pravog” života, dok su olimpijske igre simbolično otelotvorenje duhovnog i delatnog jedinstva sveta. Imajući u vidu Kubertenovo nastojanje da eliminiše kritički racionalizam i emancipatorske tekovine čovečanstva, može se reći da se radi kako o svojevrsnoj totalitarnoj misli, tako i o totalitarnom duhovnom i političkom pokretu. Olimpizam postaje svojevrsna “crna rupa” u kojoj treba da nestane svaki nagoveštaj iskoraka iz postojećeg sveta.

Moderni olimpizam nije pokušaj stvaranja “novog hrišćanstva”, zašta se zalagao Sen Simon, (2) već novog paganizma: helenska civilizacija predstavlja (idealizovano i osakaćeno) duhovno izvorište i uporište olimpizma. Kuberten nastoji da od olimpizma stvori religiju analognu antičkom paganizmu koja u potpunosti integriše čoveka u svoju duhovnu orbitu i uklanja mogućnost da se (kritičko-menjalački) odnosi prema postojećem svetu. Olimpijske igre postaju najviša religiozna ceremonija posvećena stvaranju i veličanju kulta postojećeg sveta, što znači osnovnih principa na kojima se on temelji.

Kuberten je nezadovoljan hrišćanstvom jer ono (sa svojim idejama o čoveku kao “božjem biću”, “o boljem svetu”, “jednakosti”, “bratstvu”…) predstavlja suprotnost socijalno darvinističkoj doktrini i progresističkom duhu, nosećim stubovima kapitalističkog poretka. Što je još važnije, hrišćanstvo se pokazalo nedovoljno efikasnim u sprečavanju ustanaka, pobuna i revolucija, koje su potresale Evropu krajem 18. i tokom 19. veka, pogotovu u ovladavanju i kontrolisanju sve brojnijeg, organizovanijeg i politički svesnijeg proletarijata koji se izborio za pravo da legalnim sredstvima političke borbe dođe na vlast. Otuda potreba za efikasnijom religijom koja će odgovarati “novom duhu” vremena i koja će postati objedinjavajuća duhovna snaga društva koja će biti u stanju da integriše radnike u uspostavljeni poredak i obračuna se s emancipatorskim nasleđem građanskog društva, s kritičko-menjalačkom svešću i idejom budućnosti. Kuberten ukida božanski svod i opredeljuje se za prirodni poredak koji odgovara progresističkom i ekspanzionističkom duhu kapitalizma. Postojeći poredak nije realizacija božanske volje niti ima božanski karakter, već je rezultat dejstva (neumnih, neduhovnih, nemoralnih, neestetskih) prirodnih zakona koji vladaju u životinjskom svetu. “Teološki” i “metafizički” svet “prevaziđen” je pozitivnim svetom.

Paganin Kuberten ne krije da je za njega olimpizam religija koja “nadilazi” ne samo hrišćanstvo, već i sve druge (“etničke”) religije (koje se, po Kubertenu, nalaze, kao religije “nižih rasa”, ispod nivoa hrišćanstva) i da nastoji da postigne ono što nije pošlo za rukom Katoličkoj crkvi: da se obračuna s tradicionalnim religijama i nacionalnim kulturama i izvrši duhovnu kolonizaciju sveta. Prema Kubertenovoj doktrini, olimpijske igre trebalo je da postanu najviši religiozni obred savremenog sveta koji će potisnuti u drugi plan tradicionalne religiozne praznike. U tom smislu “sveti ritam” održavanja olimpijskih igara postaje neprikosnoveni duhovni vodič čovečanstva prema kome se određuju sva druga svetska zbivanja: olimpijski kalendar preuzima ulogu hrišćanskog kalendara i olimpijske igre postaju glavni oblik u kome se izražava trajanje i graničnici kapitalističkog vremena. Olimpijske igre bliske su hrišćanskom uskrsu, s tim što one ne predstavljaju obnavljanje duhovne snage hrišćanstva i učvršćivanje vere u boga, već ponovno rađanje životne snage kapitalizma i učvršćivanje vere u postojeći svet: olimpijske igre su kapitalistički uskrs.

Kuberten odbacuje ekumenizam, ali prihvata hrišćanski (katolički) univerzalizam (iz koga sledi hrišćansko “misionarstvo” jezuitističkog tipa) i polazeći od njega uspostavlja olimpizam kao ideologiju kapitalističkog (imperijalističkog) globalizma. (3) Buržoaski “kosmopolitizam” i “humanizam” čine suštinu olimpizma kao “univerzalne religije”. Sa olimpizmom se ne razvija kritički odnos prema postojećem svetu, kao što je to slučaj sa hrišćanstvom, već se stvara idolopoklonički odnos prema njemu. Kuberten je ukinuo božanski svod da bi putem olimpizma obogotvorio kapitalizam. Njegova “Oda sportu” upućuje na pravu prirodu modernog olimpizma. Kuberten se na početku svake strofe obraća sportu sa pobožnim usklikom divljenja: “Oda sportu” postaje svojevrsni “Te Deum”. (4) Sport, kao otelotvorenje egzistencijalnih principa kapitalizma u čistom obliku, postaje vrhovno biće i kao takav sudbinska sila. Nije slučajno što Kuberten insistira na olimpizmu kao “kultu postojećeg sveta” i što stvaranje “religioznog osećanja” prema vladajućim odnosima, koji se u mitološkom obliku pojavljuju na olimpijskim igrama, predstavlja najvažniji cilj njegove “utilitarne pedagogije”. Odlazak na stadion zamenjuje odlazak u crkvu; telesno vežbanje i sportska nadmetanja zamenjuju asketski život i hrišćanske molitve i postaju obred posvećen stvaranju kulta postojećeg sveta.

Rukovodeći se Kontovim “pozitivističkim papinstvom” (Vindelband) i idejom o “zapadnjačkom komitetu” koji će od pozitivističke filozofije stvoriti novu “religiju čovečanstva”, Kuberten nastoji da uspostavi novu crkvu sa olimpijskim sveštenstvom, novom dogmatikom, mitovima i kultom. Sam Kuberten o tome kaže : “Za mene sport predstavlja religiju sa crkvom, dogmama, kultom… ali posebno sa religioznim osećanjem”. (5) Govoreći o MOK-u Kuberten konstatuje: “Mi nismo izabrani, mi smo samoregrutovani, i naši mandati nisu ograničeni. (…) Mi ne diramo u privilegije sportskih udruženja; mi nismo savet za tehnička pitanja. Mi smo, jednostavno, “poverenici” olimpijske ideje.” (6) Kuberten je proglasio olimpizam za najvišu i jedinu pravu religiju modernog doba, a sebe za vrhovnog sveštenika modernog olimpijskog paganizma – “božanskog barona”, kako su ga nazvali njegovi najodaniji sledbenici. Kuberten je hteo da od olimpijskih igara napravi duhovni centar sveta – novi Vatikan. On govori o olimpijskim igrama kao o “crkvi” (duhu njegovog olimpijskog paganizma više bi odgovarao naziv “svetilište”) nastojeći da sačuva njen autoritet kao tradicionalnog i institucionalizovanog oblika političke integracije vladajuće klase i sredstva za duhovno pokoravanje radnih “masa”.

Moderne olimpijske igre nisu vezane za određeno “sveto tle” (poput antičke Olimpije) na kome se igre uvek održavaju, već prostor koji je od strane “olimpijskih otaca” iz MOK-a određen za održavanje olimpijskih igara – time što se na njemu odvijaju igre – postaje “sveto mesto”. Njegova “svetost” proističe iz “svetosti” olimpijskih igara, što znači da na njemu, dok traju olimpijske igre, vlada nadljudski i nadistorijski olimpijski duh. Tzv. “olimpijski mir” podrazumeva da ništa ovozemaljsko ne sme da uznemiri odvijanje najvišeg religioznog ceremonijala na kome se “najbolji” predstavnici nacija i rasa klanjaju vladajućem duhu nastojeći, “pošteno se boreći”, da zadobiju njegovu naklonost. Neprestana promena mesta na kome se održavaju olimpijske igre nije samo oblik u kome moderni olimpijski paganizam iskazuje svoju dinamičnost, već i izraz nastojanja da olimpijska religija “prodre” u sve delove sveta. Međutim, olimpijske igre nisu zamišljene kao “putujući cirkus” koji prikazuje olimpijske predstave. Za Kubertena je od najveće važnosti četvorogodišnje pripremanje olimpijskih igara u zemlji-domaćinu. U tome je on video način da olimpijska religija, aktivnim učešćem ljudi u pripremanju igara, prodre ne samo u njihovu svest, već i u njihovo “biće”. Ono sa čim je Kuberten bio posebno oduševljen kada je reč o Berlinskim olimpijskim igrama, je da su nacisti uspeli da mobilišu najšire društvene slojeve u njihovoj pripremi, i da ih na taj način “pridobiju” da postanu poklonici olimpijskog kulta. Mobilizacija “masa” za izvršavanje ciljeva koje pred njih postavlja vladajuća “elita” eliminacijom (kritičkog) uma i njihovom fanatizacijom – predstavlja jedan od kamena temeljaca olimpijske doktrine. Istovremeno, odlazak na olimpijske igre postaje hodočašće duhu koji vlada svetom, dok su olimpijci “elita” čovečanstva koja u ime svojih nacija (rasa) borbom na “svetom” olimpijskom borilištu izražava bezuslovnu pokornost moći koja vlada svetom – nastojeći da pridobije njenu milost.

Po hrišćanskoj doktrini bog je stvorio čoveka od nežive prirode i udahnuo mu život u obliku duše. Smisao ovozemaljskog života je oslobađanje duše iz telesne “tamnice” da bi mogla da se vine ka večnosti. Otuda u hrišćanstvu dominira pokret tela ka grobu i pokret duše ka bogu: “Jer koji sije u tijelo svoje, od tijela će požnjeti pogibao; a koji sije u duh, od duha će požnjeti život vječni”. (7) Kuberten je ukinuo dušu i na taj način raskinuo vezu čoveka sa bogom, da bi od mišićavog tela stvorio neraskidivu vezu čoveka sa postojećim svetom. Kuberten, poput Ničea, u preziru prema telu vidi prezir prema zemaljskom životu. Za razliku od Ničea koji, suprotstavljajući se hrišćanskim “preziračima tela”, u telu vidi izvorište i osnovni uslov “vlastitosti” čoveka, (8) Kuberten vidi u telu ono što hrišćani vide u duši: sredstvo za ukidanje njegove vlastitosti i za potpuno uklapanje u postojeći (obogotvoreni) svet. Za Kubertena čovek nije privremeni stanovnik planete koji stiče večnost u bogu, već predstavlja kontinuitet žive prirode i najviši oblik u njenom razvoju i kao takav je njen nerazdvojni deo, a zakoni koji vladaju u životinjskom svetu su vrhovna stvaralačka i pokretačka snaga sveta.

Kubertenova koncepcija nije samo radikalni obračun s Platonovim shvatanjem odnosa između tela i duha, već i s katoličkom maksimom cura del corpo si, culta del corpo no, koja predstavlja “omekšanu” varijantu izvornog hrišćanskog odnosa prema telu kao “tamnici duše”. Nastojeći da izgradi kult mišićavog tela i telesne snage, Kuberten odbacuje i maksimu mens sana in corpore sano i stvara novo načelo: mens fervida in corpore lacertoso – koje postaje jedno od njegovih najvažnijih polazišta u stvaranju pozitivnog čoveka. Različit odnos prema telu ukazuje na različit odnos prema životu : stvaranje kulta mišićavog tela služi za stvaranje kulta ovozemaljskog života. Kuberten: “Oblikujući svoje telo vežbanjem kao što vajar oblikuje kip, antički atleta je iskazivao poštovanje bogovima. Čineći isto, moderni atleta slavi svoju zemlju, svoju rasu, svoju zastavu.” (9) Mišićavo telo u borilačkom naponu dobija kod Kubertena onaj značaj koji za hrišćanstvo ima žudeći pogled isposnika koji je usmeren ka nebu.

Kuberten je svoj odnos prema hrišćanstvu jasno odredio još kroz odnos prema Arnoldu, kod koga je prisutno paganizovanje hrišćanstva. Arnold je nastojao da iskoristi sport, da bi od škole stvorio “civilizovani” zverinjak u kome se “red” uspostavlja bespoštednim tlačenjem slabijih od strane snažnijih. Po Kubertenu, reč je o najvišem obliku “moralnog usavršavanja” mladih koje u potpunosti odgovara životu za koji se deca (buržuja) pripremaju. Arnold je od sporta stvorio sredstvo za stvaranje kulta “mišićavog” tela i karaktera koji odgovara prirodi kapitalističkog društva, ali je na njega nastojao da nasadi hrišćanski moralizam; Kuberten odbacuje hrišćansku “krotkost”, kao i sve ono što predstavlja ograničenje za “gospodarsku rasu” u njenom nastojanju da pokori svet: od “mišićavih hrišćana” ostaju mišići i nezajažljiva gramzivost koju Kuberten proglašava za motornu snagu “progresa”.

Uspostavljanje rigidnog dualizma između tela i duha, s tim što je telo podređeno duhu, predstavlja jednu od najvažnijih dodirnih tačaka između modernog olimpizma i hrišćanstva. U tom kontekstu obe ideologije instrumentalizuju telo i u njemu vide sredstvo za ostvarivanje “viših” ciljeva. Dok je u hrišćanstvu telo oruđe za ostvarivanje “božje volje”, u Kubertenovoj doktrini ono predstavlja sredstvo za realizaciju strateških interesa kapitalizma. Uprkos tome što insistira na “životinjskoj prirodi” čoveka i što se oslanja na zakone evolucije, Kuberten se svojom “utilitarnom pedagogijom” obračunava s prirodnim bićem čoveka i na taj način kida veze čoveka sa prirodom. Kuberten je do te mere lišio čoveka prirodnosti i instrumentalizovao ga, da se njegov odnos prema ljudskom telu približava onom koji će Dekart uobličiti u svojoj mehanicističkoj filozofiji telesnog, s tim što je on posredovan mazohističkim duhom jezuitizma i destruktivnim duhom kapitalističkog progresizma. Za razliku od hrišćanskog meditativnog aktivizma koji vodi sputavanju i odumiranju telesnih (prirodnih) funkcija, sportski aktivizam (koji se zasniva na apsolutizovanom principu “većeg napora” koji odgovara maksimi citius, altius, fortius) vodi manijakalnom intenziviranju mišićnog napora i time do potiskivanja, degenerisanja i uništavanja prirodnog bića čoveka, kao i duhovnosti i umnosti.

Moderni olimpizam je i u drugim pitanjima blizak hrišćanstvu. Radi se, pre svega, o njegovom antislobodarskom karakteru. Olimpijsko “pomirenje” s postojećim svetom i uništavanje slobodarskog dostojanstva čoveka u suštini odgovara hrišćanskom zahtevu upućenom potlačenima, da se bezuslovno pokore svojim gospodarima i da bez roptanja trpe nepravdu. Karakterističan je stav apostola Pavla iz poslanice Timotiju: “Robovi koji su god pod jarmom da pokazuju svaku čast svojijem gospodarima…” (10) Na bliskost ovih doktrina upućuje i ukidanje čoveka kao emancipovanog građanina (i time građanskog društva) i njegovo svođenje na podanika apsolutizovane vladajuće volje. Zatim, obračun s kritičkim umom i podređivanje čoveka neprikosnovenom i od čoveka nezavisnom duhovnom autoritetu (uspostavljanje “vladavine u glavama”). Potiskivanje i uništavanje igračke prirode čoveka (Erosa, stvaralačke spontanosti) predstavlja još jednu dodirnu tačku modernog olimpijskog paganizma i hrišćanstva. Zajedničko je i to što čovek nije stvaralac sveta već je oruđe sudbine (boga, prirodnih zakona), što znači da se ukida subjektivna sloboda i kategorija mogućnosti. Insistiranje na neprikosnovenosti patrijalhalnog poretka i degradacija žene na inkubator još jedna je nit koja spaja hrišćanstvo i olimpizam. Prezir prema radu je ono što je karakteristično za obe doktrine. Za hrišćanstvo rad je prokletstvo na koji su ljudi osuđeni (“Radi u znoju lica svog!”), a radnici shodno tome prokletnici. Proizvodnja društvenih dobara odvaja se od njihovog prisvajanja. Parazitizam i pljačka radnih “masa” postaje “božansko” i “prirodno pravo” moćnih. U molitvama ljudi se zahvaljuju bogu za “hleb nasušni”, iako su ga stvorili svojim radom. Isto shvatanje zastupa Kuberten: “Ljudska rasa je od svojih vladara oduvek tražila da joj obezbedi zabavu kao i sredstva za život”. (11) To tvrdi aristokrata Kuberten koji je nasledio porodično bogatstvo, nagomilano tokom vekovne pljačke francuskih seljaka, od 500 000 zlatnih francuskih franaka! I hrišćanski agon blizak je “sportskom duhu”. Između “pravih” hrišćana uspostavljeno je takmičenje u patnji, budući da onaj ko više pati ima veće izglede da prođe kroz vrata raja. Otuda su najveći “mučenici”, kao rekorderi u patnji, najviši izazov za vernike. Međutim, dok je hrišćanin, rukovodeći se trgovačkom logikom, spreman da bespogovorno podnosi nepravdu da bi se domogao nagrade u obliku “večnog blaženstva” – ovozemaljski život postaje ulog koji treba da donese neuporedivo veću dobit – Kuberten nudi ljudima “nagradu” u vidu samog života u kome jedni (“gospodarska rasa”) pronalaze “sreću” u sadističkom tlačenju “slabih”, a drugi (radnici, “niže rase” i žena) u mazohističkom dodvoravanju vladajućoj moći. Olimpizam je sredstvo za razvoj belicioznog karaktera kod buržoaske mladeži istovremeno kada je sredstvo za pacifikovanje radnika i kolonijalizovanih naroda. Ovo “sveto dvojstvo” prisutno je i u hrišćanstvu od kada je postalo oruđe u rukama parazitskih klasa. Kuberten proglašava princip “vladavine u glavama” za svoj vrhovni politički princip koji je, (zlo)upotrebom hrišćanstva, vekovima primenjivan od strane vlastele i sveštenstva. “Originalnost” Kubertena sastoji se u tome što je želeo da povrati efikasnost tog principa upotrebljavajući nova sredstva koja odgovaraju novom vremenu. U nastojanju da ovlada duhom čoveka i na taj način čitavim njegovim životom, hrišćanstvo propisuje molitve i praznike: postoje dani kada se treba “radovati”, a kada “žaliti”; kada jesti, a kada gladovati; kada raditi, a kada svetkovati… I Kuberten nastoji da uspostavi totalnu duhovnu kontrolu nad ljudima, ali tako što će utopiti duh čoveka u svakodnevni život da bi njegovo ponašanje u potpunosti bilo uslovljeno vladajućim odnosima: ne hrišćanska dogma, već sam život postaje duhovno vrelo iz koga se čovek svakodnevno napaja.

Olimpijska dogmatika

Kuberten navodi reči Albera Tibodea da se uobičajeni religiozni život “sastoji u učenju knjiga napamet”, a da je grčka religija – “religija bez knjiga”, (12) što postaje “zlatno pravilo” modernog olimpijskog paganizma. Ne spoznaja “božje reči”, ne njeno ponavljanje, promišljanje i doživljavanje, već borba za pobedu nad drugima i borba za “pobedu nad sobom” (princip “većeg napora” kao osnov “usavršavanja”), postaje temelj olimpijskog jevanđelja i osnovni način vršenja religiozne službe. Sam život, koji je sveden na neprestanu borbu za opstanak, postaje izvorište (pozitivnog) religioznog duha i služba nadljudskim silama, a olimpizam izgradnja njegovog kulta. Slično antičkom, moderni olimpizam teži da bude sveobuhvatna duhovna moć kojoj čovek ne služi kontemplacijom i meditacijom, već svakodnevnim agonalnim aktivizmom. Ne postoji bilo koji putokaz koji pruža čoveku mogućnost da uspostavi (kritičko-menjalački) odnos prema postojećem svetu i da postavi pitanje o smislu života. Život kao neprestana borba između ljudi, nacija i rasa za mesto pod suncem – to je bit olimpijske pobožnosti. Poput Homerovih junaka i savremeni (malo)građani ne drže propovedi da bi prizvali bogove, već to čine bespoštedno se međusobno boreći za dominaciju. U tom kontekstu olimpijske igre pojavljuju se kao idealizovani izraz osnovnih životnih principa uspostavljenog sveta, kao njihov devičanski oblik. One su “festival mladosti” (Kuberten), što znači obnavljene vere u “večne” olimpijske ideale i sticanje nove “moralne snage” – da bi se sa novim elanom nastavilo tamo gde se stalo. Otuda Kuberten daje takav značaj “svetom ritmu” olimpijskih igara koji ni po koju cenu ne sme da bude prekinut.

