Новак Ђоковић – „балканска сељачина“ у свету „господе“

Н

Наша „јавност“ је разочарана што Новак Ђоковић није омиљен на Западу. Који је разлог што „господа“ са Запада „не воле“ Ђоковића?

Тенис је настао у баштама француских и британских аристократа и до данас је остао елитистички спорт. За Запад, Ђоковић је „балканска сељачина“ која се нашла у свету тениса који је ексклузивна забава богаташке „елите“ и као такав је показатељ „културне супериорности“ Запада. За њих, Ђоковић је уљез који је упао у њихов врт из којег, за сада, немају намеру да га истерају.

Како је Ђоковић, упркос отровне одбојности Запада и интригама, успео да опстане у свету тениса? Тако што сав новац који је „зарадио“ држи у Западним банкама. Ђоковић није обична „балканска сељачина“. Он је богата „балканска сељачина“.

Ђоковић није отишао из Србије у Монако само због тога да би избегао да плаћа порез држави Србији, већ да би показао „господи“ са Запада да он није „примитивни Србин“, већ да је снисходљиви припадник њиховог света.

То је главни разлог што се Ђоковић не понаша као достојанствени „светски шампион“ и као такав као достојни представник српског народа, већ као циркуски кловн. Он на тај начин покушава да се   додвори „господи“ са Запада и премости провалију која зјапи између његовог „примитивног порекла“ и елитистичког статуса који је резервисан за Западну „господу“ и који он настоји да стекне.

Истовремено, Ђоковић је постао „мечка Божана“ досоваца и као такав рекламни агент оних политичких снага Запада, које чине све што је у њиховој моћи да нам отму Космет и униште нашу државу.

Као и сви снобови, Ђоковић покушава да буде оно што није. Он себе као човека не вреднује путем слободарског и културног наслеђа нашег народа, већ путем малограђанског вредносног свода који га обезвређује као човека и као припадника српског народа.

Ђоковић покушава да створи о себи слику „доброчинитеља“ путем „донација“; покушава да створи о себи слику „доброг хришћанина“ тако што је купио „Орден Светог Саве“ и што даје паре поповима… – истовремено док глуми мајмуна у „ноћи вештица“, док рекламира „кундалини јогу“ и слика се са усташким вођама…

Као што се парама не може купити љубав, тако се парама не може купити поштовање.

Све гори смрад који избија из света „врхунског тениса“, који је стециште капиталистичких банди које тероришу свет и уништавају живот на Земљи, указује на то, колико је погубно стварати од „врхунских спортиста“ националне хероје.

Корупција, дрога, поткупљивање, лажирање… – све је то саставни део „врхунског спорта“ који се налази у све дубљој капиталистичкој мочвари. У спортском show-businessu нема невиних. Макрои и курве налазе се у истом послу.

Доста је лажи. Доста је преваре. Назовимо ствари правим именом. Ђоковићи, Федерери, Надали… – то су плаћеници оних који су постали џелати човечанства.

O autoru

Noviji tekstovi

Poslednji Komentari

Arhiva

Kategorije

Meta Linkovi

Pratite Ducijev rad i na fejsbuku