Za razliku od hrišćanskog “prvo je bila reč” i Geteovog “prvo je bilo (ljudsko) delo”, kod Kubertena nema početka u razvoju ljudskog društva, već je uspostavljen neprekidni kontinuitet životinjskog sveta čiji se razvoj zasniva na zakonima evolucije – koji su “nadgrađeni” vladajućim duhom kapitalizma. Radi se o aktivizmu koji slepo sledi vladajuću životnu logiku koja se izražava u socijalno darvinističkom principu bellum omnium contra omnes i progresističkom principu citius, altius, fortius. U tom smislu, Kubertenov religio athletae ne podrazumeva samo potpunu pokornost sportista vladajućem duhu kapitalizma, već i njihovo potpuno uživljavanje u ulogu koju, kao simbolično otelotvorenje tog duha, imaju. Oni svojim čitavim bićem, što dolazi do izražaja u telesnom izgledu i pokretu, treba da budu u jedinstvu sa vladajućim duhom da bi mogli adekvatno da izraze njegovu obnovljenu snagu i neuništivost. Kuberten se pod prividom obračuna s hrišćanskim dogmatizmom obračunava s umom kao osnovnom ljudskog ponašanja i kriterijumom za ocenu njegove ispravnosti, i uvodi evolucioni apriorizam koji zakone koji vladaju u životinjskom svetu proglašava za najvišu i neprikosnovenu dogmu. Na udaru se našla religiozna svest koja usmerava čoveka ka bogu i “pravom” onozemaljskom životu, ali i misao koja sa ljudskog aspekta dovodi u pitanje te procese i pokušava da ih stavi “pod kontrolu” istinskih ljudskih vrednosti. U obliku borbe protiv religijske dogmatike i teorijskog uma uklanja se nastojanje da se uspostave opšteljudski kriterijumi na osnovu kojih može da se uspostavi kritička distanca prema postojećem svetu i stvori ideja budućnosti. “Teorijskog” i “kontemplativnog” zamenjuje “praktični” i “utilitarni” čovek.

Iako je odbacio religioznu dogmatiku, Kuberten je izdašan u formulisanju olimpijskih “zapovesti” koje postaju svojevrsno olimpijsko jevanđelje: “bitka na Vaterlou dobijena je na sportskim poljima koledža Iton”; “oružje čini mladića čovekom”; “sport je inteligentno i efikasno oruđe u kolonizaciji”; “bela rasa je najčistija, najinteligentnija i najjača”; “bratstvo je za anđele, a ne za čoveka”; “jači opstaju, slabiji bivaju odstranjeni”; “nejednakost je najstariji zakon protiv koga je besmisleno boriti se”; “žena koja se pre rukovodi razumom nego emocijama nije samo nenormalna, već je monstruozna”; “nije duh taj koji stvara karakter, već je to telo”; “borbeni duh u mišićavom telu” (mens fervida in corpore lacertoso) i sl.

Kod Kubertena nema dobra i zla, što znači da nema ni moralnog rasuđivanja. On je oslobodio čoveka antičkog hybris-a i hrišćanskog greha, da bi ga oslobodio (lične) odgovornosti za njegova dela ; kod njega nema ni Sokratovog daimonion-a ni savesti. Pored toga, ukidanjem boga kao sudbinske sile Kuberten je oduzeo mogućnost čoveku da odgovornost za svoje postupke prenese na njega, kao i da predanom službom i kajanjem traži “oprost za svoje grehove” i na taj način se “iskupi” zbog učinjenih (ne)dela. Moderni olimpizam lišava čoveka mogućnosti da zgreši, jer ga unapred oslobađa (lične) odgovornosti za njegova dela koja su samo “spontani” sled životne logike koja je određena zakonima evolucije živog sveta i koja se pojavljuje u obliku “progresa”. Prema onima koji dovode u pitanje njegovo odvijanje Kuberten se ne odnosi onako kako se crkva odnosi prema “grešnicima”, već kao prema “antihristima”. Istovremeno, navlačeći olimpijski plašt najveći krvnici čovečanstva postaju (olimpijski) anđeli. Kuberten ne preti neposlušnima paklom niti nudi nagradu u vidu rajskih vrtova: sam život, koji je sveden na bespoštednu borbu za opstanak, je taj koji nagrađuje jedne (“snažne”) i kažnjava druge (“slabe”). Nepravda kojoj je čovek svakodnevno izložen nije zlo, već je neminovnost koja je utemeljena u prirodnom poretku i stoga je beskorisno (i u tom kontekstu besmisleno) postavljati pitanje o njenoj moralnoj (ljudskoj) opravdanosti. “Milosrđe” bogatih ne proističe iz težnje ka “socijalnoj pravdi”, već je političko sredstvo za stišavanje radničkog nezadovoljstva i uspostavljanje “socijalnog mira” – u uslovima takvog odnosa klasnih snaga kada pokornost radnika nije moguće obezbediti golom silom. Što se tiče Kubertenovog principa “dobro se boriti”, on predstavlja jedinstvo borbe za život i borbe za poredak i ne zasniva se na poštovanju opšteljudskih pravila: “dobro” nema etički, već utilitarni karakter. Borba za očuvanje rasne čistote, za očuvanje stabilnog razvoja poretka i za kolonijalnu ekspanziju – predstavlja najveću obavezu za pripadnike vladajuće klase. Oni nisu odgovorni pred bogom ili ljudima, već pred “progresom”.

Jedan od najvažnijih dokumenata koji upućuje na prirodu modernog olimpijskog paganizma je Kubertenov intervju, koji je 4. septembra 1936. godine objavljen u francuskom magazinu “L’ Auto”, povodom održavanja nacističkih Olimpijskih igara: “Objavljeno je da su Berlinske olimpijske igre s tehničkog gledišta bile potpuni uspeh. Mogao bih odgovoriti da mi je to dovoljno. To ne bi bilo objašnjenje. Svakako, sportska strana mora biti dominirajući element Igara, ali ja mislim da ne bi trebalo imati Igre bez elementa strasti koji je jedini u stanju da im da značenje koje one mora da imaju. Ja sam uvek tražio ovu strasnu razdraženost, ja sam je hteo, prizivao svim svojim snagama. Jer takmičarski sport, po sebi, nije obična stvar koja se može prilagoditi skučenim i sitničavim pravilima. Shvatimo, olimpijske igre su žestoka, divlja borba kojoj ne odgovaraju druga do žestoka i divlja bića. Okružiti ih atmosferom konformističke slabosti bez strasti i neumerenosti, značilo bi unakaziti ih, oduzeti im svaku posebnost. A da ne govorimo o Igrama na kojima je dopušten pristup ženama i omladini, uopšte slabima. Za njih postoji drugi oblik sporta, fizičko vaspitanje koje će im dati zdravlje. Ali za Igre, moje Igre, hoću jedan dugi krik strasti, ma kakav bio. U Berlinu se drhtalo za ideju o kojoj nije na nama da sudimo, ali koja je bila strasni izazov koji stalno tražim. Tehnički deo je, s druge strane, organizovan sa svom potrebnom pažnjom i Nemcima se ne može pripisati sportsko nepoštenje. Kako hoćete da se u takvim uslovima odreknem slavljenja XI olimpijade? Jer, isto tako, ta glorifikacija nacističkog režima bila je emocionalni šok koji je omogućio ogroman razvoj koji su postigli.” (13) “Strasna razdraženost”, “divlja borba” kojoj odgovaraju “divlja bića”, “neumerenost”, “dugi krik strasti” – sve to ukazuje da je u biti olimpijske religioznosti davanje oduška zverinjoj prirodi Kubertenovog buržuja. Radi se o svojevrsnom “zovu divljine” koji se u “civilizovanom” obliku pojavljuje kao do kraja ogoljena “volja za moć” koja nastoji da se obračuna s civilizacijskim normama koje sputavaju nastojanje “gospodarske rase” da pokori svet. Kuberten je u ovome tekstu do kraja razobličio svoju izvornu olimpijsku intenciju. Za buržuja koji hita da osvoji svet ne važe pravila koja važe za “obične” smrtnike: on je lišen svake odgovornosti. Istovremeno, on je lišen osobenosti koje su karakteristične za “homerovskog”, kao i za “herojskog čoveka” antike: erosa, emocija, spremnosti na žrtvovanje i pokajanje, na zaštitu nemoćnih, detinje razdraganosti… Nezajažljiva gramzivost, glavna osobenost Kubertenovog “novog čoveka”, proždrala je sve ljudsko u čoveku. Čišćenje čovečanstva od “naslaga” ljudskog, što znači čišćenje čoveka od ljudskosti, jedan je od najvažnijih ciljeva Kubertenove “utilitarne pedagogije”.

Ono čemu se moderni olimpizam klanja nije hrišćanski bog ni olimpijski bogovi, već ekspanzionistička moć monopolističkog kapitalizma. To je izvorište iz koga Kuberten crpi snagu za svoju olimpijsku misiju i na kojoj se temelji uspeh njegovog “obnoviteljskog” poduhvata. Kubertenov odlazak na Arnoldov grob u Ragbiju ima simboličan značaj: bilo je to hodočašće izvornom duhu kolonijalne moći viktorijanske Engleske čije je tvorac, po Kubertenu, bio Arnold. Evo kako Kuberten opisuje svoju posetu Arnoldovom grobu: “… u suton, sam u znamenitoj gotskoj kapeli Ragbija, sa očima prikovanim za nadgrobnu ploču na kojoj je, bez epitafa, bilo urezano veliko ime Tomasa Arnolda, sanjao sam da pred sobom vidim kamen temeljac britanske imperije”. (14) Osvajačko-tlačiteljska moć kapitalizma pravo je izvorište Kubertenovog religioznog nadahnuća. Suština Kubertenove olimpijske pobožnosti na najbolji način je iskazana u njegovom izvornom olimpijskom pokliču “Rebronzer la France!“, koji odgovara vapaju za bogom fanatičnog hrišćanina. San o osvajanju sveta od strane “gospodarske rase”, oličene u evropskoj buržoaziji, to je “vizija” koju će Kuberten do kraja života uporno slediti i čiju će realizaciju, predajući im u ruke “sveto” olimpijsko “koplje” (Dim), poveriti nacistima.

Olimpijsko “sveto trojstvo”

Kubertenova olimpijska doktrina oslanja se na tri stožera koji dobijaju ulogu hrišćanskog “svetog trojstva” i koji otelotvoruju neprikosnovenost i večnost uspostavljenog poretka i postaju nosilac pozitivne (olimpijske) transcendencije. Radi se o zakonima evolucije (“progres”), koji odgovaraju bogu kao sudbinskoj sili; o “besmrtnom duhu antike”, koji dobija ulogu hrišćanskog “svetog duha” (beliciozni duh); i olimpijskom “humanizmu” (kult postojećeg sveta), koji u olimpijskoj doktrini ima onu ulogu koju Hrist ima u hrišćanstvu. Putem “besmrtnog duha antike”, oličenog u “obnovljenim” olimpijskim igrama, dolazi do mistične oplodnje postojećeg sveta zakonima evolucije, koji su svoj najviši domet dostigli u antičkoj Grčkoj, iz čega se rađa olimpijski humanizam.

Kao što je za hrišćanstvo bog ona neprikosnovena sila koja određuje sudbinu čoveka, tako je za Kubertena “progres” neprikosnovena nadljudska moć koja upravlja životom ljudi i predodređuje “budućnost”. U konačnom, i bog i “progres” pružaju mogućnost čoveku da obezbedi “večni život”. Razlika je u tome što u hrišćanstvu mogućnost “večnog života” stiče čovek kao individua na “drugom svetu”, dok kod Kubertena tu mogućnost dobija čovečanstvo kao apstraktni kolektivitet u večnom ovozemaljskom životu koji se svodi na kvantitativne pomake bez kvalitetnih promena. Dok se život hrišćanina svodi na okajavanje sopstvenih “grehova” i pripremu za “sudnji dan”, dotle se život Kubertenovog pozitivnog čoveka, oslobođenog greha i odgovornosti, svodi na neprestanu borbu za uvećavanje sopstvenog bogatstva i za zaštitu uspostavljenog poretka.

Stvaranje sveta od strane boga osnov je hrišćanske misterije. Kod Kubertena proces stvaranja nije smisaoni i voljni akt, već besmisleni i spontani aktivizam koji sledi logiku evolucije koja se pojavljuje u obliku “progresa”. Kuberten ukida stvaranje čoveka od strane apsoluta (kao i stvaranje sveta od strane čoveka) i afirmiše “razvoj čovečanstva” koji se svodi na od čovekove volje nezavisni sled zakona evolucije koji se ispoljava u borbi rasa za opstanak. Moderna olimpijska misterija treba da omogući da se neopaziva sveprisutna moć kapitalizma, koja proističe iz određenih društvenih procesa i odnosa, usadi u biće čoveka i izazove religiozni zanos. Ni Kuberten ne pravi razliku između vernika i fanatika. U njegovoj olimpijskoj ideji nema mesta za sumnju, pitanje, sučeljavanje, za traženje smisla i odgovora… Kuberten daje prvorazredni značaj psihološkoj dimenziji i u tom kontekstu spektakularnoj predstavi koja čoveka uvlači u olimpijsku misteriju. Olimpijski ceremonijal je mehanizam sa kojim treba ukloniti razum i otvoriti put do podsvesti i “iz dubine duše” pridobiti čoveka. Olimpizam, poput hrišćanstva, insistira na kultnim radnjama, svojevrsnoj olimpijskoj liturgiji, koje po svojoj prirodi odgovaraju hipnotičkoj seansi sa kojom se uklanja razum i postiže potpuna integracija čoveka u postojeći svet. Strogo poštovana forma ceremonijala ima ritualni karakter sa kojim se ostvaruje svojevrsna iluzija: ritualnim ponavljanjem se stvara utisak da se ceremonijal ne odvija po volji ljudi, već da su oni samo izvršioci koji delaju voljom neke nevidljive sile koja sve drži u svojim rukama. U tom kontekstu pojavljuje se i “sveti” četvorogodišnji ritam održavanja igara, koji ni po koju cenu ne sme da bude prekinut, i koji postaje oblik iskazivanja večne dominacije sudbinske moći nad čovekom (Olympie eternelle!). Radi se, zapravo, o potrebi da se, putem olimpijskih igara, neprestano obnavlja vera u izvorne principe postojećeg sveta. Moderna olimpijska misterija nema veze sa bogovima i prirodnim silama, već sa vladajućim duhom kapitalizma koji, putem olimpijskog spektakla, treba prikazati u mističnom svetlu. U tom kontekstu, Kuberten se u stvaranju olimpijskog ceremonijala ne rukovodi hrišćanskom liturgijom, već nastoji da stvori predstavu koja daje mitsku i kultnu dimenziju zemaljskoj vladajućoj moći, slično pompama monarhije, vojnim paradama i velikim svetskim industrijskim izložbama – u kojima je pronašao uzor za spektakularizaciju olimpijskih igara. Otuda grandioznost, monumentalnost, militaristički duh i kitnjasti dekor postaju najvažniji segmenti olimpijske (dekorativne) estetike.

Ono što treba da pribavi posebnu dimenziju olimpijskom kultnom ceremonijalu je to što se sa njim “priziva besmrtni duh antike”, što znači da su olimpijske igre zamišljene kao svojevrsna spiritualistička seansa. Sport po Kubertenu nije proizvod modernog doba, već je oblik u kome je vaskrsao duh antike koji postaje nepresušni izvor svetlosti i toplote, što znači života. U svojoj “Odi sportu” Kuberten nadahnuto “peva”: “O sportu, zanosu bogova, destilacijo života! U sivoj dolini današnjeg života, neumornog u uzaludnoj muci, ti se iznenada pojavljuješ kao blistavi glasnik nestalih vekova, onih vekova kada je čovečanstvo moglo da se osmehuje…” (15) Da su moderne olimpijske igre zamišljene kao svojevrsna spiritualistička seansa ubedljivo pokazuje i zvanična “Olimpijska himna“: “Besmrtni duše antike, / Tvorcu istine, lepote i dobrote,/ Siđi, pojavi se, obasjaj nas svetlošću, / Na ovom tlu i pod ovim nebom, / Koje je osvedočeno neprolaznom slavom./ Udahni život i duh ovim plemenitim igrama! / Baci pobednicima vence od cveća koje ne vene, / U trci i u borbi! / Iskuj u našim grudima srca od čelika! / U tvojoj svetlosti, poljane, planine i mora, / Sijaju bojom rumene ruže i stvaraju prostrani hram, / U koji sve nacije hrle da ti se dive,/ O, besmrtni duše antike!” (16) Olimpijske igre postaju ceremonijal mističnog spajanja “besmrtnog duha antike” sa modernim dobom i kao takve oplodnja čoveka duhom antike – iz čega treba da se rodi pozitivni čovek. Radi se o autoritarnom (tiranskom) duhu kome odgovaraju olimpijski bogovi kao besmrtna gospodarska oligarhija koja simbolizuje neprikosnovenu vlast ratničke aristokratije nad radnim slojevima. U modernom dobu ova gospodarska moć nanovo silazi sa Olimpa na zemlju, da bi se pojavila u obliku buržuja koji postaje kapitalistički surogat antičkog “heroja”. Kuberten ukida sposobnost kapitalizmu da u svojim “nedrima” (Marks) začne ideje koje otvaraju mogućnost za prevazilaženje postojećeg sveta i na taj način ga lišava istorijske plodnosti, i koristi se “besmrtnim duhom antike” da “udahne novi život” kapitalizmu. On postaje, kao simbolični izraz vremena u kome je evolucija živog sveta dostigla svoj najviši i nedostižni nivo razvoja, svojevrsni “sveti Gral” koji će postojećem svetu obezbediti večnu mladost: olimpijske igre su ubrizgavanje životnog eliksira antičke Helade modernom svetu. Otuda takav značaj “svetog ritma” održavanja olimpijskih igara: one su, kao “festival mladosti” (Kuberten), regularna kura podmlađivanja kapitalizma i kao takve simbolični kraj istorije. Za razliku od antike i hrišćanstva koji besmrtnost vezuju za nebo, Kuberten besmrtnost spušta na zemlju. “Besmrtni duh antike” nije otelotvorenje nadzemaljske moći olimpijskih bogova, već mitski oblik pojavljivanja duha kapitalizma i način da mu se pribavi “kulturna” i “božanska” legitimnost. Zato Kubertenu ne smeta “činjenica” da je helenski svet propao. Duh kapitalizma je taj koji uzdiže antički duh iz pepela udahnjujući mu novi život i obezbeđujući mu večnost.

Olimpizam kao ideologija pozitivnog progresa je ukidanje transcendencije i afirmacija imanencije kao osnovnog principa razvoja sveta. Ne postoji bilo šta što nadilazi uspostavljeni svet, ili što se pojavljuje kao cilj u odnosu prema kome se određuje pravac kretanja civilizacije. U modernom olimpizmu nije bog taj koji određuje svrhu života, već se sve zbiva prema svrsi koja je zadata prirodnim tokom dešavanja (zakonima evolucije) i iz njega proisteklim progresističkim duhom koji ima kvantitativni i totalitarni karakter i za koji je “budućnost” otvorena. “Božansko pravo”, na koje se Kuberten povremeno poziva, nema ni apriorni ni nadzemaljski već dekorativni karakter i služi za stvaranje utiska o nepromenljivosti postojećeg sveta. Postoji identitet između ideala sveta i uspostavljenog sveta: olimpizam postaje pozitivna ontologija u kojoj se bitak svodi na bitisanje. Suprotnost između lažnog i istinitog, fenomenološkog i suštinskog “ukinuta” je u svetu činjeničnog. Budući da je Kuberten odbacio normativnu sferu, ne postoji mogućnost sučeljavanja uspostavljenog progresa sa idejom istinskog progresa. Kuberten je obesmislio svako vrednosno rasuđivanje o progresu, dok saznavanje sveta ima isključivo utilitarni i neposredno empirijski karakter. Jedino moguće pitanje je ono o meri progresa, koja se izražava u kvantitativnom uvećavanju materijalnog bogatstva vladajuće “elite” i povećavanju efikasnosti u obračunu sa slobodarskim radničkim pokretom i emancipatorskim nasleđem čovečanstva. Prvo je izraženo u olimpijskoj maksimi citius, altius, fortius, a drugo u “pravu jačega”, s tim što Kuberten podređuje “progres” socijalno darvinističkom principu: sve što je stvoreno mora postati sredstvo u rukama vladajuće klase za očuvanje poretka. Kao i kada se radi o demokratskim institucijama, i ovde Kuberten nastoji da eliminiše emancipatorske mogućnosti koje u sebi nosi razvoj moći čoveka da učini više, da ide dalje, da dela snažnije… Sve razvijenije produktivističke moći čoveka postaju izvorište tlačiteljske moći vladajuće klase: što više progresa, to manje slobode.

Kubertenovo humanité treći je sastavni deo olimpijskog “svetog trojstva”. Kao što je humanizam modernog doba nastao kao reakcija probuđenog čoveka na viševekovno nastojanje crkve da ga svede na sužnja “božje volje”, tako je Kubertenov humanité nastao kao reakcija imperijalističke buržoazije na ideje-vodilje Francuske građanske revolucije i emancipatorsko nasleđe građanskog društva – i u tom kontekstu na emancipatorske ideje hrišćanstva. Umesto “raba božjeg”, čovek postaje sužanj “prirodnih zakona” koji su otelotvorenje vladajućih odnosa: olimpizam “prevazilazi” hrišćanstvo socijalnim darvinizmom. Kuberten ne teži da otkrije “božansko u čoveku”, već da unese duh uspostavljenog sveta u njega, pri čemu je čovek samo sredstvo za ostvarivanje strateških ciljeva kapitalizma – pod plaštom “progresa”. Stvaranje karaktera i svesti pozitivnog čoveka i njegovo instrumentalizovanje radi postizanja neljudskih ciljeva osnov je Kubertenovog humanizma.

Hrišćanstvo je kritično prema postojećem svetu koji je samo privremeno ljudsko boravište: “istinski” i “večni život” počinje na nebu. Za Kubertena postojeći svet jedino je moguće i večno konačište čoveka, a ne prolazna stanica na putu ka nebu. Umesto težnje ka bogu, kod Kubertena dominira euforično utapanje u svakodnevni život putem bezumnog agonalnog telesnog aktivizma. Uprkos tome što idealizuje antiku, kod Kubertena je sadašnjost ta koja zrači u svim pravcima jer je u njoj ostvareno jedinstvo humanističkih ideala sa životom: postojeći svet je realizovani humanizam. Kubertenov humanizam zasniva se na mitu o antičkom društvu koji služi za izgradnju kulta postojećeg sveta. Za njega je ideal pozitivnog društva već ostvaren u antičkoj Grčkoj, i to u periodu njenog “srednjeg veka” u kome je uspostavljena potpuna dominacija rodovske aristokratije nad demos-om. Osnovna uloga mita o antici nije da pruži putokaz za ljudsku akciju, jer je antičko društvo neostvarljivi ideal, već da dokaže da je ideal humanosti već ostvaren u prošlosti i da je zato besmisleno usmeravati pogled ka budućnosti. Konstatujući da je helenizam “iznad svega kult humanosti u njegovom postojećem životu i njegovo stanje ravnoteže”, Kuberten se suprotstavlja religijama koje obećavaju sreću čoveku posle smrti. U staroj Grčkoj je, po njemu, “sam postojeći život bio sreća”. (17) Umesto težnje ka drugom (“višem”) svetu, beskrajno veličanje postojećeg sveta postaje najviši izazov za čoveka. Kubertenov obračun s hrišćanskim iluzornim svetom (u kome nema “bogataša” i “siromaha”, kao i “viših” i “nižih rasa”) zapravo je obračun sa samom idejom o boljem svetu, kao i verom i težnjom čoveka ka pravednom svetu. Smisao Kubertenovog idealizovanja antike je razvijanje čežnje prema svetu u kojem se u idealizovanom obliku pojavljuju vladajući principi postojećeg sveta nepravde koji nema alternative i koji je večan. To su “činjenice” koje putem olimpijske doktrine dobijaju karakter apsolutne istine. Jedino što čoveku preostaje je da se “pomiri” sa uspostavljenim stanjem stvari. Kuberten nudi potlačenima “sportsku republiku” kao kompenzaciju za bespogovorno trpljenje nepravde, ali ona nije paralelni svet sa postojećim, kao što je to slučaj sa hrišćanskim rajem, već prostor na kome se vladajući duh postojećeg sveta pojavljuje u čistom obliku, svojevrsno kapitalističko olimpijsko nebo, i kao takav trenažni kamp u kome se (telesnim i mentalnim drilom) razvijaju one osobenosti čoveka koje treba da omoguće njegovo potpuno uklapanje u postojeći svet. Hrišćanstvo seli čoveka na “drugi svet”; sport ga prikiva za postojeći svet.

Olimpijske igre su obred obogotvorenja osnovnih egzistencijalnih principa postojećeg sveta koje su otelotvorene u sportu: moderni olimpizam je kult kapitalizma. Otuda se pridaje prvorazredni značaj izgledu i ponašanju sportista, njihovoj “moralnoj čistoti”, kao i religio athletae koji treba da odgovara religioznom uzbuđenju (strahopoštovanju) sa kojim je antički atleta pristupao olimpijskom oltaru da bi se poklonio Zevsu. Antički uslov za učestvovanje na igrama da atleta nije uvredio bogove u modernom olimpizmu postaje zahtev da se nije ogrešio o principe amaterizma, što znači da se u borbi protiv drugih vodi fanatičnom verom u ispravnost i neprikosnovenost vladajućih principa postojećeg sveta, a ne lukrativnim interesima. Otuda Kuberten insistira na “olimpijskoj zakletvi” (serment olimpiques) kao najvišem religioznom činu pri čemu se učesnici “kunu” da će se pošteno boriti. O tome Bulonj: “Kako svaka religija podrazumeva poznavanje dogmi i produbljivanje jedne mistike, Kuberten zasniva na pedagogiji olimpizma upućivanje u olimpijsku filozofiju i praksu: zakletva koju takmičari polažu predstavlja u ovom slučaju jedan od rituala vezanih za ono što je sveto.” (18) Njihova zakletva nije upućena ni bogu (nadzemaljskoj sili) ni ljudima, već nevidljivom i vladajućem duhu kapitalizma. Olimpijske igre služe zato da se pokaže “čistota” tog duha i njegova neuništiva snaga, a sportisti su njegovo otelotvorenje i kao takvi svojevrsni “idoli” kapitalizma. Sve što oni rade dobija simboličan karakter, slično ponašanju vojnika na paradi – koji su personifikacija vladajućeg poretka. Odstupiti od strogo određenog šablona ponašanja znači ugroziti neprikosnoveni autoritet vladajuće moći.

Kubertenov humanizam nema uporište samo u helenističkoj kulturi, već i u jezuitstvu. Kauckijeva analiza odnosa između jezuitstva i humanizma pruža mogućnost da se bolje shvati priroda Kubertenovog humanité: “Jezuitstvo je humanizam koji je nešto intelektualno niži, koji je lišen idejne samostalnosti, kruto organizovan, humanizam nateran da služi crkvi. Razlika između jezuitstva i humanizma odgovara razlici između hrišćanstva iz doba Carstva i neoplatonizma. Jezuitstvo je ona forma u kojoj je katolička crkva usvojila humanizam, u kojoj se ona modernizovala i postavila, nasuprot svojoj dotadašnjoj feudalnoj bazi, na temelje koji su vladali društvom od šestnaestog pa sve do osamnaestog stoleća. Jezuitstvo je postalo najstrašnija sila reformisane katoličke crkve zbog toga što je najviše odgovaralo novim ekonomskim i političkim prilikama. Jezuitstvo se služilo istim oružjem koje je već koristio humanizam: nadmoćnošću klasičnog obrazovanja, uticajem na vladaoce, obzirima prema novčanim silama. Kao i humanisti, jezuiti su pomagali apsolutnu vlast, ali samo onog vladaoca koji je radio za njih. Kao i humanisti i oni su smatrali da nije u opreci s njihovim monarhističkim ubeđenjem ako treba poraditi na tome da se ukloni ličnost vladaoca koji im ne odgovara. Što se, međutim, novca tiče, jezuiti su išli dalje od humanista. Oni su zastupali ne samo interese novog načina proizvodnje, već su ga stavili i u svoju službu. Jezuiti su postali najveće evropsko trgovačko udruženje koje je imalo svoje kancelarije u svim delovima sveta ; oni su prvi shvatili da se misionar može isto tako dobro iskoristiti i kao trgovački putnik; oni su bili prvi koji su osnovali kapitalistička industrijska preduzeća u prekomorskim zemljama, na primer fabrike šećera.” (19) I kod Kubertena ne dominira verski, već lukrativno-pragmatični fanatizam. Jedan od najvažnijih principa njegove izvorne olimpijske ideje glasi: “Nije više Minerva, boginja mira i mudrosti, ta koja vlada svetom, već je to Merkur, bog preduzimljivosti, kretanja i trgovine.” (20)

I pored insistiranja na slepom poštovanju “činjeničnog”, Kuberten s “humanizmom” nastoji da pribavi vrednosni legitimitet olimpizmu. Na taj način Kuberten otvara mogućnost za razlikovanje “pravog” od “lažnog” olimpizma. Uprkos tome što svodi olimpizam na “kult postojećeg života”, Kuberten se tokom čitave svoje olimpijske karijere sučeljavao s realnošću olimpijskih igara, koje samo prate sudbinu kapitalističkog društva, sa aspekta vrednosnog modela olimpijskih igara koji je proistekao iz određenog (pozitivističkog) filozofskog koncepta i težnje ka njegovoj realizaciji (pozitivno društvo). Slika željenog sveta i u tom okviru vrednosni apriorizam prećutno je polazište Kubertenovog olimpizma. Pored toga, Kubertenov humanizam ima i onu ulogu koja je dodeljena olimpijskom “pacifizmu”: da na propagandistički način pokrije polje borbe za istinski humanizam i da se prikaže kao otelotvorenje istinskih humanističkih težnji čovečanstva. Korišćenje izraza kao što su “mir”, “međunarodna saradnja” i sl. za prikrivanje prave prirode olimpijskog varvarizma i pridobijanje naklonosti ljudi, govori o tome da je Kuberten bio svestan koje su istinske težnje ljudi – da bi one postale negativno polazište njegove olimpijske doktrine. Zbog toga je obračun s idejama vodiljama Francuske građanske revolucije jedan od glavnih ciljeva Kubertenove političke prakse: bez slobode, jednakosti i bratstva nema ni istinskog humanizma. Umesto “humanizma kao političkog ideala” (Mihailo Đurić), Kuberten nudi “novi” varvarizam, umotan u plašt humanističkih fraza, kao najviši politički ideal. Ni sa čim ograničena tiranija bogataške “elite” nad radnim slojevima, “nižim rasama” i ženom temelj je Kubertenovog (pozitivnog) humanizma.

Olimpizam i hrišćanske crkve

Na doktrinarnoj ravni olimpizam i hrišćanstvo odnose se kao vatra i voda. Vandalska strast sa kojom su hrišćani, u ime svoga boga, uništili Olimpiju, jedno od najvažnijih helenskih svetilišta i najviši simbol helenske duhovnosti, ukazuje na to da je provalija koja zjapi između ova dva pogleda na svet nepremostiva. U nastojanju da se obračuna sa slobodarskom borbom potlačenih, pragmatični Kuberten u crkvi vidi političkog saveznika, a sve ono u hrišćanstvu što može da doprinese efikasnijoj zaštiti postojećeg poretka postaje sastavni deo olimpijske doktrine i prakse. Paganin Kuberten se ne odriče hrišćanskog boga i ne preza da se pozove na božanski autoritet (“božansko pravo”) kada treba da dokaže neprikosnovenost i večnost principa za koje se zalaže. Njemu ne pada na pamet da, poput Ničea, uzvikne “Bog je mrtav!”, ni da se sučelji s katoličkom crkvom. Kubertenovo insistiranje na tome da je hrišćanstvo po svojoj vrednosti iznad drugih (“etničkih”) religija, i da je kao takvo potvrda rasne “superiornosti” bele nad “obojenim” rasama, upućuje na Kubertenovo nastojanje da uspostavi strateško savezništvo olimpijskog pokreta i katoličke crkve u krstaškom pohodu protiv kulturnog nasleđa i slobodarskog dostojanstva “obojenih” naroda. Iz istih razloga kao i njihov saborac Kuberten, “dobri hrišćani”, predvođeni aristokratijom, buržoazijom i klerom, sa blagonaklonošću gledaju na olimpizam i prihvataju da budu pokrovitelji modernih paganističkih olimpijskih svetkovina, a katolička crkva ide dotle da gospodu iz MOK-a, vrhovne sveštenike modernog olimpijskog paganizma, prima u Vatikanu sam papa (Pije XII) da bi im dao svoj blagoslov. Da stvar bude bizarnija, reči pensilvanijskog biskupa Talbota (koje se pripisuju Kubertenu): “Važno je učestvovati na ovim olimpijskim igrama, a ne pobediti.” – koje je on izgovorio 19. jula 1908. godine u katedrali Svetog Pavla u Londonu na misi koja je bila upriličena povodom održavanja Londonskih olimpijskih igara – postale su “humanistički” moto olimpijskih igara. (21) Radi se o vrhunskoj hipokriziji: oni koji pripadaju religiji koja je razorila antičku Olimpiju, najsvetije mesto helenske civilizacije, održavaju mise u “čast olimpijskih igara” i veličaju njihov “besmrtni duh”! I ovom prilikom se pokazalo da “ni đavo nije tako crn” ukoliko se radi o egzistencijalnim interesima crkve: “dobri hrišćani” se pozivaju na “antičku tradiciju” da bi se obračunali s kritičko-menjalačkom svešću i sačuvali uspostavljeni poredak. Zajednički interesi u borbi protiv sve jačeg radničkog (socijalističkog) pokreta, kao i u duhovnoj kolonizaciji sveta i očuvanju patrijalhalnog poretka, ujedinili su predstavnike i tako nepomirljivih duhovnih pokreta, kao što su to hrišćanstvo i olimpijski paganizam.

Hrišćanske crkve su pokazale “razumevanje” za “sport” daleko pre nego što je Kuberten uspostavio moderni olimpijski pokret. Već u vreme nastanka gradova u Italiji katolička crkva “blagonaklono” gleda na masovne “sportske” svečanosti građanstva, nastojeći da se pojavi u ulozi duhovnog patrona. Povlačenje hrišćanstva pred duhom novog doba izvodi se i u obliku postavljanja, od strane crkve, određenih zahteva za razvoj telesnih vežbi, sporta i olimpizma. Karakterističan je stav katoličke crkve: cura del corpo si, culta del corpo no – koji se pojavljuje kao odgovor na buđenje tela (čoveka) u renesansi i koji ima moralistički, a ne doktrinarni karakter. Kult telesne snage i izdržljivosti, kao izraz progresističke logike, prisutan je kod mnogih modernih hrišćanskih reformatora. Sa razvojem radničkog (socijalističkog) pokreta u drugoj polovini XIX veka, katolička crkva nastoji da iskoristi sport radi kanalisanja radničkog nezadovoljstva i uspostavljanja kontrole nad neradnim (“slobodnim”) vremenom radništva. Na to upućuje i osnovna intencija enciklike “Rerum novarum” pape Lava XIII iz 1891. godine (koja će više puta biti objavljivana u XX veku, zadnji put 1991.godine pod naslovom “Centisimo anno“). (22) U Engleskoj, kolevci kapitalizma, upotreba sporta za stvaranje “dobrih hrišćana” imala je dva oblika. Prvi, u prvoj polovini XIX veka, predstavlja pedagoški pokret Tomasa Arnolda koji od buržoaske mladeži telesnim vežbama i sportskim takmičenjima nastoji da stvori “mišićave hrišćane” koji će postati udarna snaga engleske imperije. Drugi, sa kraja XIX veka, nastoji da “kolonizuje” dokolicu radnika putem sporta i da ih duhovno integriše u uspostavljeni poredak u vidu “hrišćanskog socijalističkog pokreta”. Otvaranje “Koledža radnog čoveka” u Londonu, od strane Kingslija i Morisa, u kome su sportske discipline postale glavno sredstvo za stišavanje radničkog nezadovoljstva, predstavlja jedan od tipičnih oblika duhovnog porobljavanja radnika. U Francuskoj opat Didon, jedan od Kubertenovih duhovnih uzora, pokušao je da pod plaštom hrišćanstva razvije kod buržoaske mladeži duh borilačkog individualizma i kult telesne snage. Slično su činili “hrišćanski reformatori” u drugim evropskim zemljama i SAD (poput protestantskog pastora Džemsa Najsmita koji je zvanični “otac” košarke) nastojeći da slede “duh novog vremena” i sačuvaju svoje “stado” od novih ideja koje ugrožavaju uspostavljeni poredak. Umesto apostola hrišćanstva, “hrišćanski reformatori” postaju apostoli kapitalizma koji pripremaju teren za ustoličenje nove olimpijske (paganističke) religije koja treba da postane glavna integrišuća duhovna snaga društva i sačuva kapitalizam od propasti. Hrišćani su razorili antičku Olimpiju; moderni olimpijski pagani, na čelu sa Kubertenom, sa još većom vandalskom strašću su se obračunali s hrišćanstvom i naterali hrišćanske crkve (kao i druge verske zajednice) da prihvate njihovu globalnu dominaciju. Kapitulacija hrišćanstva pred modernim olimpijskim paganizmom jedan je od oblika u kome je kapitalizam deklasirao hrišćanstvo.

Tipičan primer “hrišćanizovanja” modernog olimpizma predstavlja “Teološko promišljanje ljudskog dostojanstva u sportu – na primeru olimpijskih igara” teologa Paula Jakobija. (23) Polazeći od zaključaka II vatikanskog koncila, on u “zahtevu za jedinstvom” sveta vidi osnovni način opravdavanja olimpijskih igara i tumačenja Kubertenove olimpijske doktrine. O čemu je zapravo reč jasno proističe iz samog naziva pod kojim je koncil održan: “Crkva i današnji svet“. Radi se o nastojanju katoličke crkve da očuva opstanak prilagođavajući se kapitalistički degenerisanom svetu u kome ima sve manje mesta za veru. Otuda Jakobi u prvi plan ističe Kubertenov zahtev za ponovnim razvojem religioznog osećanja, “previđajući” da je za Kubertena olimpizam pre i iznad svega “kult postojećeg sveta” i kao takav radikalno odbacivanje hrišćanske ideje o “drugom” (boljem) svetu. Do kakvog apsurda vodi nastojanje da se izvrši hrišćanizovanje modernog olimpijskog paganizma pokazuje i pokušaj Jakobija da, pozivajući se na knjigu Jozefa Racingera “Hrišćansko bratsvo“, olimpijsku ideju poveže sa idejom mira i bratstva među ljudima pod božjim okriljem. Jakobi ide tako daleko u veličanju olimpijskih igara da u njima vidi nagoveštaj “novog društva” u kome će vladati “pravila fair-play-a, tolerancije, pravde, ljudskog dostojanstva, mira, solidarnosti, bratstva, slobode”. (24) Olimpijske igre postaju sredstvo za realizaciju “utopije” u koju spada i “božansko carstvo na zemlji”. Reči pape Pavla VI: “U zajedničkom delu ljudi otkrivaju da su braća” – postaju ideja-vodilja olimpijskog pokreta. (25) Odnos hrišćanskih crkava prema olimpijskom paganizmu pokazatelj je njihovog pravog odnosa prema hrišćanstvu. U nastojanju da ojačaju svoj sve slabiji društveni položaj, one su hrišćanski humanizam bacile pod noge primitivnom olimpijskom paganizmu i na taj način pokazale da je pozitivizam (odbrana kapitalizma) osnov crkvenog “hrišćanstva”. U tome se nalazi odgovor na pitanje zbog čega Kuberten i njegove pristaše, članovi katoličke crkve, nisu, zbog propovedanja paganizma i organizovanja olimpijskih igara kao paganističke “crkve”, bili izbačeni iz nje, već su prvo prećutno, a kasnije otvoreno podržani od pape i katoličkog klera, kao i od aristokratije i buržoazije – sve “dobrih hrišćana”. Jedan od najboljih komentara o hrišćanskoj hipokriziji dao je Kaucki konstatacijom da “katolički fanatizam papstva nije bio verski fanatizam, već u crkvene forme zaodenuti fanatizam gramzivosti”. (26) Ako bismo pokušali da ukratko definišemo izvornu prirodu modernog olimpizma, onda bi “fanatizam gramzivosti” bila njegova najtačnija odredba: Kubertenov “kult humanosti” nije ništa drugo nego kult gramzivosti.

Ceremonija “sahrane” Kubertenovog srca u “Olimpijskoj dolini” (danas “Dolina Pjera de Kubertena“), koju je Kuberten poverio nacistima kao izvršiocima njegovog olimpijskog testamenta i “svetim” čuvarima (njegove) olimpijske ideje (koja je izvršena bez prisustva katoličkog klera), ukazuje na odnos olimpizma prema hrišćanstvu. Kuberten nije svoju “dušu” poslao na nebo, nego ju je, na “najsvetijem mestu” paganske Helade, preko svog srca (koje je bilo ugrađeno u spomenik) simbolično spojio sa “besmrtnim duhom antike”. “Hrišćansko” u celoj stvari je to, što je njegovo srce postalo svojevrsna (olimpijska) relikvija poput sasušenih delova leševa hrišćanskih “svetaca”. U svakom slučaju, “sahrana” njegovog srca nije imala duhovni već propagandistički karakter: Kuberten je “otišao u večnost” po istom (banalnom) scenariju po kome je nastojao da organizuje “svoje” olimpijske igre.

Fusnote

(1)Pierre de Coubertin,The Philosophic Foundation of Modern Olympism,U: Pierre de Coubertin,The Olympic Idea,131.s.

(2)Uporedi: Claude-Henri de Saint-Simon,Izbor iz đela,275.s,Školska knjiga, Zagreb,1979.

(3)Everi Brendidž,predsednik MOK-a od 1952-1972.i odani Kubertenov sledbenik, na sledeći način izlaže temeljeolimpijskog univerzalizma: “Olimpijski pokret je religija koja odgovara XX veku, religija sa univerzalnim zahtevom koja u sebi sjedinjuje sve osnovne vrednosti drugih religija. Jedna moderna, uzbudljiva, životna, dinamična religija, privlačna za mlade, a mi iz MOK-a smo njeni sledbenici. Tu nema nikakve nepravde na osnovu pripadnosti kasti, rasi, familiji ili zbog novca. Na sportskom polju svako pobeđuje ili gubi na osnovu sopstvenog učinka. Amaterizam, veće vrednovanje učestvovanja nego pobede, donosi uspeh u svim oblastima. Telesni trening održava zdravlje. Princip drugarstva u sportu je zlatno pravilo. Prijateljsko zbližavanje na sportskom polju vodi ka međusobnom razumevanju i miru. U istoriji se ne može pronaći ni jedan sistem principa koji su tako daleko i tako brzo rasprostranio kao briljantna Kubertenova filozofija. On je zapalio baklju koja će obasjati svet.” (Avery Brundage, “Schluss der Eroffnungsrede zur 62.IOC-Sitzung am 6.10.1964 in Tokio”; Bulletin des IOC, Kod: Christian Graf von Krockow,Sport und Industriegesellschaft, 7,8.s.Piper, Munchen,1972.) To piše čovek koji je na ulazu u svoj hotel u Čikagu držao natpis “Zabranjeno za Jevreje, crnce i pse!”; koji je tražio da se u SAD po uzoru na nacističku Nemačku otvore koncentracioni logori za Jevreje i komuniste; koji je bio član Lindbergove Fašističke partije; koji je opravdao nacistički genocid nad Jevrejima, Romima i Slovenima; koji je do kraja života ostao neprikriveni obožavalac Hitlera; koji se odlučno suprotstavio obustavljajnju američke invazije na Koreju, jer to predstavlja “strahoviti gubitak obraza za belu rasu u celoj Aziji” i koji se “proslavio” kao fanatični branilac Južnoafričkog rasističkog režima!

(4)Pierre de Coubertin,”Ode to Sport”,U:Pierre de Coubertin,The Olympic Idea,39.s

(5)U: Baron Pierre de Coubertin,Olympische Erinerunngen,109.s

(6)U: Pierre de Coubertin,Olympic Idea,18,19.s.

(7)Novi zavjet,365.s.

(8)Uporedi: Fridrih Niče,Tako je govorio Zaratustra,67.s.

(9)Pierre de Coubertin,”The Philosophic Foundation of Modern Olympism”,U: The Olympic Idea,131.s.

(10)Novi zavjet,398.s.Preveo Vuk Stefanović Karadžić,Prosveta/Nolit,Beograd, 1987.

(11)U: Pierre de Coubertin,The Olympic Idea,56.s.

(12)U: Pierre de Coubertin,The Olympic Idea,109.s.

(13)U: Jean-Marie Brohm,Le Mythe olimpique,431.s.

(14)U: MacAloon J.John,This Great Symbol,59.s.

(15)Pierre de Coubertin,”Ode to Sport”,U:Pierre de Coubertin,The Olympic Idea, 39.s.

(16)U: The Olympic Movement,International Olympic Committee,81.str,Lausanne, Switzerland,1984.

(17)U: Pierre de Coubertin,The Olympic Idea,109.S.

(18)Uporedi: Iv-Pjer Bulonj,Olimpijski duh Pjera de Kubertena, 166, 167. s. U intervjuu sa A. Langom koji je 27.8.1936. godine objavljen u listu “Le Journal” Kuberten konstatuje: “Što se tiče spora oko amaterizma, kao i ljutnje kod nekih koju je izazvala olimpijska zakletva, dozvolite mi da se nasmejem. Prvo, nema, niti je ikada bilo amaterizma. Drugo, nema ni jedne reči u zakletvi, koju sam pažljivo sastavio, koja se odnosi na amaterizam. Detinje prepirke. Jedino što je važno je olimpijski duh,sve ostalo je priča.” (U: “Quel Corps?”, maj 1980, N.16. s. 40.) Kuberten je još određeniji u magazinu “L’ Auto”-u od 4. i 5. septembra 1936. godine: “Ah, kako je dosadna i glupa ta priča o olimpijskom amaterizmu! I kako mi se stalno prebacuje – i to uvek bez razloga – zbog tobožnje hipokrizije olimpijske zakletve. Ali, pročitajte tu čuvenu zakletvu čiji sam ja srećni i ponosni tvorac. Gde vidite da ona zahteva od atleta, koji se pojavljuju na olimpijskoj stazi,amaterizam za koji sam prvi rekao da je nemoguć? Jedino što sa tom zakletvom tražim je – sportska lojalnost. No, sportska lojalnost nije svojstvena samo amaterima. Poznajem profesionalne sportiste kao i cirkuske profesionalce koji imaju sportski duh na kojem većina amatera može da im pozavidi.” (U: “Quel Corps?”, maj 1980. N. 16. s. 41.) Pedeset godina se Kuberten beskompromisno borio protiv profesionalizma nazivajući profesionalne sportiste “cirkuskim gladijatorima”, a novac “najvećim neprijateljem” sporta i olimpijske ideje. U tom kontekstu on je uveo i “olimpijsku zakletvu” sa kojom je trebalo ojačati veru u amaterske principe i učvrstiti postojanost religio athletae – bez čega olimpijske igre postaju umesto “crkve”,u kojoj će se narodi sveta klanjati najvišim vrednostima kapitalističkog društva, banalna “vašarska” predstava. Koji je razlog za ovakav zaokret, pri čemu se čak i cirkuski zabavljači pojavljuju kao izazov za sportiste amatere? Da li njega treba tražiti u Kubertenovoj “šizoidnosti” koja će, po Bulonju, doživeti kod “ostarelog” Kubertena svoju kulminaciju nakon održavanja nacističkih Olimpijskih igara, ili o Kubertenovom strahu da će, ukoliko ne prihvati neminovni trend profesionalizacije olimpijskih igara, njegovo ime vremenom izbledeti u olimpijskoj istoriji? U svakom slučaju, u Kubertenovoj progresističkoj koncepciji, koja u principu “većeg napora” i shodno njemu u potpunoj posvećenosti “intenzivnom” telesnom vežbanju vidi jednu od glavnih odlika “sportskog duha”, ima dovoljno prostora za (demagoško) opravdavanje profesionalizma. Interesantni su i stavovi, u vezi s ovim pitanjem, Kubertenovih naslednika na mestu predsednika MOK-a i njegovih najznačajnijih sledbenika. Govoreći o profesionalnom sportu prilikom otvaranja zasedanja MOK-a u nacističkom Berlinu 1936. godine, tadašnji predsednik MOK-a, belgijski grof Baje-Latur, konstatuje: “Trebalo bi da se zajednički borimo protiv trgovine u sportu,težeći da sportu očuvamo njegovu plemenitost i potrebu razvijanja. To će ostati princip Međunarodnog olimpijskog komiteta,na osnovu koga se i održava njegov autoritet i dobar glas.Svi pokušaji da se tu nešto izmeni ostali su bezuspešni i zato budimo gordi što smo mi prva veza između naroda i što više nego ma koja druga organizacija radimo na sporazumu među narodima.” (“Vreme”, 1. avgust 1936.) Suprotstavljajući se tendenciji da olimpijske igre postanu sastavni deo “industrije zabave”, Kubertenov “genijalni prijatelj” i organizator nacističkih Olimpijskih igara Karl Dim se, na proslavi povodom osnivanja Nacionalnog olimpijskog komiteta Zapadne Nemačke u Bonu (24. septembar 1949. ), poziva na Kubertenovu “lepu izreku” da “sport treba da se odluči, da li će biti vašar ili crkva”, koja treba da bude stalni orijentir u borbi protiv profesionalizma. (Carl Diem, Der Olympische Gedanke, 95. s, Carl-Diem-Institut, Koln,1967.) U avgustu 1954. godine Dim konstatuje da je Kuberten bio svestan “da će olimpijske igre opstati onoliko dugo, koliko svetski sport iskazuje stvarnu pripadnost amaterizmu. Ukoliko on postane pozornica profesionalaca, onda će izgubiti svoje dostojanstvo i magiju, a odmah zatim i svoju finansijsku potporu.” (Carl Diem, Olympische Gedanke, 22.s.)

(19)Karl Kaucki,Tomas Mor i njegova utopija,90,91.s.Pod.K.K.Kultura,Beograd, 1967.

(20)Pierre de Coubertin,Textes choisis,III tom,484.s.

(21)U: Karl Adolf Scherer, 100 Jahre olympische Spiele, 60. s. Harenberg, Dortmund, 1995.Te reči će Kuberten saopštiti kao svoju misao pet dana kasnije, 24. jula, na banketu kod lorda Disboroua (Lord Desborough) i to na francuskom: “L’ important dans ces olympiades, c’ est moins d’ y gagner que d’ y prendre part.” Uporedi: Karl Adolf Scherer, isto, 60. s.

(22)Uporedi: Milorad Ekmečić, Srbija između srednje Evrope i Evrope, 14, 15.s. Politika,Beograd.1992. Nakon posete SAD 1889. i susreta sa tamošnjim katolicima Kuberten je, po kazivanju Mekaluna, bio “bolje pripremljen nego većina njegovih zemljaka za Rerum Novarum pape Lea XIII”, a to je uticalo i na njegovo kasnije nastojanje da kod Vatikana izdejstvuje prihvatanje olimpijskih igara. (Uporedi:Mac Aloon J,This Great Symbol,114.s.)

(23)Uporedi: Paul Jakobi,”Theologische Uberlegungen zur Menschenwurde im Sport – am Beispiel der Olympischen Spiele”,U: Paul Jakobi/Heinz-Egon Rosch (Hrsg.),Sport und Menschenwurde,Matthias-Grunewald-Verlag,192-2o3.s,Mainz, 1982.

(24)Isto,202.s.

(25)Isto,203.s.

(26)Karl Kaucki, Tomas Mor i njegova utopija, 88.s. Na hipokriziju koja vlada u “hrišćanskim krugovima”, kada je reč o sportu, ukazuje i nedavna poseta (svojevrsno hodočašće) monaha iz Hilandara, jednog od najvećeg svetilišta pravoslavlja, fudbalskom klubu “Crvena zvezda”, najvećem bastionu modernog paganizma na ovim prostorima, kojom prilikom su oni predstavnicima “Crvene zvezde”, fanatičnim propagatorima i čuvarima paganističkog kulta, “uručili poklon” u vidu kopije ikone “Trojeručice” – najsvetijeg simbola pravoslavlja!

„Врхунски тенисери“ – јаничари „новог светског поретка“

„Још један фантастичан успех Новака Ђоковића!“. „Нова медаља за Нолета!“ „Још једна освојена титула!“. … То су само неки од наслова из наше штампе.

Да ли, уистину, имамо разлога да се радујемо?

Због чега је победа спортиста на међународној спортској сцени толико значајна за нацију? Када се трезвено анализирају чињенице, на спортским теренима појављују се „тенисери“ који су плаћеници капиталистичких група које се појављују у виду „спонзора“ и које организују тениске турнире као део своје рекламне кампање.

Један од најважнијих разлога због којег „врхунски“ спортисти имају такву популарност међу „обичним“ људима је тај, што побеђују „представнике“ других држава и нација. Они пружају могућност да се људи поистовете са њима и доживе себе као „победнике“.

„Врхунски спортисти“ су мамац за људе који су поражени у све суровијем капиталистичком свету и који су као такви лишени могућности да буду вредновани на вредносној лествици капитализма.

„Победили смо!“ – то је поклик који може да се чује широм планете када „представник“ једне нације победи „представника“ неке друге нације.

Путем борбе за победу на спортском пољу изазива се националистичка хистерија путем које се друге нације и државе своде на „противнике“.

Спорт је најважније политичко средство са којим се уништава осећање заједништва међу људима. Путем спорта људи се претварају у непријатеље, а свет у ратиште.

У спорту је легално убити „противника“, наносити тешке телесне повреде, уништавати децу, уништавати своје тело и психу стварањем садо-мазохистичког карактера…

Настојање да се победи други човек и на тај начин докаже сопствена „вредност“ води човечанство у уништење.

„Врхунски спортисти“ нису „национални хероји“, већ су јаничари „новог светског поретка“, а то значи мултинационалних корпорација које користе спортисте као своје рекламне паное у све беспоштеднијем економском рату који уништава природу и човека као природно и хумано биће.

Све веће суме које добијају „врхунски спортисти“ пропорционалане су све већој беди у којој живе радни слојеви.

Њихова улога је да униште културно наслеђе човечанства и у том контексту културну самосвест нација.

Неважно је одакле спортиста потиче. На спортском терену он се појављује као обезличени гладијатор, цуркузанер или каскадер „новог светског поретка“.

Коцкарска еуфорија постала је саставни део „врхунског спорта“. Није довољно што власници спортског show-business-a стварају од младих на стадионима и у спортским халама идиотизоване „хулигане“, већ отварају коцкарнице у виду „спортских кладионица“ и стварају од младих коцкарске фанатике.

Развој коцкарске еуфорије представља један од најпогубнијих начина на који се убија људско и национално достојанство и млади претварају у капиталистичке протуве.

То што „врхунски спортисти“ организују „хуманитарне акције“ и „хуманитарне фондације“ представља најпрљавији начин на који настоје да се додворе потлаченима.

Само најгори подлаци могу да користе болесну децу и унесрећене да би себе приказали као „добротворе“.

У полеђини „хуманитарних“ акција крије се настојање „националних хероја“ да избегну да плаћају порез. То иде дотле, да изимају друга држављанства да би избегли да плаћају порез „својој“ држави. Само „врхунски тенисери“ дугују држави Србији на десетине милиона евра и долара.

Да „врхунски спортисти“ не знају за срам показује и то, што купују од попова највиша религиозна знамења да би се и на тај начин додворили јавности. Готово да нема „врхунског спортисте“ који није купио орден „Светог Саве“ од Српске православне цркве.

Тенисери са својим рекетима само привидно ударају тениску лоптицу. Заправо, они са својим рекетима ударају људе у главу лишавајући их памети и слободарског достојанства.

Не победа над „представницима“ других народа и држава, већ сaрадња са другим народима и државама путем културних и еколошких садржаја представља једину могућност да човечанство сачува живот на Земљи и преживи.

ТВ Монтена: Гости Љубодраг Дуци Симоновић и Бранко Калуђеровић

Т

Ово Дуцијево гостовање на црногорској телевизију ТВ Монтена, у емисији “Очи у очи”, десило се пре отцепљења Црне Горе од СРЈ. Водитељ емисије је Марко Новаковић, а тема је била: “Мафија у спорту”.

ТВ Монтена: Гости Љубодраг Дуци Симоновић и Бранко Калуђеровић

Линк ка видео прилогу на YouTube
Видео прилог можете скинути преко овог сајта.

La crisi Ucraina – Il vaso di pandora e’ aperto

L

“La verità è totalità”. E’ il concetto di Hegel sul quale si basa la sua dialettica. Questo atteggiamento offre la possibilità di comprendere la natura della crisi in Ucraina in modo giusto.

In sostanza, la crisi in Ucraina è uno degli aspetti con cui si presenta la crisi esistenziale del mondo contemporaneo basato sul Nuovo ordine mondiale americano. La natura di questo ordinamento condiziona il rapporto dell’Occidente nei confronti della Russia e, in tale contesto, il rapporto dell’Occidente nei confronti dell’Ucraina e dei cittadini ucraini. I

E’ stata l’America a provocare la crisi nell’Ucraina per poter poi imporre un modo di “risolverla” che le darà la possibilità di realizzare i suoi interessi strategici nei confronti della Russia e dell’Europa. Il vero scopo della “soluzione” della crisi nell’Ucraina da parte dell’America è di provocare una crisi sul continente europeo per indebolire sia la Russia che gli stati guida d’Europa, da cui la posizione americana verrebbe rinforzata militarmente ed economicamente. Creare un corridoio militare intorno alla Russia ed isolarla dall’Europa e, contemporaneamente, integrare l’Europa nel sistema economico americano sono due punti strategici che direttamente condizionano il modo in cui l’America cerca di “risolvere” la crisi nell’Ucraina. Mentre la Russia si adopera per una Ucraina come ponte di cooperazione tra l’Europa e la stessa Russia, l’America si sforza di fare dell’Ucraina un muro insormontabile tra la Russia e l’Europa.

Quanto ai rapporti economici, non è in questione in quale proporzione è lo scambio economico tra la Russia e l’Europa oggi, ma si tratta di eccezionali possibilità per lo sviluppo della collaborazione tra la Russia e l’Europa. L’America è sulla strada di un collasso economico. L’integrazione dell’Europa nel meccanismo economico degli USA avrebbe rigenerato le potenzialità economiche americane e, al tempo stesso, avrebbe minacciato l’espansione economica russa che si basa, in buona parte, sulla cooperazione economica e scientifica con l’Europa.

Analizzando i passi americani nella politica estera mondiale negli ultimi venti anni, si può concludere che l’America con i suoi “interventi umanitari” non tende a dominare altri paesi e popoli, ma ad annientarli. La prassi distruttiva americana è condizionata dal fatto che l’America non è più in grado di governare il mondo. Essa non è più la potenza più grande del mondo e tra poco non sarà nemmeno la più grande potenza militare. La Russia, la Cina, l’India, il Brasile, la Bielorussia, l’Iran, l’America del Sud, il Venezuela, Cuba… questi sono i paesi che si oppongono all’imperialismo americano con sempre maggior efficacia. L’America si comporta oggi allo stesso modo come fece la Germania nazista dopo la sconfitta presso Stalingrado e Kursk quando Hitler capì che la sua soldatesca non poteva vincere l’Armata Rossa e distruggere l’URSS. I tedeschi hanno applicato il sistema della “terra bruciata”. Capeggiati dal generale più devoto a Hitler, Walter Model, i tedeschi hanno distrutto in URSS 70.000 villaggi, 1.720 città, 2.766 chiese e monasteri, 4.000 biblioteche e 427 musei, 32.000 fabbriche e hanno ucciso 27 milioni di persone. Quello che i nazisti e la soldatesca della Germania hanno commesso in URSS, l’ha fatto in modo uguale la Nato con i suoi mercenari nella Serbia, nella Bosnia, nell’Irak, nell’Afghanistan, nella Libia, nella Siria…

Ciò che costringe l’America ad annientare tutto intorno a sè è la crisi esistenziale sempre più grande che minaccia la realtà degli USA. Il fatto che l’America abbia perso la posizione di leader nel mondo si riflette inevitabilmente sulla stabilità e prospettiva del capitale americano. Allo stesso modo come il regime di Hitler potè avere l’appoggio dei tedeschi mediante la conquista dello “spazio vitale” (Lebensraum), così il regime americano può avere l’appoggio degli americani soltanto finchè assicura loro lo standard consumistico mediante la depredazione di tutto il mondo. Il Nuovo ordine mondiale americano è un’enorme piovra i cui tentàcoli assorbono la forza vitale dell’umanità e della natura. Quando essi saranno tagliati, l’America affronterà una crisi economica e sociale generale tale da portare al suo crollo. I governanti americani ne sono ben coscienti. Contemporaneamente all’indebolimento della posizione americana nel mondo, il regime americano, sotto la parvenza della “lotta contro il terrorismo”, abolisce i diritti civili fondamentali in America e crea uno stato poliziesco. Negli USA ci sono più di 3200 servizi segreti con oltre 850.000 agenti. E’ stato creato un esercito particolare di centinaia di migliaia di unità speciali che hanno armamenti più sofisticati e sono pronti a sterminare milioni di cittadini americani. Campi di concentramento FEMA (Federal Emergency Management Agency) spuntano dappertutto negli USA.

La vera natura della “democrazia” occidentale si vede a partire da quali gruppi politici l’Occidente usa per realizzare i propri interessi. Nell’Ucraina questi sono i banderisti * (*banderisti – seguaci di ideologia di Stepan Bandera, capo ucraino e collaboratore di Hitler (NdT)) che non solo non nascondono la loro ideologia fascista, ma ne vano fieri. Con la strumentalizzazione di tali gruppi, l’Occidente fa vedere quale forma di „democrazia“ vuole instaurare nell’Ucraina. I crimini mostruosi dei nazisti del „Maidan“ ad Odessa ed in altre parti dell’Ucraina e l’appoggio di cui godono da parte dell’Occidente indicano che non vi è una differenza sostanziale tra l’avanzata verso est (Drang nach Osten) di Hitler e quella contemporanea. L’annientamento degli slavi, vale a dire innanzitutto del popolo russo, e la conquista del loro spazio vitale rappresentano lo scopo primario non celato dell’Occidente. Di qui, la lealtà verso l’America viene dimostrata sotto l’aspetto di un atteggiamento nemico nei confronti della Russia. I popoli che rifiutano di andare contro la Russia ottengono lo status di traditori e sono da annientare. La Serbia sotto la guida del presidente Slobodan Milošević ha rifiutato di diventare nemica della Russia e per questo motivo è stata distrutta con le sanzioni e i bombardamenti senza pietà; il presidente Milošević è stato rapito per mano di traditori serbi (mercenari americani) – e più tardi ucciso nella prigione dell’Aia.

Per quanto riguarda l’“aiuto“ americano agli albanesi nel Kosovo, gli americani li hanno „salvati“ dai serbi gettando nella regione 30.000 proiettili all’uranio – il che corrisponde ad oltre 450 bombe atomiche lanciate dagli americani su Hiroshima e Nagasaki. Migliaia di albanesi e i loro figli (come anche serbi e bambini serbi) sono morti di leucemia ed altre malattie provocate dai bombardamenti americani. Anche altre regioni nella Serbia sono contaminate dall’uranio e disseminate di bombe a frammentazione. Ma nemmeno questa volta i russi hanno tradito la Serbia: gli americani hanno bombardato e i russi rimuovono le bombe e salvano le vite dei cittadini serbi.

Cosa può aspettarsi la Russia dall’Unione europea? La sfera politica dominante europea identifica l’Europa con l’Unione europea nello stesso modo come gli ideologi nazisti hanno identificato il Nuovo ordine europeo con l’Europa. Proprio quelli che si impegnano per una Europa come unione di popoli con parità di diritti e insistono sulla sua eredità emancipatrice – sono gli avversari più accaniti dell’Unione europea che è infatti uno strumento delle corporazioni europee più potenti per l’annientamento dell’eredità emancipatrice dei popoli d’Europa. L’Unione europea viene costituita sull’illusione che fare parte di essa garantisca a tutti i popoli d’Europa „la prosperità ed una vita migliore“. Non si deve dimenticare che lo scopo principale della proclamazione nazista del Nuovo ordine europeo è stato: „tutti i popoli d’Europa saranno felici“. L’Unione europea è un ordinamento inumano e distruttivo basato sui principi del capitalismo monopolistico: „Distruggi la concorrenza“ e „I soldi non puzzano“; la sua sfera politica non offre la possibilità dell’espressione della volontà dei cittadini, ma è una forma del dominio del capitale sui popoli; tutta la sfera istituzionale, normativa e propagandistica di questo ordinamento è indirizzata all’annientamento dell’autocoscienza emancipatrice e culturale delle persone ed alla loro integrazione nell’orbita capitalistica al livello di „masse“ lavorativo-consumistiche idiotizzate.

L’Unione europea non è una „comunità democratica dei popoli“, bensì una forma di integrazione di raggruppamenti multinazionali europei in lotta con quelli americani che usano lo stato americano per realizzare i propri interessi sul piano globale. Essa non si basa sulle tradizioni (culturali) emancipatrici dei popoli europei, ma sulle tradizioni imperialistiche del capitale europeo. L’Unione europea non è un obiettivo umanistico, ma è un mezzo dei gruppi capitalistici più potenti per l’effettuazione, mediante „misure“ economiche e politiche, degli stessi obiettivi che Hitler con le armi ha cercato di realizzare per il capitale tedesco. Essa è una fase transitoria nello sviluppo d’Europa che porta ad un nuovo ordinamento fascista (ecocida). Proprio questa forzata e capitalisticamente instaurata integrazione dei popoli d’Europa porta all’emergere dei movimenti politici più reazionari come risposta alla mancanza di diritti elementari umani e civili. Questo è il preludio a un regolamento di conti sempre più drammatico che si svilupperà sulla base della logica dominante imposta dal capitalismo monopolistico e sulla base dell’ambiente naturale sempre più contaminato e sul deperimento biologico dei popoli europei. Il terrorismo capitalistico ecocida produce inevitabilmente il nazionalismo che non si basa più sulla lotta per un posto di lavoro o per lo standard consumistico, bensì sulla lotta per la sopravvivenza. „Unificando l’Europa“, invece di svilupparsi nei cittadini quell’ottimismo e quella tolleranza che corrisponderebbero agli „ideali umanistici“ sui quali i politici giurano continuamente, crescono la paura del futuro e l’intoleranza. Discorsi „umanistici“ non possono celare i fenomeni della criminalità in crescita, disoccupazione, disfacimento del „welfare state“ e protezione civile, distruzione dell’ambiente vitale, consumo di droga, violenza, suicidi, fanatismo, estremismo, l’aumento di sette satanistiche e del fascismo, lo sfascio della famiglia, bambini senza genitori in numero crescente, i traffici di adulti e bambini a scopi di vessazione e la loro uccisione per il commercio di organi (solo in Inghilterra ogni anno „scompaiono“ oltre 40milla minorenni), la proliferazione dell’AIDS per decimare i poveri, la solitudine di proporzioni epidemiche…

L’Unione europea produce un razzismo simile a quello degli USA. I popoli dell’Europa dell’Est e dei Balcani ottengono lo status di „popoli senza cultura“ ossia di „razza inferiore“. Le lingue dei Gastarbeiter non vengono concepite come eredità culturale europea, ma diventano il motivo di discriminazione. E’ un fenomeno largamente esteso che i lavoratori stranieri impediscono ai figli di imparare la madrelingua per non far scoprire la loro origine e, di conseguenza , non essere esposti all’umiliazione. Considerando che soltanto una piccola percentuale di figli degli stranieri arriva ad ottenere l’educazione della scuola superiore e quella universitaria, è chiaro che privare i bambini della madrelingua significa l’annichilazione del loro essere culturale, il che li porta ad essere ridotti a mano d’opera „sporca“ che è „predestinata“ ai lavori più pesanti e pericolosi. Nell’Unione europea è delineata molto visibilmente una piramide razzista basata sul potere economico, politico e militare: in cima si trovano la Germania, la Francia e l’Inghilterra, seguite dall’Italia, dalla Spagna, dall’Olanda, dal Belgio… I popoli dei Balcani stanno in fondo della piramide. Per loro, nell’Europa unita è riservato quel posto che hanno gli afroamericani negli USA. Sulla „strada per l’Europa“ i popoli dei Balcani devono rinunziare all’autocoscienza (culturale) storica e alla dignità nella libertà, e diventare manodopera „sporca“. I Balcani sono destinati a trasformarsi in un pozzo nero. Ai popoli balcanici viene richiesto di rinunziare ai loro miti di emancipazione che sono il fondamento della loro autocoscienza di libertà storica, mentre si pretende, simultaneamente, che accettino il mito dell’Europa come „comunità di popoli liberi“: i miti della liberazione vengono sostituiti dai miti della colonizzazione. L’“Unione Europea“ secondo il modello americano, ovvero sulla base dell’interesse di raggruppamenti multinazionali e della loro tendenza a dominare, porta all’annullamento dell’eredità culturale dei popoli europei e del loro diritto a decidere politicamente in modo sovrano. Negli USA vive lo scarto di popoli europei ed altri che sono degenerati dal „modo di vita americano“ e dalla „cultura della coca cola“. In Europa, i popoli legano la loro identità nazionale, civile e culturale alla terra che è l’autenticità della loro esistenza storica e per la cui libertà hanno lottato i loro antenati. Essa è la loro terra natale in senso vitale e spirituale e la base della loro autocoscienza .

L’identità europea non si può creare sulla base di principi formali (come la Costituzione), bensì sulla tradizione emancipatrice e l’eredità culturale dei popoli europei. Gli europei devono opporsi in modo saggio e combattivo ai processi di distruzione di vita ed eredità culturale dei popoli e devono trasformare, mediante la lotta politica, le possibilità oggettive accumulate per creare un mondo nuovo, basato sulla libertà intellettuale, in possibilità reali di liberazione. L’Europa (il mondo) devono diventare un giardino dove crescono i fiori delle culture europee (e mondiali). Si tratta della realizzazione delle idee guida della Rivoluzione francese borghese che non sono soltanto umanistiche, ma sono diventate un principio esistenziale elementare. Soltanto sulla base della lotta per un mondo nuovo, l’eredità emancipatrice dei popoli europei e degli altri che vivono in Europa può realizzarsi. L’Europa supererà la crisi sociale sempre più profonda creando un mondo nuovo – oppure fallirà. Accettare il „modello di vita americano“ per i popoli europei significa un vero suicidio.

Il macchinario propagandistico dominante dell’Occidente ha creato il mito che l’Europa e l’America sono „amici“. Intercettazioni e spionaggio di cittadini europei da parte dell’America sono diventati di tali proporzioni che pochi possono nutrire illusioni sull’amicizia americana nei confronti dell’Europa. Considerando che l’America vuole sfruttare l’Europa come poligono per un attacco nucleare contro la Russia, è evidente che il nemico mortale europeo è l’America. La crescente popolarità del presidente Putin in Europa si basa, innanzitutto, sul fatto che gli europei in numero sempre maggiore comprendono che l’Europa non può liberarsi dalla tirannia americana se non si appoggia alla Russia. Perciò non è da meravigliarsi che la maggior parte dei tedeschi sostengono la politica di Putin riguardo all’Ucraina.

La guerra tra l’Occidente e la Russia nello spazio ucraino non è solo di natura militare ed economica. Questa è, nello stesso tempo, una guerra tra due concezioni del mondo, tra due concezioni della natura, dell’umanità, dei rapporti sociali, del futuro… La politica americana interna e quella estera si basano sugli interessi delle più grandi corporazioni capitalistiche. Queste cercano di abolire istituzioni che limitano la loro espansione e di instaurare un ordinamento internazionale basato sul principio del capitalismo monopolistico: „Il pesce grande inghiotta il pesce piccolo!“ e „Distruggi la concorrenza!“ Si tratta infatti del mondialismo che sottintende la distruzione delle nazioni e la loro transformazione in una massa lavorativa-consumistica, come anche la trasformazione del loro spazio vitale e storico in oggetto di sfruttamento e di devastazione ecologica. Le corporazioni capitalistiche più potenti annichiliscono stati nazionali per eliminare le forze in grado di limitare il loro potere. In questo contesto viene imposta la regionalizzazione quale espressione della aspirazione a smembrare stati esistenti e creare protettorati che non saranno in grado di opporsi alla dominazione totalitaria delle corporazioni capitalistiche più potenti. La regionalizzazione diventa una feudalizzazione degli stati esistenti. Con lo sviluppo della democrazia, la possibilità dell’influenza sulla politica dominante da parte dei cittadini non cresce, bensì accade l’opposto: il cerchio sempre più ristretto dei capitalisti ha possibilità sempre più grandi di instaurare un dominio ineffabile – con mezzi economici, politici, scientifici, tecnici, mass-mediatici, farmaceutici, militari ed altri – sulle persone ridotte ad astratti „cittadini del mondo“ e di diventare il padrone della vita e della morte. Alle persone non resta altro che combattere disperatamente, a livello regionale e locale, le conseguenze della prassi criminale delle corporazioni capitalistiche più potenti. Comunque, non sono solo le corporazioni capitalistiche, ma anche la vita stessa, ad essere condizionata dal modo capitalistico di produzione che è diventata forza totalitaria che distrugge le culture nazionali e le specificità individuali delle persone trasformandole nella „massa“ lavorativa-consumistica idiotizzata, e fa del mondo un campo di concentramento capitalistico. Anche i popoli che non sono sotto il dominio diretto dell’Occidente, ma hanno accettato il modo consumistico di vita, stanno perdendo l’identità culturale e affogano nella „cultura coca cola“, il fenomeno più autentico dell’idiotismo mondialistico.

Non è un caso la reazione forte da parte di politici anti-russi d’Occidente contro l’impegno di Putin di salvare l’eredità umanistica del cristianesimo ortodosso come uno dei più importanti punti d’appoggio della società russa. Si tratta, infatti, della premura ad evitare l’esiziale influenza della civiltà consumistica e tecnica sullo sviluppo sociale e far sì che i valori tradizionali, che nei momenti più difficili del passato univano il popolo russo, possano avere di nuovo un significato importante. Contemporaneamente, la lotta per l’esistenza nazionale e per l’emancipazione è una lotta per preservare l’eredità emancipatrice della società civile e delle culture nazionali, dell’eredità spirituale dell’antichità, del rinascimento, dell’illuminismo, della Rivoluzione francese, della filosofia classica tedesca e di Marx, del movimento filantropico, della lotta operaia per una società giusta, della Rivoluzione d’Ottobre, della lotta anticoloniale ed antifascista, come pure della lotta di emancipazione di donne…

Perchè la legge russa che impedisce la propaganda omosessuale tra i giovani ha suscitato forti critiche in Occidente? Il capitalismo contemporaneo distrugge l’umanità tradizionale e così anche la famiglia e i sessi. I regimi dominanti nell’Occidente non sono in grado di evitare il deperimento biologico dei popoli europei. Cresce la paura della sparizione. Nella Russia sono ben consapevoli che la lotta per tutelare la famiglia e con ciò la riproduzione biologica della società rappresenta la pietra fondamentale per l’esistenza della popolazione. Invece dei „diritti degli omosessuali“, in Russia la preferenza è data al diritto del bambino ad avere genitori ed un’infanzia felice. La lotta per tutelare la famiglia e l’esistenza biologica delle popolazioni trova un appoggio sempre più grande presso le persone tradizionaliste in Occidente.

La Russia quale grande potenza militare è il maggior ostacolo per l’Occidente a realizzare i suoi progetti di annientamento dei miliardi di persone in „surplus“ sulla Terra. La distruzione sempre più intensiva delle risorse naturali nell’Occidente porta alla radicalizzazione della politica di genocidio: l’annientamento di un numero sempre più grande di persone diventa condizione elementare per l’esistenza di persone in numero sempre minore. In questo contesto è stata ideata la teoria del „miliardo d’oro“ che rappresenta il punto strategico della prassi politica, militare ed economica dell’America nel mondo. La smania capitalistica ecocida provoca una paura dell’esistenza sempre maggiore e su questa base crea le condizioni per radicalizzare le decisioni e azioni politiche. L’uso di bombe atomiche e al neutrone, l’uso di virus artificiali e di altri mezzi micidiali sta diventando uno strumento legittimo per la „difesa“. In quasi tutte le relazioni degli „esperti“ dell’emisfero occidentale la „sovrappopolazione del Pianeta è il pericolo più grande per l’esistenza dell’umanità“. La paura per l’esistenza viene indirizzata contro i popoli con una natalità „troppo alta“ che in questo modo espongono a rischio la sopravvivenza di tutti. La conclusione viene da se: è necessario annientare i miliardi in „eccesso“ per poter salvare l’umanità. Coloro che distruggono spietatamente la natura e decimano popolazioni diventano „salvatori del genere umano“. L’Occidente ha un’esperienza molto ricca nell’annientamento di popoli: lo sterminio degli indios dell’America settentrionale da parte dei capitalisti americani, l’uccisione di cinesi e di indigeni australiani da parte dell’Imperialismo britannico – indica la „tradizione“ occidentale nel confrontarsi con l’umanità in „surplus“. Simultaneamente, il globalismo fondato sul Nuovo ordine mondiale americano condiziona la creazione di una plutocratia genocida nazionale il cui compito è di sterminare, con misure economiche ed altre, la „popolazione in eccesso“ sul proprio territorio. Lo sviluppo ulteriore del capitalismo sarà pagato con la morte di miliardi di persone innocenti, con l’estinzione di tante specie di animali, con conseguenze per tutto il mondo vivente… In fondo, tutto questo serve per la comodità di qualche milione di ricconi mentalmente degenerati che potrebbero così godersi la loro ricchezza materiale, frutto di sangue e ceneri, mentre la loro esistenza è assicurata mediante la tirannia poliziesca, quella mafiosa e militare e mediante l’illusione creata dall’industria del divertimento. I fanatici del capitalismo sono i peggior terroristi: loro annichiliscono la vita sulla Terra.

Considerando l’intensità con la quale viene distrutto l’ambiente naturale, non c’è da meravigliarsi che nell’Occidente sempre più persone vedono nello spazio naturale russo la base dell’esistenza dell’umanità. Lo spazio euro-asiatico contienne il 75% delle ricchezze naturali mondiali. La Siberia è un tesoro dell’umanità e il popolo russo con una politica intelligente lo salverà per generazioni future. Di importanza primaria è anche il fatto che la Russia è diventata il cardine della lotta contro la „Monsanto“ e altre corporazioni che cercano di distruggere le sementi organiche e il modo tradizionale della produzione di cibo sano. Avendo presente l’influenza di queste corporazioni sui regimi dominanti, non c’è da stupirsi se le autorità americane vedono nella Russia un nemico mortale.

Il fatto che la Russia sia diventata di nuovo una grande potenza in grado di influire sulle sorti del mondo è la cosa più importante che sia successa nella storia contemporanea. Così come la vittoria dell’Armata Rossa presso Stalingrado e la sua marcia senza sosta contro il fascismo ha mosso molti popoli a lottare contro il colonialismo e l’imperialismo, così pure la ripresa della Russia infonde la speranza che il fascismo contemporaneo, nella forma del Nuovo ordine mondiale, sarà distrutto, il che offrirà la possibilità per un’integrazione dei popoli liberi europei ed asiatici dall’Atlantico fino a Vladivostok.

Traduzione: Mirjana Jovanović Pisani

Supervisore: Andrea Martocchia

 

Ukraine crisis – Opening of pandora’s box

U

„The truth is the totality.” – this proposition was central to the creation of Hegel’s own system of dialectics. It enables us to realize the true nature of the Ukrainian crisis.

Essentially, the crisis in Ukraine is an expression of the contemporary existential dilemma foisted on the world by the American “New World Order”. The nature of that order conditions the relation of the West to Russia and, in that context, the relation of the West to Ukraine and the Ukrainian citizens. America caused the crisis in Ukraine in order to enforce a “resolution of the crisis” that will enable it to achieve its strategic interests with respect to Russia and Europe. The real objective of America’s “resolution of the crisis” in Ukraine is to create a crisis on the European continent that will lead to the weakening of both Russia and the leading European countries and the strengthening of America’s position in both military and economic terms. The creation of a military corridor around Russia and the isolation of Russia from Europe and, at the same time, the integration of Europe into the American economic system – these are the two strategic goals that directly affect the way in which America is trying to “resolve” the Ukraine crisis. While Russia wants Ukraine to be a bridge of cooperation between Europe and Russia, America seeks to turn Ukraine into an insurmountable barrier between Russia and Europe.

As far as economic relations are concerned, it is not about the current economic exchange between Europe and Russia, but about the extraordinary opportunities for the development of economic cooperation between Russia and Europe. America is heading for economic collapse. The integration of Europe into the economic machinery of the USA would restore America’s economic power and, at the same time, inhibit Russia’s economic expansion, which is, largely, based on economic and scientific cooperation with Europe.

If we analyze the effects of American foreign policy during the last twenty years, we can see that America, with its “humanitarian interventions”, is not striving to conquer, but to destroy countries and peoples. America’s destructive practice is conditioned by the fact that America is no longer capable of ruling the world. It is no longer the most powerful global economic power, and very soon it will no longer be the most powerful military power. Russia, China, India, Brazil, Belarus, Iran, South America, Venezuela, Cuba…. – these are the countries that are successfully opposing American imperialism. Today, America’s actions resemble those of Nazi Germany after its defeat at Stalingrad and Kursk, when Hitler became aware that his army could not defeat the Red Army and destroy the USSR. The Germans resorted to “scorched earth” tactics. Led by the most loyal of Hitler’s generals, Walter Model, the Germans destroyed 70 000 villages, 1710 towns, 2766 churches and monasteries, 4000 libraries and 427 museums, 32 000 factories in the Soviet Union – and killed over 27 million of its citizens. What the Nazis and the German army did in the USSR, the NATO army and American mercenaries reprised in Serbia, Bosnia, Iraq, Afghanistan, Libya, Syria…

What drives America to act in such a destructive manner is the increasing existential crisis that threatens the very survival of the USA. The fact that America has lost its position as a global “leader” is inevitably reflected in the instability and the dim future of American capitalism. Just as Hitler’s regime managed to ensure the support of the German people by conquering new “living space” (Lebensraum), the American regime can ensure the support of Americans so long as they provide them with a sufficiently high standard of living by plundering the entire world. The American “New World Order” is an enormous octopus, whose tentacles are sucking the life force out of humankind and nature. Once they are chopped off, America will face an economic and general social crisis that will lead to its collapse. Powerful Americans are well aware of that. Along with the weakening of America’s position in the world, the American regime, under the guise of a “War on Terrorism”, is abolishing basic civil rights in the country and turning it into even more of a police state. There are over 3200 secret agencies in America, with over 850 000 agents. There is a special army with hundreds of thousands of soldiers, equipped with state-of-the-art weapons and ready to kill millions of American citizens. The private prisons are popping up all over the USA…

The true nature of Western “democracy” is shown by the political groups used by the West in pursuing its global interests. In Ukraine, there are the “Banderites”, who are openly proud of their fascist ideology. Through their political instrumentalisation, the West reveals the true nature of the “democracy” they are trying to install in Ukraine. The monstrous crimes of the “Maidanians” in Odessa and other parts of Ukraine, supported by the West, show that, in essence, there is no difference between Hitler’s and the contemporary “Thrust to the East” (Drang nach Osten). The destruction of the Slavs, which above all means the Russian people, and the occupation of their living space, is the basic and blatant goal of the West. That is why their loyalty to America is primarily expressed in their animosity towards Russia. Those who refuse to turn against the Russian people are proclaimed traitors and must be annihilated. Under the leadership of Slobodan Milosevic, Serbia refused to become Russia’s enemy and was therefore destroyed by sanctions and merciless bombing, with President Milosevic being kidnapped by Serbian traitors (paid by America) and murdered in The Hague.

As far as the American “help” to the Albanians in Kosovo is concerned, the Americans “rescued” the Albanians from the Serbs by bombarding Kosovo with over 30 000 depleted-uranium projectiles – a destructive force equal to 450 times that of the atomic bombs dropped on Hiroshima and Nagasaki. Thousands of Albanians and their children (along with Serbs and their children) died of leukemia and other diseases caused by the American bombing. Other parts of Serbia are also polluted by leftover radioactivity and carpeted with unexploded fragmentation bombs. However, the Russian people did not let Serbia down. President Putin sent special troops to Serbia and, while the Americans were dropping bombs and killing the Serbian people, the Russians were removing the bombs and saving their lives!

What can Russia expect from the European Union? The ruling European political circles equate Europe with the “European Union” in the same way the Nazi ideologues declared Europe to be under a “New European Order”. It is exactly those who claim Europe is a community of equal nations and who insist on its emancipating heritage, who are acting as the bitterest enemies of the “European Union” by turning it into a vehicle for the largest European corporations to destroy the emancipating heritage of the European nations. The so-called “European Union” is being built upon the delusion that by joining the “Union” all European nations would be assured “prosperity and a better life”. It should be remembered here that the main goal proclaimed by the Nazi’s “New European Order” was to make “all European nations happy”! The “European Union” is an anti-human and destructive order based upon the ruling principles of monopoly capitalism, “Big fish devour small fish!” and “Money does not stink!”; its ruling political sphere does not provide opportunity for the expression of citizens’ political will, but represents a political form of the domination of capital over people; the entire institutional, normative and propaganda aspects of that order are directed at the destruction of the cultural and libertarian self-consciousness of the people and towards their integration into a spiritual orbit of capitalism at the level of a ‘idiotized’ laborer-consumer “mass”.

The “European Union” is not a “democratic community of nations”, but a form of integration of the European multinational corporations in their fight against the American corporations – which use the American state as a vehicle for the achievement of their goals at the global level. The “European Union” is not based upon the emancipating traditions of European nations, but upon the imperialist traditions of European capitalism. It is not a humanistic goal but a means by which the most powerful capitalist corporations achieve, through economic and political “measures”, the very same ends that Hitler was expected to achieve for German capital – but through militarism. It is a transitional phase in “European development” that leads towards the creation of a new (ecocidal) fascist order. Appropriately, this violent, capitalistically established “integration of European nations” causes nationalism and racism to thrive as a response to people’s being denied their basic human and civil rights – which is a prelude to new, increasingly dramatic clashes that will develop based on the inherent logic of monopoly capitalism, and also based on an increasingly contaminated natural environment and on the biological degradation of these European nations. This ecocidal capitalist terrorism unavoidably inspires a nationalism that is no longer based on the struggle to obtain and hold a job or to achieve and maintain a decent standard of living, but on the struggle for mere survival. It becomes more and more obvious that with “the uniting of Europe”, instead of engendering optimism and an atmosphere of tolerance, which would correspond to the “humanist ideals” exalted by politicians, it is the citizens’ fear of the future and their intolerance that are growing. “Humanist speeches” cannot conceal the growing crime, unemployment, dissolution of the “welfare state” and its inherent social protections, devastation of environment, drug abuse, violence, suicide, fanaticism, the flourishing of Satanist sects and of fascism, the breaking up of the family, the growing number of orphaned or abandoned children, human-trafficking, especially of children, for sexual abuse or organ “harvesting” (in England, alone, more than 40,000 children “disappear” annually), the spreading of AIDS and other diseases that decimate the poor, loneliness that has achieved epidemic dimensions…

A “United Europe” generates racism, similar to that existing in the USA. Eastern European and Balkan nations are developing a reputation as “nations without culture”, which suggests they are “lesser creatures”. The languages spoken by the Gastarbeiter (“Guest Worker”) population are not being perceived as part of the European cultural heritage, but have become a motive for discrimination. In what has become a mass phenomenon, migrant laborers keep their children from learning their own mother tongues in order to mask their origins and avoid humiliation. Bearing in mind that an insignificant number of children of migrant laborers achieve a college or university education, it becomes clear that depriving them of their mother tongues amounts to the obliteration of their cultural being, which condemns them to being part of the “dirty labor force” – to perform the hardest and most dangerous jobs. Within the “European Union” one can clearly discern the racist pyramid of power based upon economic, political and military supremacy: Germany, France and England are on the top; Italy, Spain, the Netherlands, Belgium… are below them. The Balkan peoples are located at the very bottom of the pyramid. In the “United Europe”, the place reserved for them is the same one African-Americans occupy in the United States of America. On the “road towards Europe”, the Balkan nations will lose their own historical (cultural) self-consciousness, along with their libertarian dignity, in order to become a labor force of garbage collectors labor force, while the Balkans will become the septic tank of Europe. The Balkan nations are ordered to renounce those libertarian myths that are the basis of their historical and libertarian self-consciousness, while, at the same time, they are expected to cling to the myth of “Europe” as a “community of free nations”: libertarian myths are being replaced by colonial ones. The “uniting of Europe” in accordance with the American model, a model based upon the private interests of multinational corporations and their struggle for supremacy, leads towards the extinction of “nationalism”, which translates into the nullification of the cultural heritage of European nations along with their right to make sovereign political decisions. The USA is populated by the dregs of European and other nations degenerated by the “American Way of Life” and the Coca Cola “culture”. In Europe, we think of historical nations as being those who associate their national, civil and cultural identities with their own countries, their own native homelands, and the freedom for which their ancestors fought. This country is their vital and spiritual birthplace and the source of their human self-image.

“European identity” cannot be built on a formal set of principles (such as a constitution), but must be based on a libertarian tradition and on the cultural heritage of European nations. Europeans must be judicious and resolute, must defy the ongoing destruction of cultural heritage and even of life in general; they should, through political struggle, turn the objectively accumulated potential for creation of a new world based on reason and freedom into a realistic potential for liberation. Europe should become a garden where the flowers of all European cultures flourish together. It is of no importance which flower is “bigger”, but that each of them gives forth its own particular scent. It is about the implementation of the leading ideas of the French Revolution, ideas that are not only humanistic, but have become basic existential principles. Only based upon a struggle for the new world can the emancipating legacy of the European nations be achieved. Europe will overcome the growing social crisis by creating a new world – or it will collapse. For the European nations, acceptance of the “American way of life” is suicide.

The current propaganda machinery in the West created a myth that Europe and America are “friends”. Spying and eavesdropping on European citizens by the Americans has reached such monstrous proportions that very few people still cherish the illusion that America is a “friend” of Europe’s. Considering the fact that America wants to use Europe as a launching pad to attack Russia, America is clearly Europe’s deadly enemy. The increasing popularity of President Putin in Europe is primarily based on the increasing number of Europeans who have come to realize that Europe cannot get rid of American tyranny unless it relies on Russia. It is therefore not surprising that a majority of Germans support President Putin’s policies towards Ukraine.

The conflict between the West and Russia over Ukrainian territory is not just of a military and economic nature. It is, at the same time, a conflict between two concepts of the world, two concepts of nature, humankind, social relations, the future… American domestic and foreign policies are based on the interests of the largest capitalist corporations. Their aim is to destroy the institutions that restrict their expansion and to create an “international order” based on the ruling principles of monopoly capitalism: “Big fish devour small fish!” and “Destroy the competition!”. We are, actually, dealing here with a “globalism” that seeks to destroy nations and turn them into a worker-consumer horde, with their living space and national histories becoming the objects of economic exploitation and ecological devastation. The biggest capitalist corporations are destroying nation states in order to eliminate any forces capable of restricting their power. In that context, they are introducing the concept of “regionalization” to try and break up the existing states and create capitalist protectorates that will not be capable of opposing the totalitarian domination of the most powerful capitalist groups. The “regionalization” amounts to a “feudalization” of the existing states. Instead of allowing the citizens to have a say in their politics, the “development of democracy” has had the opposite effect: through economic, political, scientific, technical, media, pharmaceutical, military and other means, fewer and fewer capitalists have more and more opportunities to establish unchallenged power over the people – who are thus reduced to the abstract status of “citizens of the world” – and to become the masters over life and death. People are left with one resort: a futile struggle, at regional and local levels, to ameliorate the consequences of the criminal practices of the most powerful capitalist corporations. In view of this “regionalization”, the fatal effects of attempting to disintegrate existing states become obvious. In order to prevent humanity from uniting its efforts for the preservation of global life, the most powerful capitalist concerns are creating separatist hot-spots and, thus, provoking conflicts between national, ethnic and religious groups, which further weakens the global anti-capitalist front and humanity’s struggle for survival. Here it should be added that, along with capitalist corporations, a capitalistically conditioned life-style has also become a totalizing power that destroys national cultures and characteristics, turning entire nations into “idiotized” working-consuming “masses” and the world itself into a capitalist concentration camp. Even those people who are not under the immediate control of the West, but who have accepted the “consumer” way of life, are losing their cultural identity and are being absorbed into the “Coca-Cola culture”, the most authentic manifestation of globalist “idiotism”.

It is no accident that Putin’s efforts to preserve the humanist heritage of Orthodox Christianity and make it one of the most important spiritual pillars of Russian society met with such harsh reactions from anti-Russian politicians in the West. It is, actually, an attempt to prevent the fatal impact of the “consumer” and “technological” cultures on social development and to restore traditional values, which for the Russian people was the principal unifying factor even in the most difficult of its historical periods. At the same time, the struggle for the nation’s survival and emancipation involves a struggle to preserve the emancipatory heritage of civil society and national culture, the ancient spiritual legacy, the Renaissance, the Enlightenment, the French Revolution, classical German philosophy and Marx, the philanthropic movement, workers’ struggle for a just society and the October Revolution, anti-colonial and anti-fascist struggles, as well as the struggle for women’s liberation…

Why did the Russian law meant to prevent homosexual propaganda among young people meet with such harsh criticism in the West? Contemporary capitalism is destroying “traditional humankind” and thus the family and the genders. The ruling Western regimes are not capable of stopping the biological demise of the European nations. Fear of the possibility of disappearance is increasing. In Russia, there is a widespread awareness that a struggle to preserve the family and, thus, the biological continuation of society is the corner stone of the nation’s survival. Instead of “Homosexual rights”, Russia attaches primary importance to the right of children to have parents and a happy childhood. The struggle to preserve the family and the nation’s biological survival is one of the reasons for increased support of Russia by Western “traditionalists”.

As a military power, Russia is the biggest obstacle to the West in its attempt to destroy billions of “surplus” people on the planet. The ever-more intensive destruction of life leads towards a radicalization of their genocidal politics: destruction of an increasingly large number of people becomes a precondition for the survival of an ever-smaller number of people. Within that context a theory of the “golden billion” has been established which represents a strategic landmark for the political practice of the most developed capitalist countries. This ecocidal capitalist craze generates a growing fear for survival and, consequently, because of this fear, establishes conditions for the radicalization of political decisions and political action. The use of nuclear and neutron bombs, artificial viruses and other lethal means become a legitimate “defense” tool. In almost all reports produced by Western “experts”, “overpopulation” of the planet is “the greatest threat to the survival of mankind”. Fear for survival is being redirected towards those nations of the world that “procreate excessively”, thus jeopardizing the survival of all. The solution is being imposed by itself: the destruction of billions of the “superfluous” is essential for the survival of mankind. Those who unsparingly destroy nature and exterminate peoples become “saviors of mankind”. The West has ample experience with destruction of nations: the extermination of the North American Indians by American capitalism, and the Chinese and the Australian Aborigines by British imperialism – show the Western “traditions” of eliminating the “surplus” of humanity. At the same time, based on the American “New World Order”, “globalism” has provided the conditions for establishing new “national-genocide” plutocracies tasked with destroying their own “excessive population”, by the application of economic and other measures. The further development of capitalism will be paid for by billions of innocent people, by a growing number of wildlife species that are facing extinction, by the entire living world… Eventually, it all serves to enable several million of the mentally degenerated “rich” to continue “enjoying” the material wealth created for them out of ashes and blood, a tolerance for which is being provided by the use of police, mafia and military tyranny, and the illusions created by the entertainment industry. The fanatics of capitalism are the worst sorts of terrorists: they are destroying life on Earth.

Considering the extent of the devastation of the natural environment, it is no wonder that more and more people in the West see the vast Russian expanses as essential to humankind’s survival. Eurasian territory contains 75% of the world’s natural resources. Siberia is the treasury of humankind, and the Russian people, through their clever policies, will preserve Siberia for future generations. The fact that Russia has become the pivot for the struggle against “Monsanto” and other American corporations seeking to destroy organic crops and traditional ways of producing healthy food is of primary importance. Bearing in mind the influence of these corporations on the ruling regime, it is no wonder that the American power elite perceive Russia as their deadliest enemy.

Russia’s returned to its rightful position as a global power capable of influencing the world’s destiny is the most important moment in contemporary history. Just as the victory of the Red Army at Stalingrad and its unstoppable campaign against fascism inspired many nations to fight against colonialism and imperialism, the rise of Russia provides hope that contempory fascism, in the form of the American “New World Order”, will finally meet its demise, and creates a possibility for the integration of all free European and Asian peoples from the Atlantic to Vladivostok.

Translated from Serbian by Vesna Todorović (Petrović)

English translation supervisor Mick Collins

 

Nichilismo capitalistico

N

Il capitalismo è un ordinamento nichilistico non solo perchè esclude ogni giudizio valoriale, ma anche perchè distrugge le potenzialità vivificatrici della natura e dell’essere umano. Il nichilismo capitalistico non ha soltanto un carattere anti-umano, ma anche anti-esistenziale. La natura “conosce” la morte, che è la condizione del rinascere, ma non “conosce” la distruzione della vita. Nella natura e nella storia la morte apre alla possibilità di nuova vita: essa è per sua natura vivificatrice. Il capitalismo distrugge il ciclo stesso della morte e della rinascita, cioè le potenzialità vivificatrici della morte, e produce una nullità distruttiva.

Il capitalismo non solo crea uno Stato totalitario, bensì anche una società totalitaria. Infatti, la vita stessa è diventata una forza totalizzante che forma il carattere degli esseri umani e la loro coscienza, i rapporti tra di loro, il rapporto verso la natura… L’essere umano diventa distruttore non solo mediante il suo lavoro e il suo consumismo ma pure nella sfera vitale capitalistica, cioè vivendo la vita alla maniera capitalistica, per 24 ore al giorno e senza risparmiare nessuno. Il capitalismo costringe gli esseri umani a vivere la vita in modo distruttivo e in questo modo essi diventano complici nella distruzione del mondo. Una vita sempre più senza riguardo, che si basa sul sempre più veloce svolgimento del processo della riproduzione capitalistica, permette agli esseri umani di esistere solo se si comportano conformemente ai processi dominanti. Questa è la causa di una delle più dannose forme di patologia sociale: gli esseri umani cercano di privarsi delle elementari caratteristiche umane per poter sopravvivere nella società capitalistica totalitaria. Nel capitalismo l’essere umano non “migliora” mediante lo sviluppo delle proprie potenzialità umane specifiche, cioè come essere storico, ma mediante il modello dominante del vivere che lo priva della naturalezza e dell’umanità. L’origine della tragicità piccolo-borghese sta nel fatto che il piccolo borghese valuta se stesso mediante il vigente modello dominante il quale lo svaluta come essere umano. L’intangibile dominio del principio “I soldi non puzzano” porta al fatto che l’essere umano si espone all’umiliazione peggiore e che commette i peggiori delitti per ottenere soldi e affermazione sociale. Non è più la fuga dalla libertà (Fromm), bensì la fuga dalla responsabilità della distruzione della vita ciò che domina nelle società capitalistiche più sviluppate. Questa è la base del conformismo contemporaneo. Esso non è soltanto di natura anti-libertaria, ma prima di tutto anti-esistenziale. Il piccolo borghese si leva di dosso ogni responsabilità per la distruzione della vita e la riporta a un “Dio”, al Sole, alle stelle, alle profezie bibliche o d’altro tipo, a “forze terrestri misteriose” che si manifestano nella forma di “logge massoniche” e di altri gruppi che agiscono “dall’ombra”. La crisi sempre più drammatica dell’esistenza, invece di spingerlo alla lotta contro il capitalismo, lo induce a fuggire in mondi illusori offertigli dall’industria del divertimento, dalla chiesa, dalle sette, dalla droga, dall’ alcool… Nel contempo, la forma più importante di fuga dalla responsabilità della distruzione del mondo è il consumismo. Lo sviluppo della mentalità da “ubriacatura per l’acquisto”, cioè il totale affogamento dell’essere umano nel pantano capitalistico, è la più rovinosa forma di fuga dalla realtà. Anche qui viene confermato il principio che il capitalismo fonda il profitto sulla distruzione del mondo e dell’essere umano, e che questo ha carattere universale.

Il totalitarismo capitalistico è la forma più malvagia di totalitarismo che la storia conosca. Esso si basa sulla commercializzazione totale della natura e della società. Ogni angolo del Pianeta ed ogni segmento della vita sociale ed individuale sono diventati parte integrante del meccanismo della distruttiva riproduzione capitalistica. Altre forme storicamente date di totalitarismo appaiono relazionarsi o a un’idea di passato, o a una qualche idea trascendentale, oppure a una idea di futuro – e ciò apre la possibilità a una loro critica. Il totalitarismo capitalistico contemporaneo si fonda sul nichilismo distruttivo: esso annichilisce sia l’idea della trascendenza che l’idea di un futuro (o passato) e con ciò ogni possibilità di stabilire una distanza critica dal mondo esistente. All’inizio del suo sviluppo, il capitalismo creava una coscienza visionaria che apriva non soltanto lo spazio per il suo sviluppo, ma anche quello per il suo superamento (More, Campanella, Hobbes, Bacone, Owen, Fourier). Nel diventare un ordinamento totalitario distruttivo, il capitalismo annulla ogni coscienza visionaria e crea una coscienza positivistica totalitaria alla quale conviene l’idea della “fine della storia” e dell’”ultimo uomo” (Fukuyama). “Democrazia” è un altro termine per la fine della storia.

Il capitalismo abolisce la storia trasformando il tempo storico in eventi meccanici, cioè nel nulla positivo. Con il capitalismo comincia il tempo non-storico che è di carattere distruttivo e che rappresenta la distruzione della vita sulla Terra. Il misurare del tempo capitalistico non ha soltanto un carattere anti-storico, ma anche anti-esistenziale. Il “nulla” non è solo una vita insensata (irriflessiva), ma è la estinzione della vita. Il capitalismo è una forza totalizzante distruttiva che produce una nullità totale e cioè una tragicità di carattere fatale e senza speranza. Ciò che nella dimensione vitale ed umana appare come fenomeno reale, nell’orizzonte esistenziale e valoriale capitalistico diventa nulla. Il capitalismo annienta ciò che è umano affinché inumano ed anti-umano ottengano una dimensione spettacolare. In questo processo, non le cose e i fenomeni, ma il processo stesso dell’annientamento assume carattere feticistico. Attenendosi al mito del carattere “rivoluzionario” del capitalismo, Marx non ha capito che il capitalismo non si proietta nel futuro in primo luogo mediante lo sviluppo delle forze produttive e delle potenzialità emancipatrici della società borghese, bensì mediante la distruzione della natura e dell’essere umano, come anche mediante la distruzione dell’eredità emancipatrice della società borghese. Il “progresso” capitalistico elimina ogni possibilità di futuro: essa appare come u-topos [non-luogo, utopia] degenerata in senso capitalistico. Il capitalismo si stabilizzerà finalmente nel momento in cui avrà annientato la vita sul Pianeta e sarà arrivato al livello “zero” della natura inanimata.

Il cataclisma cristiano [l’Apocalisse] significa la fine della vita materiale e l’inizio di quella “vera”. Questo non è possibile in un essere umano privato dell’anima, vale a dire, se in lui è stata distrutta la fede in un mondo “reale”. Il capitalismo rapisce all’essere umano l’anima che è il simbolo della forza vitale dell’essere umano come essere spirituale e rappresenta la possibilità elementare di una sua deificazione. Il cataclisma capitalistico annienta la possibilità del cataclisma cristiano: non c’è peccato né redenzione, non c’è il pentimento né il perdono… Il capitalismo ha trasformato il mondo nel suo spazio pubblicitario, e l’essere umano nel fanatico edonista-distruttivo che non ha bisogno di incitamenti validi che siano al di sopra del mondo esistente. I rapporti umani hanno perso la dimensione spirituale ed etica. Il denaro come un nulla spettacolare è diventato il mezzo per annientare i valori spirituali, ed il principio “I soldi non puzzano” è diventato il principio “religioso” supremo. L’apocalisse contemporanea non si basa sulla coscienza religiosa e non ha un carattere illusorio, ma è una realtà sempre più visibile che si fonda sullo sviluppo del capitalismo come ordinamento totalitario distruttivo.

La distruzione radicale del tessuto sociale, e in questo modo la distruzione dell’essere umano come essere sociale, rappresenta un’altra “qualità” del capitalismo. Il capitalismo degenera l’essere umano in quanto essere naturale (erotico) e sociale poiché fa degenerare i rapporti tra gli esseri umani. Esso annienta il bisogno dell’uomo per l’uomo e crea un uomo patologico, in primo luogo perchè dall’infanzia gli annulla il bisogno degli altri esseri umani e in questo modo la possibilità di sviluppare il sentimento umano. Il capitalismo produce un essere umano solitario, perso nella nullità capitalistica, incline alla fuga dal mondo reale verso quello illusorio. Gli esseri umani diventano le monadi di Leibniz tecnicizzate. Ancora peggio, indurre nell’uomo la paura verso l’uomo rappresenta la base della “socialità” capitalistica. Trasformare l’uomo in nemico dell’uomo rappresenta uno dei peggiori delitti del capitalismo. Con la distruzione dell’essere umano come essere sociale mediante la “fabbricazione” di individui atomizzati, in guerra permanente, il capitalismo acuisce il dissidio tra la certezza dell’esistenza immediata dell’essere umano come individuo e la certezza dell’esistenza dell’umanità. Infatti, la certezza dell’esistenza immediata dell’essere umano come individuo in virtù del meccanismo di riproduzione capitalistico, che lo trasforma in un egoista distruttivo, mette sempre più drammaticamente in questione la capacità dell’umanità di assicurarsi l’esistenza. E questo a maggior ragione in quanto l’atomizzazione degli esseri umani è la peggior forma della loro de-politicizzazione.

Il capitalismo produce forme di “socialità” che degenerano l’essere umano in quanto essere sociale. La “socialità” si riduce alla lotta tra gli esseri umani, alla bugia, all’inganno, al delitto… Nel mondo contemporaneo niente distrugge con più efficacia il bisogno dell’uomo per l’uomo che il contatto dell’uomo con l’uomo. Cessano i rapporti autentici tra gli uomini, nei quali l’essere umano può realizzarsi come un essere libero, erotico, emotivo, spirituale e creativo, e i rapporti tra gli uomini assumono un carattere tecnico e distruttivo così come l’essere umano stesso diventa un essere meccanico e distruttivo. Il capitalismo crea un surrogato della socialità nella forma dei “consumatori”, degli “spettatori”, dei “fans”, “del popolo di facebook”… Lo sport è uno dei mezzi più importanti della degenerazione e della distruzione della socialità umana. Gli sportivi sono ridotti a classe quasi-militare adibita al divertimento e al circo, come equilibristi da salti mortali, e il pubblico è ridotto alla “massa dei tifosi”. Gli spettacoli musicali, le feste della birra ed altre sbevazzate, le discoteche, i supermercati ed i centri commerciali, le zone pedonali nei quartieri commerciali delle città eccetera – sono tutte forme di produzione capitalistica di “socialità” privata di ogni naturalezza e sentimento umano. Essa si riduce a quelle ”masse consumistiche” il cui atteggiamento condiziona il processo della riproduzione capitalistica distruttiva, vale a dire una vita del tutto commercializzata. Il capitalismo trasforma l’essere umano da essere sociale in essere consumistico, e la società da comunità di persone emancipate diviene moltitudine di consumatori. Il mega-store è diventato lo spazio sociale più importante, e i “saldi” di fine stagione con la relativa pazza corsa consumistica  sono le forme più autentiche mediante le quali si manifesta la socialità capitalistica.

Per quanto riguarda l’internet, le possibilità sempre più grandi della “comunicazione” tecnica sono diventate sostitutive delle sempre più esigue occasioni di rapporti umani autentici. Invece di instaurare rapporti immediati tra gli esseri umani, si instaurano “rapporti” mediante un’immagine “abbellita” che corrisponde al modello del “volto di successo” secondo i criteri dei valori dominanti, cioè mediante l’auto-degradazione e l’auto-menomazione dell’essere umano. L’anonimato, la possibilità della immediata interruzione del contatto, la possibilità della “trasformazione” e del “ritocco” – tutto questo si frappone alla “comunicazione”. Sullo schermo del computer non appare la vera immagine dell’essere umano, ma la sua maschera. Per il tramite di internet non si instaurano rapporti tra gli esseri umani, bensì comunicazioni tecniche con le quali gli esseri umani vengono “liberati” dalla esistenza sensibile, erotica, emotiva, ovvero dalla esistenza sociale e dalla mediazione sociale. Sullo schermo appaiono immagini che non si possono percepire con i sensi, toccare, guardare negli occhi… immagini senza odore, senza voce, senza calore… Si ha l’impressione di essere “liberati” da quel mondo in cui l’essere umano non può realizzare la sua umanità e questo in modo da ridurre l’essere umano ad una apparizione tecnica mascherata. Il populismo di internet è la forma meno umana di populismo. Apparentemente, chiunque può mostrarsi in “pubblico” – ma è un “pubblico” virtuale, di esseri umani anonimi che si nascondono dietro lo schermo del computer. Inoltre, la maggior parte dei testi pubblicati in internet sono al di sotto di ogni livello culturale e vengono imposti agli altri mediante una sempre più aggressiva “presentazione tecnica” che corrisponde al meccanismo delle campagne pubblicitarie della “società consumistica”. La cosa peggiore è che i giovani accettano di essere precipitati nel mondo virtuale. Questa è la “risposta” conformistica dell’uomo solitario affondato nel fango della disperazione capitalistica. Accettare il mondo virtuale significa, infatti, accettare il mondo esistente dove non c’è posto per la giovinezza, per l’amore, per il futuro… Si tratta, in definitiva, di togliere ogni possibilità agli esseri umani di unirsi e di operare in quanto esseri politici tesi a sradicare ciò che è male.  L’annientamento dell’essere umano come essere sociale mediante la tecnica ed il modo di vita “consumistico” rappresentano la maniera più efficace per la sua de-politicizzazione. Senza alcun legame immediato e  organizzazione degli oppressi basata su di una qualche visione di un mondo futuro per il quale si debba lottare, uscire sulle strade si riduce allo scaricare la frustrazione, il che non contribuisce all’abbatimento del mondo inumano, bensì produce nuove forme di oppressione e sfruttamento.

 

Translated from Serbian by Mirjana Jovanović

Italian translation supervisor Andrea Martocchia

 

“Alienazione” e distruzione

&

Quello di “alienazione” è un concetto di base su cui si fonda la critica di Marx al capitalismo, e “dis-alienazione” è una idea-chiave su cui si basano l’intenzione libertaria della sua critica al capitalismo e la sua visione del futuro. Il divenire del capitalismo un ordinamento totalitario di distruzione ha reso il concetto marxiano  di “alienazione” insufficiente ad offrire la possibilità per la individuazione di un punto di partenza adeguato per una critica del capitalismo. La contemporanea alienazione dell’essere umano non ha soltanto un carattere disumano, ma anche un carattere distruttivo. Essa implica la distruzione della natura come generatrice di vita nel suo complesso, dell’uomo come essere umano e biologico, e dell’eredità emancipatrice delle culture nazionali e della società civile, cioè della mente visionaria e dell’idea di novum. Con l’annientamento della coscienza culturale e libertaria, viene distrutta la possibilità per l’essere umano di diventare consapevole della propria alienazione e di mettere in atto un allontanamento dal capitalismo critico e creatore di cambiamento.

Quando il capitalismo è diventato un ordinamento totalitario di distruzione, non solo la proprietà privata, il lavoro e il mercato, ma anche la vita stessa sono diventate un mezzo per l’alienazione dell’uomo dal suo essere naturale e umano. A differenza delle precedenti classi dominanti, la borghesia tende ad includere  i ceti lavorativi  non solo nella propria sfera di valori, ma anche in quella della sua vita. Il lavoratore non è solo un produttore, ma anche un consumatore di merci e, come tale, un creatore del mercato, e cioè uno strumento per la soluzione della crisi di sovrapproduzione. Le distruttive pratiche consumistiche sono diventate l’aspetto dominante dell’attività vitale dell’essere umano ed il modo principale per intrappolare il lavoratore nell’orbita esistenziale del capitalismo e dei suoi valori. Lo stile di vita capitalistico (la “società dei consumi”) diventa un potere totalizzante che non risparmia nessuno e dal quale nessuno può sfuggire. La commercializzazione della vita è la peggior forma di totalitarismo che sia mai stata sviluppata nel corso della storia umana perché subordina completamente la natura, la società e l’essere umano alla macchina distruttiva della riproduzione capitalistica. La sua essenza è codificata nella massima mostruosa “Il denaro non puzza!” che, allo stesso tempo, esprime l’essenza della barbarie capitalistica ecocida.

In Marx, l’umanità – quindi in primo luogo la libertà e la creatività – rappresenta la più importante qualità dell’essere umano, la qualità verso la quale viene applicato il concetto di “alienazione”. Essa è possibile poiché un uomo, nella sua essenza, è un essere umano: l’uomo può diventare inumano proprio perché è un uomo. Secondo Marx, anche se il sentimento umano può essere soppresso e degenerato, esso non può essere annientato. Malgrado la manipolazione e la repressione, detto con le parole di Goethe: “un uomo buono nel suo impulso indistinto è del tutto consapevole del suo retto cammino”. (Goethe: “… ein guter Mensch in seinem dunklen Drange ist sich des rechten Weges wohl bewusst…”) Il concetto di “alienazione” dell’essere umano si manifesta in relazione alla possibilità di una sua “disalienazione”, il che significa che, nonostante la totalizzazione capitalistica della vita, il capitalismo  non può riuscire a cancellare nell’uomo il sentimento umano, così che  questo, in un opportuno momento storico (una crisi economica del capitalismo), si può manifestare sotto forma di coscienza ed esperienza rivoluzionarie. La “dis-alienazione” rappresenta un principio universale ed implica la liberazione dell’essere umano dal ruolo disumano che il capitalismo gli impone. E ‘di fondamentale importanza che l’idea di Marx di “alienazione” si riferisce al fatto che l’uomo sotto il capitalismo diviene alienato dalla propria umanità in quanto viene alienato dal suo autentico potenziale umano, vale a dire, alienato da ciò che egli come essere creativo universale può diventare. Ogni uomo porta dentro di sé un illimitato potenziale di umanità – questo è il più importante messaggio umanistico di Marx e rappresenta la base della sua visione del futuro. Quanto al capitalista, egli, essendo un capitalista, non può diventare un essere umano a meno che, come uomo, non si emancipi dal capitalismo, innanzitutto assicurando la propria esistenza per mezzo del proprio lavoro. L’eliminazione delle differenze di classe e dei rapporti di classe non significa solo il ripristino del lavoratore quale autentico essere umano, ma anche il ritorno del capitalista al proprio stato di uomo. La rivoluzione socialista, per mezzo della quale ha luogo l’eliminazione la società divisa in classi basata sulla proprietà privata dei mezzi di produzione, priva anche i capitalisti della loro disumanità: i capitalisti non esistono senza il capitalismo. Obiettivo della rivoluzione socialista non è quello di sterminare i capitalisti, ma di porre fine alla società di classe e di creare relazioni sociali tali da rendere per ogni uomo possibile la realizzazione, insieme con gli altri, delle sue autentiche capacità umane.

Alla luce della tendenza prevalente nello  sviluppo del capitalismo, invece del concetto marxiano  di “alienazione”, l’idea di distruzione dovrebbe diventare il punto di partenza nella critica del capitalismo. Quest’idea offre l’opportunità di percepire la più significativa e, per l’umanità e il mondo vivente, la più rovinosa potenzialità del capitalismo. Il concetto di distruzione non si limita a definire lo status dell’uomo sotto il capitalismo e il suo rapporto con la natura intesa come oggetto di lavoro e come “corpo inorganico” (Marx) dell’uomo, ma descrive anche la relazione del capitalismo verso il mondo vivente, vale a dire verso la natura come un tutto ecologico e, in tale contesto, verso l’uomo come essere biologico e umano. Il capitalismo non solo aliena il mondo naturale dall’essere umano ma, distruggendola, trasforma la natura in nemico mortale dell’uomo. Non è l’alienazione, ma la distruttività del lavoro che è dominante nel capitalismo; non è la manipolazione ma l’obliterazione della natura, non la soppressione della natura erotica dell’essere umano e il deterioramento dei suoi sensi, ma la degenerazione umana e biologica (genetica) dell’essere umano; non solo il far apparire l’uomo insano di mente ma lo svuotamento della sua mente … Nel diventare sempre più un ordinamento totalitario di distruzione, il capitalismo annulla ogni possibilità di conflitto tra l’umano e l’inumano distruggendo l’umano ed eliminando così la possibilità di alienazione: quanto meno l’uomo rimane uomo, tanto minore è la possibilità di una sua alienazione da sé stesso in quanto essere umano.

Lo sviluppo del capitalismo come ordinamento totalitario di distruzione pone la domanda: può il capitalismo degenerare l’uomo così da eliminare tutte lesue caratteristiche umane?  Considerata la follia distruttiva prevalentemente nei paesi capitalisti più sviluppati, non è irragionevole concludere che il capitalismo ha superato i limiti antropologici immaginati da Marx con il suo concetto di “alienazione”: che sarebbe riuscito solamente a degenerare l’essere umano a tal punto che i suoi “bisogni” distruttivi si sarebbero trasformati nel potere che lo motiva e dà senso alla sua vita. Non si tratta solo dell’alienazione dell’uomo dalla sua essenza umana, ma della sua degenerazione in quanto essere umano e biologico. Il capitalismo non solo disumanizza l’uomo, ma altresì lo snatura, lo priva delle caratteristiche proprie degli esseri viventi. Il capitalismo costringe l’uomo non solo ad agire come una parte meccanica del processo di lavoro industriale, distorcendolo così fisiologicamente, come sostiene Marx, ma lo deforma anche geneticamente e lo mutila in quanto essere vivente. Si tratta di una mutazione capitalisticamente prodotta dell’uomo da essere naturale e culturale a meccanismo lavorativo-distruttivo (consumistico). La “reificazione” dell’uomo da parte del mercato capitalistico è stata anche seguita dalla sua trasformazione da lavoratore e consumatore, a complice nella distruzione del mondo. La distruzione è diventata un autentico bisogno dell’essere umano capitalisticamente degenerato.

La vita basata sul totalitarismo capitalista distruttivo è diventata la causa della degenerazione fisica e mentale tra le persone. La “società dei consumi” costringe l’essere umano ad adattarsi all’ordinamento dominante attraverso la distruttiva attività consumistica, che “risolve” la crisi di sovrapproduzione con una sempre più intensiva distruzione di merci (dinamica di distruzione), liberando così nuovi spazi nel mercato. Ciò condiziona nella maniera più immediata lo stile di vita, la mentalità e l’orizzonte di valori del (piccolo) borghese contemporaneo. La differenza tra il capitalismo “classico” e quello contemporaneo sta nel fatto che il capitalismo contemporaneo sfigura e degenera le persone non solo riducendo ogni necessità umana alla “necessità di possedere” (Marx), ma anche alla necessità di distruggere. “Possedere” implica il possesso permanente e l’utilizzo del patrimonio. La durabilità, che un tempo rappresentava la più alta qualità delle merci, in una “società dei consumi” diventa il più grande ostacolo alla rinnovata richiesta del mercato e alla crescita del capitale. I beni (le merci) non sono più un feticcio, come sostiene Marx, ma è la distruzione, in sé, che è divenuta il feticcio. Il capitalismo trasforma l’energia creatrice di vita (erotica) dell’essere umano in una macchina per la distruzione. In questo modo si distrugge l’ autentica socialità e si crea la socialità distruttiva. Distruggere la più grande quantità di merci nel più breve tempo è diventato l’obiettivo finale per il fanatico capitalista contemporaneo. Durante le vendite di Capodanno 2011, in un centro commerciale a Londra è apparso lo slogan: “Acquisto, dunque esisto”. Questa grottesca parafrasi della massima di Cartesio, cogito ergo sum, indica in modo inequivocabile il carattere della degenerazione capitalistica contemporanea dell’uomo. Il risultato finale e più rovinoso dello sviluppo della “società dei consumi” è la distruzione dell’essere umano quale essere razionale e la trasformazione della comunità umana in una folla di fanatici distruttori capitalisti.

Marx sottolinea che il capitalismo sviluppa bisogni umani universali, e nei Manoscritti economico-filosofici egli sostiene che il capitalismo riduce tutto il bisogno umano al bisogno di possedere: “La proprietà privata ci ha reso così ottusi e unidimensionali che un oggetto diventa nostro solo quando noi lo possediamo, cioè solo quando esiste come un bene per noi o quando è posseduto direttamente, mangiato, bevuto, portato, abitato, ecc, da noi, in una parola, usato. Ma la proprietà privata stessa vede queste realizzazioni dirette di possesso semplicemente come mezzi per vivere, ma la vita per la quale dovrebbero essere strumentali è una vita di proprietà privata, lavoro e capitalizzazione” (…)”Tutte le sensazioni fisiche e spirituali o sentimenti sono sostituite dall’alienazione di tutti quei sentimenti in sentimento di possesso. L’essere umano doveva essere ridotto a questa povertà assoluta al fine di generare una ricchezza interiore all’interno di sé stesso …” Che cosa è questa “ricchezza interiore” che l’essere umano “estrae da sé” quando il capitalismo lo riduce alla “povertà assoluta”? Questo gioco di parole, basato sull’ottimismo libertario  per cui l’umanità diventa un’astrazione, nasconde la verità che il capitalismo può degenerare l’essere umano a tal punto che egli perde la sua umanità, una qualità senza la quale egli non avrà bisogno di giustizia e di libertà e, perciò, non lotterà per un mondo giusto e libero. Marx, tuttavia, avrebbe potuto sviluppare la sua critica fino alle estreme conseguenze, disponendo i problemi in modo tale da concludere che il capitalismo degenera completamente l’essere umano, e quindi elimina qualsiasi possibilità di dis-alienazione, perfino la possibilità stessa che l’essere umano possa creare un nuovo mondo. In questo modo, il limite antropologico sarebbe stato superato e quindi la disposizione a lottare contro il capitalismo sarebbe senza senso. Secondo Marx, malgrado il fatto che l’uomo è alienato da sé stesso, nel profondo del suo essere la fiamma dell’ umanità continua a bruciare e divamperà e pervaderà il mondo intero con la sua brillantezza ed il suo calore incoraggiato dalla lotta comune contro il capitalismo e per un mondo umano. Indiscutibilmente la visione del futuro dovrebbe essere basata sulla fede nell’essere umano, ma anche sulla  consapevolezza che il capitalismo è in grado di distruggere il sentimento umano nell’uomo.

Marx sostiene che l’essere umano sotto il capitalismo è alienato da sé stesso ed è sottoposto a reificazione, che il lavoro lo degenera, eccetera, ma al tempo stesso sostiene che il capitale produce una “universalità”, i cui limiti sono nella stessa natura del capitale. Marx afferma: “L’universalità, verso cui il capitale irresistibilmente tende, trova nella sua stessa natura quei limiti che, a un certo livello del suo sviluppo, si tradurranno nella consapevolezza che esso stesso è il limite maggiore di questa tendenza e sarà, pertanto, costretto alla auto-eliminazione.” Marx non riesce a notare il reale carattere della universalità capitalistica e non distingue l’universalità nel senso tecnico dalla universalità nel senso umanistico. La varietà di forme tecniche di rielaborazione della natura non implica, di per sé, lo sviluppo di capacità creative universali dell’essere umano né alcuna apertura dello spazio di libertà. Il capitalismo non sviluppa bisogni universali dell’uomo, ma forme universali di manipolazione dell’uomo, che sono di carattere essenzialmente disumanizzante e s-naturalizzante. Esso annienta gli autentici bisogni dell’essere umano e la stessa possibilità di avere bisogni propri, e gli impone dei “bisogni” e un modo in cui vanno soddisfatti in maniera tale da degenerare l’essere umano sia biologicamente che mentalmente. Il capitalismo plasma l’essere umano a propria immagine – trasforma l’uomo in un essere distruttivo, e trasforma le sue potenziali capacità creative universali in poteri distruttivi universali. Marx parla dell’”universalità verso cui il capitale tende irresistibilmente”, tuttavia, questo non riguarda lo sviluppo di autentiche esigenze e capacità umane, ma, in fondo, riguarda lo sviluppo di standard consumistici che degradano la qualità della vita e quindi degenerano l’uomo in quanto essere universale creatore di vita. Il capitalismo produce falsi bisogni, repressivi e distruttivi, e trasforma l’uomo in un produttore disumanizzato e in un consumatore distruttivo. Quanto più l’uomo è povero di spirito e quanto più inadeguate sono le relazioni interpersonali, tanto più grande è il suo bisogno di distruggere sia le cose sia tutto ciò che è naturale ed umano. Vi è il rischio concreto che il capitalismo degeneri l’uomo a tal punto che egli non sarà – né vorrà essere – in condizione di opporsi alla distruzione della vita.

Il capitalismo non soltanto priva l’uomo della sua patria storica, ma anche della sua patria naturale. Esso esaurisce la natura come sorgente di materie prime e di risorse energetiche in modo tale da snaturarla, e quindi s-naturalizza e dis-umanizza l’essere umano. Nella stragrande maggioranza dei paesi più sviluppati si vive e si lavora in spazi che sono diventati gabbie tecnologiche ed in città che si sono trasformate in campi di concentramento capitalistici. Al loro interno la degenerazione capitalistica della natura, della vita e dell’uomo ha raggiunto il suo apice: l’uomo è “illuminato” dalla luce artificiale, respira aria inquinata, beve acqua inquinata, mangia cibo tossico, vive una vita che corrode il suo legame con la natura ed il suo essere naturale… Allo stesso tempo, l’annientamento della natura come “corpo inorganico” dell’uomo (Marx) implica una distruzione del corpo quale insieme creatore di vita, dei sensi, del sistema nervoso, del ritmo naturale di lavoro dell’organismo, della sua capacità riproduttiva, del potenziale creativo del corpo…  Il capitalismo crea un mondo pervertito ed un uomo che corrisponde a questo mondo, e che in quanto essere pervertito, non è in grado di discernere ciò che è bene da ciò che è male, quello di cui ha bisogno da quello di cui non ha bisogno…  Il piccolo borghese capitalista è una Alice nel “paese delle meraviglie” capitalisticamente degenerata che non percepisce più le meraviglie in quanto tali perché ha perso la sua capacità di ragionare e con essa la capacità di meravigliarsi. La macchina propagandistica dominante e lo stile di vita capitalistico inducono l’essere umano a percepire il mondo in maniera errata; a sperimentare il mondo in modo erroneo; a pensare in maniera erronea e, di conseguenza, a comportarsi in modo erroneo-distruttivo. Tutto diventa qualcosa di diverso da quello che realmente è e che, in una prospettiva umanistica, potrebbe essere. Le persone che lottano per la libertà diventano “terroristi” e coloro che terrorizzano il mondo intero diventano “salvatori del genere umano”; una insipida Coca Cola diventa “La Cosa Vera!”; farmaci che uccidono le persone diventano “fonti di salute”; è “normale” che le persone siano preoccupate che la loro squadra vinca la partita di calcio, ma non siano preoccupate per la sopravvivenza del genere umano e del mondo vivente… Al tempo stesso, il capitalismo crea mondi virtuali nella mente delle persone. Dalla prima infanzia le persone si identificano con i personaggi degli schermi della TV e dei computer e percepiscono quelle vite falsate e subdolamente imposte come se fossero le proprie. L’essere umano vive nel mondo reale solo attraverso il proprio corpo fisico, e perfino questo corpo è degenerato dal capitalismo.

Il capitalismo non solo non sviluppa bisogni e capacità universali ed umani, ma produce meccanismi per la liquidazione generalizzata di quei bisogni che definiscono l’uomo in quanto tale. Il prodotto più significativo della macchina pubblicitaria capitalistica non è convincere la gente a comprare ciò che è pubblicizzato, ma è la distruzione della loro capacità di ragionare e la loro trasformazione in una folla di consumatori idiotizzata. Una delle principali caratteristiche del piccolo borghese capitalisticamente degenerato è che lui non guarda il mondo con i propri occhi e non pensa con il proprio cervello. Privare l’essere umano della capacità di ragionare non è soltanto di importanza economica, ma anche di notevole importanza politica. Ciò permette all’oligarchia capitalistica di imporre al popolo, attraverso le tecniche della pubblicità, non solo programmi politici ed economici che sono antitetici ai suoi interessi umani, ma anche uno stile di vita che porta alla distruzione dei fondamenti naturali e sociali della sua sopravvivenza. Allo stesso tempo, lo stesso stile di vita consumistico è diventato una forma capitalisticamente degenerata di realizzazione dell’uomo come essere politico. Vivere in modo consumistico la vita è il modo più significativo in cui l’essere umano esprime la sua fedeltà al capitalismo. Ponendo una elementare, ragionevole domanda: “Perché dovrei comprare una cosa che non mi serve?” – l’uomo dimostra che, nonostante tutto, egli continua ad esistere come essere umano autonomo e così scredita il capitalismo come ordinamento distruttivo totalitario.

Vi è un rischio sempre più reale che il capitalismo possa pervertire l’essere umano a tal punto che egli non sarà più in grado di comprendere il mondo e relazionarsi ad esso come un autentico essere umano naturale. Contribuiscono a questo anche il processo sempre più intensivo di impoverimento e la tecnicizzazione del linguaggio che ha degenerato il processo del pensiero e limitato la possibilità di qualsivoglia espressione dell’umano nonché di qualsiasi sviluppo delle relazioni interpersonali. Le persone non sono in grado di distinguere l’apparente dall’essenziale, il falso dal vero, il fondamentale dal marginale, la causa dal fattore scatenante, il passato dalla storia, l’alterità dal novum, l’uguaglianza dall’uniformità, l’intelligenza dalla ragione, il logico-formale dalla dialettica, il progresso dal progressismo, il virtuale dal vero, il reale dall’illusorio, il giusto dal legale, l’utopico dall’utopistico… Allo stesso tempo, il retaggio culturale del genere umano diventa inaccessibile ad un numero sempre maggiore di persone, perché non sono in grado di capirlo e apprezzarlo. Il fatto è che le menti delle persone non sono rimpicciolite, ma piuttosto capitalisticamente degenerate. Questo vale soprattutto per la “intelligenza tecnica” [intellighenzia nel testo originale, ndT] che è la portatrice del “progresso” capitalistico. Infine, si tratta della distorsione della mente delle persone e della loro trasformazione in distruttivi idioti capitalistici.

Nella cosiddetta “società post-industriale”, grazie allo sviluppo della scienza e della tecnica, sono state in gran parte superate quelle forme indebite di lavoro fisico che costringevano l’uomo ad eseguire una attività fisica eccessivamente estenuante e degenerante. Allo stesso tempo, i processi che degradano l’uomo come essere umano e biologico sono stati intensificati, soprattutto con l’avvento dello stile di vita consumistico. L’annientamento del “genere umano tradizionale” è in corso e prevede l’eliminazione di preoccupazioni umane come l’amore, la solidarietà, la simpatia, l’estetica, l’impegno, la saggezza, l’affetto e la cura da parte dei genitori, la storicità, l’essere liberi, l’ autentica socialità… Un prodotto immediato della “società dei consumi” è l’ “uomo-consumatore”, contenuto all’interno del “corpo – consumatore”. Il capitalismo distrugge il corpo umano e lo trasforma in una macchina distruttiva provocando ipertrofia di quelle funzioni corporali che forniscono opportunità per lo sviluppo di processi di consumo ed atrofia di quelle funzioni dell’organismo che non possono essere rese profittevoli. Il capitalismo è diventato un ordinamento distruttivo unidimensionale e, come tale, produce un uomo distruttivo “unidimensionale” (Marcuse). Al tempo stesso, il capitalismo degenera le persone a livello mentale. Decine di milioni di cittadini in Occidente soffrono di depressione, ansia e altre patologie mentali, che sono diventate causa della maggior parte delle forme più gravi di patologia sociale. Lo sport è un settore in cui la distruzione capitalistica dell’umano e del naturale ha raggiunto una dimensione totalitaria e spettacolare. L’individuo che non è disposto ad eliminare il suo “avversario”, insieme al proprio corpo, non ha nulla da cercare nello sport. Lo sport produce gladiatori robotizzati, cascatori ed acrobati circensi, i quali, essendo attori nello show-business dello sport, hanno il compito di privare le persone della loro consapevolezza di sé culturale e libertaria, e di trasformarli in zombie capitalisti. Lo spettacolo sportivo è lo spot commerciale di un mondo capitalisticamente degenerato.

Il capitalismo priva l’essere umano di umanità e naturalità al fine di trasformarlo in un “consumatore ideale” che, senza obiezioni, consumerà quantità sempre più grandi di merci tossiche prodotte dalla macchina capitalistica della morte. In tale contesto la contrapposizione tra il desiderio e la volontà viene eliminata attraverso l’annullamento degli autentici bisogni dell’essere umano e della sua capacità di prendere le proprie decisioni e, quindi, della sua volontà di agire in conformità con le sue reali esigenze e desideri. Il capitalismo trasforma l’essere umano in un consumatore-distruttore, sviluppando i suoi bisogni “normali” fino al livello dell’autodistruzione e generando “nuovi bisogni” al fine della mera espansione del mercato (campi di distruzione). Queste esigenze vengono soddisfatte in modo così tecnico da provocare nell’essere umano la percezione sempre più crescente di sé stesso come essere robotizzato piuttosto che naturale e umano. L’intensità dell’impulso a soddisfare queste esigenze è determinata dalle esigenze del capitale e, in fondo, dalla dinamica della sua valorizzazione ed accumulazione. Il capitalismo annulla la possibilità dell’essere umano di soddisfare i suoi bisogni naturali e umani in modo umano, e sviluppa in lui bisogni artificiali di tipo commerciale che sono, in realtà, presentati come compensazione per l’impossibilità di realizzare i suoi bisogni reali come essere sociale creativo. In tale contesto, il capitalismo non solo produce un eccesso di prodotti con valore d’uso, ma crea sempre maggiori quantità di merci senza alcun valore d’uso. Generare la necessità di ciò che è inutile è il più importante compito del settore pubblicitario. Allo stesso tempo, è necessario creare un interesse per l’effimero, che può essere espresso in forma spettacolare, diventando semplicemente un pacchetto pubblicitario volto a far apparire l’effimero indispensabile, in modo che questioni che sono effettivamente significative per il futuro dell’uomo possano essere marginalizzate e, quindi, eliminate dalla sfera pubblica (politica).

La trasformazione di esigenze distruttive in energia propulsiva per la creazione di mercato e, quindi, per lo sviluppo capitalistico, rappresenta la base per la creazione di un modello normativo da applicare all’essere umano. Tutto viene valutato sulla base di una scala di valori creata dal macchinario propagandistico della “società dei consumi”. Qualunque cosa comprometta lo sviluppo del capitalismo viene eliminata dall’attenzione del pubblico e viene posta in una posizione marginale e distorta, mentre il modello capitalistico di “cittadino esemplare” diventa criterio determinante per il “socialmente accettabile”. Chiunque provi a relazionarsi con il mondo in modo ragionevole, guidato dai suoi autentici bisogni naturali e umani, è disprezzato come “lunatico”. L’immagine dell’ “uomo sano”, in quanto creato dal macchinario propagandistico capitalista, non è quella di un uomo che non ha bisogno di servizi di assistenza medica né medicine, ma è quella di un uomo che consuma una quantità crescente di prodotti farmaceutici sempre più costosi ed è costantemente in cura dai medici. Lo stesso vale per la bellezza. Il concetto di “bello” non è associato a ciò che è genuinamente naturale o spirituale, ma a prodotti e trattamenti medici sempre più costosi. Le donne che non usano i (sempre più tossici) prodotti per il loro corpo e viso e non scelgono di sottoporsi ad interventi chirurgici (che sempre più spesso hanno un esito fatale) diventano incarnazioni di “bruttezza”.

E’ in atto la distorsione degli esseri umani attraverso uno stile di vita consumistico ed un ambiente snaturato. Non è solamente la rovina della salute del lavoratore, di cui scrive Marx, ma una distorsione genetica dell’essere umano. Il capitalismo non solo allontana l’uomo dalla propria esistenza naturale e umana, ma distrugge anche l’uomo in quanto essere naturale e umano. Non è solo “soppressione” di autentici bisogni umani, ma una mutazione dell’uomo indotta capitalisticamente. Il capitalismo produce “bisogni” che hanno un carattere distruttivo e sono “soddisfatti” in modo distruttivo. Trasformare la necessità di vita in esigenza di distruzione è la forma finale della degenerazione capitalistica dell’essere umano. Il capitalismo trasforma l’aggressività vitale intrinseca dell’uomo come essere vivente in necessità di distruzione e consente in tal modo lo sviluppo del potenziale distruttivo del capitalismo. I bisogni di distruzione diventano energia propulsiva per lo sviluppo del capitalismo. Il “bisogno” di distruggere le cose, il “bisogno” di torturare il proprio corpo e di rovinarlo attraverso un regime devastante di allenamento e di doping, il “bisogno” di far soffrire il proprio “partner” per avere un orgasmo; il “bisogno” di abusare di bambini e di indifesi, il “bisogno” di distruggere la natura e tutto ciò che è vivo; il “bisogno” di mangiare eccessivamente e compulsivamente, di bere, di usare narcotici… – queste sono tutte forme distruttive di alienazione dell’essere umano da sé stesso in quanto essere caratterizzato dalla libertà, creativo, erotico, affettivo e sociale. Allo stesso tempo, questi sono i meccanismi compensativi con cui l’essere umano tenta disperatamente di “risolvere” il problema della solitudine, della paura esistenziale, della depressione, della disperazione … – e così facendo può solo esacerbare le cause della miseria umana. Essere un conformista oggi significa adattarsi al capitalismo come ordinamento distruttivo e diventare così un essere distruttivo.

L’oppressione dei deboli è tra le modalità più disumane con cui gli schiavi del capitalismo identificano sé stessi in quanto complici di un ordinamento dominante basato sulla repressione strumentale alla liquidazione di individui. Le immagini di violenza viste in TV ed in Internet tutti i giorni, in cui la violenza è presentata in un modo tecnico-fantastico e spettacolare, contribuiscono a questo. Soppressione, abusi, umiliazioni, torture, omicidi, distruzione… queste sono le scene che si accumulano nel subconscio dalla prima infanzia dell’essere umano e che condizionano inevitabilmente le sue relazioni con gli altri. Allo stesso tempo, le persone sono, fin da bambini, prive d’amore e di rispetto, il che causa la formazione di una personalità patologica e lo sviluppo di un carattere sado-masochistico.

I bambini sono le prime vittime del capitalismo. Il più importante obiettivo strategico dei clan capitalistici dominanti in Occidente è l’eliminazione di miliardi di persone “superflue”. I bambini sono i primi obiettivi. Questa è la prevalente tendenza del capitalismo contemporaneo: uccidere i bambini. Ucciderli in ogni modo possibile: per fame, per disidratazione, con virus, bombe, vaccini, armi, lavoro estenuante, radiazioni, pugnali, bisturi… Più di trentamila bambini muoiono nel mondo ogni giorno. Inoltre la “sovrappopolazione” (cioè: “la proliferazione globale dei poveri”) è presentata come “la causa fondamentale del declino globale”. Perciò i bambini dovono essere uccisi nel più grande numero possibile – spietatamente. Il bombardamento americano di Corea, Vietnam, Iraq, Bosnia Erzegovina, Serbia, Libia, Afghanistan… – utilizzando le tossine, bombe a frammentazione e missili pieni di uranio impoverito – aveva come obiettivo non solo di uccidere milioni di persone, ma anche di contaminare l’ambiente e, quindi, causare la mortalità di massa tra i bambini/neonati e la distruzione genetica della popolazione in generale.

Nei paesi più sviluppati dell’Occidente, la pedofilia ha raggiunto il livello di un’epidemia. Ogni anno milioni di ragazze e ragazzi sono vittime di abusi sessuali. Negli Stati Uniti una ragazza su quattro e un ragazzo su sei vengono violentati, e più di 100.000 ragazze all’anno vengono rapite e costrette a prostituirsi nei bordelli per pedofili (Der Spiegel, 26/6/2012). Perché l’amministrazione americana non elimina questo male che ogni giorno, negli USA, costringe centinaia di migliaia di ragazzine ad essere violentate e ridotte in schiavitù sessuale in speciali bordelli per i bambini? A cosa servono i 3200 agenti dei servizi segreti e milioni di poliziotti, guardie di sicurezza private e soldati, decine di milioni di telecamere, un sistema totalitario di intercettazioni telefoniche e sorveglianza di e-mail – se i cittadini non possono essere protetti e le bande criminali eliminate? Allo stesso tempo, la violenza sessuale nei confronti di bambini con disabilità fisiche e mentali (bambini con menomazioni della vista o dell’udito, e bambini con difficoltà di sviluppo) e orfani ha raggiunto proporzioni orrende. In questi casi, “alti funzionari” della Chiesa cattolica sono i colpevoli principali. Nel febbraio 2012, Der Spiegel ha pubblicato un articolo nel quale si descrive un processo svoltosi a Braunschweig (Germania) a carico di un sacerdote cattolico che ha confessato di aver commesso 223 stupri (!) e 57 altre forme di violenza sessuale nei confronti di bambini, tra il 2004 e il 2011. Dalla seconda Guerra Mondiale fino ad oggi, rappresentanti del clero cristiano in Europa occidentale e negli Stati Uniti hanno violentato centinaia di migliaia di bambini disabili affidati alle loro cure. Migliaia di mostri in abiti canonici non solo sono rimasti impuniti, ma stanno ancora eseguendo i “loro doveri pastorali” in tutta Europa e negli Stati Uniti, continuando ad abusare del loro “gregge”. Che ogni anno decine di migliaia di bambini vengono uccisi da bande appositamente addestrate al fine di “fare il raccolto” dei loro organi vitali per la rivendita sul mercato nero attraverso cliniche rinomate in Occidente, dove medici-mostri li trapianteranno in quei pazienti che possono permettersi di pagare le operazioni, è un fatto che descrive il carattere reale del “mondo libero”. Il rapimento di bambini da parte della Chiesa cattolica (oltre 300.000 casi solo in Spagna), la uccisione di bambini non ancora nati e la rivendita dei loro resti alle aziende farmaceutiche americane ed europee che li trasformano in “creme superfini per la cura della pelle” (Corea del Sud, Albania…); lo sfruttamento spietato di decine di milioni di bambini in tutto il mondo da parte delle aziende americane ed europee; l’abuso mostruoso dei bambini nello sport… – questi sono tutti “dettagli” che indicano la vera natura della “democrazia” occidentale.

La contemporanea “volontà di potenza” (Nietzsche) è diventata la volontà di potere assoluto sui popoli e sulla natura ed è l’espressione della completa privazione dell’uomo di umanità e naturalità. Non si tratta solo della volontà di soggiogare, ma anche della volontà di distruggere le persone ed il mondo vivente. Essa si basa sulla natura del capitalismo in quanto ordinamento totalitario di distruzione e viene strumentalizzata con il potere distruttivo della tecnologia. L’uomo capitalisticamente degenerato fantastica di essere sulla cima della piramide del potere totalitario e distruttivo. Il capitalismo impone la distruzione come modello predominante di comportamento e, in tal modo, plasma la natura (auto)distruttiva dell’uomo e la sua distruttiva “socievolezza”. Il provare “gioia” in eventi sportivi, in cui persone rovinate fisicamente e mentalmente lottano per la vittoria e per i record, rischiando la distruzione dei loro rivali e causando danni irreparabili al proprio corpo, implica la presenza di spettatori similmente sfigurati come esseri umani. Al tempo stesso, l’uomo sperimenta la “libertà” esprimendo brutalmente una non-libertà e distruggendo in tal modo sé stesso in quanto essere libero e sociale. Un esempio tipico è fare il “tifo” negli stadi sportivi. L’essere umano come “fan” è stato trasformato in un membro idiotizzato della “calca” dei tifosi. “Tutto è permesso” non è un’espressione che afferma la libertà dell’uomo, ma un riconoscimento della totale irrilevanza della condizione umana e dell’odierno sprofondare nelle peggiori forme di barbarie.

 

Translated from Serbian by Mirjana Jovanović

Italian translation supervisor Andrea Martocchia

 

Noviji tekstovi

Poslednji Komentari

Arhiva

Kategorije

Meta Linkovi

Pratite Ducijev rad i na fejsbuku